Trudio sam se da razumem bivšeg ministra poljoprivrede, ali uz, ne znam koliko truda, nisam uspeo.
Da li vi tvrdite da niste promenili tri puta poljoprivrednu politiku prošle godine? Jeste. To sam već objasnio.
Da li vi tvrdite da te savetodavce niste zaposlili u predizbornoj godini, da ih je bilo 2011. itd. To što se ja bavim poljoprivredom, to što ste vi advokat, to ne menja stvar.
Ja sam vas kao ministra više puta upozorio na problem skladištara. Vi ništa po tom pitanju niste preduzeli dok ste imali mandat ministra. Upozorio sam vas na subvencije koje se dobijaju za vinograde, a koje ne postoje, vi ništa niste preduzeli.
Vi ste jednostavno u predizbornoj godini pokušali da popravite utisak, ali on je pokvaren. Hoćete da kažete da su savetodavci imali efekte, da je poljoprivredna proizvodnja, zahvaljujući njima, uvećana.
Ja tvrdim da je poljoprivredna proizvodnja u 2012. godini bila manja, ne samo zahvaljujući savetodavcima, već i suši koja je vladala u Srbiji.
Dakle, svi vaši argumenti koje ste probali da iznesete, ne važe. To što smo se mi odrekli savetodavaca, ne govori ništa loše, jer niko nije tražio da oni uđu u našu stranku, oni su jednostavno na određeni način otpušteni, da bi se novac od dve milijarde preusmerio u poljoprivrednu proizvodnju, da ne bi dobijali savetodavci koji ničemu ne služe.
Ukoliko mislite da je prošle godine bila unapređena poljoprivredna proizvodnja, grešite, ako mislite da ste napravili zalivne sisteme, niste.
Ukoliko mislite da ste pravilno podelili premije i subvencije, niste. Ukoliko mislite da ste rešili problem skladištarenja, niste, a iz toga je proistekla ona afera aflatoksina.
Dakle, ne bi nam pomogli savetodavci da izbegnemo tu aferu aflatoksin, s obzirom da je nekadašnji vaš stranački prijatelj lansirao tu aferu, pre svega da bi na takav način oštetio poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivredne proizvođače u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja čitam peti put ovaj amandman i ne vidim nikakvu vezu između ovog amandmana i savetodavaca, možda ja nisam advokat, možda ja ne umem dovoljno da dobro čitam ovaj amandman.
Kada pogledam ovde piše – budžetski fond za vode Republike Srbije 511- zgrade i građevinski objekti. Možda nisam dovoljno pismen. Možda treba da idem na pravni fakultet, ali koliko vidim ovo nema nikakve veze sa savetodavcima koji su angažovani ili nisu angažovani. Dakle, nisam pisao ovaj amandman, samo sam ga čitao i zaključio da diskusije koje se vode i ovo što piše u amandmanu, nisu jednostavno u skladu jedno sa drugim. Ovde, takođe, stoji da je to budžetski Fond za vode Republike Srbije, ali 511 je zgrada i građevinski objekti. To nisu zalivni sistemi. Koliko ja vidim zgrade i građevinski objekti ne mogu da budu zalivni sistemi. To mogu da budu neke zgrade koje će biti neke podstanice, stanice, itd. Možda će tu biti neka postrojenja za preradu vode, ali nikako ne vidim zalivne sistema koje će koristi poljoprivredni proizvođači.
Svašta sam video od prethodnog režima. Video sam i da sredstva za zalivne sisteme su delili firmama koje nemaju zemljište, fizičkim licima koji su vlasnici tih firmi koji takođe nemaju zemljište, gde nema uopšte vodnog potencijala da se naprave takvi zalivni sistemi, ali ovog puta neko pokušava da zgradu i građevinske objekte predstavi kao zalivne sisteme, kao sredstva koja će koristi savetodavci. Jednostavno, a molim ministra da mi otkloni tu dilemu, uporno čitam ovaj amandman deset puta listam, da vidim da nisam pogrešio, ali ovo nikakve veze nema sa poljoprivredom, nikakve veze nema sa zalivnim sistemima, nema nikakve veze sa savetodavcima.
Dakle, amandmanu svaka čast. On predviđa neke uštede. U prvom ovom delu mogao bi da glasam da se uštedi milijardu i nešto, da država bude što jeftinija, a u ovom drugom delu da prebacimo to na zgradu i građevinske objekte za Budžetski fond za vode Republike Srbije. Za to ne bi mogao da glasam. Dakle, zbog uštede vrlo rado ću glasati za ovaj amandman da država uštedi, da imamo što jeftiniju državu, da se iz privrede što manje izvuče, dakle, time iz poljoprivrede, ali stvarno ne vidim nikakvu, neka mi neko otkloni dilemu, ne vidim direktnu vezu između savetodavaca, zalivnih sistema, posebno sa onim zalivnim sistemima koji su dati za firme koje nemaju zemljište, gde nema zalivnih sistema, gde nema ni vodnog potencijala da se izgrade ti zalivni sistemi, e tako je to nekad bilo i verujem da se to više neće ponoviti. Hvala.

Zahvaljujem što sam konačno saznao na koje usluge gospodin Petrović misli. Usluge po ugovoru mogu biti raznorazne. Mogu biti one koje su korišćene i za vreme DS. Nekada ste bili ministar. Usluge po ugovoru mogu biti i sledeće – date za vinograde koji ne postoje, mogu biti date bivšem premijeru za zasadu vinograda koji su već postojali, usluge po ugovoru mogu biti stubovi i žice koji su sprovedeni po tom vinogradu iako je on uveliko bio zasađen. Postoje razne usluge i zahvalan sam što ste precizirali. Da li se to misli na savetodavce za koje ste rekli da su koštali kod vas dve milijarde, a sada ste bili štedljivi pa sada to košta samo 900 miliona?
Ugovori po delu, vaši omiljeni, vaše omiljene stavke u bivšem režimu, zahvalan sam što ste ih objasnili. Zgrade i građevinski objekti, nisam znao da su to zalivni sistemi. Ali, nekom pravničkom terminologijom neka to budu zgrade i građevinski objekti za izgradnju zalivnih sistema. Samo ovog puta vas molim da taj novac kada bude uplaćen da vidimo te zalivne sisteme, da ne bude da je novac podeljen, zalivnih sistema nema i u blizini nema reke, nema ničega, samo se pare isplate između dva kruga izbora. Ne želim da se bavimo time, a uveliko smo pronalazili zalivne sisteme koji ne postoje. Pronalazili smo vinograde za koje je država dala dva miliona evra za vreme dok su ministri bili iz DS, kojih nema. Navešću samo primer PP "Erdevik". Nailazili smo na mnoge stavke budžeta Ministarstva poljoprivrede gde je taj novac otišao najverovatnije simpatizerima i onima koji su bili što bliže vatri pa su se debelo ogrejali. Najmanje tog novca za skladište, mehanizaciju, vinograde, vinove zasade. Gle čuda, bivši premijer…

Dame i gospodo narodni poslanici reklamiram povredu Poslovnika. Ne znam da li je prethodni govornik to uradio, da li je reklamirao povredu Poslovnika i po kom osnovu je on govorio. Reklamiram član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje itd. U vezi sa članom 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovo je ne znam koji put da je dopušteno neko aludiranje gospodina koji je govorio pre mene o nekim falsifikatima itd. Ponovo ga pozivam da to uradi i da prozove imenom i prezimenom van govornice Skupštine da mogu da se preduzmu neke druge zakonske mere. On uporno kršeći Poslovnik to pokušava, progurava itd. Mogao bih na takav način mnogo šta reći o povredi Poslovnika šta je dotični gospodin uradio, pa bih mogao da pitam kako je bilo na svadbi sa tužiocem, sa Miljkom Radisavljevićem, šta su se sve dogovarali i koje je firme reketirao.
Ukoliko ovako krenemo onda ćemo daleko otići. Ne želeći da kršim Poslovnik, molim vas da ubuduće kada se poslanik javi da znamo po kom osnovu se javio. Ukoliko se javio zbog kršenja Poslovnika onda neka govori o povredi Poslovnika, a ne da aludira na neka navodna krivična dela koja najverovatnije pokušava vešto da pripiše meni. Još jednom ga pozivam da iskaže tu svoju mišiju hrabrost, s obzirom da je gorski spasilac koji nikoga nije pronašao, da pokaže tu svoju hrabrost, izađe van ove sale i to kaže negde na nekom mestu odakle može da odgovara za reči koje je izgovorio. Ovako za skupštinskom govornicom može da kaže svašta. Već sam navikao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam u kojoj ustanovi su ostavili otvorena vrata.
U vezi ovog amandmana, stvarno moram da kažem da nije u redu što nova vlast za manje od godinu dana nije napravila autoput od Pojata do Čačka, to stvarno nije u redu, imajući u vidu da bivša to nije uradila za 12 godina. Neko ko nije uradio taj put za 12 godina, očekuje da ga drugi završe za godinu dana. Čudo je tim veće što je taj neko zadužio zemlju 19 milijardi, što je samo 800 miliona kamate godišnje. Za tih 800 miliona mogu se napraviti dva autoputa od Pojate do Čačka, samo za kamatu od duga koji je ostao od prethodne vlasti.
Bilo bi pravo čudo da ta osoba nije podržavala Vladu koja je izmislila 500 hiljada radnih mesta, odmah. Ta izmišljena radna mesta svakako bi napravila nekoliko puteva od Pojata do Čačka. Mislim da bi doprinosi, koje bi uplaćivali tih 500 hiljada radnika, porezi na plate itd, ojačali ovaj budžet pa nam ovi rebalansi ne bi ni trebali. Ne bi bilo ni čudo da se ne radi o prethodnoj vlasti koja nam je ostavila pravo da vraćamo njihove dugove i samo u poslednjih godinu dana trebalo je vratiti između dve i po i četiri milijarde, nisam baš dobar matematičar da tako daleko i sa tako velikim ciframa mogu da baratam.
Oni koji su vrlo lagodno živeli od zaduženog, a ne od zarađenog, kad nismo mogli da zaradimo koliko su oni mogli da potroše, oni su otprilike rekli – dragi građani ko vas šiša. Ono što niste mogli da zaradite, mi ćemo vas zadužiti, pa ćemo potrošiti, pa ćemo dugove ostaviti i onima koji još nisu rođeni, i onima koji su maloletni da vraćaju dugove za dela i nedela stranke bivšeg režima.
Ne bi me ništa čudilo da nisu rasprodali celu društvenu imovinu, potrošili je, da nisu trošeći te pare živeli naporno od tuđeg rada, živeli od napornog tuđeg rada. Ne bi me iznenadilo da je o hrastu pričao neki oslobodilac. Pod tim hrastom jesu se okupljali nekad naši preci dižući ustanke protiv okupatora. Pod tim istim hrastom, 1999. godine su deljene puške da se suprotstavimo nekoj drugoj agresiji. Mom prethodniku nisu dali pušku, nego lopatu. Nisu znali na koju će stranu pucati. Dakle, ništa me ne bi iznenadilo da o hrastu pričaju neki koji su bili hrabriji na delu, a izgleda su bili samo hrabriji na jelu.
Dakle, ne bi me iznenadilo da su o tome pričali vrlo hrabri ljudi, a ja ću reći da su vrlo hrabri. To ću reći na kraju, ali ću ovde reći nešto i o amandmanu. Amandman je u redu, ja bih ga prihvatio, međutim valja se štedeti. Ono što je meni neprihvatljivo, a ministru sam već skrenuo pažnju i prošlog puta, da ne znam ko je pravio ovu tabelu. Dakle, radi se o deonicama lokalnih puteva. Gotovo je neverovatno da, recimo, Boljevac ima 115 kilometara, Gornji Milanovac 145, Negotin 125, Bor 115, Ivanjica devedeset i nešto, Dimitrovgrad 87, Knjaževac 94, itd, itd. Interesantno je da Inđija ima 11, Kikinda 10, to je neprihvatljivo. U tim opštinama ima daleko više lokalnih puteva. Ako ste smanjili svima sredstva, onda ste trebali makar ispraviti ovu tabelu. Upozorio sam vas prethodni put. Recimo, Majdanpek ima 75. Tamo predsednik prima socijalnu pomoć, a ima 10 puta više sredstava za održavanje puteva nego Inđija i Kikinda.
Zato ću reći da se slažem da su oni vrlo hrabri ljudi, veoma hrabri, ne zato što se ničeg ne boje, već zato što se ničeg ne stide. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 104, 105. i 106, a ja ću govoriti o članu 106.
Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Slažem se da dopuštajući da se govori o Đilasu, da se govori o njegovom bogatstvu, da se govoreći o tome da on ne da novac iako je zaradio stotine milione evra, itd…
(Božidar Đelić, s mesta: Šta je sad ovo?)
Stanite malo, sačekajte. Slažem se sa tim da to nije tema dnevnog reda, da nije trebalo dozvoliti da se govori o enormnom bogatstvu predsednika DS, gospodina Đilasa, ne želeći da budem advokat gospodina Đilasa, mislim da to nije bila tema dnevnog reda i ne znam zbog čega ovolika galama, kada sam ja na određeni način na vašoj strani.
Slažem se da bogatstvo vašeg predsednika DS, koje se meri stotinama miliona evra nije predmet ove rasprave i zato ne tražim da se glasa o ovoj povredi, ali da se budući izbegava da se van konteksta, van dnevnog reda spominje takva vrsta bogatstva, da se ne spominje da čovek nije izdvojio određena sredstva od tih 100 miliona evra za bolesne devojčice. Stvarno to nije tema dnevnog reda. Ovog puta ću ja blago da iskritikujem predsedavajućeg i ministra koji je o tome govorio, jer stvarno nema smisla spominjati bogatstvo dotičnog gospodina i predsednika DS. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući sve prethodnike govornike, iznenađen sam. Nisam uvređen, s obzirom da rad kapacitete prethodnog govornika, ali sam se zapitao da li su prethodnih 10-12 godina vladali marsovci i ne samo u zadnjih 10-12 godina, nego da li u 90-im godinama bilo u Vladi Slobodana Miloševića Demokratske stranke? Da li je gospodin Perišić bio ministar u Vladi tih 90-ih godina, još pre nego što su radikali sklopili savez sa Miloševićem? Da li je u republičkoj vladi bilo demokratskih ministara?
Koliko se sećam, a imam dobro pamćenje, i nemam selektivno pamćenje i nemam ograničeno pamćenja i nisam inkluzijom priključen ovom parlamentu kao neki, dakle, koliko se ja dobro sećam, a dobro se sećam. Dakle, sve što je pripisano ovog trenutka nama je uradila u prethodnih 12 godina, a i u 90-im godinama Vlada stranke koja kaže da je Demokratska stranka. Ta stranka nije više demokratska, ta stranka se samo tako zove.
Nemam ništa protiv DS, imam protiv onoga što je ona postala. Ona nema veze sa politikom Zorana Đinđića za koga sam ja glasao da bude premijer, a ne prethodni govornik, prethodni govornik je to posmatrao sa galerije, kao što nemam ništa protiv ko kakve bedževe nosi. Protiv toga sam da se to nošenje bedževa plaća iz inostranstva i to debelo, da to nošenje bedževa podrazumeva i odgovarajuće usluge onome ko te plaća i danas slušamo te moralne lekcije i pitam se – ko će to da napravi pristojno, kako su rekli pristojno napredno društvo.
Koliko ime je to godina trebalo da naprave to pristojno društvo? Kakvu smo državu mi zatekli kada smo došli? Potpuno rasturenu, devastiranu, sa zapuštenom infrastrukturom, sa 500.000 manje radnika nego 2002. godine, kada sam izašao iz DOS, sa dugovima koji su narasli pet ili šest puta. Da li to propadanje koje je bilo tako strmoglavo, tako brzo, tako grozno, koje smo mi zaustavili, da li mi treba da budemo odgovorni zbog toga što smo zaustavili propadanje ili treba da budemo odgovorni za one koji su to propadanje omogućili?
Ovde se svašta čulo, ali mogu kazati samo jedno, da kada sam došao ovde posle devet godina, da u ovoj državi više nisam zatekao državu. U ovoj državi nije bilo ništa od države. U ovoj državi je najmanje bilo države. Zatekli smo zaplašene sudije, otpuštene radnike, propala preduzeća, privatizaciji opljačkana, privatizacija nije bila privatizacija nego prevatizacija, što oko vidi leva ruka isplati u desni džep, od privatizacije su napravili drpizaciju i sada slušamo te moralne lekcije. Dokle ćemo to da slušamo i od koga mi to slušamo?
Da krenemo redom, pošto je korupcija u pitanju, a ja želim pošto je ministar pravde tu, da svi zajedno uložimo napore i da ispitamo koliko je koruptivna stvar most na Adi za koje je potrošeno 500 miliona evra? Zamislite grupu ljudi koja umesto da pravi most, kao što bi svi mi pravili u svojoj kući, kada bi premoštavali neku prepreku, pravili bi tamo gde je najjeftinije i najkraće. Ne bi pravili tamo gde je najduži i najskuplji, ali most, gle čuda, pravljen je tamo gde je najskuplje. Da li je tu bilo korupcije?
Petstotina miliona evra je most koštao do sada, spaja dve mesne zajednice, a veliki su izgledi da bi se on doveo u funkciju a reći ću sada šta je njegova funkcija. Jeste dugačak i visok, ali služio je samo da prevedu žedne preko vode i to jedno veče. Bio je dugačak, da bi što duže hodali, da bi bili što žedniji, a bio je visok najverovatnije da onima kojima dojadi više njihova vlast, toliko je bio visok da kad skoče da nema nikakve šanse da prežive. Zato je jedino bio visok i bio toliko dugačak da bi se njime danima prevodili žedni preko vode u kampanji koju je vodila ta grupa koja se danas zove tri posto. Za te pare smo mogli napraviti deset funkcionalnih mostova u Beogradu, ali Beograd je zadužen 800.000 miliona evra. Jedna milijarda nam još treba da ga dovršimo.
Kada su ispraznili sve državne, gradske i lokalne kase, onda je njihov današnji šef – tri posto, dobio izliv novčanika na mozak i rešio da smeni sopstvenog šefa, ali nije znao da posle smene sopstvenog šefa, da će se taj novac koji je nestao iz državnih kasa tako videti i u godinama kada su svi osiromašili, on je na svoje firme prihodovao, gde je vlasnik, suvlasnik 937 miliona dolara. To je bilo do 2012. godine. Verujem da je on postao milijarder.
Dobili smo milione siromašnih ali dobili smo nekoliko multimilionera koji su na račun osiromašenih postali veoma bogati. Danas ne mogu da se rešim delegacija, "Kongrapa", PKB Dobanovci, "Zastava", Peć iz Surdulice, AD Gajdobra, "Centrosrem" Stara Pazova, dakle, to su sve žrtve tzv. tranzicije, rekao bih žrtve grupe – tri posto, koja je bila političko krilo organizovanog kriminala. Danas mi slušamo pridike iz tog pravca i gotovo da ne mogu da verujem ko to nas kritikuje za njihove greške. Ne mogu da nam oproste svoje greške, a najverovatnije da ne mogu da oproste ni sami sebi što su izgubili vlast. Što kaže moj kolega Atlagić – udruženi zločinački poduhvat protiv ekonomije.
Za most na Adi bi ja napravio u 350 hiljada gazdinstva, za most koji je potrošen i koji će biti potrošen da bi on bio u funkciji, u 350 hiljada gazdinstava napravio dodatni društveni proizvod deset hiljada evra po gazdinstvu. Dakle, nabavim stoku, krave, nikakvih tu ulaganja ni uvoza nema, a na 350 hiljada gazdinstava samo da smo im podigli proizvodnju u stočarstvu za deset hiljada evra, a mogli smo tim novce koji smo uludo utrošili u neku gomilu betona, a koja ni čemu ne služi i gomilu gvožđa, da smo to utrošili u stočarstvo mi smo mogli imati svake godine tri i po milijarde veći BDP.
Međutim, ta stranka tri posta koja je vladala pre nas odlučila je nešto drugo. Ovde je ministar govori o privatizaciji, da li se neko seća šećerana tri puta tri evra. Da li je to korupcija? Hajde da spomenemo jednu. Bile su Kovačica, Bač, Pećinci. Hajde, evo jednu. Na dan kada je to država prodala po tako skupe pare tri evra komad šećerana u Kovačici je imala tri miliona evra na računu. Daš tri evra, dobiješ tri miliona. Imala je 600 hektara i kompletnu mehanizaciju za proizvodnju i vađenje šećerne repe i sve je to otišlo za tri evra. Nije tu kraj, pred samo dobijanje preferencijala oni su u svom silosu imali osam metara visine šećera, svaki santimetar je 16,7 tona. Ukupno u silosu je bilo, pitam da li je to korupcija, s obzirom da je to bio finansijski direktor DS u tom trenutku u tom vremenu, da li je to korupcija, da li je to vraćanje za zasluge što ih je doveo na vlast, u tom trenutku to je vredelo osam miliona evra. Osam miliona u šećeru, tri miliona evra u novcu, 500 hektara u novcu, mehanizacija, znači, sve onako vredi nekih 30 miliona evra i sve za tri evra.
Sve te privatizacije, da sam ja malo veća vlast, da je moja mala Narodna seljačka stranka malo veća, sve što su ti tajkuni koji su lepo letovali i provodili se, bili spregnuti sa tadašnjim vlastima, pa su oni koji su sa njima bili i videli kako je to lepo biti tajkun, pa njihov šef je i sam postao tajkun. Dakle, u to vreme su to uzimali tako, ja bih njima vratio sve što su oni dali državi, a vratio sve što su oni oduzeli od države. Mislim da bi obračuni u stranci tri posto bili veoma ozbiljni ukoliko bi mi to uradili.
Nadalje, šta da kažemo na kraju njihovog mandata? Ministar je spomenuo katastar. Nedavno sam postavio poslaničko pitanje, uzduž autoputa baš tom istom tajkunu, nekadašnjem finansijskom direktoru DS, njegova stranka je u Inđiji, pored autoputa, zamenila, dala državno zemljište od 101 hektar pored autoputa i komunalno mu opremila, a onda je to isto zemljište opština kupovala od njega. Da li je to korupcija? I, gle čuda, baš nekadašnji finansijski direktor DS, onaj što ima jahtu od 28 miliona, dakle taj koji je dobio tri šećerane po tri evra na početku njihove vladavine, na kraju njihove vladavine dobija 101 hektar komunalno opremljene industrijske zone koja vredi 30 miliona evra, a dobio je zamenom zemljišta, naravno nezakonitom, dao je tamo…
(Predsednik: Vreme.)
… izvinjavam se.
Misli ministar da je vreme da se prestane, da se donesu zakoni, da se učini sve, strategija u redu, da se prestane sa pljačkanjem siromašnih, da više niko posle njih ne može da otima od siromašnih da daje bogatima i da vratimo državu njenom narodu, kome je surovo istrgnuta iz ruku u poslednjih 10 godina, da tu državu vratimo njegovom pravom vlasniku, da to vratimo narodu koga su oni, kako su rekli da će ih dovesti do zlatnih kašika, doveli samo do praznih tanjira i narodnih kuhinja. Mi moramo doneti ove strategije, mi moramo vratiti čast i dostojanstvo ovom narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ono što se tiče pečata i neke sumnje da sam ja nešto falsifikovao. Molim mog kolegu da to iznese van skupštinske govornice i da pokaže svoju čuvenu mišiju hrabrost, dakle, da to iznese negde van, da mogu da ga tužim.
Jedinu sumnju koju je iznela, iznela je njihova televizija i to iz osvete, prema tome, što sam istraživao po robnim rezervama i našao ono što sam našao. Dakle, na moje insistiranje ta kontrola je pokazala te rezultate, a ta navodna neka kuća pod kontrolom ovog njihovog nekadašnjeg finansijskog direktora Demokratske stranke je navodno pronašla neku potvrdu koja se odnosila na neke zemljoradnike, koji su trgovali sa mojom suprugom.
Nadalje, ja imam samo 15 hektara zemlje, nema 300. Trista sam zakupio od vas i plaćao državi zakupninu, odatle ste vi primali platu, vi ste bili poslanik, a ja sam bio samo siroti seljak i ponosim se time što sam kao poljoprivredni proizvođač doprineo da koliko-toliko društvo bude stabilno i da neki penzioneri i drugi primaju penziju. Dakle, i otac i ja imamo zajedno 15 hektara. Nismo bili članovi Demokratske stranke, pa nismo za tri evra dobili 600.
Nadalje, vi meni spočitavate, ponosim se što sam glasao za Vladu Zorana Đinđića, a to kada je rekao "nemojte da spavate", pokazao je rukom na galeriju gde ste bili vi.
Što se tiče ove skupštine i paljenja glasačkih listića, ne znam zašto ste spašavali nameštaj, skupe slike, skupe komade nameštaja, a niste spašavali glasačke listiće. Kome je to u korist bilo da izgore glasački listići, a da spašavate nameštaj i nosite privatno po kućama, do dana današnjeg nije skupljen.
Što se ubistva Stambolića i pokušaja na Draškovića tiče, ja sam u to vreme bio u Skupštini Srbije i svi ovi ove oko mene koji su nekada bili poslanici vrlo dobro znaju kako sam se ja ponašao i nisam imao tu čuvenu mišiju hrabrost kojim se neki od vas sada odlikuju. Dakle, ja sam izašao na crtu tome kome niko od vas nije smeo da izađe na crtu. Pobegli ste iz Skupštine, ostavili ste nas troje same. Dakle, glasao sam protiv zaključaka Vlade, glasao i protiv kasnije Rezolucije Ahtisari-Černomidin, nosio se sa njima časno i pošteno.
Što se magarca tiče na kraju, završavam, njega sam doveo iz protesta protiv poljoprivredne politike koju ste vodili. Nisam ga ja nazvao nikako, nazvali su ga novinari, ali vama u čast nazvaću ga po vama, ne želeći magarca da uvredim.

Opet će reći da me nije pomenuo, on već, oni koji prate sednicu dobro znaju, posle svakog mog govora aludira na neku navodnu sumnju za osinkovanje prema meni. Ponovo ga pozivam, ako je aludirao na mene, sada je rekao da sam se prepoznao, ako misli na mene, da pokaže tu svoju mišiju hrabrost i izađe van sale i to jasno kaže, kao što ja to kažem njemu.
On je ovde svašta govorio. Govorio je posle mog govora da sedim sa ljudima koji su odgovorni za pokušaj ubistva Draškovića i Đinđića. Đinđić je ubijen za vreme kada ja nisam imao nikoga u vladi, kada sam podržavao tu vladu. Ali su ga ubili službenici Vlade, službenici MUP. Dakle, oni koji su iz budžeta primali platu. Dakle, onima kojima su rukovodili tadašnji ministri, pa i sam premijer. Treba li da podsetim da je tu jedinicu posetila visoka delegacija te stranke, baš tih godina? Ako je neko odgovoran za to, pa valjda je odgovoran neko ko je do tada vladao dve i nešto godine i nije uspeo da izvrši nikakvu reformu i dopustio je da premijera, za koga sam ja glasao, ubije pred isključenim kamerama, pred vratima Vlade, a ja ni na koji način u tome nisam učestvovao, a ni kolege oko mene, da ga ubije službenik te iste Vlade, dakle, visoki oficir službe.
Takođe, ako neko misli da imam amneziju. Za razliku od nekih mojih kolega nemam. Mislim da je prethodni govornik najviše što je govorio, govorio je o sebi i da njegove zasluge idu prema onome da ne bude više 3%, do godine će biti 2%. Savetujem ga da promeni zanimanje i da pokuša sledeći put, da ne otruje ljude hranom koju priprema. To vam odgovorno kažem da je izazvao masovno trovanje u Kruševcu svojim pljeskavicama, svojim ćevapčićima…
(Predsednik: Nemojte tako gospodine Rističeviću. Nema smisla da ulazimo u lične sadržine.)
Izvinjavam se što sam bio toliko ličan. Hteo sam tek toliko da kažem, da za razliku od njega, ja odgovorno kad nešto tvrdim, tvrdim imenom i prezimenom i kažem na koga se to odnosi.
(Predsednik: U svakom slučaju vreme je isteklo.)
Dakle, sve što je gospodin rekao, nije kriv on, kriva je inkluzija. Ima ovih koji zaostanu, pa se kasnije priključe. Da je bio na početku rada parlamenta, mislim da se ovo ne bi desilo. Zato, smatram da inkluziju ubuduće, barem u parlamentu, treba veoma pažljivo sprovoditi, da ne bi imali ovakve probleme. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam u više navrata čuo izlaganja iz poslaničke grupe "3%" i otprilike su aludirali na mene. Dakle, ovde se tvrdi da je neko, prvo, izvršio torturu, pa pritisak, pa prostačko, bahato, uvrede nezavisnom regulatornom telu. Tu misle na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, to ne mislim tako.
Ovde su danas DRI i Agencija za borbu protiv korupcije. Sada pitam i jedne i druge – da li povereništvo za informacije može da bude predmet revizije, da li povereništvo za ravnopravnost može da bude predmet Agencije za borbu protiv korupcije? Ukoliko neko misli, a ovde je pripisano da sam to rekao u ime grupe, pa podvlačim, ja govorim u svoje ime, u ime Narodne seljačke stranke, mislim svojom glavom, odlučujem svojom glavom, razmišljam svojom glavom, govorim svojom glavom za razliku od nekih drugih koji moraju da razmišljaju glavom vođe, da ako su tela nezavisna da u njima ne može da bude korupcije?
Niko nije osporio dokaze koje sam izneo. Dakle, tražim da revizorska kuća utvrdi da li je tačno u iznošenju podataka ono što sam tvrdio da je Poverenik za informacije u toku 2011. godine prebacio UNDP, u Teksas, 110.000 dolara, da li je 2012. godine, kada budete radili izveštaj…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na temu.)
Da li je DRI tema? Da li je njihov izveštaj tema? Njihov izveštaj ne obuhvata reviziju. Dakle, ne mogu da kažem da ono što sam govorio nije tačno. Zato što cilj njihovog izveštaja nije bio Poverenik za ravnopravnost, povereništvo. Tražim da se to proveri od strane DRI. Ukoliko to nije tema, dakle, pošto to izveštaj ne obuhvata, tražim da se proveri da li je u toku 2012. godine, a to ćete proveravati tek ove godine, kada vidite te završne račune, prebačeno 60.000 istoj toj UNDP organizaciji u Teksasu? To je ono što sam tvrdio, tvrdeći da na službenom putu Poverenik nije proveo onoliko dana koliko je naveo u izveštaju, već je još pet dana bio na Tajlandu. Dakle, i to tražim da se proveri, kao što sam tvrdio da je dobila pet hiljada dolara dnevnica dok je boravila tamo i vršila projekat inkluzije Aboridžina.
To je ono što sam juče tvrdio. To je ono što je, navodno, toliko bahato. To je tolika tortura itd. Da li neko misli u ovoj sali da ne treba proveravati šta rade nezavisna regulatorna tela? Ako su oni imuni na korupciju, ako su operisani od korupcije, onda nemam nikakva prava da iznosim određene sumnje koje sam dobio u vidu papira i dokaza, koje sam pokazao, uključujući i avionske karte, vaučere itd. Ako neko misli da niko nema pravo da, čak ni ova Skupština, ni ovi poslanici, da nezavisnim regulatornim telima bilo šta kaže i ukaže na bilo koji podatak, onda ne znam šta ćemo mi, kao poslanici, ovde. Onda treba lepo da kažemo da je sve u redu, osnovali smo nezavisna regulatorna tela, imamo DRI, imamo Agenciju za borbu protiv korupcije i ne morate ni da dolazite u Skupštinu. Ako je to sve zdravo za gotovo, ukoliko podnesete izveštaj u pisanoj formi, to vas automatski amnestira od svakih pitanja i od svake sumnje koju poslanici mogu izneti.
Tvrdim i dalje, ukoliko se izvrši ozbiljna revizija i provera, ukoliko podaci koje sam izneo nisu tačni, podneću ostavku na mesto narodnog poslanika. Ukoliko su tačni, iza ovog stojim, ovo se prenosi, ovi koji me toliko napadaju neka podnesu ostavku. Dakle, grubo sam napadnut. Rečeno je seljak Rističević. Niko nije intervenisao. Mene ne treba niko da štiti.
To je rekla osoba koja pripada Građanskim inicijativama. Ovde je utvrđeno, neka revizor proveri. I Agencija za borbu protiv korupcije, da Građanska inicijativa, nevladina organizacija, i te kako ima kontakt...
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, to nije tema izveštaja. Molim vas, gospodine Rističeviću, o tome smo juče dosta slušali. Vratite se na Izveštaj DRI i Agencije za borbu protiv korupcije.)
Da li je tema Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije? To obuhvata ovu koruptivnu stvar koja se desila između povereništva i jedne nevladine organizacije, gde je povereništvo čak isplaćivalo honorare Građanskim inicijativama. Ja pitam da li je to Agencija za borbu protiv korupcije obuhvatila svojim izveštajem? Naravno da nije, jer joj podaci nisu bili poznati, kao što nisu bili poznati ni meni.
Meni je dužnost i obaveza da ih upozorim na tu vrstu, gde se otprilike kaže šta treba da urade da budu prvi, da pobede na nekom projektu za pare. Da li je to u redu? Pripadnik te organizacije je mene nazvao seljakom. To vam, naravno, nije smetalo, niti je meni, jer, biti seljak, to je plemenito zanimanje. Dakle, baviti se zemljoradnjom, hraniti narod, nema ništa lepše od toga.
Što se tiče ovih izveštaja, ja mislim da treba pročitati iza čega su sve odgovarajuće institucije osnovane. Imam i primedbu.
Slažem se da smo mi zatekli potpuno devastiranu državu, ali ne i 90-ih. Ja sam bio i posle 90-ih. Ta država je bila devastirana, prepuna bogatih ljudi koji su se obogatili na račun siromašnih. Slažem se da nije bilo tada ovih nezavisnih regulatornih tela, nije bilo ničega. Ali, ti bogati ljudi su postali još bogatiji za ovih 12 godina, pa sam 2012. godine zatekao potpuno rastočenu, teritorijalno raskomadanu, ekonomski uništenu, korupcijom ophrvanu državu. Svaka čast što su osnovana ova tela, ali ja tvrdim da nikad nije bilo više korupcije nego u poslednje četiri godine i da je vaš posao izuzetno težak i da vama treba pomoći i ukazati na sve vidove korupcije.
Sve primedbe koje se odnose na sada, vi ćete raditi sledeće godine. Ovo su izveštaji dok je neka prethodna vlast bila na vlasti. Dakle, svi izveštaji se odnose na taj period i na nama je da ukažemo šta je u tim izveštajima dobro a šta mislimo da treba doraditi.
Što se tiče finansiranja političkih subjekata koje Agencija kontroliše, voleo bih da mi kažu da li su svojim izveštajem obuhvatili neke političke stranke koje finansira Fondacija Fridrih Nojman, po političaru koji je rekao da Srbe treba satrti sa lica zemlje? Ja ne verujem da to u Izveštaju stoji, barem ja nisam mogao da pronađem.
Još 2007. godine sam Agenciju za borbu protiv korupcije upozorio da je predsednik opštine Inđija u nespojivosti funkcije, da je postao savetnik i u sukobu interesa. Dobili smo odgovor da je to nespojivo sa njegovom funkcijom i da je to u sukobu interesa. Međutim, toga u vašem izveštaju nema.
Pomenuti gospodin je na kraju godine priznao stan u Beču i stan u Novom Sadu, čini mi se, koji poseduje više godina, pet godina. Ja sam te fotografije ovde pokazivao. Neviđenu imovinu koju je stekao, a vi se bavite imovinom političara, kuće na Tatarskom Brdu itd, stan u Beču, kuću za ujaka, teču, itd, - svi su rekli da to nije istina. Pomenuti gospodin je sad to prijavio. Ali, gle čuda. On je rekao da je to upravo stekao davanjem savetničkih usluga i da je za taj novac kupio stan u Beču. Ako ste mu vi 2007. godine rekli da je u sukobu interesa ili odgovarajući državni organ, kako je onda na savetničkim uslugama zaradio novac da kupi stan u Beču i da ogromno uveća svoju imovinu? Zar to nije dokaz očigledne korupcije? Idemo dalje.
Pošto rezident države Srbije duže od šest meseci boravi na teritoriji ove države, ja vas pitam – da li ste vi proverili da li je on platio porez na te savetničke usluge koje su i inače bile protivzakonite, kako ste vi tvrdili? Šta je sa tim predmetom? Da li će i njega biti u Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije? Dakle i tada kada sam ukazivao na to su rekli da ja lažem, iz grupe 3%, rekli su da govorim neistinu, da to nije tačno, međutim, na kraju je gospodin sa zakašnjenjem prijavio to.
Vidim da na spisku revizija koje su izvršene 2011. godine nema Inđije i mislim da je neće ni biti. A vi svakako znate zašto. Dakle, nijedno javno-komunalno preduzeće, niti lokalna samouprava, nije 2011. godine, koliko ja vidim, bila predmet revizije. Znači, opština Inđija, kao javno preduzeće, potpuno izuzeta i ja pretpostavljam da znam zašto, ali, pošto ste vi nezavisno regulatorno telo, ja to neću reći.
Vi ste takođe predviđeni za uklanjanje uzroka koji dovode do korupcije, za razotkrivanje nepravilnosti koje čine pojedinci i ja upravo na to pokušavam da ukažem. Takođe ste u tim razotkrivanjima dužni da vidite posebno šta to vodi što rade pojedinci do finansiranja političkih subjekata i kampanja, pa ću vas sada ja pitati, i jedne i druge, a već sam i postavio to poslaničko pitanje, sledeće:
U toku izborne kampanje između dva kruga, a predmet revizije i kontrole Agencije za borbu protiv korupcije nije bio Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, pravnom licu sa teritorije opštine Inđija 14. 05. uplaćeno je 19 miliona 728 hiljada 961 dinar. Inače, radi se o donatoru stranke 3%. Znači, to je pravno lice. Dana 15. 05. fizičko lice, koje je vlasnik tog pravnog lica, je dobilo 17 miliona 529 hiljada 437 dinara. Pazite, radi se o periodu između dva kruga izbora. Znači, vi ćete raditi reviziju toga i moraćete to da ubacite u izveštaj, a ne da spominjemo Zaječar. Zaječar ćemo raditi dogodine. Znači, ukupno preko 37 miliona između dva kruga izbora nepovratnih para iz Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, koji, naravno, nije bio niti predmet jedne revizije niti predmet drugog izveštaja.
To se desilo između dva kruga izbora. Pare je dobio donator DS. Pare su bile nepovratne za zalivne sisteme kojih nema. Izbori su bili, ali zalivni sistemi nisu bili, oni se nisu dogodili.
Idemo dalje. Takođe na račun tog pravnog lica iz jedne šećerane, gle čuda, baš između dva kruga, uplaćeno je više od 50 miliona dinara, koji su bili navodno novac avansiran za šećernu repu poljoprivrednim proizvođačima. Poreskom proverom taj novac poljoprivredni proizvođači nisu dobili, ali je novac stigao tek između dva kruga izbora, odnosno u izbornoj kampanji. Otvoreno sumnjam da je šećerana kao pravno lice, da su ti pojedinci prebacivali novac, a i poreska kontrola je to utvrdila, koji je dignut u kešu, gle čuda, baš u kešu, na ime zalivnih sistema, na ime avansa za šećernu repu za desetak poljoprivrednih proizvođača koji uopšte nisu gajili šećernu repu. Sumnjam da su te pare otišle za kampanju za pokrajinske izbore i da je na takav način dobijeno ono što je danas Pajtić Bojan.
Dakle, vi ste zaduženi za kontrolu tih političkih subjekata, Agencija za borbu protiv korupcije, a DRI kada dođe dotle moraće to ozbiljno da proveri, kao što tražim da se proveri poslovanje Poverenika za ravnopravnost povereništva. Uzmite stenogram od mog govora juče i ukoliko nešto nije tačno, ponovo podvlačim, podneću ostavku. Ne očekujem to od onih drugih. Tamo je jedan doktor profesor prava. Ja sam posle njegovih tvrdnji da sam izvršio ne znam šta, neki pritisak itd. stvarno zabrinut za njegove studente kojima predaje.
Idemo dalje. Takođe treba proveriti sve ljude, kako je neko rekao, koji su stavili svoju ruku u tuđi džep. Devedesete godine, u kojima sam ja bio opozicija, su bile turbulentne, ali ove godine 2010, 2011. i 2012, u kojima sam zatekao tako rastočenu, zapuštenu državu, tako korumpiranu, kako u životu nisam sanjao da ću zateći.
Treba ozbiljno proveriti šta se sve izdešavalo u tom periodu, ko se sve obogatio, ko je kome zavukao ruku u džep. Slažem se da su iza Miloševića ostali tajkuni, ali te pare koje su za vreme njegovog mandata uzeli su kroz privatizaciju i drpizaciju umnožili nekoliko puta. Oni su generator toga, oni finansiraju političke kampanje, oni se druže sa političkim liderima, oni su izvor korupcije. Dakle, morate prekontrolisati i videti vezu između tajkunskih preduzeća i političkih stranaka, političkih lidera, ma o kome se to radilo.
Dakle, što se mene tiče, moje stranke, a verujem i poslaničke grupe kojoj pripadam, mi smo otvoreni za svaku vrstu kontrole. Gledao sam mnogo izbornih kampanja, ali onu kao 2012. godine u životu nisam video. Nisam video u jednoj opštini devet hiljada besplatnih karata za penzionere, tik pred izbore. Nisam video devet hiljada paketa besplatnih životnih namirnica, nikad u životu. Oni koji su delili, dobili su osam hiljada i nešto glasova i danas su najglasniji.
Takođe, moramo da napravimo neko društvo koje će biti društvo šansi za poštene. Šansa poštenih u ovom društvu, gospodo iz oba nezavisna regulatorna tela, šansa poštenih u ovom društvu je šansa grudve snega u paklu. Takvu situaciju smo zatekli. Mi moramo napraviti državu šansi.
U ovoj državi nikad nije bilo više nezavisnih regulatornih tela, a nikad više zatečene korupcije, ako se oko toga slažemo. Ima nekoliko ovih kazni. Verujem da vi nemate dovoljno osoblja. Ima nekoliko kazni. Posle tih nekoliko prekršajnih kazni, najverovatnije da je to po zakonu, da drugačije ne može, a onda moramo menjati zakon, postoji nekoliko kazni, izveštaj se sprema, svi pošteni, para nema. Takva situacija je, po meni, neodrživa.
Dakle, imate punu podršku što se nas tiče, ako treba menjati zakone, ako treba uvećati broj revizora, ako treba uvećati broj službenika u Agenciji za borbu protiv korupcije, onda treba to raditi. Mi seljaci kažemo – kad se korov čisti i kad je njiva mnogo ukorovljena, mi onda upotrebljavamo "total". Onda je totalno uništavanje korova jedini spas, spas za useve. Tako je i ovde. Totalno uništenje korupcije je jedina šansa za spas ovog naroda. Moju podršku u tome ćete uvek imati.
Mora se prekinuti praksa, bez obzira ko je bio na vlasti ranije, da se funkcioneri služe državom. Funkcioneri treba da službe državi. Mi smo zatekli funkcionere koji su od javnih poslova napravili svoje privatne biznise. I vođa one grupe 3%, gde su svi mediji osiromašeni, on se bavi medijima, se neviđeno obogatio. On je dokaz kako se zavlači ruka u tuđi džep. Takođe, privilegija je služiti svojoj zemlji. Oni su islužili zemlju.
Moram vas podsetiti da je sutra 28. jun. Sutra je za Srbe veliki dan. To nije samo dan kada smo isporučili Miloševića, to nije samo dan Kosovske bitke. To je dan koji ima visokih ciljeva i ideje, kada je organizacija "Mlada Bosna" i Gavrilo Princip pucao u Ferdinanda. Danas više Gavrilo ne puca, ali pukli su principi. A, ovima iz 3%, koji ne znaju razliku između čoveka i lopova, ukoliko hoće da vide lopove, neka svoj glavni odbor postave pred ogledalo. Hvala.

Povreda Poslovnika, članovi 103, 104, 105, 106. i 107. Dakle, vi imate diskreciono pravo da odaberete kome ćete dati repliku ili ne.
(Predsedavajuća: Pogrešili ste član Poslovnika, nažalost. Član 103. reguliše povredu Poslovnika. Dakle, pravo na repliku je regulisano članom 104.)
Rekao sam – 103, 104, 105, 106. i 107. Znači imam pravo da reklamiram povredu Poslovnika. Drugo, član 104. govori o pravima na repliku. Govorim vam, ako ste vi imali diskreciono pravo, upravo to obrazlažem, da date repliku o diskrecionom vašem pravu, ali prethodno moraju da se ispune neki uslovi. To je regulisano u nekoliko stavova pre toga. Dakle, mora da bude poslanik pomenut po imenu, mora da mu bude neko neposredno obraćanje. Pošto prethodni govornik nije bio šef poslaničke grupe, dakle, čak ni poslaničku grupu nisam pomenuo, pomenuo sam grupu 3%.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, sada ću vam objasniti. Pomenuli ste još nešto, evo da vam odgovorim.)
Sačekajte da dovršim, još reklamiram Poslovnik. Nemojte biti toliko nestrpljivi. Ne želeći da dalje polemišem sa vama, ni da tražim da se o ovome glasa, samo želim da budemo jednaki pred Poslovnikom i pred vama, ništa drugo. Dakle, nema problema. Ne volim kada se Poslovnik krši na štetu opozicije. Bolje ga prekršite na moju štetu, ali to da priznamo i vi i ja, nego da ga prekršite na njegovu. Je li dovoljno? Hvala. Ne treba da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na ove izveštaje. Krenuću od izveštaja Zaštitnika građana. On, naravno, ne sadrži ono što se desilo nedavno na Trgu Republike, tzv. jektenije, ako se dobro mogu izraziti, gde su sveštenici upokojili i Skupštinu i Vladu. Nije bilo za očekivati da to nađemo u vašem izveštaju. Ali, bilo bi za očekivati da se u vašem izveštaju nađe izložba u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kako se to zove, u centru Beograda, koja je održana uz neviđene mere bezbednosti, gde je zbog prava i sloboda jedne, kako se to kaže, seksualne manjine izvrgnuta ruglu većina.
Dakle, povređena su osnovna naša prava, ljudska i građanska, u koja spadaju i verska prava, prava da budemo hrišćani. Na toj izložbi, Isus Hrist je prikazan kao gej. Ne vidim da toga u izveštaju ima. Ne daj Bože da je Muhamed izvrgnut takvom ruglu, mislim da bi Salman Ruždi bio malo dete po ugroženosti, šta bi se dešavalo u našem glavnom gradu. Na sreću, to se nije desilo. Ponosim se time što nikome ne pada na pamet u Srbiji da ruglu izvrće bilo kog verskog lidera, odnosno bilo čijeg boga, bilo koje veroispovesti.
Negde sam pročitao vašu izjavu, da većinska grupa, većinski narod, a najverovatnije i većinska vera, ne može da bude uvređena grupa i da kada neko gađa njih, to nije jezik mržnje. Ja sa tim ne mogu da se složim. Duboko sam nezadovoljan što u vašem izveštaju to nije pomenutu. Za mene, kao vernika, a najverovatnije i za sve hrišćane, to je bila nečuvena uvreda.
Dakle, u vremenu kada se homoseksualci štite na sve načine, ja vam to ne branim, pa valjda i mi imamo pravo da neko nas, makar delimično, po pitanju vere, zaštiti od izvrgavanja ruglu, dakle, samo u tom delu da nas zaštitite kao građane. Ili smo mi postali građani drugog reda, a oni su postali neki plemeniti vitezi, koliko vidim, po pitanju ljudskih i građanskih prava? Oni su nedodirljivi. Njima niko ništa ne sme. Imaju svoje lokale, oni prave skaradne izložbe. Ne daj Bože da mi njih uvredimo na takav način ili bilo koga drugog! Onda bismo mi bili predmet ogromne pažnje ne samo Zaštitnika građana, već, verujem, mnogih organa reda, da li sa pravom ili ne.
Šta je sa pravima na imovinu, na rad? Šta je sa fizičkom i imovinskom sigurnošću građana? Ne vidim da se u ovom izveštaju neko bavio puno time. Krenuću od ličnog primera. Grupa fizičkih lica iz Šida u opštini Pećinci uzurpirala je 200 hektara državnog zemljišta. Država to nije branila. Ali, država je izdala firmi moje žene 24 hektara, koje je grupa hajduka uzurpirala. Ona je zakupila to na firmu, došla je grupa hajduka iz Šida, uzurpirala to, pokrala pšenicu vrednu 300 hiljada dinara i tom prilikom je blokirala svu mehanizaciju. Evo fotografija. Šest dana, u doba žetve. Lizing za ove mašine je 14 hiljada evra. Žetva traje deset dana. polugodišnja rata je 14 hiljada evra. Zablokirati nekome mašine, sprečiti slobodu kretanja, ometati posed i sve to nije predmet zaštite ljudskih i građanskih prava? Tu bandu, te hajduke, štiti, verovali ili ne, policija, načelnik policijske uprave, komšija tim hajducima.
Ti hajduci imaju 54 tužbe za narušavanje poseda, ali to znate, sve predmete vodi sudija Nevenka Smajić supruga ovog načelnika, dakle, komšinica. Po 30 ročišta ima, nikoga nema da presudi, komšija ne može da se presudi. Sve krivične prijave piše zamenik tužioca Zoran Pejić, koji ne znam odakle je pao, kaže da je kadar određene stranke, neću da je spominjem. Nadalje kad tražiš privremenu meru sudija predsednik suda koja se zove, pronaći ću kako se zove, privremenu meru, taj predmet da sudiji koji je na godišnjem odmoru.
Pitam vas na mom primeru – gde su prava, građanska prava moje supruge? Tužilac kvalifikuje delo, kada je ugrožena njena imovina kao samovlašće. Vi ste pravnik, kada je u pitanju imovina firme, to krivično delo ne može da postoji i njoj preporučuju da goni, zamenik tužioca, da to goni po privatnoj službi. Gde su njena prava? To se goni po službenoj dužnosti jer je u pitanju imovina firme. Imovina firme je ugrožena. Ostao sam dužan još ime, mislim da se gospođa predsednik suda preziva Korica i da joj je ime Zorica. Dakle, ona je predmet za privremenu meru ustupila sudiji koji je na godišnjem odmoru. Po Poslovniku suda treba da bude njegov tu zamenik, međutim ona traži da se odredi i da se ponovo piše neki zahteve, pa će, gle čuda ona nešto možda uraditi.
Znam o čemu se radi. To je organizovana kriminalna grupa, ostaci ne znam čijeg režima, mnogo režima, ne samo ovog režima koji se sveo na tri plus, tri posto plus, ostaci mnogih režima. To je kriminalna grupa koja zatvara sve kriminale u Sremu o kome sam govori. Pokazivao sam mnoge fotografije, imovinu mnogih funkcionera itd, to je ta kriminalna grupa. Dužnost Zaštitnika građana je da zaštiti građane, obavesti tužioca za organizovani kriminal i da pohapsi i sudije i tužioce i policajce. Time ćete pokazati da ste Zaštitnik građana. U suprotnom nema ništa od toga. Ako ja ne mogu da zaštitim svoja prava, sa čim da izađem pred građane i da kažem – znate šta mi ćemo kao Skupština, kao poslanici koji su izabrali Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu, mi ćemo zaštiti njihova prava. Pa kad ne možemo da zaštitimo svoja, kako ćemo da zaštitimo pravo običnih građana. Govorim vam to na mom primeru, sve je proverljivo.
Dakle, ne treba nam nikakav imunitet, ako sam bilo šta slagao, spreman sam da krivično odgovaram. Sve što sam do sada tvrdio se potvrdilo u praksi kao tačno, čak i za one skladištare, gde sam rekao da čuvaju maglu, da plaćaju čuvanje magle itd. Posle sedam, osam meseci mog upornog insistiranja, konačno jedna prava kontrola je urodila plodom.
Znate, koliko su oštećeni seljaci. Znate li šta se desilo sa aferom aflatoksin, znate li da je cena zbog toga što je proglašena lažna aflatoksičnost kukuruza koji nije postojao. Znate li da je cena pala za jednu trećinu. Znate li da je država zbog te niže cene od izvoza izgubila 100 miliona evra. To se previlo na prava tih običnih seljaka i radnika u poljoprivredi zato što je neki tamo u pokrajini sastavni deo ovog Sremskog kriminala dao sebi za pravo da proglasi aflatoksin na kukuruzu koji nije postojao. Onda su hteli, ima poslanika koji to znaju koji su upućeni, onda su hteli, zahtev su podneli da se uništi navodno aflatoksični kukuruz koji nije postojao. Taj aflatoksični kukuruz u robnim rezervama su platili građani, oni što nemaju da jedu da bi država imala stratešku sigurnost od vojnih i ekonomskih pritisak i elementarnih nepogoda. Šta je sa njihovim pravima da se njihov novac tako potroši?
Idemo dalje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Neću pominjati, odnosno pomenuću, ali neću ono što su mediji donosili. Kaže – šutnula Romkinju sa posla. To rešiti u toj vašoj instituciji, ili štite ravnopravnost ili ne. Time se bave mediji. Za renoviranje kancelarije 166 hiljade evra. Piše 600 evra za, kaže 650 evra po kvadratu. Za te pare ću da napravim čitavu zgradu, samo mi dajte zemljište. Neću da se bavim time. Vi kažete da su to izmišljene afere. Hajde da vam verujemo.
Onda ću se baviti nečim drugim. U izveštaju stoji na strani 12, ne znam da li je tačno ali ću citirati – da ste zbog ove medijske hajke bili ugroženi i da je bila ugrožena vaša lična bezbednost. Ukoliko sam razumeo vi ste nekom vašem pomoćniku podneli krivičnu prijavu jer navodno je on bio generator nekog mu niste zaposlili itd. Ta krivična prijava je odbačena, ali vaš izveštaj iako ste to znali sadrži na strani 12 te kvalifikacije, da ste bili ugroženi itd.
Vaš izveštaj takođe sadrži studijsku posetu Australiji, strana 123, na poziv Australijske ambasade za učešće organizacije koja se zove UNDP. Oni su navodno snosili troškove ali u izveštaju ne stoji, ni u 2011. godini, ni u 2012. godini, da ste prebacili toj organizaciji UNDP iz Teksasa 2011. godine 110 hiljada dolara. Toga u izveštaju za 2011. godinu nema. Da ste u toku 2012. godine, to je ovaj izveštaj, toj istoj organizaciji prebacili 60 hiljada dolara. Ni toga nema u izveštaju. Te uplate od 170 hiljada dolara ne može u Teksasu niko više da proveri, ne može nijedna naša budžetska, niti bilo koja druga inspekcija da ode da vidi koja je nameta tih sredstava, ne proverljivo je.
U izveštaju piše da ste na put krenuli 4. februara do 15. februara, u Sidnej, u Australiju. Mislim da je zaštita Abordžina ili Aboridžina bila tema kojom ste se vi tamo bavili. Mi smo poznati po Aboridžinima. Projekat na kome se tamo radilo u kome ste vi učestvovali navodno 5. u izveštaju nije tačno. Vi tamo niste otputovali 4. kako to piše nego ste preko Beča i Bankoka otputovali 30. januara na Tajvan pet dana. Tajvan nije poznat po Aboridžinima, on je poznat po masažama i da se usudim reći tamo se ne zna šta je muško, a šta je žensko. Delegacija je brojala tri člana. Toga u izveštaju nema. Možete vi da se bunite koliko hoćete ovoga u izveštaju nema, tamo se spominje put i boravak od 4. do 15. februara za koga ste dobili naravno dnevnice 5000 dolara. Uplatili ste UNDP 170 hiljada dolara, zaradili ste tamo 5000 dolara u vreme kada je lepo letovati u Sidneju po plažama juriti Aboridžine i baviti se njihovim pravima.
Naša nacija, naši radnici, naši seljaci, naši nezaposleni su toliko srećni što smo potrošili 170 hiljada dolara za tu organizaciju iz Teksasa da bi se mi bavili preko naših poverenika za zaštitu ravnopravnosti u projektima kojima su obuhvaćeni Aboridžini. To u izveštaju ne stoji.
Nadalje, postoje prijave protiv vas. U Agenciji za borbu protiv korupcije, ta prijava nije rešena u roku od 60 dana. Ta samostalna regulatorna tela su postala samostalni centri moći nego je rešena tek za 140 dana. U toj prijavi, vas kao Poverenika, za vas govore da niste imali pravo da predajete na fakultetu i da ste radili za nevladine organizacije. Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije nemate pravo da vršite nijednu drugu funkciju, Saša Gajin rukovodilac grupa za izradu tog zakona, kaže da poverenik ne može da obavlja nijednu drugu delatnost osim povereničke. To su ozbiljne stvari. Vama to možda jeste smešno ali meni nije. Dati 170 hiljada dolara kojih nema u izveštaju, otetih od bosih, golih, od gladnih, od onih koji po pet puta zagledaju jednu namirnicu prehrambenu pre nego što je kupe. Oteti od otpuštenih radnika jer oni pune budžet, ne pune tajkuni.
Oni potrošači koji na kasi kada plate onaj PDV, kada zvecne kasa, plati PDV i porez na dobit i sve poreze i komunalne takse itd. Sve se plati kroz tu uslugu. Sirotinja plaća 95% poreza, da se ne lažemo, a oteti od njih i prebaciti tamo nekoj organizaciji u Teksasu koja će vas posle pozvati da dođete i da štitite Aboridžini, pri tome skoknete malo do Tajlanda, ne vidim tu nikakvu zaštitu ravnopravnosti, čak naprotiv, vidim sasvim suprotno. Ljudi preskaču po jedan obrok, biraju, hoće li da doručkuju, da preskoče doručak, ručak i večeru. Ima onih koji šalju decu da ranije ležu, da ne moraju da ih hrane, da ne moraju da im daju večeru. Ima ljudi koji su odlučili da preskoče dva obroka. Ali, potrošiti ovakve novce za Aboridžine, mislim da je to sve neravnopravnost.
Vaša plata je 240.000 dinara, vi od fakulteta za razne projekte, to je provučeno ovako, dobijete 110.000, dobijate pare od nevladinih organizacija i ja ne vidim nikakvu zaštitu ravnopravnosti. To je zaštita od ravnopravnosti.
Vi ste sebi dali za pravo da imate sve u trenutku kada 99% naroda nema sve. To je možda moglo. Mogu da vas hvale neki drugi koji to pažljivo nisu pročitali, jer nisu informisani.
Ja ne. Kod mene to neće proći. Pravo na ravnopravnost je, znate šta, kada svi imaju iole uopšte posao, pristojnu platu, čestit dom, dostojanstveno školstvo i zdravstvo, dostojanstvenu starost. To nema 95% građana.
Nije ravnopravnost kada samo oni koji se staraju navodno o ravnopravnosti imaju pravo na ravnopravnost, a svi drugi nemaju pravo i svi moraju da ćute.
Još nešto da vam kažem, vi ste ukupno tamo dobili 465 pritužbi, čitao ja vaš izveštaj, sve pažljivo, a na osnovu toga izdali ste 27 mišljenja, 27 mišljenja sa preporukom i 117 preporuka, ukupno 171 akt, pola na dan u državni neravnopravnosti, rešen je svaki treći. Ljudi se više i ne žale, jedan i po na dan pritužba.
Dakle, 465, a od toga 171 ukupno akata, a za to je potrošeno 89 miliona dinara, toliki je budžet i 500.000 po jednom aktu.
Gledao sam i strukturu plate. Fond vaših plata godišnjih je 33 miliona dinara za 19 zaposlenih. Ne bio ja lenj, pa to proračunao. Prosečna plata u toj vašoj instituciji je 144.000 dinara, bez doprinosa. Znači, fond plata je 33 miliona, pišu oni doprinosi posebno i kada podelite tamo u vašim izveštajima, piše da ima 19, da je trebalo da imate 60, ali imate do sada angažovanih 19 i da to kada podeliš dobiješ 144.000 dinara mesečno. Dakle, kod vas vozač ima poslaničku platu. Mene pljuju za platu od 75.000 dinara, a primam samo razliku između katastarske osnovice i ne znam šta, nema ko nas nije pljunuo, evo i kolege znaju, ko nas ne pljuje preko televizije? Što ne prenose vaše sednice?
Vi imate platu 240.000 dinara, tri puta veću nego moju, a ja ne mogu da dobijam pare od nevladinih organizacija, ne mogu da predajem na fakultetu, meni su i poljoprivredno gazdinstvo ukinuli, jer sam u sukobu interesa, tako mi kažu, ako imam poljoprivredno gazdinstvo.
Ne možete da budete toliko ravnopravniji. Ne može vozač potpredsednika Vlade da ima platu 25.000 dinara, i da uz put čuva glavu potpredsednika, predsednika Vlade, ministara, a da vaš vozač tamo u tim regulatornim telima ima 75.000.
Ne tražim da mi imamo kao i vi, ne tražim da imamo više.
Mislim da se te agencije i ta regulatorna tela koja treba da se staraju o pravima građana toliko otuđila i odnarodila, da mi nešto moramo da uradimo.
Ono što ja vama predlažem, mi ćemo usvojiti ovaj izveštaj, mada manjkav, izveštaj niste vi sami kao pojedinac, a pošto ste ovo utajili od Skupštine što sam naveo, vama je lepo vreme da podnesete ostavku. Ne samo da podnesete ostavku, ima i krivična prijava protiv vas i nemojte da dopustite da u jednoj takvoj cenjenoj instituciji vas neko privodi.
Savetujem vam, ovo nije medijska hajka, lepo izađite za govornicu i recite: "Ja podnosim ostavku".
To ja od vas tražim, u ime miliona onih koji su poniženi, čiju ravnopravnost ste trebali da obezbedite, a vi ste se bavili Aboridžinima. Hvala.

Pa po količini aplauza, sve je jasno.
Dakle, gospodine Jankoviću, ja se vama nisam obraćao i neću vam se obraćati, nikada. Ako me vi budete štitili, to je kraj.
Vi ste se drznuli da kažete da ja ne bi bio prioritet. Nikada seljaci, ja sam po zanimanju seljak, ovde sedim samo zato što se SNS usudio da gle čuda, stavi na listu na 22. mesto jednog poljoprivrednika, jedina lista koja je to uradila, dakle, ja sam jedini poljoprivrednik u ovoj skupštini.
Ukoliko ja nisam prioritet, ja samo delim sudbinu onih koje predstavljam ovde, seljaci su uvek bili zadnja rupa na svirali i hvala vam što ste to jasno pokazali, da i ja sa svojim pravima ne bi bio prioritet, a vama se neću ni žaliti.
Ono što sam rekao desilo se uz prisustvo vlasti, a vi treba građane da štitite, pa uključujući i moju jadnu suprugu, da štitite od vlasti. Koje su sve vaše ingerencije, ja dalje neću ulaziti.
Što se tiče one izložbe, ona je takođe organizovana uz jako prisustvo vlasti i ja sam se požalio da sam građanin, kao vernik bio uvređen.
Što se tiče vaše koleginice, sve je na papiru. Znači, piše u izveštaju da je putovanje bilo 4. Evo vam ovde – Bankok, vaučer kao dokaz. Treba li da čitam sve tri osobe? Milovan Batak, Nevena Petrušić, Kosana Beker. Evo i avionske karte. Beč, Tajland, itd. Znači, taj put što piše u izveštaju da se desio 4. on se ustvari desio 30. Ono što sam ja rekao. Nema problema. Sve je poverljivo…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Rističeviću)
Ovde je rešenje o upućivanju na službeni put, što takođe potvrđujem. Ovde su prihodi nevladinih organizacija, što takođe potvrđuje… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, član 103, 104, 105, 106. i 107. Imao sam pravo i na repliku, s obzirom da sam pomenut, ali reći ću samo da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Taj stav pokazuje da je bilo neposrednog obraćanja prema meni. Ja neću tražiti da se glasa o Poslovniku. Moj prethodnik je pokušao da se obrati meni. Pokušao je čak da upotrebi uvredljiv izraz – seljak Rističević. Mislim da je to rekao u nekom uvredljivom smislu, ali ne vređam se i neću tražiti da se o tome glasa.
Za razliku od mnogih, ja se ponosim zato što sam seljak. Ponosim se time što sam bio radnik i radio pet godina u IMT. Ponosan sam tim što sam gotovo odrastao i rođen na njivama. Dakle, ne može me niko uvrediti time što će kroz reklamaciju Poslovnika reći – seljak Rističević je rekao ovde itd.
Dakle, ta moja profesija i diskriminaciija na osnovu moje profesije mene neće povrediti, ni pomeriti sa ovog mesta. I dalje tvrdim da ništa nisam slagao. Otvoren sam za razne istrage, pa ako hoće i gospodin koji je govorio pre mene.
Izračunao sam koliko se troši na plate. Niko me nije po tome osporio. Samo paušalno govore da nisam u pravu, da je to tabloizacija itd.
Dakle, svim organima ostajem otvoren da ove podatke koje sam dobio, iznesem. Dakle, nikog nisam vređao, niti se vređam zbog toga što me je neko nazvao seljakom. Seljak Rističević će i dalje iznositi sve što mu građani dostave, sve što mu dojave, ali uz uslov da postoji odgovarajuća dokumentacija, kao što za ovaj slučaj postoji.
I dalje sasvim odgovorno tvrdim da nisam kršio nikakav Poslovnik, da sam govorio o Izveštaju i šta u tom Izveštaju nedostaje. Mislim da epitet "seljak Rističević", da nema boljeg komplimenta za mene. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja sam za rešenje ko je ponudio predlagač, Vlada Republike Srbije. Dakle, da se pravo na štrajk ograniči i da se poštuje minimum procesa rada.
Verujem da je nastavnicima i učiteljima jako teško, da su u veoma teškom položaju, ali oni treba da shvate da dele tešku ekonomsku i socijalnu situaciju zemlje.
Verujem da je, sem nastavnicima i roditeljima učenika veoma teško, čak verujem da su mnogi od njih u daleko težem položaju nego što su sami nastavnici.
Mnogi od njih su nezaposleni, mnogi od njih su bez posla, mnogi od njih rade u firmama, a gde imaju fiktivno posao da im knjižica nije overena, gde nemaju platu, gde rade kobajagi, gde rade bez ličnog dohotka, gde im dohotci kasne šest meseci, sedam meseci, devet meseci itd. ti roditelji su u perspektivi svakako ostali bez posla.
Dakle, oni treba da posmatraju štrajk. Štrajk može biti bez obzira što je prosveti on može da bude zbog uslova rada, može da bude zbog ličnih dohodaka, on može da bude i zbog neslaganja profesora sa obrazovanim programom, sa programom nastave, ali štrajk može da bude i političke prirode bez obzira što se radi u osnovnim školama. Škole imaju nekoliko desetina sindikata, znači ne znam tačno koliko ima sindikata, nastavnika, učitelja, profesora itd, ali oni nisu svi članovi jednog sindikata.
Takođe, se zbog toga, što nisu članovi jednog sindikata koji sindikati mogu biti bliski političkim partijama i mogu biti iskorišćeni učitelji preko sindikata mogu biti iskorišćeni da bez minimuma procesa rada štrajkuju neograničeno i da na takav način potkopavaju suparničku stranu, odnosno neku drugu političku stranku koja se ne sviđa ona koja dominira tim sindikatom. To takođe može dovesti do nejednakost učenika i roditelja. U jednoj školi ne dominira jedan sindikat kad možete imati štrajk bez minimuma procesa rada ukoliko bi se ovi amandmani usvojili. Možete imati štrajk u jednoj školi u drugoj ga ne morate imati.
Sada dovodi do toga taj štrajk nema ograničeno trajanje da može trajati neodređeno vreme, a to može dovesti i do sumnje da se pod jednakim uslovima može održati prijemni ispit o kojima se ovih dana mnogo priča. Ukoliko se dozvoli neograničeno pravo štrajka bez minimuma procesa rada bez časova 30 minuta itd, onda može doći do situaciju da recimo učenici moraju da nadoknade ono što ste izgubili u toku godine zahvaljujući tome što je određeni sindikat u određenoj školi ili u određenim školama, a štrajkovao, da učenici to moraju da nadoknade, a tome se dovodi u pitanje da li ćemo recimo do 18. juna ili do 20. juna do nekog datuma biti uopšte završena ta nastava, a rokovi za upis u srednju školu za polaganje prijemnog ispita isteknu.
Dakle, da li će ti učenici uopšte moći ukoliko se dozvoli da su usvoji ovaj amandman ukoliko štrajk bude neograničen, da li će ti učenici moći da pristupe sa završenim - recimo osmim razredom, da li će moći pristupe polaganju prijemnog ispita. Takođe, ni roditelji nisu u nekoj sjajnoj situaciji, ukoliko se ovaj amandman usvoji, zato što ne mogu da isplaniraju godišnje odmore i neke svoje obaveze, zato što nikada ne mogu znati ukoliko ovo pravo na štrajk bude neograničeno, nikada ne mogu znati kada će se ta školska godina tačno završiti i kako će moći da raspolažu svojim vremenom, zato što niko neće otputovati na neki godišnji odmor, jer on to mora da uskladi sa svojim poslom, ako uopšte ima posao i zaposlenje, teško će moći da isplanira neke svoje obaveze, neki svoj godišnji odmor i teško će uspeti da otputuje, ukoliko mu je dete u osnovnoj školi.
Dakle, ne možete očekivati od roditelja da ostavi dete u školi i da otputuje negde. Dakle, sem učenika i roditelji mogu da snose posledice.
Pravo na štrajk niko ne osporava prosvetnim radnicima, ali taj minimum procesa rada mora da se održava.
Što ga ja podržavam, ovaj predlog Vlade iz još jednog razloga, što je nastava kontinuirani proces, dakle, on se ne može odvijati na prekide, na propuste, mesec dana radite, pa dva meseca štrajkujete.
Nastava mora da se vrši u kontinuitetu, ukoliko bi drugačije bilo definisano pravo na štrajk, onda to ne bi bilo dobro po meni ni za nastavnike, učitelje, koji planiraju svoj proces predavanja, niti je dobro za učenike, niti za njihove roditelje.
Pravo na štrajk, svakako nije popularno ograničavati, i ja se pitam šta je sa pravom na štrajk učenika i roditelja, šta ukoliko oni nisu zadovoljni uslovima u nekoj određenoj školi, ukoliko nisu zadovoljni uslovima pod kojima se vrši obrazovanje, ukoliko nisu zadovoljni određenim kadrovskim rešenjima, nastavnicima i učiteljima, oni svakako nemaju nikakvo pravo na obustavu rada, na prekidanja tog kontinuiteta u predavanju i nastavi.
Ono što nemaju roditelji, imaju nastavnici, ali je to ograničeno, to je minimum procesa rada i zato ja podržavam ono što je Vlada predložila u ovom zakonu i ovaj amandman, bez obzira što sam onako liberalan i što volim da ljudima omogućim pravo na štrajk, ne mogu u ovako nesređenoj situaciji, u ovakvoj ekonomskoj situaciji u Srbiji, ne mogu da glasam za ovakvu vrstu amandmana, s obzirom da bi to dovelo do niza negativnih posledica, posebno za učenike, njihove roditelje, i ne verujem da bi nastavnici bili u nekoj povoljnijoj situaciji, zato što bi njihov štrajk mogao da bude politički zloupotrebljen, ako ne u ovom trenutku onda u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti.
Takođe moram da kažem da bi ovo dovelo i do nezadovoljstva građana koji svakako ne bi bili zadovoljni time što se pravo u prosveti proširuje, dakle, pravo na štrajk, a oni sami ne da nemaju pravo na štrajk, već nemaju posao, a opšte poznato je da su plate u javnom sektoru u Srbiji, a u taj javni sektor spada i obrazovanje, da su veće za 30%, nego u privatnom.
Moram da kažem da nastavnici i učitelji teško žive i da to nije baš sjajna situacija, ali su roditelji još u gorem položaju i to može dovesti do određenog animoziteta, između roditelja, učenika, sa jedne strane i njihovih nastavnika i učitelja, sa druge strane.
Verujem da je Vlada sve to dobro izvagala i da ja ne mogu prihvatiti ovakvu vrstu amandmana, jer bi nam to iskomplikovalo tešku situaciju u osnovnom obrazovanju, za šta ja verujem da će biti bolja, ali će to biti veoma teško.