Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovde postoji jedna mala zabuna, da nismo jasno definisali šta je sporazum a šta je ugovor.
Dakle, Zakonom o lokalnoj samoupravi, koliko sam razumeo, lokalnim samoupravama nije zabranjeno da sklapaju sporazume, čak i međunarodne, pod određenim uslovima. Ali, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, u delokrug njihovih ovlašćenja nije uvedena odredba da mogu da sklapaju međunarodne ugovore. Ako pokrenu inicijativu, u zakonu postoji redosled, pokreće se inicijativa, piše ko može da je pokrene, ona dolazi kod nadležnog državnog organa koji je nadležan za tu oblast, on tu inicijativu pretače u predlog. Utvrđuje se osnova delegacija i taj ugovor se onda sklapa. Dakle, treba da definišemo šta je sporazum, a šta je ugovor.
Niko ne osporava, a Zakon o lokalnoj samoupravi ograničava ovaj zakon da lokalne samouprave mogu sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama jedinica lokalne samouprave stranih država, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, mogu da sklapaju sporazume. Znači to nije sporno. Ukoliko pokrenu inicijativu za ugovor, onda ta inicijativa na kraju treba da preraste u ugovor koji treba da potvrdi ova Skupština. To sada Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donela bivša Vlada, ne dozvoljava. Došlo bi do koalizije dva zakona, i zato, koliko sam razumeo, a nisam pravnik, radi se o sporazumima koje lokalna samouprava ima pravo da sklapa, a ugovore ukoliko pokrenu inicijativu, ta inicijativa na kraju treba da rezultira sklapanjem ugovora
Takođe, ovde nam je prebačeno da smo nešto izostavili iz ovog zakona. ponovo podvlačim, da ovi danas koji se zalažu za ovaj amandman, koji bih ja da nije ove nedoumice oko kolizije zakona vrlo rado prihvatio, čak bih dopustio da to mogu da rade i mesne zajednice, ali s obzirom da postoji opasnost za koliziju dva zakona iz tog razloga ne mogu da glasam. Nama se ovde prebacuje da smo to propustili sa nekom namerom. Ponovo podvlačim da po svim informacijama koje sam dobio iz Vlade, ovaj zakon se krčkao četiri, pet godina i u integralnom tekstu je predložen ovoj Skupštini.
Danas su najglasniji oni čija je stranka pisala ovaj zakon, pa ako je bilo neke greške, ako su izostavljene lokalne samouprave, oni bi trebali da nam kažu koji je razlog zbog čega u ovom predlogu je izostavljena lokalna samouprava. Mislim da su pametno postupili s obzirom da su imali Zakon o lokalnoj samoupravi koji su takođe doneli i da nisu želeli da u koliziju uđu ta dva zakona.
Ovde se govorilo i o nekoj krivici što je važio zakon iz 1978. godine, SFRJ. Nismo mi vršili vlast u prethodnih 12 godina. Bilo je vremena da se ovaj zakon odnosno ova oblast uredi zakonom u prethodnih 12 godina. To nije učinjeno.

Govorim o amandmanu koliko i oni govore o amandmanu. Stvarno ne znam zašto se alergični na mene.

Prethodni zakon je važio i potpisao ga je Josip Broz. Barem smo tada živeli kada je vladao Broz. Od kada su ovi počeli da vladaju što su otišli, propali smo skroz. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao.
Dakle, član 8. koji je dopunjen amandmanom Dubravke Filipovski je vrlo jasan. Sve smo čuli. Čuli smo da je ovaj predlog skandalozan. Takođe smo čuli da je pisan pet godina. Nismo valjda mi bili vladajuća većina pre pet godina, pre četiri godine, pre tri godine, pre dve godine, pre godinu dana. Ako je zakon skandalozan, onda i oni koji tvrde da je skandalozan onda su i te kako učestvovali.
Ovim amandmanom se uređuje samo privremena primena ugovora. To do sada, a čuli smo i od ministarke, nije bio slučaj. Jednostavno je vršena privremena primena, a da to nije bilo regulisano zakonom, bez ikakvog zakona, na osnovu Bečke konvencije.
Umesto da se primenjuje Bečka konvencija, ovde je pronađeno rešenje da ipak ta privremena primena bude praćena potvrđivanjem u roku od 30 dana. To do sada nije bio slučaj. Ovo je svakako bio napredak. Ranije privremene primene uopšte nisu dolazile u parlament na potvrđivanje.
Otišlo se i korak dalje. Da bi se što više izvršna vlast osujetila zbog eventualnih mogućih zloupotreba, da bi se što više zaustavila izvršna vlast, amandmanom gospođe Filipovski je predviđeno da je sem potvrđivanja u roku od 30 dana, da je potrebna i prethodna saglasnost nadležnog odbora. Dakle, nije mi to dovoljna garancija onima koji su privremene primene sprovodili bez ikakvog zakonskog osnova, primenjujući Bečku konvenciju.
Ovde, takođe, citiram Ustav i član 99. stav 4. Mislim da smo svi dobili iste Ustave. Barem se nadam da su svima podeljeni isti. Član 99. stav 4. – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Postoje međunarodni ugovori koji se ne potvrđuju, a potvrđuju se oni koji su samo zakonom predviđeni za primenu. Čak i da usvojimo, da se potpiše neki ugovor, ukoliko zakonom nije predviđeno njegovo potvrđivanje u Skupštini, taj ugovor je nevažeći.
Bojim se da ovde ima vrlo dobrih pravnika, da još uvek ima sa iskustvom pravnika, sa dugogodišnjim iskustvom pravnika, ali u suštini pripravnika. Kada ga pravnici zapetljaju, mi ga ne možemo raspetljati tri sata.
Dakle, sve jasno piše u Ustavu. Nije za svaki međunarodni ugovor potrebno potvrđivanje, kako se to tvrdilo u Skupštini, ali za neke međunarodne sporazume, za koje ranije nije bilo u zakonu, koji su se privremeno primenjivali, sada je propisana regulativa kako se primenjuje privremena primena. Toga do sada nije bilo. Primenjivana je Bečka konvencija. Naš zakonodavac je sada uredio.
Zakon je pisan pet godina i najverovatnije da za ova rešenja ima zasluge i bivši režim. Otuda i ne znam odakle takvi prigovori. Gospođa Filipovski, to će se videti iz kasnijih amandmana, je stavila još jednu prepreku Vladi. U potpunosti je utvrdila potpisivanje međunarodnih ugovora, da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe.
Ovde smo čuli razne prigovore. Govorilo se, manje više, neke moje kolege, posebno "gondolijer iz Stalaća" su govorili o svemu sem o amandmanu. Stvarno ne znam šta bi o tome rekao. Voleo bih samo da znam da li imamo svi Ustav, ili neko nosi Ustav još iz potpaljene Skupštine, zajedno sa stolicama koje su izneli spašavajući ih od požara. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu, ukoliko mi to pravo nije uskraćeno.
U dilemi sam da li da podržim ovaj amandman i voleo bih da mi tu dilemu razjasni ministar pravde. U amandmanu piše: "Zahtevom iz stava 1. ovog člana ne može biti obuhvaćena imovina stečena pre izvršenja krivičnog dela." Kod mene se dilema sastoji u tome da mi još ne znamo koja je sve imovina stečena krivičnim delima i imam veliku dilemu oko zalaganja takve vrste imovine. Dakle, ukoliko neko ko je do imovine došao krivičnim delom, a posebno se to odnosi na funkcionere i na vladajuću elitu, ukoliko da hipoteku na takvu imovinu, da li takva imovina može biti oduzeta? U praksi se može desiti sledeće – da određene banke koje su olako dale kredite dobiju u hipoteku imovinu koja je stečena krivičnim delom.
Sad, ministre, zamislite sledeću situaciju. Takva vrsta imovine, pošto je stečena krivičnim delom, a na nju data hipoteka, takva imovina bude predmet privremenog ili trajnog oduzimanja po ovom zakonu, onda su naše banke u opasnosti da, recimo, izgube 3,5 miliona evra koje su olako dale kreditima i za to dobile hipoteku, a ta hipoteka je, recimo, nekretnina koja je stečena za vreme vršenja određene javne funkcije, stečena krivičnim delom. Takva nekretnina data pod hipoteku, ukoliko dođe do oduzimanja te imovine, u tom slučaju će ona banka koja je dala kredit ponovo, što naš narod kaže, izvisiti.
Dakle, takvu, gotovo konkretnu situaciju imamo u našem društvu. Ne znam da li je predlagač mislio na takvu situaciju, pa sam u velikoj dilemi da li to da podržim ili da ne podržim.
Meni je drago kad neko hipotekom založi svoju imovinu i time obezbedi banku, ali se može desiti da je ta imovina koja je založena proistekla iz vršenja krivičnog dela i ukoliko banka prihvati takvu hipoteku, šta će se desiti? Da li Direkcija za oduzetu imovinu može takvu imovinu da oduzme na predlog tužioca, dakle, da raspolaže njom ili će ona biti data banci, s obzirom da ona treba da obezbedi kredit koji je, a u praksi već znamo, vrlo olako dat u vrednosti od 3,5 miliona na časnu reč – vratiću, verujte, vratiću, pa se kasnije prilaže neka hipoteka koja stvarno može da bude veoma problematična? Zato bih voleo da dobijem odgovor - šta se dešava u takvim uslovima, ukoliko se založi imovina koja je predmet krivičnog dela, ko onda izvisi, banka ili organ koji se bavio oduzimanjem imovine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podržao bih ovaj amandman delimično da može, ali ne može delimično da se podrži ovaj amandman. Podržao bih ga da piše -  uz saglasnost vlasnika, kvarljiva roba može da bude poklonjena u humanitarne svrhe, ali ovde ima još jedna reč i kaže se – lako kvarljiva roba i životinje.
Meni kao vlasniku, kao čoveku koji drži životinje, veoma je teško poklanjati životinje u humanitarne svrhe. Obično ti krajnji korisnici mogu da prime hranu, mogu da prime novac, mogu da prime odeću, obuću, ali primiti životinje, da sad navedem primer Šarića. Recimo, imao je farmu sa hiljadu grla krava, sa hiljadu goveda itd. i oduzmete tu imovinu.
S obzirom da se radi o životinjama, vi ih poklanjate u humanitarne svrhe kome i ko to može da primi, ko to može da hrani, ko to može, recimo eventualno, da kolje i prerađuje? Mislim da korisnik tih humanitarnih usluga to ne može. To je razlog zašto ne mogu ipak da podržim ovaj amandman, a da se sastoji samo od lako kvarljivih namirnica svakako da bih ga podržao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni predlagač amandmana je poznat po reklamiranju čl. 127. i 128. – poslanik koji ulazi u salu je dužan da ubaci karticu u identifikacionu jedinicu, kada napušta salu dužan je da izvadi i da je, po članu 128, ponese sa sobom.
Imajući u vidu da je gospođa posebno i revnosno reklamirala Poslovnik, da ga je reklamirala najmanje 10 puta, reklamiram da je povređen član 127. i član 128. Poslovnika Narodne skupštine i ne tražim da se o tome glasa. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sve ste mogli da čujete.
Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika koji kaže da nije dozvoljeno koristiti uvredljive izraze.
Pokušaću da obrazložim u čemu se sastoji taj uvredljivi izraz i povreda Poslovnika. Ovde je prethodni govornik pokušao da poslanike deli ne na dobre i loše, poštene i nepoštene, već na pismene i nepismene. Dakle, više puta se obratio i poslanicima i Vladi govoreći da su ovaj predlog zakona napisali nepismeni, odnosno da oni koji ga podržavaju i koji će glasati za njega, da su nepismeni. Mislim da nije uvredio nas, kojima se obratio, i to je zabranjeno, već je uvredio sopstvenu stranku. Dužan sam da kažem da je ovaj Predlog zakona napisala DS, dakle, bivši režim, a mi smo ga samo preuzeli, pa ako je zakon nepismen i ako su ga pisali nepismeni ljudi, nije uvredio nas, uvredio je sopstvene članove. Hvala.

Ne tražim da se izjašnjavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da smo ovaj zakon preuzeli od bivše Vlade. Ako nisam u pravu, neka me ministar demantuje. Pre nego što sam saopštio ovaj podatak, ja sam to, što se vizuelno moglo i utvrditi, proverio. Dakle, na moje pitanje, ministar koji zastupa ove zakone je rekao – tačno je, doslovce je prepisan zakon koji je predložila stranka bivšeg režima. To ništa nije sporno i time mi na određeni način pokazujemo svoju veličinu, svoju demokratičnost, da jedan zakon koji je u proceduru stavila i napisala jedna stranka bivšeg režima preuzmemo i u tom istom obliku ga predložimo Skupštini. To nije ništa čudno i to dokazuje da mi od razlika ne pravimo podele.
Ali, veoma je čudno da oni koji su taj zakon napisali sada žestoko oponiraju sami sebi, sopstvenom tekstu. Očigledno je da kad si vlast, odgovara ti, ali kad izgubiš vlast, onda ti sopstveni tekst više ne odgovara ako dođe u proceduru a ti si u međuvremenu izgubio vlast.
Spominjanje ugovora o satelitu je veoma neukusno, s obzirom da vrlo dobro znamo ko je u poslednjih 10 do 12 godina vršio vlast, a posebno je neukusno zato što je do afere satelita i tog ugovora došlo uz odobrenje Vrhovnog saveta odbrane u kome je učestvovao jedan pojedinac koga su hteli i nadalje da nam gurnu da nam bude predsednik Republike. Dakle, kad to čujemo iz redova njihove stranke, takvu vrstu prigovora nekoj novoj vlasti, onda mi je to još čudnije. Bojim se da će gospodin Katančević imati problem da utvrdi neku hijerarhiju u organima stranke u koju neću dalje da se mešam.
Što se tiče ovog zakona o zaključivanju izvršavanja međunarodnih ugovora, ja ću ga podržati, bez obzira ko ga je napisao i ko ga je predložio, iz prostog razloga što je nama do sada važio zakon, ne prošle ni pretprošle države, već mislim da smo, od bivšeg zakona koji je uređivao ovu oblast, da smo promenili tri države i ušli u četvrtu. Mislim da su se međunarodni ugovori sklapali na osnovu zakona koje je donela bivša SFRJ 70-ih i 80-ih godina i bilo je krajnje vreme da se takav zakon koji uređuje sklapanje međunarodnih ugovora promeni. Možda on nije savršen, možda nije dobro napisan, možda je ovo u pismenom obliku pogrešno, ali, kako smo preuzeli, tako smo i predložili poslanicima koji sada vade iz ovog teksta ono što im ne odgovara iako su njihove partijske kolege to svojom rukom pisale.
Što se tiče ovih međunarodnih ugovora, želim da kažem da se ovde tačno zna ko uređuje, ko utvrđuje, ko potvrđuje međunarodne ugovore i vreme je da se to zna. Ukoliko nešto baš i nije dovedeno do savršenstva, ima vremena da se to popravi, ali, s obzirom da SFRJ odavno ne postoji, posle toga je nestala i Savezna Republika Jugoslavija, u kojoj je nastala ova afera "Satelit", nestala je i država SCG, a sada je nadležna država Srbija, mislim da je vreme da se ovaj zakon promeni.
S tim u vezi, nedavno smo usvojili Ugovor iz 2001. godine. Vrlo dobro znamo ko je na republičkom i saveznom nivou vršio vlast. Dakle, to je bila Vlada Zorana Đinđića, koju sam i ja podržavao, a na saveznom nivou bila je koalicija DOS i partije iz 90-ih godina, jedna crnogorska partija koju danas neki koji su tada sa njima činili koaliciju prozivaju vrlo nazadnim snagama. To je bila koalicija koja je 2001. godine zaključila Međunarodni ugovor o genetičkim resursima. To smo tek nedavno potvrdili. Sramota je bilo da 12 godina jedan ugovor koji je potpisan ne bude potvrđen a da u međuvremenu nestanu dve ili tri države. Ja sam vrlo nerado govorio o tom zakonu, s obzirom da smo mi svoje genetičke resurse ustupili odmah, bez odlaganja i time smo doveli u opasnost svoja sortna semena, jer prethodni režim nije uradio u proteklih 12 godina ništa da od momenta potpisivanja ugovora do potvrđivanja obezbedi da zaštiti naše sorte semena sadnica, tako da nam je u problemu Palanka, Čačak, Zemun Polje i Institut za ratarstvo u Novom Sadu.
Dakle, s obzirom da oni nisu u tom periodu znali da je takav ugovor potpisan, da nisu zaštitili naše genetičke resurse i sortna semena, sada smo u problemu da posle potvrđivanja ovog ugovora može da dođe do toga da neko preuzme naše genetske resurse jer smo u skladu sa tim ugovorom dužni da to obezbedimo i da dođemo u poziciju da sopstvena semena kupujemo od onih koji su preuzeli sasvim besplatno naše genetske resurse. Vrlo dobro znamo ko je tada vodio savezno Ministarstvo poljoprivrede, ko je činio koaliciju.
Voleo bih da ovaj zakon vremenski utvrdi da nam ne prolazi 12 godina od momenta potpisivanja ugovora do njegovog potvrđivanja. Znači, samo je utvrđen rok, da se u slučaju privremenog postupanja po sklapanju nekog ugovora, rok koji Vlada ima da predloži potvrđivanje Skupštini, je 30 dana i to je dobro. Ukoliko dođe do primene delova ugovora ili celog ugovora, to je dobro, da Vlada nema duži rok od 30 dana i da Skupština u tom roku mora da potvrdi taj ugovor ili da ono što je potpisano bude stavljeno van snage.
Želim da kažem, još jednom, da bez obzira ko je napisao i ko je predložio ovaj zakon, ja ću za njega glasati, ali imam rezervu kao predsednik Narodne seljačke stranke na onaj ugovor za koji smo čekali 12 godina da ga potvrdimo a da u tom periodu ništa nije učinjeno na zaštiti naših proizvođača sortnih semena i sadnica.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju saradnje sa Slovenijom, to ću podržati i žao mi je što takav zakon nije postojao ranije, kad je bio ovaj "Nuba invest" ili kako se već zvala ta firma. Da smo imali pravo da razmenimo sa njima podatke, da je Slovenija, kao i mi, imala obavezu da to u određenoj proceduri i u određenom vremenskom intervalu proverimo neke podatke, možda bi stali na vreme nekom određenom političkom kriminalu na put. Jer, kad govorimo o policijskoj saradnji, mi govorimo o klasičnom kriminalu, prodavcima droge, klasičnim kriminalcima, koji su na Balkanu napravili svoju mrežu, a zaboravimo da na Balkanu, a posebno u Srbiji, u poslednjih 10 do 12 godina postoji jedan najveći kriminal, koji je najveću štetu naneo ovoj državi i ovom narodu, a to je politički kriminal koji je ove građane koštao, po nekim procenama, gotovo 50 milijardi evra. Dakle, i te kako su građani ove države platili taj političko-funkcionerski kriminal koji nije suzbijan.
Zato pozdravljam saradnju sa Slovenijom. Da je ovakvih sporazuma bilo ranije, da je bilo razmene podataka o žiro računima, o otiscima prstiju određenih funkcionera verujem da bi ova država mogla da izbegne višemilionsku štetu.
Svaki ugovor koji nam omogućava suzbijanje kriminala ja ću podržati, a posebno onaj za koji sam već podvukao da je koštao ovu državu i ovaj narod mnogo, da su nam obećali da ćemo jesti zlatnim kašikama, a da su nas doveli do potpuno praznih tanjira i da zbog toga moraju da odgovaraju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam razumeo osnov za repliku, ali nema veze. Nisam od onih koji…
(Predsednik: Isti osnov koji ste vi imali, pogrešno protumačeno.)
Hteo sam da kažem da ste u pravu, Od onih sam koji ne izbegavaju polemiku i vrlo mi je drago kad predsedavajući primenjuje iste standarde. Do sada obično ne bih dobio reč, ali sam zahvaljujući vašem predsedavanju uspeo da obezbedim ista prava kao i prethodni kolega.
Što se tiče te replike o pismenosti i nepismenosti i ovo zaključili u pismenom obliku, moram ponovo kažem da neko prvo treba da konsultuje sve bivše ministre, pa ću reći da to piše, na ovakav isti način u pismenom obliku, da se treba izražavati tako, piše udžbeniku međunarodnog prava. Udžbenik Gaše Kneževića i Tibora Varadi. Dakle, ako oni nisu stručni, ukoliko su oni pogrešili onda je ova greška preneta i u ovaj zakon, onda sam i ja pogrešio zato što sam verovao Gaši Kneževiću i Tiboru Varadi, a to svakako nije politička opcija kojoj pripadam. Stvarno sam glasao za jednu Vladu od 2000. do 2003. godine i već sam sit svega kad neko pokuša na ovu stranu da svima kolektivno prebaci saradnju sa nekim snagama iz devedesetih godina kada se ginulo itd.
Dužan sam da kažem da nisam pravio savez za Šešeljem 1993. godine, ali da to Zoran Đinđić jeste. Dakle, radilo se o savezu kada se birao predsednik Skupštine i svakako ovi stariji poslanici se vrlo dobro sećaju toga i desilo se da četiri poslanika DS taj sporazum koji je opozicija tada napravila zajedno sa Vojislavom Šešeljem, da taj sporazum izdaju i da toga nije bilo.
Takođe, mene Gadafi nije odlikovao, dakle, odlikovao je bivšeg njihovog predsednika, a kad govorimo o tim totalitarnim režimima, o devedesetim godinama onda treba da imao to u vidu, a i da imamo u vidu onog vola na Palama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je  demokratija bogatstvo razlika i u okviru tih razlika postoji pobeda većine i prava manjine. Ova polemika najbolje dokazuje da se prava manjine izuzetno poštuju.
Jedan od dokaza da današnja vladajuća koalicija poštuje prava manjine je i ovaj predlog koji je podneo kolega Drecun. On ga je podneo na zahtev, odnosno na predlog opozicionog poslanika u Odboru za Kosovo i Metohiju i, s obzirom da je taj zaključak izglasan, gde nije predloženo, kolega Drecun je uzeo i predložio ono što je bio zahtev manjine.
Taj stepenik demokratičnosti u odnosu na prošli režim ne treba više ni dokazivati. Zamislite situaciju da je u prošlom režimu neko predložio formiranje ovakvog anketnog odbora iz opozicije, to neko izglasao na Odboru za KiM i tadašnji vladajući poslanik to predložio ovoj Skupštini, to bi bila nemoguća misija. Predložiti ovo u trenutku kada je u Srbija u Evropi zemlja na uslovnoj slobodi, u trenutku kad velike sile vrše nečuven pritisak da dovrše politiku bivšeg režima i da naprave suvereno Kosovo u nesuverenoj Srbiji, dakle predložiti ovo je izuzetna hrabrost.
Dokaz više za demokratičnost ove vlasti je što u predlogu o obrazovanju ovog anketnog odbora, koji treba da se bavi zloupotrebama, je omogućeno da svaka poslanička grupa, bez obzira na snagu ima po jednog predstavnika. Zamislite da se to desilo u vreme vladanja stranke bivšeg režima, da su oni dozvolili da se formira anketni odbor, a da se ne ispoštuje njihova politička snage. U ovom anketnom odboru poslanička grupa SNS, u kojoj sam ja kao predstavnik Narodne seljačke stranke imaće jednog predstavnika, kao i poslanička grupa koja broji pet poslanika.
Broj opozicionih predstavnika u ovom anketnom odboru će biti veći nego broj predstavnika iz vladajuće koalicije. Prostom računicom, koliko ima poslaničkih grupa, koliko ima opozicionih, a koliko vladajućih i doći ćete do toga da većinu čine opozicioni poslanici. I pored toga u ovoj raspravi ja osećam nezadovoljstvo onih koji su, po meni najodgovorniji za sve teži položaj našeg stanovništva na KiM. Niko ih po ušima nije udarao da menjaju rezolucije i da UNMIK zamene Euleksom.
Današnji teški pregovori, vrlo teški, su rezultat toga, a ne rezultat nekih diploma koje se ovde spominju. Posle sporazuma sa Editom Tahiri ja se bojim da će u Srbiju stići mnogo diploma, na tone i tone, i da ćemo mi to morati priznati zato što je neko dao sebi za pravo da to prizna u ime ove države, i tu vrstu diploma.
Sećam se stranke bivšeg režima još iz 2000. godine. Tadašnji predsednik je rekao da naše pravo, pravo Srbije na KiM ne može da nestane. Takođe je rekao da ukoliko naš međunarodni ugled zavisi od toga da žrtvujemo svoje nacionalne interese, da u tom slučaju takav ugled i ne treba. Oni koji nastavljaju njegov lik i delo su očigledno od toga odstupili nekoliko godina kasnije. Takođe se dobro sećam da je svima nama, koji smo tada bili članovi vladajuće koalicije zabranio da učestvujemo u privremenim institucijama države Kosovo. To se gospodin Jakšić seća.
Da je kojim slučajem neki pripadnik Narodne seljačke stranke ušao u vladu Hašima Tačija, taj ne da bi bio isključen, taj bi morao da uzme keče i njihovu državljanstvo, taj se meni više ovde ne bi vratio. Mogao bi da se vrati samo Albanac sa kečetom. Politika i Kosovo i Evropa je kod njih mogla da bude i politika i Tači i Cvetković. Znači, ne samo da su imali ministra u Tačijevoj vladi već, gle čuda, odstupanjem od politike Zorana Đinđića isti čovek postaje ministar u Vladi gospodina Cvetkovića. To se jednom pripadniku moje stranke ne može desiti.
Dakle i posle svega gospodin Drecun je predložio formiranje ovog anketnog odbora. Vi dragi moji poslanici nemoj da gubite, govorim o anketnom odboru, nemoj da imate iluzije da će ova tema i formiranje anketnog odbora, da će razne izjave članova anketnih odbora i to je jedan od razloga zbog čega je to predloženo na Odboru za KiM. Biti zloupotrebljen od strane onih istih medija koji su tvrdili da su zloupotrebe na KiM enormne, da su Srbi sa KiM prokockali, prošvercovali ogroman novac iz budžeta Republike Srbije.
Voleo kad bi ista stranka predložila da se formira, recimo anketni odbor za ispitivanje zloupotreba u Fondu za kapitalna ulaganja ili Razvojnoj Banci Vojvodine. Tim pre što je to malo lakše utvrditi ovde, nego što je to utvrditi na KiM s obzirom da naše institucije tamo ne mogu da izvrše kontrolu do kraja. Svi se sećamo nekih medija i nemoj da imamo iluziju da to neće ponovo da se desi, koji kao krunski dokaz prikazuju pretakanje nafte u manju cisternu.
Na isti način svima nama u Vojvodini koji se bavimo poljoprivredom te cisterne i kupujemo više od 1.000 litara goriva, na isti način nama NIS i druge cisterne dostavljaju to gorivo, i na isti način sipamo u manje tankove od 1.000, 2.000 i 3.000 litara. Dakle, oni koji se bave ozbiljno poljoprivredom ili nekim biznisom, oni koji greju sve prostorije na naftu ili na dizel, na takav način pribavljaju gorivo. To je bio krunski dokaz na jednoj televiziji, da je izvršena zloupotreba i nemoj da imate iluzije da neće ponovo da se desi da neki članovi anketnog odbora iskaču i da to koriste preko tih sredstava informisanja, da prikažu tobož veliku zloupotrebu sredstava iz budžeta, ljudi koji žive na KiM.
Budite sigurni da sredstva budžetska nisu zloupotrebili na KiM ni seljaci ni radnici. Oni državu ne pljačkaju. Njih je opljačkala bivša vlast u državi. Dakle, ako je dolazilo do zloupotrebe, dolazilo na putu između Beograda i krajnjih korisnika. Nisu vlast činili ova poslanička grupa ovde, nismo mi mogli biti odgovorni za tu vrstu zloupotrebe koja se dešavala na putu budžet Republike Srbije krajnji korisnik.
Verujem da je bilo šverca i zloupotrebe, to je sigurno, ali takođe verujem da procenat tih zloupotreba nije bio ništa veći nego što je on bio u Vojvodini, nego što je bio u centralnoj Srbiji. Dakle, naše društvo je bilo za vreme vladavine bivšeg režima i te kako podložno zloupotrebama, čerupanju budžeta, čerupanju tuđih para, kako u Vojvodini, tako u centralnoj Srbiji, pa verujem da je toga bilo na KiM, i verujem da će anketni odbor pronaći neke zloupotrebe koje su se desile.
Ponavljam, seljaci oni koji su u najvećoj meri ostali na KiM, oni koji su vezani za zemlju, oni koji znaju šta je zemlja, oni koji su branili zemlju, oni koji su bili na Košarama, oni iz moje ulice, rođaci i komšije koji su krvarili na Košarama znaju vrlo dobro da onaj koji im danas to nešto prebacuje, nije mogao da dobije pušku, već su mu dali lopatu da čisti ruševine. Nisu smeli da mu daju pušku jer nisu znali na koju će stranu pucati, da li na naše ili na NATO pakt. Danas oni moraju da slušaju ovu raspravu, danas oni koji su bili na Košarama, koji su izvlačili svoje mrtve drugove, koji su izašli ranjeni, koji su izašli invalidi, koji su izašli u traumama moraju da slušaju one koji su najodgovorniji, odnosno posle raznih vlada u poslednjem periodu su najodgovorniji za težak položaj i eventualne zloupotrebe koje su se desile na KiM, po pitanju budžeta.
S obzirom da je pljačke bilo, a i takođe bilo je pričanja bajki i Kosovo i Evropa tu bajku je pričao bivši režim. Dok je pričao tu bajku sebi je zidao dvorce. Sada imamo njihove zlatne dvorce i sirotinju na kontejnerima i u kartonskim kutijama. To treba da imamo u vidu da je to bila najveća zloupotreba, funkcionerska zloupotreba. Ona treba da se ispituje širom Srbije, bez obzira na to ko je gde vladao u kojem gradu, ko je bio vladajuća koalicija, ko je bio predsednik opštine, ko je bio predsednik Vlade, ko su bili ministri, ko su bili članovi veća? U ime tih koji su branili Košaru, ja se nadam da će doći ponovo, da će doći do promene međunarodnih okolnosti, da će doći jednom i vreme i prilika za novu hrabrost, a tada ćemo videti, tada ćemo videti ko će iskoristiti tu priliku za hrabrost. Zapamtite oni na Košarama znaju da su ljudi smrtni, ali slava boraca za slobodu nikad ne umire. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine predsedavajući, nadam se da će i za mene važiti isti Poslovnik, koji je važio za moje prethodne kolege ili ću opet imati priliku da se na meni primenjuje Poslovnik koji se nije primenjivao na prethodnom govornicima.
Pokušaću da budem u temi i na temi. Ko bi gori - taj bi doli, čini mi se da je moj kolega Gundulić napravio lapsus. Ali, mislim da i ovi što tapšu, da će onu "Nambiju", konačno ispraviti u Namibiju, ja nisam agastrirao, nisam ni magistrirao, nemam problema ja sam zemljoradnik.
Na dnevnom redu su invalidi, odnosno Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju i pokušaću da o tome govorim. Tim što, moram malo da stavim osvrt na ove izbore, zato što su toliko puta spomenuti i mislim da je to želja mojih prethodnika.

Sačekajte malo, ima veze sa invalidima.

Nemojte da me prekidate u pola rečenice. Nisam ničim to zaslužio. Bili ste veoma tolerantni prema opoziciji i to poštujem. Samo sam pokušao da kažem da razumem želju da kada se govori o invalidima neko govori o izborima zato što još uvek mogu da pređu cenzus. Neću više o tome govoriti.
Što se invalida tiče to je mnogobrojna populacija. Njih ima 15%. Zvanične statistike ne mogu da utvrde taj broj iz razumljivih razloga. Postoje razne vrste invalida, od invalida rada, invalida rata, civilnih invalida, postoje invalidi koji su rođenjem bili invalidi, postoje invalidi koji su to postali u radu, ratu, koji su ostali bez delova tela itd. Priča o invalidima je priča o nama samima.
U današnje vreme je teško živeti i ukoliko niste invalid, a možete zamisliti sa koliko teškoća se susreću osobe o kojima mi danas raspravljamo. Tačno je da zakon ima samo 13 članova, ali svih 13 članova se odnosi na izmene i dopune zakona koji je donela prethodna, bivša vlast, odnosno bivši režim. Taj zakon je bio kvalitetan i s obzirom da se o njemu nije govorilo, reći ću da se pre svega odnosi na ukidanje jezivih penala koji su bili predviđeni za preduzetnike, pre svega u privatnom sektoru, da oni koji ne izmire svoje obaveze, ukoliko ne zaposle invalida, a ima ih 20 zaposlenih i ukoliko na svakih 50 zaposlenih ne zaposle jednog invalida, oni su pored obaveze da uplaćuju negde oko 22.000, bili u obavezi da plaćaju penale, ukoliko zakasne i to ne urade do tridesetog u mesecu.
Sa ovih 13 članova su se ispravljali nedostaci koji su bili proizvod prošlog zakona i koji su nanosili jezive sankcije, pre svega privatnom sektoru i privredi. Ono što je lako za utvrditi je da zakon o čijim izmenama govorimo, kada je donesen nije se izgleda odnosio na državni javni sektor, već se samo odnosio na privatni sektor, što je bila njegova manjkavost.
Mislim da su najkomfornija radna mesta bila recimo u PTT, EPS, u javnim preduzećima i ustanovama, gde radi 105.000 ljudi, a u ukupnom javnom sektoru radi 600.000 i mislim da se odredba na svakih 50 zaposlenih jedan invalid, nije odnosila na javni državni sektor, gde se pre svega veoma surovo primenjivala na privatni i to se ovim zakonom delimično ispravlja. To je jedan od razloga zbog koga ću glasati za ovaj zakon.
Kao predsednik NSS, moram da kažem da je teško utvrditi broj invalida, da postoje osobe sa invaliditetom, pre svega na selu, koje nisu bile penzijsko invalidski osigurane u vreme kada im je nastalo oštećenje zdravlja ili telesno oštećenje. Dakle, većina njih je u rukovanju mašina postalo invalid, a da pri tome nisu imali odgovarajuću plaćenu invalidsku zaštitu. Tako da su ostali invalidi koji ne primaju nikakvu invalidninu zbog svojih oštećenja koja su stekli prilikom rada na njivama, sa mašinama, traktorima, gde je najčešće stradala ruka. Dakle, to su invalidi koji pre svega nemaju nikakva primanja.
Sa druge strane, i dalje sa ostatkom svog zdravlja, sa ostatkom svog tela pokušaju da rade na njivama, u poljima i da doprinose, da stvaraju neki društveni proizvod, a da pri tome ne primaju nikakvu naknadu. Čak šta više, oni kao poljoprivredna gazdinstva ne maju pravo ni na refundaciju onih 75% ili u visini jednog prosečnog ličnog dohotka, koliko vidim to se sa 22.000 diže na 30.000.
Dakle, u jednu ruku su sami sebi bili poslodavci, u drugu ruku su bili svoji radnici, tako da ni kao svoji radnici nisu imali privilegiju da imaju ono što imaju drugi invalidi rada. Sa druge strane, kao svoji poslodavci nisu imali pravo na refundaciju, odnosno na sadašnje podsticaje koji se tiču zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U obavezi sam da to kažem, kao i to da postoji u Vojvodini 8000 ljudi, odnosno 24.000 na teritoriji Srbiji invalida rada koji su stariji od 50 godina i koji primaju samo 50% penzija.
Udruženje sa teritorije Vojvodine, Savez invalida Vojvodine, a to ću proslediti ovom ministarstvu, traži da se takvi penzioneri koji primaju 50% invalidske penzije, a to je često 6.000 do 7.000 mesečno prevedu u punu penziju, zato što je njihov položaj gori od položaja socijalnih slučajeva, jer oni više nemaju gde da se zaposle. Većina njih ima više od 50 i 55 godina. Stoga su oni zahtevali i od mene i od drugih poslanika da prenesemo ministru koji se bavi socijalnim pitanjima da se tih 24.000 invalida na teritoriji Srbije, a 8.000 na teritoriji Vojvodine prevede na 55% penzije u 100%, s obzirom da oni ne mogu više u tim godinama tako lako da se uposle, bez obzira na olakšice koje ovaj zakon daje poslodavcima koji upošljavaju invalide.
Takođe, moram da vas podsetim, a verovatno ste i vi čitali pripovetku, kao i ja sam, koju je napisao našu čuveni pisac Laza Lazarević "Sve će to narod pozlatiti". Radi se o invalidu rata, kad izlazi i rata, njegov otac, kazandžija Blagoje, govori da će sve to narod pozlatiti i posle da će sve to Bog platiti. Međutim, takvi invalidi su ostali potpuno u nemilosti. Dakle, postoji i danas ta vrsta invalida koje možemo videti na ulicama na prose. Posebno me pogađa to što se ponekad radi o ratnim vojnim invalidima, bez obzira što ne smatram da su naši zakoni manjkavi, smatram da nam je administracija i procedura veoma loša, da oni prolaze kroz mnoštvo prepreka, da to ne mogu da savladaju i da mnogi od invalida ne mogu da iskoriste prava koja bi im po stanju svog zdravlja, odnosno po invaliditetu, mogla da pripadnu.
Svakako ću podržati ovaj zakon o profesionalnoj rehabilitaciji, ali ovde moramo da znamo. Dakle, ono zatečeno stanje koje smo zatekli pogađa i zdrave i invalide. Moramo reći da je bivši režim koji je vladao deset godina, odnosno nosač bivšeg režima, koji nas stalno podseća na neke prošlosti, pa i ja moram da kažem, u proteklih deset do 12 godina gotovo je unakazio našu ekonomsku situaciju i da je ova država, koja treba da nosi celu socijalnu situaciju, dakle, da izdržava sedam miliona ljudi, samim tim da poboljša stanje invalida, da je ona sa svojom privredom danas u takvom stanju da je to jedan ogroman kamion preopterećen, u kome imate motor Fiće i tako vozilo može da ide samo nizbrdo.
Dakle, ono što smo zatekli je vozilo u takvom stanju, koje je teško sada popeti, zaustaviti pre svega u toj nizbrdici i onda polako početi penjati ga da se ova država jednom uspravi.
Dakle, naše ekonomske neprilike su takve da u industriji trenutno radi svega 350.000 ljudi. To su oni ljudi koji treba da doprinesu da ova privreda stane na svoje noge i da ta privreda isporučuje novac i da svi iz te privrede ostvare svoja profesionalna i socijalna prava, samim tim i invalidi.
Takvu privredu mi nismo zatekli. Zato me pogađaju reči prethodnih govornika koje su neutemeljene. Tu nema nikakve vrste samokritike, da neko ko je ovaj narod i ovu državu, običnog čoveka doveo do pozicije da je potpuno iskorišćen i bačen u smeće, da takve političke snage nama drže pridike o tome kako smo mi za celih šest meseci upropastili nešto što su u stvari oni upropašćavali 12 godina i danas kad se država zadužuje, pre svega se zadužuje da vraća one dugove od zajmova i kredita koje su oni potrošili, pre svega ne u blagostanje običnog čoveka, već u blagostanje njihovih političkih lidera i njihovih prijatelja tajkuna.