Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ministarko, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je meni nastupiti posle prethodnog govornika koji je veliki ekspert za poljoprivredu, a kada je video poljoprivredne kulture, o tome možemo da raspravljamo.
Veoma je teško govoriti, jer ima poslovica u našem narodu „sad neću ni kako ja hoću“. Sa nekim primedbama i pitanjima prethodnog govornika, mogu da se složim, ali sva ta pitanja je trebao da uputi sam sebi. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Petroviću. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Tadiću. Trebao ta pitanja da uputi gospodinu Mirku Cvetkoviću. Sva pitanja koja je on postavio, ja postavljam njemu zato što je Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje tzv. Zakon o prežetvenom finansiranju napisan krajem 2011. i početkom 2012. godine.
Pitam ministarku poljoprivrede da li je tačno ovo što ja tvrdim. Da li je javna rasprava obavljena u februaru 2012. godine, a bivši predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je govorio pre mene, je očigledno toliko kvalifikovan da nije znao da je njegova partija napisala taj zakon. Doduše, on je promenio tri partije za dve godine pa se ne seća u kojoj partiji je bio 2012. godine.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici sada znate šta je hipokrizija. Dragi moji poljoprivrednici, sva pitanja koja su postavljena u vezi ovog zakona treba postaviti prethodnom režimu. Možda odgovornost sadašnje vlasti što je prihvatila da ne menja zakon koji je predložio bivši režim. Za taj zakon su korišćeni izrazi: zakon o zelenašenju, zakon o tajkunima, zakon o najvećem skandalu.
Dragi moji poljoprivrednici ja vas savetujem da dobro pazite šta ubuduće potpisujete s obzirom da ovaj predlog zakona je pisao bivši režim. Molim sve kolege da mi kažu koji tajkun je nastao od 2012. godine, do danas. Imamo samo one zatečene. Da li u bilo kojoj stranci je finansijski direktor tajkun koji je kupio tri šećerane za tri evra. Ovaj predlog zakona je stvarno napisao bivši režim gde je dominantna stranka bila ona u kojoj je tajkun koji se bavi sada proizvodnjom šećera kupio šećerane za tri evra u vreme dok je bio finansijski direktor te stranke.
Znam da je moj prethodni govornik ekspert za građevinarstvo, pa neka mi kaže ko iz sadašnje vlasti, ko od kolega poslanika napravio pen haus, ko je od kolega ministara i poslanika napravio na pašnjaku zgradu? Znamo da među pripadnicima režima ima onih dobrih poznavalaca poljoprivredne politike koji imaju iskustva sa pašnjacima. Videli su da se to ne isplati pa umesto da tamo bude neki stočni fond, oni su rešili da naprave zgradu, a u toj zgradi imaju ceo sprat. Ne vidim da među nama ovde u današnjoj vlasti i u partijama koje podržavaju današnju Vladu ima takvih tajkuna.
Dakle, sve što je rečeno o ovom zakonu je možda istina, ali to govori o prethodnom režimu. Ukoliko postoji savet poljoprivrednicima u vezi ovog zakona, verujem da oni koji su napisali ovaj zakon najbolje poznaju način na koji su ga napisali i možda postoji velika verovatnoća da više naginje tajkunima, da je više u korist tajkuna nego u korist poljoprivrednih proizvođača.
Poznavajući njih treba biti izuzetno oprezan u vezi sa ovom materijom s obzirom da oni najbolje poznaju šta su napisali u tom zakonu. Gotovo je neverovatno da napišete jedan zakon 2011. godine, da obavite raspravu u februaru 2012. godine, a onda sve manjkavosti tog zakona pripišete nekome ko je njihov zakon pustio u proceduru verujući da su bili dovoljno odgovorni.
Drage koleginice i kolege danas sam ulazeći ponovo u zgradu se setio da su seljaci i selo izvor državnosti ove države. Prošao sam pored Karađorđa i 2012. godine kada sam prošao prvo što sam ugledao ugledao sam seljačkog vođu, simbola seljačke zemlje na Balkanu Karađorđa Petrovića. On me pita – koje kude vam je selo, koje kude su vam seljaci, koje kude vam je stočni fond nestao do 2012. godine, koje kude poslanici uvozite 188.000 grla živih svinja, uglavnom iz Hrvatske? Mene je bilo sramota. To je zatečeno stanje. Ove druge koji su nas doveli do ovde očigledno da za njih važi ona Dučićeva poslovica – najhrabriji ljudi na svetu ne zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide. Mene je bilo sramota, a njih očigledno nije.
Idemo redom, govorile su kolege iz opozicije sa kojima sam ja nekada zajedno, seljaci i radnici 90-tih godina sanjali san o tržišnoj ekonomiji i demokratiji. Devedesetih godina smo pocepali petoro ili šestoro patika i opanaka šetajući ulicama da naše velike političke vođe uđe u dvorce, a radnici i seljaci ostanu na ulici. Sebi su smestili u dvorce, radnike i seljake na ulice. Oni su živeli kao u bajci, a narod živi kao u basni. Danas slušamo njihove tirade i njihove primedbe na njih same.
Mislili smo 2000. godine, kad dočekamo promene, da sve ono što smo izgubili finansirajući socijalni mir, podnoseći teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je zemlja bila izložena, što je bilo nečuveno do tada u svetu, mislili smo da će nam nova vlast 2000. godine to vratiti. Mislili smo da će nam vratiti zemlju koju su oduzeli čupanjem brkova od 1945. do 1953. godine. Zajedno smo se nekad sa njima borili da ta prava, da ta oteta imovina bude vraćena. Umesto toga, premijeri su u te otete parcele ulazili da prave dugogodišnje zasade.
I danas neko priča o tajkunima. Da, mi nismo verovali da će ljudi koji su opljačkali novac 90-ih godina, za vreme sankcija, koji su iskoristili „šverc komerc“ da bi se domogli ogromnog novca, to pretvoriti u ogroman kapital posle 2000. godine, daleko veći nego što su imali 90-ih. Mi smo se nadali da će selu nešto biti vraćeno. Umesto toga, nastavljeno je sa oduzimanjem i otimanjem.
Ja nisam bio komunista. Komunizam nije bio moj poredak. Bili smo lojalni državi. Ne zameram onima koji su bili, ali ja moram da priznam da smo imali jedan zaokružen model poljoprivrede, sistem koji je funkcionisao. Imali smo nauku. Evo, gospodine Rajiću, imali smo institute, ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo. Imali smo proizvodnju semena sadnog materijala, rasada, svog sopstvenog. Imali smo nezavistan sistem poljoprivrede, ali nam je trebalo samo malo nafte. Da smo pravili biodizel, ni to nam ne bi trebalo. Imali smo đubriva, herbicide, pesticide. Imali smo fabrike za proizvodnju mehanizacije. Imali smo skladištni kapacitet. Imali smo zadruge. Imali smo prerađivačke kapacitete koji rade sad sa 30-40% kapaciteta. Sve smo to imali.
A onda su došle promene za koje smo se svi mi zalagali. I taj sistem koji je bio funkcionalan je divljom predatorskom privatizacijom razbijen. Divlji, predatorski kapitalizam koji je gutao žive ljude, seljake, radnike, dohotke, plate. Sve je to razbijeno da bi neki kupili određene kapacitete za tri puta tri evra, da bi oni mogli da skidaju kožu ljudima sa leđa.
Jeste naš poljoprivredni sistem bio naklonjen tajkunima, više njima nego proizvođačima. Ja se sa tim slažem, ali, to je proizvod prethodne poljoprivredne politike, koja je vođena u korist nakupaca, prekupaca, prerađivača, u korist potrošača, u korist uvozno-izvoznog lobija koji je u potpunosti uništio stočni fond.
Mi danas imamo tri i po miliona tona kukuruza viška, više nego što naša stoka pojede. Mi imamo nekoliko stotina hiljada tona proizvoda od sačma, od soje. Imamo nekoliko stotina hiljada stočnog brašna. Imamo preko četiri miliona tona stočne hrane koji nam može iznedriti i prehraniti dodatnih milion tona stoke žive vage. To je vrednost dve milijarde. Onih tri i po miliona tona kukuruza, četiri miliona ukupno stočne hrane ne vredi više od 500, 600 miliona evra. Da je to naša stoka pojela, da imamo stočni fond koji nemamo, koji je uništen u korist uvoznog lobija, mi bi danas mogli da proizvedemo milion tona, milijardu kilograma mesa, koje bi bilo vredno dve milijarde. Prerađeno, to bi vredelo tri i po, četiri milijarde. Tako bi našli posao i za seljake i za radnike.
Mi imamo i prerađivačke kapacitete koji rade sa 30-40% u klaničnoj industriji. Mi imamo višak stočne hrane. Mi imamo višak tovnih mesta, farmi. Imamo 40 hiljada praznih tovilišta više koje možemo da upotrebimo, ali nam nedostaje stočni fond koji je obogaljen zbog uvoznog lobija, da bi uvoznici, tajkuni, mogli debelo da zarade, oni na uvozu svega i svačega i umesto da punimo farme, punili smo onkologiju uvozeći meso sumnjivog kvaliteta, pri tome smo suzbili stočni fond, a onda su mogli da zarade drugi tajkuni koji su se bavili izvozom kukuruza i stočne hrane, pa zbog njihove zarade od 50 miliona evra mi godišnje gubimo dve milijarde evra. Takva poljoprivredna politika je vođena i zbog toga smo ovde gde jesmo.
Dučić je rekao: „Najgore je biti star, bolestan i siromašan“. Upravo je to snašlo naše selo i naše seljake. Dakle, oni su stari, bolesni i siromašni. Prosečna starost je 59 godina na selu i mehanizacija gotovo da je stara toliko, sve uništeno.
Mi smo sanjali san da ćemo 2000. godine obnoviti poljoprivredu. Umesto toga, još više je zavaljena i još više upropašćena i oni koji su u tome učestvovali, danas oni drže pridike onima koji pod daleko težim okolnostima, bez prodatog društvenog kapitala, donatorske podrške itd, moraju da obnavljaju sve što je upropašćeno.
Možda naš narod kratko pamti. Ja sam zato tu da ih podsetim da je poljoprivreda temeljno uništena, da su hteli da namerno ovoliko unište, mislim da ne bi uspeli. Puneći džepove tajkuna, ispraznili su džepove seljaka i mi smo sada u veoma teškom položaju. Ovo nije pitanje samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, ovo je danas pitanje opstanka Srbije.
Dakle, 59 godina starost, prazne nam se teritorije, a barem mi kao narod, kao država imamo iskustvo da kada se neke teritorije isprazne, da mogu agresijom, kolevkama da pripadnu nekom drugom. Neki drugi narodi će naseliti. Ovo nije pitanje poljoprivrede. Ovo je demografsko pitanje opstanka države Srbije. Seljaci su napravili ovu državu, kako kaže i Karađorđe i Miloš Obrenović.
Nezadovoljni, mi danas uvozimo pored ribe, mi uvozimo ribe za 100 miliona evra. Sve je upropašćeno, ribnjaci, farme. Imamo Zakon o ribljem fondu. Evropljani jedu 26 kg ribe po glavi stanovnika, a mi sedam kilograma i od tih sedam kilograma, dve trećine uvezemo. Mi 100 miliona evra potrošimo za uvoz ribe.
Potrošili smo ove godine za prvih osam meseci 35 miliona evra više za uvoz svinjskog mesa, nego što smo izvezli, što znači da nemamo dovoljno svinjskog mesa ni za sopstvene potrebe.
Poljoprivredna politika prethodnog režima mi je ličila na ono – posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. To se nije desilo i mi smo danas u problemu.
Mi ćemo podržati kao poslanička grupa sve ove zakone.
Gospodine Rajiću, gospođo ministre, gospodo iz ministarstva, mi tražimo i kao Odbor za poljoprivredu da se subvencije ne smanjuju, mogu da se preraspodele u korist stočarstva, povrtarstva, voćarstva, da napravimo blagi zaokret prema malom i srednjem poljoprivrednom gazdinstvu koje je i po evropskom standardu od 2013. do 2020. godine predviđen kao nosilac razvoja koji treba podržati. S obzirom da imamo 650 hiljada gazdinstava, ja od vas očekujem da se svi zajedno borimo u ovim teškim okolnostima i pod pretnjom ograničenja MMF izborimo da Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, ostane budžet u vrednosti 5%. Mi to možemo i treba da preraspodelimo u korist voćarstva, povrtarstva i stočarstva.
Mi takođe zahtevamo promene u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Mi očekujemo da država, odnosno ministarstvo, radi podsticaja i podržavanja stočarstva, razvoja stočarstva, povrtarstva i voćarstva ima pravo direktno da izda od 100 do 140 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, da bi povećali stočni fond, jer je dosadašnjim pravom prečeg zakupa uglavnom izvršena preraspodela stočnog fonda sa jednih parcela na druge.
Kada dođe neki stočar, mi očekujemo da Ministarstvo napravi dve vrste tipskih farmi, koje lokalne samouprave moraju da prihvate da se to gradi van sela i da na takav način Ministarstvo pomogne da direktno onaj ko želi da se bavi stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom, stekne površine, modele i da na takav način, od 100 hiljada hektara u stočarstvu, od 30 hiljada hektara modernih voćnjaka, što mora da bude uslov za davanje, da na 10 hiljada hektara u povrtarstvu, u povrtarstvu u plastenicima koji se iole malo dogrevaju, svaki hektar može u bruto da donese 100 hiljada evra. Svaki hektar može da zaposli 10 radnika.
Mi na takav način u povrtarstvu možemo da napravimo preko 800 miliona evra. U voćarstvu, takođe preko 800 miliona evra. U stočarstvu i proizvodnji mesa i mleka možemo da napravimo još nekoliko stotina miliona evra.
Fizički možemo bez prerade u narednih pet godina na takav način od tih 100 i nešto hiljada hektara zemlje da napravimo bruto domaći proizvod iz poljoprivrede koji će biti vredan preko dve milijarde. To od vas očekujemo i mi kao poljoprivrednici i mi kao poslanici i mi kao članovi Odbora koji predstavljamo Narodnu skupštinu u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Mi ćemo podržati sve ove zakone. Zato vam kažem, Srbija koju mi sanjamo je Srbija njiva, Srbija šljiva, Srbija momaka, devojaka, Srbija radnika i seljaka. To je Srbija koju mi vidimo. Ona prethodna nas ne interesuje. Hvala.

Toliko sam tačno ostavio da apelujem na Ministarstvo poljoprivrede i na saradnike ministra poljoprivrede da sve amandmane koji su prihvatljivi, da njima oplemene ove zakone.
Ne tvrdimo posebno da je Zakon o finansiranju poljoprivrede idealan. Međutim, on je mali korak u dobrom pravcu. Vreme je da podignemo novu poljoprivrednu politiku i da se razumemo, mi koji tvrdimo da je poljoprivreda naša šansa, kažemo da se ekonomska moć jedne zemlje ne meri količinom novca i dijamanata, već količinom zdrave hrane i pijaće vode koju ta zemlja može da proizvede.
Mislimo da sem poljoprivrede valja dizati i prerađivačku industriju, da ono što seljaci naprave, proizvedu i da radnici prerade i da tako budu zadovoljni i jedni i drugi i da napravimo neku dodatnu vrednost, da to što napravimo kao radnici, kao seljaci zajedno sa svim drugim građanima Srbije podelimo.
Mislim da je vreme za novu poljoprivrednu politiku da se okupimo oko problema i da bez obzira ko je do sada grešio, da okrenemo neku našu novu stranicu i s tim u vezi apelujem na sve poslanike da prihvatimo sve amandmane koji su prihvatljivi i da usvojimo ove predloge zakona. Mislim da će primena Zakona o poljoprivredi biti odložena za šest meseci, takav amandman postoji. Odbor za poljoprivredu će ga usvojiti.
Mislim da zakoni nisu sveto pismo, ukoliko imaju neke nedostatke, da ćemo ih ispravljati. Mislim da je stvarno vreme da poljoprivredu koja je bila napuštena i zapuštena, unapredimo kao što je vreme da unapredimo državu koja je bila u istom stanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, nemojte od mog kolege poljoprivrednika u pokušaju da tražite fakultetsku diplomu. Građani Niša traže je 10 godina. Ceo Niš prekopali, ali je nisu našli. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, dužan sam da zaštitim njegovo vinogradarsko delo i vinogradarski kalemarski lik.
Gospodine ministre, ja ću podržati izbor tužilaca, naravno podržaću i u Visokom savetu sudstva izbor sudija, naravno da podržavam i zakon sa BiH o izručenju, naravno podržaću i zakon o uzbunjivačima. Ovom prilikom, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem ponovo uzbunjivač.
Da krenemo redom da prvo porazgovaramo o modelu zakona o uzbunjivačima, ko ga je pravio. U vašem uvodu, gospodine ministre, vi ste rekli da su model pravili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i da su oni oformili neku radnu grupu. Pitam vas – da li je tačno da su tu radnu grupu plaćali Britanci i Holanđani? S obzirom da se radi o licima, a ja neću reći da su oni strani plaćenici, ja ću reći da su oni domaći pretplaćenici zato što imaju platu 350 hiljada dinara i zato što su na tu platu radeći ovaj model zakona o uzbunjivačima, gospodine ministre, vama se obraćam, za 18 meseci naplaćivali na platu od 350 hiljada dinara svakog meseca u narednih godinu i po 600 funti, što je 800 evra, od gore, na onu platu i najverovatnije da su model zakona o uzbunjivačima pravili u radno vreme kada su od države imali platu 3.500 evra.
Ovo vas pitam kao uzbunjivač. Dakle, tražim da mi se odgovori – da li su vrli ovde često spominjani Zaštitnik građana i Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, kao i razna druga nezavisna regulatorna tela i organi, za koje kada ovi iz opozicije, iz ove male stranke nekada vladajuće, pričaju često pomislim da se radi o njihovim stranačkim drugovima. Izginuše za njih. Ljudi tvrde da su oni napravili dobar model.
Gospodine ministre, da li je tačno da je u tom modelu pisalo da poslodavac koji učini prekršaj, to znači onaj koji je izložen mitu, krši propise itd, je trebao po tom modelu Zaštitnika građana da bude opomenut preporukom, a ako ne ispoštuje preporuku tek onda dobija krivičnu prijavu? Ako ispoštuje preporuku i kaže – ja više neću da primam mito, časna reč, onda krivična prijava izostaje. Vi nam dugujete odgovore na ta pitanja s obzirom da su dva pomenuta lica veoma pohvaljeni ovde i nemam razloga ni da ih hvalim, ni da ih kudim, ja iznosim činjenice kao jedan od uzbunjivača.
Da li su pomenuta lica dok su primala tako velike plate od 350 hiljada dinara dobijala dodatno godinu i po dana po 600 funti, odnosno za godinu i po dana 10.800 funti, što je protivvrednost oko 14.000 evra. Na tako visoku platu to je bezobrazno, to je na određeni način sukob interesa i Zaštitnik građana je u stvari samo štitio njihove visoke plate u tim nezavisnim regulatornim telima. To vas pitam kao uzbunjivač koji će podržati ovaj zakon o uzbunjivačima koji će dati dodatnu šansu još hiljadama ljudi da to urade.
Takođe, gospodine ministre, moram da vas pitam – šta je sa protivpravnim izborom, a to ne cenim ja, to ceni Ustavni sud svojim odlukama iz 2004. godine, čini mi se, „Službeni glasnik“ br. 52 i 44/2004. godine, gde je izbor gospodina Bruna Vekarića prvi, ne izbor nego imenovanje od strane Vlade, a sada će ga štititi ovi iz opozicije, jer će pomisliti da je njihov partijski drug, da je imenovan zajedno sa budućim ministrom pravde na mesta zamenika tužioca direktno iz Vlade, da nikada nije prošao izbor u Narodnoj skupštini i da je samim tim protivustavno i protivpravno izabran na najosetljivije mesto u Tužilaštvu za ratne zločine.
Vi nam, gospodine ministre pravde, dugujete odgovor na ovo pitanje tim pre što smo ja i još neke kolege u ovom domu postavljali direktna i indirektna pitanja, a kolega Drecun to zna, i gospodine ministre, nije normalno da nas zbog toga prijavljuje Američkoj ambasadi. Ovde sa sajta „Vikilis“, „nišvilis“, „domen švercos odbundos“ imam i dokaze za to.
Dakle, ovo su dokumenti i ovo govorim kao uzbunjivač…

Kažu kolege iz opozicije da sam previše bučan, ali hajde da vidimo.

Ovde držim dokument koji sam dobio sa sajta „nišvilis“ i „domenšvercodbundos“ Ambasada SAD u Beogradu, njegovoj ekselenciji Majklu Kirbiju gde se Tužilaštvo za ratne zločine 14. 6. 2013. godine žali na poslanike i na pojedine skupštinske odbore. Da li je normalno da tužilac koji je protivpravno izabran, a to je mišljenje Ustavnog suda iz 2004. godine, na ovakav način da komunicira sa Američkom ambasadom. Ne tvrdim ni da je on strani plaćenik, ali je domaći pretplaćenik.

Uprkos tome što je izabran protivustavno i što je Ustavni sud taj prvi izbor tako ocenio, odnosno imenovanje od strane Vlade RS, a po zakonu koji je bio u vreme „Sablje“ donet, on je primao negde preko 60 ličnih dohodaka koji su bili preko 260.000 dinara. Primio je, dakle, protivpravno na mestu na kome je bio protivpravno 15 miliona dinara. Ja nisam od onih koji će štiti njegov lik i delo. Ja ću, gospodine ministre, vama predati ovo pismo od 14. 6. 2013. godine njegovoj ekselenciji Majkl Kirbiju od Tužilaštva za ratne zločine. Takođe ću vam predati i zapisnik sa sastanka tužioca za ratne zločine sa Kendalom Dejom, pravnim savetnikom u Ambasadi SAD gde ih oni obaveštavaju o svim aktivnostima vezanim za aktivnost Tužilaštva za ratne zločine, a pri tom osporavaju poslanicima pravo da ta saznanja podele na skupštinskim odborima.

Ja kao poslanik, kao predstavnik jedne suverene države, ne mogu da verujem da postoje takvi tužioci, da postoje takvi zamenici, da postoji takav protivustavan i protivpravan način koji se održava već desetak godina. U tom smislu, kao ministra pravde, ja vas molim da povedete računa da se zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, gospodin Bruno Vekarić, privede pravnoj nameni. Dakle, da bude jednom izabran na pravni način, a da prethodno bude kažnjen sa svim ličnim dohocima koje je protivpravno primio.

Predaću oba dopisa Američkoj ambasadi. Za mene je neprihvatljivo da se ovo radi. Ovo nije bilo, što bi naši seljaci rekli – kad je gavran pocrneo i krmak rep zavrnuo. Ovo je nemoguće, ni u jednoj državi, pa ni u banana državi.

Dakle, veoma je zanimljiv sastav ovog Tužilaštva za ratne zločine. Naći ćete ovde i supružnike određenih poslanika, da im ne spominjem imena, vama ću to dostaviti.

Takođe, kao uzbunjivač, gospodine ministre pravde, dostavio sam vam određene fotografije i dugujete mi odgovore – da li su te fotografije autentične? Priložiću još jednu. Da li je, gospodine ministre, ova fotografija koju ću vam predati kao uzbunjivač autentična, gde ministar unutrašnjih poslova u Vladi mog cenjenog kolege poljoprivrednika u pokušaju, koji smo skupo platili, da li je ovo iz baze JSO i da li prima poklon u vidu pištolja ili sablje od Jedinice za specijalne operacije koja je kasnije okrivljena i čiji su pripadnici osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića? Dakle, sem onih fotografija, priložiću vam i ovu.

Gospodine ministre, ja ću da u vezi akademske čestitosti, koja je ovde često spominjana, posebno od mog kolege koji nije imao drugove na fakultetu ali je predložio zakon o visokom obrazovanju, što je za mene gotovo neverovatno, trebalo je da predloži zakon o vinu, to bih razumeo, ali, kad se već radi o akademskoj čestitosti, kao uzbunjivač, ja vas pitam da li je tačno da je potpredsednik partije, na čijoj je listi on izabran, studirao od 1993. do 2005. godine, 12 godina? Maltene penziju nije dočekao. Pri tome, bio je sekretar za poljoprivredu.

Zašto kažem da mi ovde treba status uzbunjivača? Iz sledećeg razloga: pomenuti gospodin koji ima stan u Beču, na plati od hiljadu evra, evo još jednog razloga zbog čega sam uzbunjivač, dotični gospodin ima platu od hiljadu evra i stan u Beču od 160 kvadrata i košta 500-600 hiljada evra. U njegovoj opštini su nikli oni vinogradi. Hajde da vidimo, čovek je studirao 12 godina, umalo penziju tamo nije stekao, da nije ušao u političku funkciju, studirao bi možda i dalje od 2005. godine. Upisao je 1993. godine, a prvi ispit je položio 1995. godine. Kada je postao vlast, onda je davao i tri ispita za četiri dana.

S obzirom da se radi o čoveku koji nam je lansirao aferu aflatoksin, kao uzbunjivač ja vas, gospodine ministre, pitam ko će da proveri da li je tačno da li je na jednom ispitu, naravno kada je postao vlast, dobio čistu desetku? Problem tog ispita, gospodine ministre, je sledeći. To da proverite. Ne morate kopati da tražite onu diplomu, kao građani Niša, koju nisu našli. Ovo lako prekopate na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Radi akademske čestitosti i etičke odgovornosti, da li je profesorka dotičnog studenta ocenila ocenom 10, ali da je i prijava i ocena ispisana istom rukom? Ili je student sam sebe ocenio, ovde su profesori, ili su profesori, da se dete ne muči, koga su ranije profesori mrzeli, da putuje od Inđije do Novog Sada, sami ispunili prijavu i ocenu tek toliko da se dete ne muči?

Da li je istina, gospodine ministre, pitam kao uzbunjivač, da je dotična gospođa kasnije bila savetnik tom studentu koji je postao pokrajinski sekretar za poljoprivredu? Takođe vas pitam, da li je taj savetnik učestvovao u nameštanju afere aflatoksin koja je nanela nemerljivu štetu našim stočarima i danas umesto 500.000 krava, koliko je bilo pre godinu i po, imamo svega 350.000, jer je pomenutom aferom devastirana cena mleka? Mlekare to nisu otkupljivale i ljudi su prodali krave Albancima, krave su otišle na klanje, više ih nema i to je veliki ekonomski gubitak, gospodine ministre, za našu poljoprivredu. Kao predsednik Odbora za poljoprivredu to moram da vas pitam.

Dakle, očekujem, ako ne možete sad, da ubuduće odgovorite na ova moja pitanja. Ponavljam, sve to sam skinuo sa sajta „srbiliks, nišiliks, domen švercos bundos“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 109, narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika.
Što se tiče člana 109, on između ostalog kaže – ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Za mene je veoma uvredljivo ako neko jedan humanitarni gest jedne političke stranke, jednog političara, koji deo novca svoje političke stranke daje u humanitarne svrhe, pri tome ne govoreći kojim pojedincima je ta humanitarna pomoć uručena.
Dakle, nije neprijatno reći, za mene je čak i prijatno, da je deo novca namenjen političkim aktivnostima pretočen u humanitarne aktivnosti, posebno ako se to desilo u uslovima kada je deo naše zemlje pogodila jedna katastrofa – zemljotres.
Za mene je više neprijatno da smo, recimo, na te kuće stavili ploču Aćif-efendije. Onda bi to za mene bilo …

Povreda Poslovnika.
Ja kažem da je manje neprijatno, čak je prijatno izgraditi kuće u humanitarne svrhe. Neprijatno je na kuće stavljati obeležja i ploče Aćif-efendije, ratnog zločinca koga je Hitler odlikovao. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kao jedan od predlagača ovog zakona moram da kažem da mi je drago što predstavnik predlagača prihvatio ovaj amandman.
Ne znam zašto se neke stranke bune? Intencija zakona je da stranke stiču imovinu i da iz te imovine mogu da izdržavaju određene svoje političke aktivnosti, odnosno da na određeni način samim time što će, a to je dobra volja političkih subjekata, da li će kupovati ili neće kupovati nepokretnosti, ali će doći u poziciju da mogu svoje političke aktivnosti da delom sprovode zahvaljujući tim nekretninama.
Ovo je dobro iz još jednog razloga. Dakle, do sada smo imali slučaj da određene političke stranke podižu kredite i da pri tome ne zalažu ništa. Dakle, one političke stranke koje to nisu radile, nemaju ništa protiv ovog zakona, zato što žele da steknu nepokretnost i da tom nepokretnošću garantuju ubuduće za eventualne svoje kredite, političke promašaje i da se država, odnosno banke mogu naplatiti u slučaju da stranka ne vrati kredit, da to ne moraju da vraćaju građani Srbije, već da se oduzme nekretnina političkoj stranci.
Tako razmišljaju oni koji su predložili ovaj zakon. Dakle, da steknu nekretnine i ako dođu u poziciju da moraju da povuku kredit za političke aktivnosti za izborne kampanje, da u tom slučaju mogu da založe svoju nekretninu i da kreditom ne opterete građane.
Oni drugi, koji se bune, a svedoci smo da se uveliko bune, iako po mandatu i po ovom zakon će dobijati i dalje 25% više sredstava po mandatu nego politička stranka, odnosno izborna lista koje je imala najveći broj poslanika, ona i sada dobija manje sredstava i ubuduće će dobijati manje sredstava od stranaka koji imaju manji broj poslanika i mislim da je i to pravedno, ali se oni i dalje bune.
Dakle, radi se o političkim strankama koje su dizale kredite i nisu zalagale ništa, pa kada ne vrate kredit, onda taj kredit optereti građane Srbije umesto da optereti političku stranku.
Ja i dalje mislim da će ova strana koja je predložila ovaj zakon sticati nekretnine i njima garantovati državi i narodu, a oni drugi, koji se bune protiv ovih rešenja, ne moraju da kupuju nekretnine i verujem da neće ih kupovati i neće ih graditi. Oni ni kućicu za papagaje i kera nisu napravili u svojoj karijeri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se kao pacijent. Prijavio sam se jedno pet puta, ali izgleda sistem danas samo prepoznaje doktore.
Pacijenata u Srbiji ima osam miliona, doktora ima 22 hiljade. Pacijenata koji su po struci zemljoradnici ima negde oko dva miliona. Nas ovde ima jedan, bilo nas je dvojica pa je jedan abdicirao, prestao je da bude vinogradar. Znači, učestvujemo sa 0,4% u Narodnoj skupštini, kao pacijenti zemljoradničkog tipa da to tako nazovem, a ovo ima veze sa sastavom upravnog odbora, videćete.
Doktora ima ovde preko 20, u Srbiji ih ima 22.000, znači ima ih 0,4, odnosno manje, ali zato u Skupštini ima preko 10%. Kad su lekari i advokati u pitanju, e to je onda rasprava nad raspravama. Kad su zemljoradnici u pitanju, to se završi sa sažaljenjem, suzama, simpatijama - naše šanse su na selu itd, ali kad dođe do dodele novca, kada dođe do raspodele, onda ta rasprava bude - nema para, nema ovoga, nema onoga. Kada se raspravljalo o advokatima, onda se kaže oni moraju da budu paušalci, kad se raspravlja o lekarima oni moraju da budu paušalci. Dakle, kad se ovde vodi rasprava, ja bih voleo da se ona vodi o pacijentima.
Ja bih podržao amandman gospodina Bradića, ali sam je priznao da je nedorečen. Ja bih ga podržao i u drugoj verziji, i ovako je nedorečen, ja ću glasati za njega, ali da gospodin Bradić nabroji samo stranke koje čine izbornu listu na kojoj je izabran, ali bez podsećanja s obzirom da sam primetio da meša stranke. U jednom trenutku je rekao da je SNS tu, a mislim da nije.
Takođe to mogu da pomenem i onom drugom kolegi koji je pre mene govorio. Zahvaljujući onima koje će oni propustiti, te koalicije su prešle cenzus i danas su zato to naše drage kolege.
Da se vratim na Upravni odbor. Ja podržavam svaku uštedu. Juče sam podržao uštedu od tri i po miliona, ali za ta tri i po miliona što smo juče uštedeli na političkim strankama, na svim političkim strankama, i na strankama opozicije, hajde da za taj novac kupimo 2.000 krava. Uštedeli smo tri i po miliona. Ako kupimo 2.000 krava to nam je onda novac. Roba je novac. To uvek imamo.
Tih 2.000 krava na mleku i mesu, da kažem žive vage, će dati četiri miliona godišnje. Ušteda tri i po miliona, pretvorimo u krave, domaćini ljudi, svake godine imamo četiri miliona evra veći društveni proizvod na selu. Ako se to preradi u našim mlekarama i iako se to preradi u našim mesarama i klanicama, to neće biti četiri, to će biti osam miliona, tako da te male uštede mogu da budu velike zarade.
Danas, ako usvojimo ovaj zakon, uštedećemo sto hiljada evra, koliko sam ja razumeo. Za sto hiljada evra može da se kupi 3.000 suprasnih nazimica. Možda je nekom smešno, ali one će svake godine da oprase i stvore mogućnost za 60.000 tovljenika. Ako ih mi seljaci utovimo, to će nam dati godišnje 1.200.000 evra. Ako to pretvorimo i preradimo u suhomesnate proizvode, imaćemo svake godine od ove uštede 3.000.000 evra. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje napravimo gurnemo u poljoprivredu i prerađivačku industriju.
Zašto ovo govorim? Ako 6% bruto domaćeg proizvoda ide u zdravstvo, ako sam ja to dobro izračunao, ako uvećamo društveni proizvod, onda nećete imati dve milijarde. Ako ga sa 30 i nešto miliona povećamo na 60, onda ćemo, gospodo zdravstveni radnici, gospodo pacijenti, imati u tom fondu daleko više para, duplo para, ukoliko povećamo bruto društveni proizvod. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje stvorimo idu u proizvodnju.
Kad smo već kod zemljoradnika, moram da kažem gospodinu ministru, a i budućim članovima Upravnog odbora, od kojih će jedan biti zemljoradnik, koliko sam razumeo, u Nadzornom odboru nećemo imati, u Upravnom odboru ćemo imati predstavnika reprezentativnog udruženja, ja ću svakako pogledati koje je to reprezentativno udruženje i ko će nas zastupati. S obzirom da ima problem na selu. zemljoradnici i radnici nisu jednaki, nemaju ista prava. Nećete mi verovati, ali ću objasniti.
Ukoliko radnika gazda nije prijavio, ukoliko mu nisu uplaćeni doprinosi, on teško može da se leči, ne može da ima te usluge, ali ako pređe kod poslodavca koji ga prijavi, od tog trenutka počinju da mu uplaćuju doprinos, od tog trenutka on ima pravo da se leči.
Kod zemljoradnika to nije slučaj. Ukoliko ste imali preskok od tri godine, za to vreme niste mogli da se lečite, morali ste lekarske usluge da plaćate, ali dug niko neće da vam izbriše. Ako krenete, ako ste dužni za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu, doći će da vam uzimaju imovinu zato što niste uplatili te doprinose. Ako uplatite 2014. godinu, takva mogućnost ne postoji da je uplatite. Da bi mogli da se lečite vi morate prvo da nivelišete du,g pa da uplatite tekuću godinu, pa tek onda da se lečite.
Kod zaposlenih taj slučaj nije i ja ću moliti tog čoveka u Upravnom odboru, a molim i sve vas da to dobro razmislite, jer se ljudima zbog neplaćenih doprinosa u periodu 2007, 2008, 2009. i 2010. godina pleni imovina zato što to nisu platili, iako u to vreme nisu mogli ni da koriste usluge, a tim gore što sad ne mogu da uplate samo 2014. godinu i ne mogu da se leče, dok radnik kome poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, pređe kod drugog poslodavca koji to uradi, on od tog trenutka ima pravo da se leči.
Mislim da je to jedna nepravda koja je načinjena zemljoradnici i da moramo naći način, ja shvatam da je teško, bilo koji da to ispravimo.
Što se tiče ukupnih sredstava, ja se slažem sa gospodom lekarima da je sredstava malo. Ono što nas pacijente zanima svakako je da mi hoćemo da se smanje u čekaonicama redovi. Mi želimo kvalitetnu uslugu, a ona košta. Mi hoćemo da se smanje redovi u čekaonicama, da se skrati ona lista i rok čekanja za važne operacije, hemoterapije itd. i hoćemo da imamo kvalitetne lekove i kvalitetno lečenje. Da bi to imali, mi moramo, a poljoprivrednici će se truditi, da podignemo i prerađivačku industriju što bliže mestu proizvodnje, da uvećamo taj bruto društveni proizvod da bi imali više novca za lekare, za lekove, za zdravstvene usluge.
Ovako siromašna država bogatoj Nemačkoj poklanja lekare. Svaki lekar koji ode je poklon Nemačkoj od najmanje 100 hiljada evra. To ministar najbolje znamo. Mi imamo dovoljno zdravstvenog kadra. Nama treba novca. Novac se proizvodi.
Ovde obično raspravljaju oni koji znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje. Naš problem je veliki. Našom poljoprivredom, našom privredom su upravljali potrošači, a ne proizvođači. Zato nam je proizvodnja slaba i mi moramo da uvećamo proizvodnju. U suprotnom ćemo se samo ovde jalovo raspravljati oko preraspodele siromaštva.
Ja sam za to da trošimo više, ali da prvo proizvedemo robu, da napravimo novac, da zajedno svi podelimo, da lekari imaju super plate, da ne idu u Nemačku, da imamo najkvalitetnije zdravstvene usluge, ali, dame i gospodo, možda bi to imali da nije 400 hiljada ljudi u proteklom periodu, u proteklih sedam, osam godina ispalo iz privrednog landa.
Sada vas pitam koliko bi to bilo penzijskih doprinosa, zdravstvenih doprinosa više, koliko bi robe proizveli više? Mi moramo da se učimo na njihovim greškama. Ne treba da se učimo na svoja. Njihove greške i učenje na njihovim greškama je naša najbolja škola. Mi nećemo kao oni da zavrćemo ljudima ruke. Mi treba da zavrnemo svoje rukave i da omogućimo našim građanima da zarade novac i da se više ne bavimo preraspodelom siromaštva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, gospodine profesore u ostavci, upravo smo doznali da ste na to zvanje dali ostavku, ali reklamiram član 103, 106, 107, 108, a posebno član 109. Kaže – ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Ko god je ovde želeo da govori, kada pogledamo na ovu stranu, profesor u ostavci Pavićević, stoji i svojim mahanjem, stajanjem, ometa govornike koji su sa ove strane zaprepašćeni i iznenađeni da je jedan predavač dozvolio da se oslovljava sa „profesore“. To ima svoje konsekvence. On je za mene kao profesor, dok ste ga tako oslovljavali, gospodine predsedavajući, bio autoritet. Ja ga nisam smatrao predavačem, nego profesorom. Nekoliko puta sam glasao za amandmane samo zato što ih je predložio „profesor“. Tako ste ga oslovljavali.
Ovo ima implikacije i tražim da se proveri da je to etički odgovorno, akademski čestito koliko puta se to upotrebilo, koliko puta je došlo do te greške, kako je došlo do te greške, kako neko ko je predavač, bude oslovljavan sa „profesore“? Kako mene ne oslovite sa „profesore“? Tu je neko morao da se predstavi. Možda se radi o lažnom predstavljanju. To nije etički odgovorno.
Još nešto mora da se proveri. Od polovnih delova ne mogu da se naprave nova kola, pa ja tražim, etički odgovorno, da se vidi da li od polovnih političara može da se napravi nova stranka? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog sam vrlo rado potpisao, ali sam hteo da to bude značajnija ušteda…
Recite, gospodine Bečiću. Ako je neko tražio povredu Poslovnika, sačekaću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam malo više. Potpisao sam ovaj predlog, ali sam tražio da se zakon na određeni način oplemeni po nekim drugim sadržajima. Međutim, s obzirom da smatram da je mala ušteda uvek dobra i velika
zarada, podržavam svako smanjenje javnih rashoda, pa i ovog. Podržavam i jedinstvo opozicije vezano za uštede, s obzirom da je ovaj zakon donet, osnovni Zakon o finansiranju političkih partija ili političkih aktivnosti, 2003. godine i on je osnovan za sve dalje zakone. On je donet u vreme kada sam bio poslanik, a stupio je na snagu tek 1. januara 2014. godine. Moja partija, koja je izlazila sama na izbore, iako je mala je dobijala do 76.000 glasova, nije bila korisnik javnih sredstava za redovno finansiranje političkih partija. Tako i ovom prilikom, čisto radi gledaoca, treba da znaju da za razliku od nekih drugih malih partija, mi smo se odrekli finansiranja u korist većinskog člana koalicije, s obzirom da smatramo da jedna mala partija, sa malim troškovima može da se izdržava bez javnih izvora, a da je naš većinski koalicioni partner imao značajne troškove u izbornoj kampanji i na određeni način smo, s obzirom da ih mi nismo imali, želeli da vratimo.
Ne smatram to prednošću, ali radi građana, koji nas često pitaju za sredstva koja služe za redovno finansiranje. Moja politička organizacija Narodna seljačka stranka taj novac ne dobija. Koalicioni većinski partner dobija 360.000 dinara mesečno po mandatu, dok ove manje stranke imaju prednost, ne ljutim se, jer su one opozicione, i one dobijaju 502.000 dinara po mandatu. Ona koja dobija najviše dobija 502.000 dinara. Takođe, nemam ništa protiv toga, jer sam i sam mala politička organizacija. Ukoliko neko želi da ta sredstva koristi, a neko ne želi, to su njihove interne stvari.
Ono zbog čega sam ja bio i za i ne je moj zahtev da se zakon oplemeni po nekim drugim stvarima. Meni je poznato da je predsednik jedne političke partije bivšeg režima rekao sledeće svojim članovima da pred izbore osnuju što više nevladinih organizacija. Nadam se da se vi sećate toga. Ovde kolege poslanici znaju o kome je reč. Dakle, predsednik partije i tadašnji predsednik države je tražio od svojih članova da osnuju što više nevladinih organizacija i da na takav način prikupe sredstva za izbornu kampanju i sredstva za finansiranje političkih stranaka. To paralelno finansiranje političkih stranaka preko nevladinih organizacija koje ove izmene i dopune zakona oko kojih postoji širok konsenzus, pa ću i ja da glasam za to, dakle ovaj zakon to nije obuhvatio. Ne znam da li bi mogao da obradi to, da izvrši zabranu finansiranja političkih stranaka iz paralelnih izvora, odnosno preko nevladinih organizacija.
Takođe, ovim zakonom, osnovnim zakonom, koji ovaj zakon dopunjuje, imamo i zabranu finansiranja političkih stranaka iz stranih izvora, odnosno iz inostranstva. To je zabranjeno, ali se u praksi ne sprovodi. Moram da vas podsetim da je jedna partija, koja odnedavno nije tu, bila korisnik sredstava iz Fondacije Fridrih Nojman, dakle da im je finansirala izbornu kampanju, konferencije, tribine, gostovanja, obuku kadrova. Dakle, finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, iz stranih izvora je zabranjeno zakonom. To ovaj zakon izmenama i dopunama u to nije zadirao, ali sam imao primedbu na ne sprovođenje odredbi zakona za finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, tim pre što je osnivač ove fondacije Fridrih Nojman imao veoma negativan stav o Srbima, tako da i Fondacija, čije on ime nosi, verujem da nije baš prijateljski raspoložena, a naš zakon brani finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, ali se to na razne načine izbegava i kontrola je gotovo nikakva.
Takođe gde sam imao primedbu, a ja sam ne mogu sve da promenim, je finansiranje iz privatnih izvora i potpuno podržavam intenciju da se i to ograniči. Verujem da je naša privreda siromašna. Verujem da se iz javnih izvora sredstva štede za 35%. Indikativno je da je zakon koji je važio do sada favorizovao zaduženje države.
Dakle, stranke koje su zaduživale državu, što su više zaduživale državu, to su imale veće rashode, odnosno pomoću većih rashoda države su dolazili do većih primanja političkih stranaka zato što se procenat računao prema rashodima, a ne prema prihodima, a rashodi su često i za nekoliko stotina milijardi bili veći od prihoda. Tako da je osnovica ovim zakonom izmenjena i to u potpunosti podržavam.
Što se tiče privatnih izvora, voleo bih da se to ograniči, ne nas radi, već zato što određeni tajkuni, koji su finansirali neke stranke bivšeg režima, mogu ponovo da dođu na ideju da ulože ogromne svote novca i da pokušaju na takav način, nepravilan način da utiču na volju građana.
Imam zamerku na to što dosadašnji zakoni tretiraju izborne liste, ali grupe građana su favorizovane u odnosu na političke stranke, posebno po pitanju izveštaja. Koleginica Dušica to zna. Oni izađu na izbore, uzmu novac, grupa građana više nikom ne odgovara, nije registrovano pravno lice, ne mora da podnosi izveštaje, dok mi koji imamo političke stranke i te kako podležemo rigoroznoj kontroli koju je kod grupe građana gotovo nemoguće utvrditi.
Dakle podržavam što se menja ovaj zakon, osnovni zakon koji je donet nešto malo posle toga kada je bivši premijer đuskao ispred sedišta JSO u Kuli. Moram na kraju da kažem da sam nezadovoljan što se ovde stalno spominje Donjeck. Priznaću, hteo sam da idem u Donjeck ali me je uhvatila jesenja sezona. Dakle hteo sam da idem sa kolegom Đukanovićem i Blažićem, ali s obzirom da su bili jesenji radovi nisam stigao.
U Donjeck sam hteo da idem ne da vidim moderne zasade vinograda, ni da vidim kozake koji piju rujno vino. Hteo sam da vidim ruševine, hteo sam da vidim posledice rata. Hteo sam da vidim šta sve vojska jedne države može da uradi svojim građanima. Zato sam hteo da idem u Donjeck. Ne zameram mojim kolegama, ali zameram onima koji u tome vide nešto loše, tim pre što smo i sami bili žrtve surovog bombardovanja i vrlo dobro znamo kako se osećamo u trenutku kada nas bombarduje neka velika sila. Dakle, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ko je stradao u takvoj vrsti bombardovanja uvek sam na strani onog ko je bombardovan i ko je žrtva.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, duboko sam nezadovoljan time što već nekoliko puta, a u poslednje vreme danima, raspravljamo o zahtevima nekoliko hiljada advokata. Pitanje je da li i tih nekoliko hiljada advokata ili nekoliko stotina advokata vode Advokatsku komoru. Kao poljoprivrednik, ja sam duboko nezadovoljan. Ovo je drugi put da Narodna skupština sa posebnom pažnjom, sa daleko većom pažnjom, sa super većom pažnjom razmatra zahteve advokata, a svi se sećate onih oporezivanja kada je bilo predviđeno da advokati vode knjige, što sam i ja zastupao, jer moj ostareli otac, sa 80 godina, mora da vodi knjige za poljoprivredno gazdinstvo, ali gospoda i drugovi advokati to ne moraju.
Bojim se da, i pored činjenice da u ovoj Skupštini ima najmanje desetak advokata na 0,1% biračkog tela, recimo, u vrh glave, da ih ima 8.000, a u Skupštini učestvuju sa 4% i mi danima raspravljamo o Zakonu o javnom beležništvu, o izmenama da se dodvorimo advokatima, jer ova Skupština sa dužnom pažnjom, sa povećanom pažnjom mora da se stara o njima. Kao poljoprivrednik i kao bivši radnik IMT, duboko sam nezadovoljan što se njima toliko u ovom društvu popušta.
Dakle, Zakon o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine, nekoliko puta se popravlja na zahtev pravnika i advokata. Nemam ništa protiv da ovde sedi 250 advokata. Neka gospoda iz Komore osnuju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, neka ih nema deset, neka ih ima 250, nas poljoprivrednika ima 25% u biračkom telu, a ovde nas ima 0,4%. Njih ima 0,1% u biračkom telu, a ovde ih ima 4%, četrdeset puta više nego što je učešće u biračkom telu i opet su nezadovoljni. Lako bi mi poljoprivrednici nahranili gladne i siromašne, ali teško nam je nahraniti pojedine advokate, jer njima nikada nije dosta. Bilo koji zakon ovde da donesemo, njima neće biti dosta. Sutra će opet tražiti nešto. Zato, gospodine ministre, što ste se dogovorili sa njima, dogovorili ste se. Drugo, prenesite im, neka formiraju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, pa da vidim kakve će oni zakone donositi za nas poljoprivrednike, a mi stalno popuštamo njima advokatima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, evo, da se složim sa mojim prethodnim kolegom poljoprivrednikom, posle njegove diskusije, da upotrebim njegovu rečenicu – ovde pomoći nema. Ukoliko bi neko želeo da mu pomogne, možda bi mogao da mu pomogne, ali mora sarađivati.
Mislim da smo ovde čuli sve i o Donjecku, da smo čuli posebno oko visoko korumpiranog vrha vlasti. Ponovo pozivam, s obzirom da isti poslanik u jednom od prošlih izlaganja, pre neki dan, je upotrebio izraz da se 80% sredstava od javnog beležništva, od javnobeležničkih nagrada ubira onaj ko je postavi javne beležnike. Dakle, bila je jasna i nedvosmislena optužba na korupciju.
Mislim da neku vlast ne treba ceniti po onome šta si ti bio dok si bio na vlasti, pa s tim u vezi, kao neko ko živi u poslednjoj ulici i poslednjoj naseljenoj kući, mogao bih da pitam – kako je neki bivši premijer stekao stan od 165 kvadrata na Vračaru, kako mu garaže samo imaju preko 40 i nešto kvadrata, što je otprilike prosečna kvadratura neka dva stana nekog radnika, da ne kažem zemljoradnika, oni nemaju stanove u gradu, kako to neko bude seljak na tri godine i to debelo novčano nadoknadi?
Kada je već u pitanju zakup zemljišta, nije tajna da se ja tužim sa prethodnim režimom oko toga da su mi izdali u zakup zemljište koje je bilo privatno, kao državno, to nije nikakva tajna. Išao sam tri puta sada u vezi tih tužbi, sam, bez advokata, zato što advokati štrajkuju. S tim u vezi, hoću ministra da pitam šta je vladavina prava? Da li je to vladavina po pravilima? Da li je vladavina po pravilima vladavina po zakonu?
Da li mi imamo pravo da budemo zastupljeni prilikom tih tužbi ili neko može da nam kaže – od danas neću više da vas zastupam, od sada sam u štrajku, morate da idete na sud sami, morate sami da se snalazite, to što smo mi imali neki ugovor o zastupanju, to što ste vi meni dali ovlašćenje, to više ne važi.
U vezi sa tim ja očekujem da mi ministar odgovori, kao i da mi odgovori da li su one slike bile potpuno autentične, ono đuskanje u Kuli, i da li je to bilo uz pesmu „Moji su drugovi žestoki momci“? Meni izvođač Bajaga tvrdi da je upravo ta pesma bila uz koju se đuskalo 2002. godine u Kuli, nepunih godinu dana pre ubistva premijera.
Dakle, mnogo toga treba ovde odgovoriti, ali da ne širimo temu. Ja nisam advokat. Nisam advokat ni advokatima. Nisam advokat ni javnim beležnicima, niti sam advokat koji je savetnik predsedniku političke stranke, niti sam advokat koji je politički savetnik predsedniku jedne Vlade. Mislim da među advokatima, o čijim zahtevima u vezi ovih izmena i dopuna zakona raspravljamo, mislim da u vezi toga ima i onog političkog dela advokata i to je moje pravo na moj stav.
Opozicija ima pravo da predlaže zakone. Opozicija ima pravo i da predloži amandmane suprotne zakonu iz 2011. godine, kada su doneli. To je potpuno njihovo legitimo pravo, da kažu - sada nećemo ni kako hoćemo, sad nećemo ni kako smo hteli. Oni imaju potpuno pravo da predlažu zakone kojima oponiraju vlašću, pa čak i ako je to suprotno onome za čega su se zalagali 2011. godine. To pravo niko ne spori, ali ovde u govorima nekih poslanika, za čije govore mi je trebao prevodilac i to veoma vešt, da mi to prevede na narodni jezik, ja sam otprilike doživeo neku kritiku zbog mog stava prema delu advokata i veliki deo onih drugih advokata, za koje tvrdim da su zloupotrebili Zakon o javnom beležništvu, da neki od njih nastupaju politički, da su neki od njih čak i politički savetnici i da sam preporučio da u tu svrhu osnuju političku stranku i da tako nastupaju.
Ako opozicija ima pravo da brani, a ja im to ne sporim, predloge advokata, predloge koji su suprotni javnim beležnicima, a uzgred budi rečeno ja sam javno u raspravi u načelu stavio primedbu na tarifu, na cenu javnobeležničkih nagrada i pri tome nemam nikakav problem ni sa ministrom pravde da mu to kažem, ali ovde se uporno zastupa jedan stav koji je blizak pobunjenim advokatima, da tako nazovem, koji otprilike predvodi javnobeležničke komore, da ja cenim da je to par stotina ljudi koji su poveli druge ljude u štrajk. Ovde vidim kolege advokate koje su protiv štrajka, ali zbog naredbi i presinga Komore oni moraju da štrajkuju. Oni su dovedeni u poziciju da ne mogu da zastupaju svoje klijente, niti mogu mene da zastupaju.
Dakle, prava građana su narušena i pravo pritvorenika na slobodu, osnovno ljudsko pravo - pravo na slobodu je narušeno. Stoga mi danas raspravljamo da izađemo u susret onima koji su se pobunili, da promenimo ovaj zakon, ali neko želi u potpunosti da ga derogira.
Moj savet ministru je da, ukoliko se dogovorio sa advokatima, ovo izglasamo. Nema nikakvih problema. Ako treba da se menja zakon još neki put, ja nisam protiv. Ja tvrdim da su i advokati deo ovih građana, ali tvrdim da su oni daleko zastupljeniji od nas poljoprivrednika. Mi smo trebali da imamo dva poslanika, a imamo samo jednog, zato što je jedan sa mesta poljoprivrednika abdicirao, pa sam ja ostao sam da zastupam struku. Prema tome, moram da se pobuni zato što nas ima 0,4% u parlamentu, a advokata ipak ima 4%. Nas u društvu ima 25 do 30%, a njih ima ispod jednog procenta 0,1%. Smatram da smo mi u ovom parlamentu godinama kao radnici zapostavljeni, da se o našim problemima ne raspravlja sa onolikom pažnjom koliko se raspravlja o problemima koje imaju advokati.
Stoga želim ovde da se stavi tačka, podržavajući napore opozicije da oni imaju legitimno pravo da oponiraju i o onim stvarima za koje su bili 2011. godine imaju pravo da se predomisle, imaju pravo na neki drugi stav, ali oni uporno nama drugima koji imamo drugačiji stav osporavaju naše pravo da mi iz svog ugla to procenimo. Valjda i mi poljoprivrednici imamo neko pravo. Moj kolega koji je bio to tri godine, koji je to debelo naplatio i izašao.
Prema tome, na kraju da zaključim, tri puta idem u poslednjih pet dana, jer sam tužio jedne švapske novine zbog jedne neistine, i ne mogu nikako da ostvarim svoje pravo jer advokat mora da štrajkuje. On jadnik ne želi, ali mora da štrajkuje i ne može da me zastupa. Ja napuštam sednicu, juče nisam bio ovde pre podne, kao što ste videli. Gde je moje pravo da budem pravno zastupljen? Zato pitam ministra – šta je sa onim fotografijama? Drugo, šta je sa mojim pravom da budem zastupljen? Treće, šta je sa pravima pritvorenika da im se ukine pritvor? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. i član 109.
Član 107. stav 1. kaže dostojanstvo Skupštine, koje je povređeno posle dobacivanja sa mesta gospodina Živkovića.
Član 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, to je bio gospodin Petrović, ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Takođe, stoji - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. S obzirom da je on sve to učinio, očekujem da posle provere u stenogramu, kada se uverite da je do te povrede došlo, posegnete za članom 109. i izreknete opomenu. Nisam za to da se opomene izriču poslaniku opozicije, s obzirom na to da smo svi nekada bili opozicija, ali pošto se radi o teškoj povredi, obzirom da se radi o uvredi, obzirom da je uvreda izrečena osobi koja je starija nekoliko decenija od njega, obzirom da je uvreda upućena narodnom poslaniku, koji je narodni poslanik od 1998. godine, ipak vam preporučujem da to vaše pravo iskoristite, ali se neću ljutiti, nemam ništa protiv da ga ne iskoristite i da još jednom pokažete visoku toleranciju prema opoziciji koja želi sebe da prikaže u ovoj Skupštini kao tešku političku žrtvu.
Dakle, mislim da je to sve za opomenu, kad se uverite u ovo što mi govorimo, ali se neću ljutiti ako preskočite to vaše pravo, s obzirom da neko želi da isprovocira i da sebe prikaže kao tešku političku žrtvu, mada se ne radi o političkoj žrtvi. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste i vi svi čuli da je moj kolega poljoprivrednik, u vinogradarsko-kalemarskom maniru, optužio nosioce vlasti da sa javnim beležnicima dele novac od javno-beležničke nagrade u iznosu od 80% onima koji su ih postavili, a 20% notarima.
Dakle, ukoliko ne govorim istinu, svakako treba proveriti stenogram i mislim da je moj kolega prethodni upravo upotrebio taj izraz i te rečenice da notari prihod dele sa onima koji su ih postavili, odnosno 80 prema 20%, a 80% za one koji su ih postavili. Dakle, to je krivično delo korupcije.
U saznanju da je izvršeno krivično delo, moj kolega je trebao da podnese krivične prijave protiv svih onih koji su učestvovali u toj koruptivnoj radnji. Ukoliko to krivično delo ne postoji, onda postoji krivično delo koje se zove krivično delo lažnog prijavljivanja krivičnog dela. Molim gospodina Martinovića da ovo uzme k znanju i da kao pravnik sastavi krivičnu prijavu u vezi krivičnog dela lažnog prijavljivanja krivičnog dela, ukoliko moj kolega prethodnik nije prijavio krivično delo za koje je optužio noseće vlasti da dele sa javnim beležnicima prihode od javno-beležničke nagrade.
Što se tiče Predloga zakona, to ću svakako podržati, mada sam najčešće diskutovao o ovim izmenama i dopunama zakona, koji je donet još 2011. godine, čak je usvojen jedan moj amandman koji je prolongirao primenu zakona za šest meseci u odnosu na ono što je Vlada predložila, jer sam onda znao i pretpostavljao da će sprovođenje nečeg novog u Srbiji, kao što se pokazalo, ići veoma teško, da će to naići na mnoge otpore, ali nisam verovao da će toliki otpori biti, posebno ne kod advokata koji su imali određene primedbe.
Pozdravljam to što je u dobroj meri ministar pravde našao zajednički jezik sa advokatima. Podržavam čak i neke zahteve advokata, koji su umereni, a u korist građana. Podržavam mišljenje Zaštitnika građana, nadam se da ste svi dobili i pročitali, koji je o Zakonu o javnim beležnicima i u situaciji koja je nastala dao svoje mišljenje 31. oktobra, ali me čudi da su te primedbe, koje se odnose na zakon i na javne beležnike uopšte, usledile sa predlozima koje je Vlada usvojila dan ranije. Znači, 30-og je Vlada ispravila to na šta je Zaštitnik građana na Zakon o javnom beležništvu skrenuo pažnju 31. oktobra svojim mišljenjem.
Imam primedbe i voleo bih da ministar pravde ispita visinu tarife, posebno za poljoprivrednike. Pravo je čudo da moj prethodni kolega o tome nije diskutovao, posebno o davanju hipoteke zato što to poljoprivrednici rade svake godine, kako bi zanovili poljoprivrednu proizvodnju, nabavili repromaterijal, obnovili mehanizaciju. Oni svake godine zalažu svoju imovinu, kako bi mogli da obnove setvenu godinu. S tim u vezi, to nije klasična hipoteka koju daš jednom u 10 godina. Oni je daju svake godine. Imao sam amandmane te vrste i u takvim slučajevima treba razmisliti i da se u tim situacijama, koje nastaju zbog obnove poljoprivredne proizvodnje, gde se često daju hipoteke, a nekada i više puta u toku godine, izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da te izjave koje overavaju, da tarifa bude niže nego za građane koji to rade za kredite, rade jednom u pet godina zato što je poljoprivredna profesija posebna, zato što se teško dolazi do novca, zato što se novac obrne jednom u toku godine, a nekad u toku više godina, zato što svake godine morate da sejete i sadite, dok za tu svrhu nemate dovoljno novca, vi za taj repromaterijal morate da založite deo imovine svake godine. Dakle, za njih je na određen način to preskupo i treba razmisliti da se u takvim situacijama ta javno-beležnička tarifa, u svim drugim opravdanim situacijama, smanji.
Što se tiče mišljenja Zaštitnika građana, delimično ga uvažavam. Drago mi je što ga je uvažilo i Ministarstvo, s tim što je Ministarstvo to uradilo dan ranije, pre nego što je Zaštitnik građana skupio hrabrost da to objavi. Pozdravljam to što su se na određenim pozicijama našli Zaštitnik građana i Ministarstvo pravde.
Od onih sam koji za razliku od vas, dame i gospodo narodni poslanici, nije imao samo reči pohvale za Zaštitnika građana, jer je on u svom mišljenju zaboravio građane. Dakle, on je stao na stranu advokata, i to pozdravljam. Advokati su deo građanskog društva. Sa punim pravom on ima pravo da zaštiti određene građane, ali je pri tome u svom mišljenju zaboravio da je vrlo selektivno ocenio prava građana. Šta je sa pravima građana, sa žrtvama, sa pravima građana koji su oštećeni prilikom vršenja krivičnih dela od određenih lica, koji su zbog štrajka advokata pušteni na slobodu? Dakle, takvo delo prema istim ili drugim građanima mogu da ponove. Voleo bih da je Zaštitnik građana, pored ovog mišljenja, koje se uglavnom odnosilo na Ministarstvo pravde, našao za shodno da u svom mišljenju pribeleži i to da je ugroženo pravo građana da se određeno delo kazni pritvorom, jer počinilac može da počini novo krivično delo nad njim ili nad nekim drugim. Dakle, pravo žrtve i pravo oštećenih je ovim ugroženo i Zaštitnik građana se morao njima baviti.
Pitam – šta je sa teškom povredom ljudskih prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Pravo na slobodu, gospodine ministre, je jedno od osnovnih prava i najveće pravo jednog čoveka, jedne individue. Dakle, nijednog trenutka, Zaštitnik građana se nije pitao šta je sa pravima pritvorenika, kojima pritvor traje i 50 dana duže od predviđenog zato što nemaju advokata koji treba da bude prisutan, kako bi se ukinula mera pritvora. Pravo na slobodu je jedno od osnovnih prava i Zaštitnik građana, koji se trebao dići da je taj pritvor potrajao pet minuta duže od predviđenog, je trebao da digne i sebe i svoje pomoćnike, tim pre, što i on i pomoćnici imaju platu od 310 do preko 350 hiljada dinara mesečno. Sloboda bilo kog građanina i pritvorenika, koji još uvek nije kriv, to je faza istrage, trebala je da bude svetinja za Zaštitnika građana i za onoga čija je sloboda ugrožena, odnosno ukinuta.
Očigledno da je Zaštitnik građana, čije je mišljenje ovde pred nama, selektivan. On je ovde u sred Skupštine izjavio da ga moja prava ne interesuju, da bi ja bio poslednji čija bi on prava štitio. Zahvalio sam mu se tom prilikom i rekao – kada me on bude štitio, onda sam sigurno gotovo. Sem svoje neke visoke plate i političkih izjava koje daje, ne verujem i ne vidim da Zaštitnik građana na isti način tretira sve građane i advokate, a među advokatima, moram da kažem, ima preko 50% onih koji bi radili i njihovo pravo na rad je takođe ugroženo. Dakle, kao građani, kao advokati, kao neko ko ima pravo na rad, njegova prava su takođe ugrožena, a time se vrli Zaštitnik građana nije bavio i bojim se da se on bavi zaštitom svojih ne malih prava i svoje velike plate, na koju su, gospodine ministre, Zaštitnik građana i još neki predstavnici regulatornih tela, uzeli 600 funti mesečno da bi napisali, od međunarodne donacije, Nacrt zakona o uzbunjivačima. Osamnaest meseci su uzimali novac da bi napisali jedan veoma loš nacrt i to je dodatak na platu od 310 do 350 hiljada dinara.
Takav Zaštitnik građana treba da se za toliku platu dobro oznoji i da se stara o pravima građana. Što se tiče ovih zakona, ja ću svakako podržati, bez obzira što se zakon po ne znam koji put menja. Dakle, Vlada naroda iz naroda za narod, treba da vlada u ime naroda a ne samo da vlada nad narodom. Ja ću da podržim ovo.
Što se tiče mog kolege prethodnika, molim ministra pravde, s obzirom da je ovde govoreno mnogo o određenom ubistvu, molim da proveri ove fotografije. Radi se o priredbi koju je moj prethodnik zajedno sa republičkim ministrom unutrašnjih poslova, priredio u korist Jedinice za specijalne operacije krajem 2002. godine, a kao što znate, u toku je istraga i Zaštitnik građana treba o tome da se pozabavi i vi gospodine ministre, s obzirom da je u toku istraga o političkoj pozadini ubistva.
Dakle, ja vas molim kad se već o tome razgovaralo, predaću vam ove fotografije…