Jeste nekulturno, jeste ružno, ali spada u nasleđe.
Uglavnom, neću se sporiti sa vama, gospodine predsedavajući, ja ću preći na ovo što je bitnije, što se tiče poljoprivrede i poplava.
Velika voda može da bude velika nevolja. Velika voda može da bude i velika korist. Oni koji su vladali pre nas to nisu znali. Zato je ono što je trebalo da bude velika korist i ono što smo trebali mi da koristimo koristilo nas. To je postala velika šteta. Kad je velika voda u pitanju, ukoliko sredite tokove reka i slivova, ukoliko sredite akumulaciju za odlaganje vode kad je ima previše, onda tu vodu koju odložite možete posle da koristite u svrhe poljoprivrede. Velika voda ne mora poljoprivredi da nanese veliku štetu. Velika voda može da bude i blagodet za poljoprivredne useve, pa i za vinograde ukoliko je sušna godina. Može kap po kap sistem, tako da velika voda može da doprinese i većem rodu grožđa, može da poboljša i više sorti vina.
Za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja ću pokušati da kažem da je ovaj zajam veoma bitan i što se tiče rudarstva i što se tiče poljoprivrede. Šteta u poljoprivredi je 228 miliona. Trideset i nešto hiljada gazdinstava će se teško oporaviti u narednih pet do 10 godina od šteta koje im je nanela voda. Ta šteta se možda nije mogla izbeći, možda se nije mogla preduprediti, ali mislim da je ranijom pameću, nekim trudom, znanjem i znojem ta šteta svakako mogla biti manja.
Stoga, apelujem na Vladu da se uči na tuđim greškama, a ne na svojim i da pokušamo sa ovim novcem i sa drugim novcem, ne samo da saniramo štetu koja je bila 1,7 milijardi u poljoprivredi i 228 miliona, u rudarstvu i energetici 500 miliona, što može da bude veliki problem za snabdevanje električnom energijom, ne samo stanovništva, već i privrede, da se ubuduće vodi računa i ako treba da se povuče neki grandiozan zajam da se slivovi reka, kanalske mreže itd. urede na način da sve bude dvofunkcionalno, kada imamo višak vode da ga povučemo u neke akumulacije i odložimo, a kada imamo velike i ekstremne suše da iz tih akumulacija snabdevamo naša poljoprivredna polja i da tako uvećavamo prihod, a ne da nam poplava nanosi štetu.
Bez obzira što nisam specijalista za rudarstvo, s obzirom da sam više puta sa kineskom delegacijom posećivao Kolubaru, moram takođe, bez obzira što se to ne tiče ni ministra kulture ni ministra trgovine, da kažem da je ova šteta koja se odnosi na rudarstvo značajna. Takođe, moram i da ih podsetim na projekat koji je veoma interesantan, a radi se o Kolubari A, gde je projekat urađen da se iskoristi ugalj koji se do sada nije koristio, koji je niskokaloričan, da se iskoristi komunalni otpad i da se na Kolubari A napravi uz pomoć fluidnog kotla nova termoelektrana koja će proizvoditi toplotnu energiju i 300 megavati struje, tim pre što mi imamo manjak električne energije. Ukoliko bi sada, daj bože, uspostavili privredni sistem i ukoliko bi razvili naglo ekonomiju, mi bi morali da uvozimo značajnu količinu električne energije.
Taj projekat sam takođe dostavio nadležnim ministarstvima. Dakle, za njega postoji interesovanje investitora koji to mogu da urade, da zbrinemo preko 180 miliona tona niskokaloričnog uglja koji termoelektrane ne mogu da koriste i koji sada predstavlja otpad, da na takav način pokušamo da nadoknadimo štetu koja nas je zadesila, da napravimo od Termoelektrane Kolubara, koja gotovo nije u funkciji, koja treba da prestane sa radom 2020. godine, novi potencijal u proizvodnji električne energije i time snabdemo našu privredu, pre svega prerađivačku industriju, dovoljnom količinom električne energije i to od uglja i komunalnog otpada koji se i ovako i onako mora na neki način zbrinuti.
Dakle, treba jednim udarcem da ubijemo dve muve i da električnu energiju koju dobijemo koristimo da ovu štetu koja je od 1,7 milijardi što pre nadoknadimo, da vodu koristimo u funkciji razvoja poljoprivrede, da seljaci proizvedu što više primarnih poljoprivrednih kultura, da razvijemo stočarstvo, da razvijemo prerađivačku industriju, jer imamo 30 do 40 hiljada tovišta prazna i klanična industrija nam radi sa 30 do 40% kapaciteta.
Koristim ovu priliku, zato što je ministar trgovine prisutan jer je ujedno i ministar telekomunikacija, da mu kažem da obrati pažnju jer se moramo na neki način braniti od preteranog uvoza mesa, mleka, sireva itd. u narednom periodu. S tim u vezi, ja uvek nudim podršku, ne samo mene, već i Odbora za poljoprivredu, da na određeni način pokušamo da sem ove štete u poljoprivredi ne pretrpimo štetu zbog damping uvoza koji se ovih dana dešava, jer smo samo po damping cenama ove godine uvezli negde preko 350.000 svinja do današnjeg dana.
Dakle, želim da kažem da ne samo ovim zajmom uredimo neke bedeme, a nadoknadimo neku štetu u rudarstvu i energetici, već da s onim o čemu sam govorio unapredimo proizvodnju električne energije, da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i ako treba da povučemo još neki zajam, da konačno sredimo naše kanalske mreže, vodotokove i slivove, da ono što je bila velika nevolja postane velika korist za poljoprivredu i da bude velika korist za prerađivačku industriju. Jer, bez obzira što sam predsednik Odbora za poljoprivredu i poljoprivrednik, poljoprivreda bez prerađivačke industrije neće moći da funkcioniše.
Nama je poplava trebala da doprinese da se okupimo oko jedne nevolje i da pokušamo svi zajedno, dok smo bili složni, da rešimo neka pitanja i da sve što seljaci proizvedu, da prerađivačka industrija i radnici prerade i na takav način dignemo ekonomsku moć ove zemlje, jer samo ukoliko dignemo ekonomiju ove zemlje, Srbija će biti ponovo mala zemlja sa velikim narodom. Hvala.