Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao ovaj član 43. koji glasi – korisnik je dužan da sprovodi edukaciju ribolovaca. Stav 2. – ministar bliže propisuje obim i sadržinu programa edukacije iz stava 1. ovog člana.

Ono što nedostaje ovom članu i zbog čega ću glasati za prethodni amandman gospodina Blažića, koji glasi – član 43. – briše se, je što u članu 43. nije propisano da je ribolovac dužan da prisustvuje edukaciji. Dakle, ovo je jednostrano. Imamo korisnike – dužan da sprovodi edukaciju ribolovaca. Šta ako ribolovac to ne želi? Šta ako ribolovac možda i pretera? Kaže – izvinite, svaki čas dođite, molim vas, pokažite mi kako se kači glista, kako se to peca itd. Mislim da je član 43. gotovo nemoguće sprovesti. Ne znam šta gospodin Blažić misli o tome, ali njegov amandman kojim nije obrazlagao, član 43. – briše se, najbliže je nekoj zdravoj logici.

Ukoliko bi usvojili amandman gospodina Bradića, opet bi korisnik bio dužan da sprovede edukaciju ribolovaca. On je to prepravio da to treba da rade ribolovne organizacije. Nemam ništa protiv, ali ne znam ko će to da plati? Ne verujem da će to ribolovne organizacije da urade džabe. Sa jedne strane korisnik bi ubirao novac od dozvola, a sa druge strane bi ribolovne organizacije bile izložene određenim troškovima prilikom edukacije.

Mislim da tumačenje amandmana gospodina Bradića, da je tu ministarstvo u pravu, ali ću glasati za amandman gospodina Blažića, s obzirom da nigde ne postoji obaveza ribolovca da učestvuje u edukaciji, da prisustvuje tom času na kome će korisnici vršiti edukaciju potencijalnih ribolovaca i objasniti im na koji način da pecaju, na koji način da kače glistu, na koji način da kače mrvu hleba, kako da zabacuju udicu, itd. Mislim da je to malo i nesprovodivo, s obzirom da će ribolovci da se razmile i da neće svi biti na istom mestu, da ne postoje odgovarajuće učionice, ne postoje odgovarajuće sprave za sprovođenje ove edukacije.

Mislim da je najbolje da mi taj član 43, u skladu sa amandmanom gospodina Blažića, izbrišemo, s obzirom da ne postoji obaveza ribolovca da prisustvuje takvoj edukaciji. U tom slučaju, korisnik je nemoćan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim daje kolega Bradić u velikoj grešci. On uvek predloži neka nedorečena rešenja, tako da ne mogu da glasam za njegov amandman.

Dakle, u članu 45. stav 1. – ribolovac je dužan da vodi evidenciju o ulovu na jedinstvenom obrascu. Stav 2. koji je predložio gospodin Bradić da menjamo, evidenciju uloga ribolovac dostavlja korisniku na kraju tekuće godine.

Umesto tog stava 2. gospodin Bradić je predložio da se on menja i da se zameni rečima – ovlašćena ribolovna organizacija dostavlja korisniku na kraju tekuće godine podatke. Sada gospodine Bradiću imate problem sa stavom 3. – korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu. U situaciji u kojoj ste vi predložili stav 2, najmanje što ste trebali da predložite je da se stav 3. briše, jer ukoliko stav 3. ostane, a stav 2. promenimo, onda će ribolovna organizacija imati obavezu da dostavlja podatke o evidenciji, a ukoliko to ne radi korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu. Dakle, stradaće ribolovac.

Dakle, morali ste da prilagodite stav 2. i 3. da bi bio prihvatljiv, da bi gospodine Bradiću oni koji nisu dovoljno dobro razumeli vaš amandman, mogli da glasaju, ukoliko nisam dobro razumeo ja bih molio da mi objasnite na koji način ćemo onda sprovoditi stav 3, ukoliko usvojimo amandman na stav 2. ovog člana 45?

Mislim da je rešenje gospodina Blažića oko evidencije da se taj član briše, mislim da je to bliže mogućem glasanju i svakako ću ja glasati za amandman gospodina Blažića, s obzirom da evidencija koju dostavlja ribolovac može da bude potpuno netačna, proizvoljna, itd. To je samo još jedna obaveza koja može da vredi manje od papira na kome je ta evidencija ispisana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je bilo jednostavno. Ukoliko usvojimo ovaj amandman na stav 2, šta ćemo sa stavom 3, koji na određen način opet obavezuje ribolovca da korisniku, ukoliko ne dostavi, kaže – korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu.

Ukoliko promenimo stav 2. i tu obavezu evidencije damo ribolovačkim organizacijama, šta ćemo sa stavom 3, ukoliko to ribolovačka organizacija ne uradi onda će nastradati ribolovac, jer korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju o ulovu za prethodnu godinu. Ako skinemo obaveze ribolovca stavom 2, da to ne mora da čini onda može da postrada stavom 3, pošto korisniku to nije dostavio, korisnik može da iskoristi stav 3. i da ga izbriše, odnosno da ne izda dozvolu za tekuću godinu, jer nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu.

Dakle, vrlo je nezahvalno usvojiti ovaj amandman na stav 2, ukoliko ostaje stav 3. Zato preporučujem da ubuduće predlagači amandmana, grešku i sam pravim, da vode računa da kada predlažu amandman na jedan stav da vode računa o sledećem stavu koji prepisuje kaznu ribolovcu ukoliko to ne dostavi, ukoliko prebacimo da evidenciju rade ribolovačke organizacije, onda samim tim ribolovac je nastradao ni kriv ni dužan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, Odbor je prihvatio amandman gospodina Miodraga Nikolića na član 9.

Ja ću vam pročitati član 9. veoma je diskutabilan – ako je dužnik poljoprivredno gazdinstvo, ne izvrši obavezu preuzetu po ugovoru o finansiranju, to poljoprivredno gazdinstvo, kao i poljoprivredno gazdinstvo koje je sa njim povezano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, prevodi se u pasivni status, u RPG, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj i ne može da ostvaruje pravo na podsticaje, u skladu sa zakonom kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i ovim zakonom.

Stav 2. – poverilac obaveštava ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, da dužnik iz stava 1. ovog člana nije izvršio svoju obavezu.

Sa ovim u vezi, mi smo na Odboru izglasali da se član 9. briše. Iz prostog razloga što poverilac i dužnik sklapaju jedan ugovor, jedan obligacioni odnos i država ne treba da bude uterivač dugova u korist banke i prerađivača.

Naša dilema je bila, da li smo mi na strani poljoprivrednih proizvođača ili prerađivača? Takođe, naša dilema je bila šta i ako je osiguran usev, šta ako dođe do tužbi između osiguravajuće kuće i osporavanja osiguranog useva? Šta ako ne naplati osiguranje, a obavezu mora da izmiri? Ne samo to, šta ako je ostao dužan pet hiljada dinara? Zašto ga brisati i prebacivati u pasivni status, jer tek onda neće moći da vrati dug.

Postavlja se pitanje opravdano, da li nam je cilj da uništimo poljoprivrednog proizvođača ili da ga potpomognemo da taj dug vrati?

Sa druge strane, možemo da postavimo opravdano pitanje, šta ako mu „MK Komerc“ smanji cenu šećerne repe? Kao što je sada slučaj, pa, nema novac da u potpunosti izmiri obavezu, iako je recimo „MK Komerc“ ugovorom bio obavezan da to plati 38 evra po toni, on dođe i smanji za 10% cenu i kaže – morate da potpišete da nećete tužiti, u suprotnom ja neću da vam uzmem šećernu repu.

Šta ako nema novac da iz tih razloga izmiri dug? Zašto bi ga država po sistemu kao uterivač dugova brisala iz registra poljoprivrednih gazdinstava i time kažnjavala?

Šta ako je taj uzeo zajam, naravno za ratarstvo, ako je ujedno i stočar? Šta ako ga izbrišemo i prebacimo u pasivan status i sprečimo da i dalje dobija premije i subvencije, a on drži 50 krava, ostaje dužan 5000 dinara, ali ne može da dobije više podsticaje, samim tim ne može da izmiri dug, šta će biti sa stočnim fondom, i zašto država nema isti aršin za sve građane?

Ako ćemo poljoprivrednike zbog duga prema prerađivačima, koji će biti – „Viktorija grup“, „MK Komerc“, itd, ili će biti zajedno uvezani sa bankama, ako ćemo za te zajmove, brisati poljoprivredna gazdinstva iz registra i prebacivati u pasivna, da nemaju dalje pravo na premije i subvencije, a dug nije prema državi, a država stala opet na stranu prerađivača, kao što je i pre dve godine stala i zabranila izvoz šećerne repe i ostalih industrijskih kultura, zbog toga što je bila suša, da bi prerađivačka industrija imala šta da radi, šta u takvim situacijama raditi , ukoliko se to radi sa seljacima, onda hajde da budemo ravnopravni i da radimo prema svim građanima.

Hajde da proglasimo ništavnim dokumentima i pasivnim, svim građanima, koji duguju kredite, da država stane na stranu banaka, kad su u pitanju komercijalni krediti za nabavku automobila itd. kada je već stala na stranu poverilaca, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

To su dileme koje je Odbor za poljoprivredu imao u vezi amandmana koji je predložio gospodin Nikolić.

Ja sam amandman, da ne bi raspravljao o amandmanu na član 9, pismeno povukao, dakle nema potrebe, zato što sam smatrao da je amandman gospodina Nikolića daleko pravedniji, da obezbeđuje makar zaštitu države prema poljoprivrednim gazdinstvima, jer ukoliko ga izbrišemo iz registra on se više oporaviti neće. Imamo jednog poljoprivrednog proizvođača manje, a jednog debelog bankara više. Jednog prerađivača na čijoj strani je država stala.

Znam da su se i u Ministarstvu lomili oko ovog amandmana, zahvaljujem im se na tome, ali kao svugde, kao i u ovoj Skupštini, kao i u Ministarstvu poljoprivrede, postoje ljudi koji rade za određene prerađivače, i naš problem je što našim sudbinama, sudbinama poljoprivrednih proizvođača, ne upravljaju proizvođači nego potrošači i prerađivači.

Ovo je jedan dokaz za to, ne znam iz kojih razloga se država meša, da bude uterivač dugova prema prerađivačima i bankama koji su zajmodavci, koji su poverioci, gde će na njihovu dojavu da su ostali dužni biti poljoprivredna gazdinstva eliminisana, izbrisana iz registra, prebačena u pasivna, izopštena iz prava da dobiju premije i subvencije na osnovu kojih mogu da se oporave, da vrate dug i da nastave da rade.

Šta ako je taj dug, recimo, pet do 10 hiljada dinara, a on stvarno ima 50 krava zbog kojih treba da dobije milion dinara premije subvencije? Po litri mleka treba da dobije sedam dinara, znači, postoji verovatnoća da će on prihodovati samo na osnovu premije i subvencija više od dva miliona. Šta ako mu farma, ako on stvarno nije platio mleko i on nije uspeo da se razduži iz tog razloga, zašto se država ne ponaša na isti način kada su u pitanju neisplaćeni poljoprivredni proizvodi zemljoradnika koji su neprodati, nego predati prerađivačima?

To su bili razlozi, a tu su i članovi Odbora, zbog kojih navodim smo mi, posebno ja, odustali od svog amandman, i prihvatio amandman gospodina Nikolića koji kaže da se član 9. kao nepotreban, kao nešto što državu svrstava, na stranu prerađivača a ne proizvođača, mi smo smatrali da je amandman gospodina Nikolića sasvim u skladu sa nastojanjem da naša država jednom stane u korist proizvođača, a ne samo u korist prerađivača i banaka.

Kad smo već kod banaka, hoćemo li mi da im silom uterujemo prihode na ovaj način, preteći zemljoradnicima da će biti izbrisani da moraju da se razduže, kada su te banke šakom i kapom davale prerađivačima koji su opet opljačkali seljake, bez obzira što su iz banke izvadile desetine i desetine miliona evra, opet su ostali kao Farmakom, kao Koteks, itd, ostali su enormni dugovi primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i stočarima, bez obzira što je ceo sistem našpanovan na njihovu stranu.

Dakle, sa jedne strane ćemo jedne nagrađivati i sprečavati poljoprivrednike da naplate svoje poljoprivredne proizvode, nećemo stati u njihovu zaštitu, ali u slučaju da nedaj Bože oni nešto malo budu oštećeni, e onda ćemo takva poljoprivredna gazdinstva zbog duga brisati, zbog duga prema bankama koje su tako bile rasipničke prema raznim Perčevićima, prema raznim Bogićevićima itd, sada ćemo u njihovu korist eliminisati mala poljoprivredna gazdinstva.

Odbor je smatrao da je to neprihvatljivo. Mi poštujemo odluku Ministarstva da sasvim drugačije vidi od onoga što je video Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Kolege poslanike molim, da kada bude glasanje na član 9. da ove moje argumente imaju u vidu. Ko želi da glasa, dobrodošao je. Ovo bih želeo da bude izglasano, ali se neću na vas ljutiti ukoliko to ne učinite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog mene samog i Odbora, mada sam ja svoj amandman povukao jer je gospodin Miodrag Nikolić predložio bolji amandman, nije mi ni dalje jasno zašto se država stavlja na stanu poverilaca, bez obzira da li je to fizičko lice. To fizičko lice ne verujem da će biti običan sitan zemljoradnik.

Dakle, verujem da će biti omogućeno i fizičkim licima da budu poverioci, ali će najveći poverioci ipak biti oni kojima sam govorio, a govorio sam i o situacijama kada seljak nije isplaćen za poljoprivredne proizvode, a dug nije vratio, a to nije bila viša sila.

Viša sila ne može da bude dug „Farmakoma“ dobavljačima mleka prema zemljoradnicima. To nije viša sila. Nije viša sila kada Miodrag Kostić smanji cenu šećerne repe za 10%, iako je ugovorom bio vezan da ta cena bude 38 evra za tonu. Znači, to nije viša sila. To su okolnosti koje dovode jednog zemljoradnika do situacije da ne može da isplati svoj zajam, svoj dug i u takvoj situaciji država ne treba da se ponaša kao uterivač duga i da stane na stranu poverioca, tim pre što može da se desi da poverioc ostane dužan zemljoradniku, s jedne strane, a s druge strane da ga prijavi Ministarstvu, jer dug nije viša sila. Ako on duguje za isporučeno mleko, znači, to nije viša sila on duguje, ali s druge strane je dao zajam zemljoradniku i može se desiti da onaj ko je ostao dužan zemljoradniku ga prijavi ministarstvu i ministarstvo ga izbriše iz registra poljoprivrednih gazdinstava i time gubi pravo na subvencije.

Ne gubi samo on. Ja vidim intenciju da se što manje subvencije isplati. Subvencije i premije se ne isplaćuju samo zemljoradniku. One ne pomažu samo njemu, one pomažu i prerađivačkoj industriji da bude konkurentno u okruženju. Mi imamo osam do devet puta manje subvencije i podsticaje u poljoprivredi nego što to imaju evropske zemlje. Ukoliko im budemo uskraćivali sve više podsticaja i subvencije sve ćemo manje biti konkurentni na svom tržištu.

Mi imamo jednu plodnu njivu. Srbija je jedna plodna njiva koja je delimično nasleđena 2012. godine, potpuno zapuštena. Ta njiva je okrnjena, delimično prodata, zapušena u korove itd. Mi se moramo starati da podignemo primarnu poljoprivrednu proizvodnju i to što seljaci proizvedu da naši radnici prerade i da tako napravimo dodatnu vrednost koju treba da podelimo svi zajedno, da imamo dovoljno novca za sebe i svoje porodice. O tome treba da se staramo.

Dakle, ne treba da na ovakav način država kažnjava već ljude koji mogu biti kažnjeni time što njihovi poljoprivredni proizvodi nisu isplaćeni, a oni nisu zbog toga u situaciji da izmire dug. To nije viša sila. Na kraju se pojavi država koja, umesto da bude dobra vila ona, ih kažnjava i izbriše iz registra poljoprivrednih gazdinstava, prebaci u pasivne i na takav način im uskrati pravo da imaju premije i subvencije.

Uskraćivanjem, ako je to stočar, njemu ne preostaje ništa drugo ako izgubi premiju za mleko, ako izgubi podsticaje po grlu itd, već to za pajvan i na pijacu ili će doći Albanci natovariti to u kamion i ide pod nož. Na takav način gubi država. Ne znam zašto bi se u jednom obligacionom odnosu država ponašala u korist poverioca, a ne u korist dužnika?

Do sada je bila situacija da kada je seljak izvisio, kada mu neko ništa nije isplatio, država nije mrdnula malim prstom da mu se to isplati, a sada odjednom briga za poverioce.

Ja shvatam da je ovaj zakon korak napred, shvatam da se novac mora vratiti poveriocu, ali ukoliko u raznim situacijama on ne može to da uradi, zašto bi ga država, to već postoji sud i postoji način da on naplati onaj novac koji je pozajmio dužniku, dodatno kažnjavala brisanjem iz subvencija, iz podsticaja? Ti podsticaji mogu biti daleko veći nego što je njegov dug prema poveriocu. Iz tih razloga i mnogo drugih razloga šta ćemo sa drugim kreditima koji nisu vraćeni bankama i drugim poveriocima? Šta ćemo sa tim? Hoćemo li kažnjavati građane da nemaju regres za godišnji odmor? Hoćemo li im adrese proglašavati pasivne? Zašto samo oni koji budu uzimali kredit prema poljoprivrednoj proizvodnji da budu kažnjavani na ovakav način? Zašto to onda ne primenimo na sve građane?

Postoje mnogi razlozi da ministarstvo ovo prihvati. Ukoliko ne želi, ja sam spreman i na to, nije nikakav problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od vas očekujem da u skladu sa vašom savesti glasate ili ne glasate za ovaj amandman. Meni su stvari dovoljno jasne, ali ja neću dodatno mutiti vodu, niti ću ljuljati čamac, niti ću talasati. Dakle, verujem da argumenti koje je gospodin Nikolić iznosio podnošenjem svog amandmana i koji su na odboru prihvaćeni od svih članova odbora su oni argumenti koje ja ovde moram da branim.

Ja ne branim ovde sebe, ja branim zemljoradnike koji su mnogo puta već bili kažnjeni, koji rade u najsurovijim uslovima. Dakle, pre svega njih radi, gledalaca naših dragih i zbog ekonomskog napretka ove zemlje koji je vezan za poljoprivrednu i prerađivačku industriju ja želim da se ovaj amandman usvoji. Ako se ne usvoji, Bože moj, idemo dalje. Nije ovaj zakon sveto pismo, jednom će doći vreme da ga popravimo. Hvala.

Dame i gospodo, ovo je tačno što je ministarka rekla, ali ako je prerađivač ostao dužan zemljoradniku, to nije viša sila. U takvoj situaciji on je dužan da bez obzira što mu je prerađivač ostao dužan i što je zbog toga u nemogućnosti da vrati zajam, poverilac ga prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede, a Ministarstvo poljoprivrede ga prebacuje u pasivna poljoprivredna gazdinstva i uskraćuje mu sve premije, regrese i subvencije. O tome se radi.

Ja tvrdim da ovaj član 9. dovodi državu u situaciju da podrži pre svega prerađivače, da podrži zajmodavce, a da zajmoprimac može da snosi sankcije i u situacijama kada mu je „Farmakom“ ostao dužan, kad mu je „MK Komerc“ ostao dužan, kada su mu skinuli cenu šećerne repe za 10%, što je slučaj ovih dana, kada on mora da napravi ispravku ugovora, jer šećerna repa uopšte neće biti primljena, u raznim situacijama to nije više sila.

Zbog tog duga koji je prema njemu napravljen, poljoprivrednik nije u situaciji da izmiri svoje obaveze. Poverilac o tome izveštava ministarstvo i ministarstvo ga prebacuje u pasivan registar. Ukoliko je stočar, ukoliko ima neku dobru poljoprivrednu proizvodnju, u toj situaciji direktno se oštećuje država, jer ta proizvodnja se gubi. I premija i regresi nisu samo u korist proizvođača. To je i u korist države, prerađivača da budu konkurentni, tim pre što preti opasnost za stočarstvo, koje je izgubilo veliki broj grla, da u situaciji da ukoliko je to stočar uradio u ratarstvu, ukoliko ga izbrišu, postoji verovatnoća da broj grla nastavi da pada.

Jednostavno, kao poljoprivrednik ja sam o tome razmišljao. Ovo nije moj amandman bio, prethodni. To je bio amandman gospodina Miodraga Nikolića. Ja sam povukao moj amandman koji je bio sličan amandmanima gospodina Senića i poslaničke grupe koja je predložila ovaj drugi amandman. Ja sam ga povukao u korist amandmana gospodina Nikolića.

Što se tiče javne rasprave, moram da kažem da stari zakon, da ga je, Predlog zakona, napisala poslanička grupa koja je možda predložila i ovaj amandman, dok su bili zajedno u jednoj partiji, taj zakon je pisan 2011. godine. Javna rasprava, ja o tome ne mogu da posvedočim, prva održana u februaru 2012. godine, kontaktirao sam sa svim udruženjima zemljoradnika, nijedno udruženje zemljoradnika mi nije potvrdilo učešće u izradi nacrta predloga modela ovog zakona.

Dakle, ukoliko je bilo javne rasprave, ja sa sigurnošću ne mogu da kažem ko je u njoj učestvovao. Pretpostavljam da su to bili oni koji su bili zainteresovani da izdaju novac, odnosno da ga oplode, što nije sporno, ali ja govorim iz ugla zemljoradnika. Ovaj član 9. može da donese veliku štetu ne samo zemljoradnicima. Može da nanese veliku štetu i državi. Možda će kratkoročno oni koji izdaju svoj kapital biti u nekom dobitku, ali dugoročno, ni oni sledeće godine neće imati kome da daju zajam.

Znam i za običaj da zemljoradnici imaju običaje da izvrdaju zajmove, da pokušaju da ih ne vrate itd, ali takođe znam za običaj prerađivača, koji će najverovatnije biti u većini slučajeva poverilac, u ovom slučaju, znam i za njihov običaj da imaju po nekoliko firmi i da pokušavaju uvek da izbegnu plaćanja prema zemljoradnicima. Naveo sam slučaj „Farmakoma“, naveo sam slučaj određenih klaničara itd. Puna je knjiga kao Biblija dugova koji su nastali između prerađivača prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Iz tog razloga, ukoliko nemamo nikakvu kaznenu meru prema onima koji mogu nekažnjeno da ostanu milione i milione evra dužni primarnim poljoprivrednim proizvođačima i da tako ruše ekonomsku moć zemlje, kako onda da primenjujemo sa druge strane kaznenu meru od strane države za dug u kome država nije učestvovala?

Ja bih se složio da zemljoradnici duguju državi, da ih država izbaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i prevede u pasivna i da im uskrati premije i subvencije. Pošto taj dug nije nastao prema državi, već prema poveriocu, koji nije država, u takvoj situaciji ja ne mogu da verujem da se država ponaša kao uterivač dugova u korist onih koji su svoj kapital izdali.

Ja se slažem da zemljoradnici imaju tu lošu naviku. Slažem se sa tim da oni imaju obavezu da izmire zajam, jer je to takođe neophodno da bi neki drugi zemljoradnik dobio zajam, ali se ne slažem sa time da država bude arbitar tim pre što nam je pun kofer, što bi naš narod rekao, žalbi zemljoradnika zbog toga što poljoprivredni proizvodi se više ne otkupljuju, nego se preuzimaju, što se poljoprivredni proizvodi više ne prodaju, nego predaju i u situaciji da nije moguće naplatiti poljoprivredni proizvod i na takav način novcem izmiriti zajam, u takvoj situaciji, zbog neizmirenja zajma, ako država kazni poljoprivrednog proizvođača još gubitkom premija, za mene je to kao za poljoprivrednog proizvođača, poslanika koji zastupa i prerađivače i poljoprivredne proizvođače, za mene je to neprihvatljivo. O tome se radi.

Ja ne sporim pravo ministarstvu da odluči drugačije, ali jednostavno iznosim činjenice koje se dešavaju u realnosti i na terenu. Apelujem na kolege poslanike da izglasaju amandman na član 9. gospodina Nikolića. Ako to ne uspemo da izglasamo, ja onda apelujem na vas da izglasamo amandman koji su predložili poslanička grupa SDS, sad se tako zovu, ZZS i „Zeleni“, jer je to ipak malo manje loše rešenje nego ono što piše u inicijalnom tekstu zakona. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u materijalu koji sam dobio, izvinjavam se, dobio sam da je rasprava o zakonu vršena 2012, 2013. godine. Dobio sam sada informaciju da je bilo u julu i avgustu.

Dolazeći na mesto predsednika Odbora za poljoprivredu rekao da će se ekonomska moć jedne zemlje skoro meriti količinom hrane, količinom pijaće vode koju ta zemlja proizvodi ili može da proizvede. Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kada ostanemo bez hrane i bez vode, vrlo ćemo lako uočiti da nam dijamanti i zlato ništa ne znače. Dakle, da su ratarstvo, stočarstvo, poljoprivreda ono najbolje što doji ovu državu i što obezbeđuje stratešku sigurnost ovoj državi od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, a ne samo da omogućuje ekonomski razvoj i dobrobit gazdinstava, prerađivača, radnika i njihovih porodica.

S tim u vezi, sam i zastupao, oko ovih amandmana, stav da usvajamo, ukoliko možemo da izglasamo, amandman koji je predložio gospodin Nikolić, a ako ne, demokratija je bogatstvo razlika i ne slažem se sa kolegama da će jedna većina preglasati drugu manjina, tim pre, što sam predložio, ukoliko se ne izglasa amandman koji je predložio gospodin Nikolić, koji pripada poslaničkoj grupi SNS, da se izglasa amandman koje je manje loše rešenje od onoga što je predviđeno zakonom poslaničke grupe, čiji je prethodnik ovde govorio, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe.

Dakle, što se tiče jula i avgusta, javne rasprave, mora da su seljaci bili na moru. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana je bio u vezi registra ugovora, za koga je potrebno određeno vreme, za sprovođenje ugovora, zato sam predložio amandmanom da se sprovođenje ovog zakona po pitanju oblasti koje obuhvata odloži za šest meseci zbog uspostavljanja registra ugovora koji će se voditi u Agenciji za privredne registre.

Bez obzira što je ovaj zakon napisan još 2011. i 2012. godine, bez obzira što je prva javna rasprava bila 2012. godine i bez obzira na nedostatak iz člana 9, mislim da je Predlog zakona korak unapred u odnosu na ono zatečeno stanje gde su takozvanu prodaju na zeleno zemljoradnici uglavnom ostvarivali tako što su zalagali imovinu znatno veće vrednosti, odnosno davali hipoteku na nekretnine.

Ovaj zakon je korak napred zato što predlaže da se ugovornim odnosom založi letina, odnosno budući rod. Kad imamo i kompenzacioni fond, koji na bazi robnih zapisa može kod banaka da povuče kredite za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, ovaj predlog zakona svojim rešenjima omogućava još jedan način da se isfinansira poljoprivredna proizvodnja, a posebno po pitanju malih poljoprivrednih gazdinstava koji su ostali bez zadruga, bez kooperacije, koji su sa zadrugama radili. Zato mislim, kada prođe ovih šest meseci i kada zakon počne da se sprovodi, da će to ipak biti bolje rešenje nego do sada, kada su za zajmove ove vrste morali da zalažu nekretnine znatno veće vrednosti i za te nekretnine, s obzirom na javnobeležničke nagrade, bi morala da budu znatna izdvajanja i znatni novci da se izdvoje za overu takve vrste zaloge. Ovim zakonom to nije predviđeno, overava se samo potpis koji nosi nekoliko bodova.

Zahvaljujem se Ministarstvu što je usvojilo ovaj amandman. Treba dobro da se razmotri ovaj ugovor i da se u APR u bazi uspostavi registar ugovora koji je neophodan za sprovođenje ovog zakona. Mislim da je on veoma bitan jer, dame i gospodo, poljoprivredna politika koju smo bili zatekli je ličila na ono – posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. Mislim da se na neki način ipak izašlo u susret kreditiranju poljoprivredne proizvodnje. Stočni fond nam je toliko u opadanju, da se bojim da ako se ovako nastavi nećemo imati dovoljno krava ni da se slikamo u izbornim kampanjama. S tim u vezi, sem člana 9, za mene je ovaj zakon prihvatljiv i svakako ću glasati za njega. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, akademska čestitost nije tu, iako je obrazlagao ovaj amandman, toliko veruje u njega da je na vreme zbrisao, dakle, Predlogom zakona ovim članom je predviđeno da se korupcija može prijaviti u roku od godinu dana od saznanja, da se uzbunjivač može godinu dana pripremati, ohrabrivati da to iznese ili deset godina od dana kada se to dogodilo.
Predlagač amandmana je hteo da se to desi odmah. Očigledno je da želeo da preskoči period od 2012. godine. Ako u zakonu kaže deset godina, ako oni hoće to da promene, da to bude neposredno posle saznanja, to znači da to treba da bude za neko novije vreme, a ono starije hajde na brzinu da zaboravimo, da gurnemo pod tepih.
Ja sam kao uzbunjivač imao saznanja, ali morao sam da proverim. Odmah po saznanju nisam uspeo da reagujem, ali sam ministra na prošloj sednici pitao da li je tačno da je za izradu ovog modela zakona radna grupa koja je sastavljena od našeg vrlog Zaštitnika građana, a služba Poverenika dobila od ambasade Velike Britanije i Holandije više od 100.000 evra, odnosno 80.000 funti za izradu jednog veoma lošeg modela koji je morao da bude dorađen, za izradu modela zakona koji je morao da bude dorađivan, za izradu modela gde je Zaštitnik građana predlagao da on izrekne meru preporuke ukoliko dođe do saznanja da se korupcija desila, pa tek onda ako se ne reaguje na preporuku, da se podnese krivična prijava.
Dakle, ja kao neko ko je imao saznanje nisam mogao odmah da reagujem, ali sada, pošto sam sve proverio, pitam da li je tačno da su ove čike sa velikim platama, 350.000 i više, dobili preko 100.000 evra, 80.000 funti za projekat pisanja modela zakona o zaštiti duvača u pištaljku? Da li je tačno da je Saša Janković, Zaštitnik građana, koji ima platu preko 350.000 dinara, a koga ovde opozicija brani zajedno sa Poverenikom kao da su članovi njihove partije, da li je tačno da je on bio predsednik radne grupe?
Da li je tačno da su deljeni honorari iz ovih 80.000 funti i da su čike sa velikim platama imale pravo na dodatne honorare? Takođe, pitam da li je tačno da ta radna grupa nije htela da primi predstavnike „Pištaljke“ iako su u izradi modela hteli da učestvuju džabe? Tražili su da budu prisutni prilikom izrade modela zakona. To je ona „Pištaljka“ za koju oni tvrde da je sada neka svetinja, a Poverenik i Zaštitnik građana i radna grupa su ih izbacili iz radne grupe, nisu hteli da ih prime, iako su oni izrazili želju da taj model, učestvovanja u izradi modela, da učestvuju za džabe.
Na određen način su oni na vrlo sumnjiv, a ja ću reći koruptivni način prisvojili sebi i svojim bližnjima preko 100.000 evra, 80.000 funti, koliko je ambasada Velike Britanije i Holandije dala za izradu modela ovog zakona.
Želeo bih da mi se s tim u vezi odgovori i da li je tačno da nisu predstavnicima „Pištaljke“, koja je jedna reprezentativna organizacija, da im nisu omogućili da i džabe, po njihovoj želji, besplatno učestvuju u izradi ovog modela?
Takođe, s obzirom da se ovde spominju razne informacije, želim da, s obzirom da je prošlo više od nekoliko meseci od saznanja da se može uzbuniti nešto o najboljem gradonačelniku. Dakle, ne znam da li je ovo istina, ali moram da budem uzbunjivač, s obzirom da se vodila rasprava oko ovoga i oko najboljeg gradonačelnika, ja ću samo da pročitam ono što sam kao uzbunjivač doznao da su govorili jedni o drugima.
Dakle, čitaću ono što su predstavnici jednog dela te izborne liste govorili o predstavnicima drugog dela izborne liste, odnosno šta je kandidat za premijera sa te izborne liste iz 2014. godine govorio o predsedniku te stranke, odnosno o tom najboljem gradonačelniku.
Želim da mi proverite, gospodine ministre, da li je po tim navodima, a ja to doživljavam kao uzbunjivača, jer je jedan deo liste tvrdio za kandidata sa drugog dela iste izborne liste da je Dragan Đilas manipulator. Đilas je pljačkaš grobova i tajkun, izjavljeno je 11. februara 2014. godine od strane kandidata …

Kako da nema veze? Oni predlažu, sada sam vam rekao, 11. februar 2014. godine. Ja sam imao saznanja, morao sam prvo da proverim ta saznanja, a predlagač amandmana je rekao da moram odmah po saznanju da to uradim. Kako da uradim kada je ministar pravde tek sada došao? Dakle, taj amandman je naprosto neprihvatljiv, jer je ovo izjavljeno 11. februara 2014. godine da je Đilas pljačkaš grobova i to je izjavio kandidat sa iste liste na kojoj je bio Đilas, da je uništio srpsko društvo, da je bahat i da je uništio demokratiju.
Da se ispita, to on navodi, pripadnik izborne liste sa jednog dela o drugom delu izborne liste, da se ispita kako je mostograditelj Dragan Đilas uspeo baš u periodu dok je njegova stranka bila na vlasti svoje prihode da osmostruči, kako da je to firma oca i brata Olivera Dulića dobila posao čišćenja deponija 6. oktobra 2012. godine? Navodim ono što su izjavili jedni o drugima.
Dalje, izjava kandidata sa te izborne liste o kandidatu iz drugog dela izborne liste, glavna zasluga Đilasa je da uzme najskuplji most, osmi prioritet prestonice i da uradi preskupu rekonstrukciju bulevara. Zato tražim da se proveri da li je ovaj uzbunjivač sa njihove izborne liste govorio istinu o drugom delu izborne liste? Molim ministra pravde, s obzirom da nemam koga drugog da uzbunim, da proveri sve ove navode koje sam ovde izneo. Ono što ja mislim je da sve što govore jedni o drugima, da je sve istina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja iz prve sam hteo da glasam za amandman gospodina Božovića, iz razloga što je na prvi pogled izgledalo jako fino. Nisam znao da je amandman gospodina Božovića u neskladu sa Ustavom i zakonom. Mislio sam da poslanici od iskustva iz tih velikih stranaka da je gotovo neverovatno da podnesu neustavni amandman, tim pre što prepoznajem rukopis pisca amandmana, a radi se o piscima, onim istim piscima koji su za 100 hiljada evra pisali onaj loši model Zakona o uzbunjivačima. Smem da se kladim da je rukopis pisaca modela zakona od 100 hiljada evra, da je svaki član zakona koštao 3000 hiljade evra. Ne znam šta je trošak bio u 100 hiljada evra. Verujem da je bio papir kompjuter, olovka. Ništa više nije potrebno da se napiše jedan predlog. Mislim da je rukopis ovog amandmana, i meni to ne smeta, rukopis pisca modela tog zakona.
Hteo sam da podržim ovaj predlog, ali, nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa zakonom, a boga mi, nije ni etički odgovoran, da ne kažem i neku drugu grublju reč. Iz prostog razloga što bi kada bi se ovo usvojilo, mogle da se, pošto u drugom stavu piše – ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji najviši stepen tajnosti, imamo više stepena tajnosti i svi su zaštićeni zakonom. Svako ko iznese i niži stepen, a ministar pravde je tu, tajnosti može da odgovara krivično.
Dakle, ukoliko bi ja sada glasao za amandman gospodina Božovića, ja bi došao u poziciju da navedem ljude da krše jedan drugi zakon i da mogu da odgovaraju pred sudovima. Ali, kad smo već kod tajnosti podataka, mogao bih da se složim sa predlagačem amandmana da se određeni organi mogu služiti klopkama i da vlast ponekad u tajnosti drži razne podatke. Dakle, kao i one što sam izneo, a ministar mi nije dao odgovor da li su tajni podaci tačni, i da li sam ja povredio Zakon o zaštiti tajnih podatak. Nekad neki dokumenti iz Američke ambasade ne nose nikakvu oznaku stepena tajnosti, a radi se o sastancima sa pravnim savetnikom u ambasadi SAD…

Slažem se i samim tim ću prekinuti. Ja sam ovaj dokument već izneo. Tražim odgovor ministra odbrane, tim pre što ću podneti krivičnu prijavu zajedno sa drugim kolegama.

Sačekajte malo. Nemojte biti nestrpljivi.

Amandman se odnosi na tajnost podataka. Dakle, ja iznosim drugi stepen tajnosti podataka zbog koga bi neko mogao da odgovara ukoliko bi te podatke izneo. Takav amandman je podneo predlagač. Nisam podneo ja. Ja ga samo komentarišem. Pokušavam da to uradim realno i na mestu opozicija ja bih se radovao Zakonu o uzbunjivačima koji ranije nismo imali jer on uglavnom može da optereti vlast i da oni doznaju neke informacije koje mi dok smo bili opozicija nismo mogli da doznamo.
Neprihvatljiv je amandman gospodina Božovića iz prostog razloga što dovodi u priliku građane da vršeći, po njihovom amandmanu, uzbunjivanje mogu da prekrše zakon.
Što se tiče ovih podataka, očekujem ipak da mi se odgovori da li je ona informacija koju sam dao tačna, a što se tiče krivične prijave, u pravu ste, ja ću je podneti nadležnom tužilaštvu, a ne vama, zajedno sa kolegama Drecunom i Đukanovićem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ministarko, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je meni nastupiti posle prethodnog govornika koji je veliki ekspert za poljoprivredu, a kada je video poljoprivredne kulture, o tome možemo da raspravljamo.
Veoma je teško govoriti, jer ima poslovica u našem narodu „sad neću ni kako ja hoću“. Sa nekim primedbama i pitanjima prethodnog govornika, mogu da se složim, ali sva ta pitanja je trebao da uputi sam sebi. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Petroviću. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Tadiću. Trebao ta pitanja da uputi gospodinu Mirku Cvetkoviću. Sva pitanja koja je on postavio, ja postavljam njemu zato što je Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje tzv. Zakon o prežetvenom finansiranju napisan krajem 2011. i početkom 2012. godine.
Pitam ministarku poljoprivrede da li je tačno ovo što ja tvrdim. Da li je javna rasprava obavljena u februaru 2012. godine, a bivši predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je govorio pre mene, je očigledno toliko kvalifikovan da nije znao da je njegova partija napisala taj zakon. Doduše, on je promenio tri partije za dve godine pa se ne seća u kojoj partiji je bio 2012. godine.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici sada znate šta je hipokrizija. Dragi moji poljoprivrednici, sva pitanja koja su postavljena u vezi ovog zakona treba postaviti prethodnom režimu. Možda odgovornost sadašnje vlasti što je prihvatila da ne menja zakon koji je predložio bivši režim. Za taj zakon su korišćeni izrazi: zakon o zelenašenju, zakon o tajkunima, zakon o najvećem skandalu.
Dragi moji poljoprivrednici ja vas savetujem da dobro pazite šta ubuduće potpisujete s obzirom da ovaj predlog zakona je pisao bivši režim. Molim sve kolege da mi kažu koji tajkun je nastao od 2012. godine, do danas. Imamo samo one zatečene. Da li u bilo kojoj stranci je finansijski direktor tajkun koji je kupio tri šećerane za tri evra. Ovaj predlog zakona je stvarno napisao bivši režim gde je dominantna stranka bila ona u kojoj je tajkun koji se bavi sada proizvodnjom šećera kupio šećerane za tri evra u vreme dok je bio finansijski direktor te stranke.
Znam da je moj prethodni govornik ekspert za građevinarstvo, pa neka mi kaže ko iz sadašnje vlasti, ko od kolega poslanika napravio pen haus, ko je od kolega ministara i poslanika napravio na pašnjaku zgradu? Znamo da među pripadnicima režima ima onih dobrih poznavalaca poljoprivredne politike koji imaju iskustva sa pašnjacima. Videli su da se to ne isplati pa umesto da tamo bude neki stočni fond, oni su rešili da naprave zgradu, a u toj zgradi imaju ceo sprat. Ne vidim da među nama ovde u današnjoj vlasti i u partijama koje podržavaju današnju Vladu ima takvih tajkuna.
Dakle, sve što je rečeno o ovom zakonu je možda istina, ali to govori o prethodnom režimu. Ukoliko postoji savet poljoprivrednicima u vezi ovog zakona, verujem da oni koji su napisali ovaj zakon najbolje poznaju način na koji su ga napisali i možda postoji velika verovatnoća da više naginje tajkunima, da je više u korist tajkuna nego u korist poljoprivrednih proizvođača.
Poznavajući njih treba biti izuzetno oprezan u vezi sa ovom materijom s obzirom da oni najbolje poznaju šta su napisali u tom zakonu. Gotovo je neverovatno da napišete jedan zakon 2011. godine, da obavite raspravu u februaru 2012. godine, a onda sve manjkavosti tog zakona pripišete nekome ko je njihov zakon pustio u proceduru verujući da su bili dovoljno odgovorni.
Drage koleginice i kolege danas sam ulazeći ponovo u zgradu se setio da su seljaci i selo izvor državnosti ove države. Prošao sam pored Karađorđa i 2012. godine kada sam prošao prvo što sam ugledao ugledao sam seljačkog vođu, simbola seljačke zemlje na Balkanu Karađorđa Petrovića. On me pita – koje kude vam je selo, koje kude su vam seljaci, koje kude vam je stočni fond nestao do 2012. godine, koje kude poslanici uvozite 188.000 grla živih svinja, uglavnom iz Hrvatske? Mene je bilo sramota. To je zatečeno stanje. Ove druge koji su nas doveli do ovde očigledno da za njih važi ona Dučićeva poslovica – najhrabriji ljudi na svetu ne zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide. Mene je bilo sramota, a njih očigledno nije.
Idemo redom, govorile su kolege iz opozicije sa kojima sam ja nekada zajedno, seljaci i radnici 90-tih godina sanjali san o tržišnoj ekonomiji i demokratiji. Devedesetih godina smo pocepali petoro ili šestoro patika i opanaka šetajući ulicama da naše velike političke vođe uđe u dvorce, a radnici i seljaci ostanu na ulici. Sebi su smestili u dvorce, radnike i seljake na ulice. Oni su živeli kao u bajci, a narod živi kao u basni. Danas slušamo njihove tirade i njihove primedbe na njih same.
Mislili smo 2000. godine, kad dočekamo promene, da sve ono što smo izgubili finansirajući socijalni mir, podnoseći teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je zemlja bila izložena, što je bilo nečuveno do tada u svetu, mislili smo da će nam nova vlast 2000. godine to vratiti. Mislili smo da će nam vratiti zemlju koju su oduzeli čupanjem brkova od 1945. do 1953. godine. Zajedno smo se nekad sa njima borili da ta prava, da ta oteta imovina bude vraćena. Umesto toga, premijeri su u te otete parcele ulazili da prave dugogodišnje zasade.
I danas neko priča o tajkunima. Da, mi nismo verovali da će ljudi koji su opljačkali novac 90-ih godina, za vreme sankcija, koji su iskoristili „šverc komerc“ da bi se domogli ogromnog novca, to pretvoriti u ogroman kapital posle 2000. godine, daleko veći nego što su imali 90-ih. Mi smo se nadali da će selu nešto biti vraćeno. Umesto toga, nastavljeno je sa oduzimanjem i otimanjem.
Ja nisam bio komunista. Komunizam nije bio moj poredak. Bili smo lojalni državi. Ne zameram onima koji su bili, ali ja moram da priznam da smo imali jedan zaokružen model poljoprivrede, sistem koji je funkcionisao. Imali smo nauku. Evo, gospodine Rajiću, imali smo institute, ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo. Imali smo proizvodnju semena sadnog materijala, rasada, svog sopstvenog. Imali smo nezavistan sistem poljoprivrede, ali nam je trebalo samo malo nafte. Da smo pravili biodizel, ni to nam ne bi trebalo. Imali smo đubriva, herbicide, pesticide. Imali smo fabrike za proizvodnju mehanizacije. Imali smo skladištni kapacitet. Imali smo zadruge. Imali smo prerađivačke kapacitete koji rade sad sa 30-40% kapaciteta. Sve smo to imali.
A onda su došle promene za koje smo se svi mi zalagali. I taj sistem koji je bio funkcionalan je divljom predatorskom privatizacijom razbijen. Divlji, predatorski kapitalizam koji je gutao žive ljude, seljake, radnike, dohotke, plate. Sve je to razbijeno da bi neki kupili određene kapacitete za tri puta tri evra, da bi oni mogli da skidaju kožu ljudima sa leđa.
Jeste naš poljoprivredni sistem bio naklonjen tajkunima, više njima nego proizvođačima. Ja se sa tim slažem, ali, to je proizvod prethodne poljoprivredne politike, koja je vođena u korist nakupaca, prekupaca, prerađivača, u korist potrošača, u korist uvozno-izvoznog lobija koji je u potpunosti uništio stočni fond.
Mi danas imamo tri i po miliona tona kukuruza viška, više nego što naša stoka pojede. Mi imamo nekoliko stotina hiljada tona proizvoda od sačma, od soje. Imamo nekoliko stotina hiljada stočnog brašna. Imamo preko četiri miliona tona stočne hrane koji nam može iznedriti i prehraniti dodatnih milion tona stoke žive vage. To je vrednost dve milijarde. Onih tri i po miliona tona kukuruza, četiri miliona ukupno stočne hrane ne vredi više od 500, 600 miliona evra. Da je to naša stoka pojela, da imamo stočni fond koji nemamo, koji je uništen u korist uvoznog lobija, mi bi danas mogli da proizvedemo milion tona, milijardu kilograma mesa, koje bi bilo vredno dve milijarde. Prerađeno, to bi vredelo tri i po, četiri milijarde. Tako bi našli posao i za seljake i za radnike.
Mi imamo i prerađivačke kapacitete koji rade sa 30-40% u klaničnoj industriji. Mi imamo višak stočne hrane. Mi imamo višak tovnih mesta, farmi. Imamo 40 hiljada praznih tovilišta više koje možemo da upotrebimo, ali nam nedostaje stočni fond koji je obogaljen zbog uvoznog lobija, da bi uvoznici, tajkuni, mogli debelo da zarade, oni na uvozu svega i svačega i umesto da punimo farme, punili smo onkologiju uvozeći meso sumnjivog kvaliteta, pri tome smo suzbili stočni fond, a onda su mogli da zarade drugi tajkuni koji su se bavili izvozom kukuruza i stočne hrane, pa zbog njihove zarade od 50 miliona evra mi godišnje gubimo dve milijarde evra. Takva poljoprivredna politika je vođena i zbog toga smo ovde gde jesmo.
Dučić je rekao: „Najgore je biti star, bolestan i siromašan“. Upravo je to snašlo naše selo i naše seljake. Dakle, oni su stari, bolesni i siromašni. Prosečna starost je 59 godina na selu i mehanizacija gotovo da je stara toliko, sve uništeno.
Mi smo sanjali san da ćemo 2000. godine obnoviti poljoprivredu. Umesto toga, još više je zavaljena i još više upropašćena i oni koji su u tome učestvovali, danas oni drže pridike onima koji pod daleko težim okolnostima, bez prodatog društvenog kapitala, donatorske podrške itd, moraju da obnavljaju sve što je upropašćeno.
Možda naš narod kratko pamti. Ja sam zato tu da ih podsetim da je poljoprivreda temeljno uništena, da su hteli da namerno ovoliko unište, mislim da ne bi uspeli. Puneći džepove tajkuna, ispraznili su džepove seljaka i mi smo sada u veoma teškom položaju. Ovo nije pitanje samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, ovo je danas pitanje opstanka Srbije.
Dakle, 59 godina starost, prazne nam se teritorije, a barem mi kao narod, kao država imamo iskustvo da kada se neke teritorije isprazne, da mogu agresijom, kolevkama da pripadnu nekom drugom. Neki drugi narodi će naseliti. Ovo nije pitanje poljoprivrede. Ovo je demografsko pitanje opstanka države Srbije. Seljaci su napravili ovu državu, kako kaže i Karađorđe i Miloš Obrenović.
Nezadovoljni, mi danas uvozimo pored ribe, mi uvozimo ribe za 100 miliona evra. Sve je upropašćeno, ribnjaci, farme. Imamo Zakon o ribljem fondu. Evropljani jedu 26 kg ribe po glavi stanovnika, a mi sedam kilograma i od tih sedam kilograma, dve trećine uvezemo. Mi 100 miliona evra potrošimo za uvoz ribe.
Potrošili smo ove godine za prvih osam meseci 35 miliona evra više za uvoz svinjskog mesa, nego što smo izvezli, što znači da nemamo dovoljno svinjskog mesa ni za sopstvene potrebe.
Poljoprivredna politika prethodnog režima mi je ličila na ono – posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. To se nije desilo i mi smo danas u problemu.
Mi ćemo podržati kao poslanička grupa sve ove zakone.
Gospodine Rajiću, gospođo ministre, gospodo iz ministarstva, mi tražimo i kao Odbor za poljoprivredu da se subvencije ne smanjuju, mogu da se preraspodele u korist stočarstva, povrtarstva, voćarstva, da napravimo blagi zaokret prema malom i srednjem poljoprivrednom gazdinstvu koje je i po evropskom standardu od 2013. do 2020. godine predviđen kao nosilac razvoja koji treba podržati. S obzirom da imamo 650 hiljada gazdinstava, ja od vas očekujem da se svi zajedno borimo u ovim teškim okolnostima i pod pretnjom ograničenja MMF izborimo da Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, ostane budžet u vrednosti 5%. Mi to možemo i treba da preraspodelimo u korist voćarstva, povrtarstva i stočarstva.
Mi takođe zahtevamo promene u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Mi očekujemo da država, odnosno ministarstvo, radi podsticaja i podržavanja stočarstva, razvoja stočarstva, povrtarstva i voćarstva ima pravo direktno da izda od 100 do 140 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, da bi povećali stočni fond, jer je dosadašnjim pravom prečeg zakupa uglavnom izvršena preraspodela stočnog fonda sa jednih parcela na druge.
Kada dođe neki stočar, mi očekujemo da Ministarstvo napravi dve vrste tipskih farmi, koje lokalne samouprave moraju da prihvate da se to gradi van sela i da na takav način Ministarstvo pomogne da direktno onaj ko želi da se bavi stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom, stekne površine, modele i da na takav način, od 100 hiljada hektara u stočarstvu, od 30 hiljada hektara modernih voćnjaka, što mora da bude uslov za davanje, da na 10 hiljada hektara u povrtarstvu, u povrtarstvu u plastenicima koji se iole malo dogrevaju, svaki hektar može u bruto da donese 100 hiljada evra. Svaki hektar može da zaposli 10 radnika.
Mi na takav način u povrtarstvu možemo da napravimo preko 800 miliona evra. U voćarstvu, takođe preko 800 miliona evra. U stočarstvu i proizvodnji mesa i mleka možemo da napravimo još nekoliko stotina miliona evra.
Fizički možemo bez prerade u narednih pet godina na takav način od tih 100 i nešto hiljada hektara zemlje da napravimo bruto domaći proizvod iz poljoprivrede koji će biti vredan preko dve milijarde. To od vas očekujemo i mi kao poljoprivrednici i mi kao poslanici i mi kao članovi Odbora koji predstavljamo Narodnu skupštinu u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Mi ćemo podržati sve ove zakone. Zato vam kažem, Srbija koju mi sanjamo je Srbija njiva, Srbija šljiva, Srbija momaka, devojaka, Srbija radnika i seljaka. To je Srbija koju mi vidimo. Ona prethodna nas ne interesuje. Hvala.