Zahvaljujem se.

Postavio bih jedno pitanje baš iz delokruga naših sredina. Pošto smo imali skoro zakon, gde je bio naš ministar ekologije, gde smo govorili o problemima ekologije, ja bih sada postavio pitanje Ministarstvu ekologije i nadležnom sektoru za vanredne situacije. Konkretno, tiče se demontiranja radioaktivnih gromobrana koji se nalaze na teritoriji grada Niša.

Inače, svedoci smo da veliki broj naših građana ima dosta zdravstvenih problema, svedoci smo da ti problemi ne znamo od čega dolaze, ali mi bismo želeli da znamo. Pošto znamo da je 2009. godine donesen Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja, u okviru koga je bila odredba da se do kraja 2014. godine moraju demontirati svi radioaktivni gromobrani, imam informacije da su u tom periodu, 2009-2010. godine, bila obezbeđena sredstva iz budžeta Republike u budžet grada Niša da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani. Kao što znamo, to do sada nije urađeno.

Prošli su svi rokovi, verovatno su sredstva potrošena nenamenski, a i dalje su gromobrani prisutni. To su stvarno radioaktivni gromobrani koji su veoma štetni i bilo bi dobro da Ministarstvo ekologije ili neka druga institucija iznađe mogućnost da se obezbede sredstva za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana sa teritorije grada Niša i okoline, jer mi želimo na taj način da obezbedimo zdravu životnu sredinu, da obezbedimo sigurnije zdravlje ljudi, a s druge strane da to bude urađeno što brže i da na taj način svi mi koji tamo živimo, živimo slobodnije i da živimo sigurno.

Inače, ja sam se malo i raspitao, naknada za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana košta blizu 300 hiljada dinara i to rade samo kuće, recimo kuća „Vinča“, Institut „Vinča“ bi to mogao da uradi i ta sredstva bi trebala da se obezbede.

Nadam se da ću imati što pre informaciju šta je urađeno sa tim novcem koji je bio obezbeđen za demontiranje tih gromobrana u periodu 2009. godine i konačno da obezbedimo sredstva i iznađemo mogućnost da se ti gromobrani demontiraju, obezbedi sigurnost i ono što je potrebno, a ima ih blizu 30-ak. Ima ih i na stambenim objektima, ima ih i na privrednim subjektima koji su neki u stečaju, pa se ne zna ko je vlasnik, zato što ih ima 10 ili 12 koji su možda kupili neki objekat gde se nalazi taj radioaktivni gromobran. Baš zbog toga, možda, i ne mogu se ukloniti, jer bi to trebalo da urade ti privredni subjekti gde se nalazi taj gromobran ili vlasnik zgrade.

Zbog toga mi moramo obezbediti ponovo sredstva da se ti gromobrani dislociraju, pomere, da se stavi gromobran koji nije štetan, koji nikome sutra ne može praviti štetu. Siguran sam da ćemo imati tu mogućnost da to uradimo što pre.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je u prethodnom periodu pokušavala više puta. Ja se još jednom njoj zahvaljujem na inicijativi, jer se ona stvarno svim srcem zalaže da se obezbede bolji uslovi života za sve građane na teritoriji Nišavskog okruga.

Još jedno pitanje moje jeste – kada će se demontirati radioaktivni gromobrani koji se nalaze na teritoriji grada Niša, na teritoriji Nišavskog okruga i da se proveri šta je sa tim sredstvima koja su u prethodnom periodu plaćena i gde su otišla ta sredstva?

Još jednom se zahvaljujem. Siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada to rešimo, imamo zdraviju budućnost za sve nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici građani Srbije, ja sam podneo još jedan amandman kojim želim da dam značaja u razvoju nedovoljno razvijenih područja, jer smo svedoci da veliki broj opština na teritoriji jugoistočne Srbije ima potrebe da se u njih više ulaže. Ovim zakonom dajemo mogućnost da firme koje proizvode određene građevinske proizvode imaju sada i mogućnost, a i šansu da usaglase određene svoje akte i da oni mogu da funkcionišu ne samo ovde kod nas u Srbiji, nego mogu da rade i u zemljama EU.

Inače, što se tiče ovih građevinskih objekata i materijala kojim se oni grade, za sve nas je vrlo bitno, jer tu je sa nama ministar poljoprivrede, mi ćemo sada graditi veći broj objekata u našim seoskim područjima. Taj materijal mora biti kvalitetan, a ovim zakonom dajemo mogućnost da proizvođači tog materijala imaju obavezu, a i potrebu da bude što kvalitetniji materijal da bi se radilo i gradilo u tim našim nerazvijenim područjima, u našim seoskim područjima. U okviru zakona koji ovih dana treba da izglasamo dali smo mogućnost da se lakše dobiju dozvole u seoskim područjima, da ti ljudi imaju mogućnosti da lakše dobiju dozvole.

Ima veliki broj naših firmi, konkretno firma u Svrljigu, koja proizvodi betonske pragove. Govorio sam prošli put o toj firmi, ima još firmi koje rade žicu, koje rade armature, kao i u Nišu gde ima veliki broj firmi koje rade građevinske proizvode. Te firme će sada imati mogućnost da svoje proizvode šalju i van granica Srbije i da ti naši proizvodi budu kvalitetni.

Inače, izgradnjom železničke pruge u Svrljigu i Knjaževcu, prema Zaječaru, za nas će to biti veliki podstrek. Firma koja kod nas već proizvodi te betonske pragove želi da obezbedi po nabavnoj ceni kako bi se taj deo pruge završio, jer je to bitno za razvoj poljoprivrede.

Inače, izgradnjom pruge od Niša prema Boru, prema Prahovu biće za sve nas sutra mnogo lakše da bi se radilo i funkcionisalo. Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za moj amandman i nadam se da ćemo imati mogućnost da privreda i poljoprivreda u jugoistočnoj Srbiji bude još bolja i jača.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, ja sam podneo amandman na član 1. sa akcentom na nedovoljno razvijena područja, pošto dolazim iz takvog područja. Inače, donošenjem ovog zakona daće se mogućnost da se usaglase svi naši zakonski propisi za kvalitet naše robe, građevinu.

Svedoci smo da je naša tendencija da se razvija naše građevinarstvo kroz ulaganje u infrastrukturu, da li je to železnica, da li je to putnički saobraćaj ili neki drugi saobraćaj, ali ovo je vrlo bitno baš zbog toga što ćemo sada imati mogućnost da se olakša pojedinim našim preduzećima koji rade te proizvode.

Inače, ja sam iz Svrljiga i tamo kod nas u Svrljigu ima firma koja radi baš betonske pragove, koji se ugrađuju sada u celoj Srbiji, ali i van granica Srbije. Tako da tu firmu zovem „Indija-Svrljig“, ja ovim ne promovišem tu firmu, već želim da kažem da kod nas postoji firma koja upošljava preko 350 radnika, koja stvarno radi kvalitetne betonske pragove i sve osnovne elemente koji su potrebni u železnici.

Inače, ta firma kod nas postoji od 2006. godine, to je Mašinska industrija Svrljig, koja je radila te iste proizvode za železnice. Ova firma stvarno daje veliku mogućnost, koristi sve materijale i sirovinu iz našeg kraja, iz našeg okruženja, upošljava naše ljude. Što znači da će ovakvim zakonom postojati sve veća mogućnost da se upošljavaju ljudi, da budu kvalitetniji proizvodi, a ujedno moram da kažem da ova firma ima sve potrebne ISO standarde i HPO sertifikate, što je znak da ona izvozi svuda, u svim zemljama EU, izvozi i van granica EU, izvozi u Rusiji, a svuda učestvuje na tenderima i radi vezano za rekonstrukciju železničke pruge.

Inače, ta firma koja kod nas radi je zainteresovana i ta firma želi da potpomogne da se uradi rekonstrukcija pruge koja se radi od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, Prahovu, a i prema Boru. Znači, ta pruga je za sve nas vrlo bitna, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije.

Očekujem da ćemo mi u narednom periodu konačno sledeće godine, dogovorili smo se, da se krene sa rekonstrukcijom te pruge, imamo i pokazatelje da se to radi, došli su neki akti kod nas u našu opštinu. Inače, uvažena potpredsednice Vlade, profesorka, ja bih vas pozvao da dođete kod nas u Svrljig, da zajedno obiđemo i tu firmu koja proizvodi te betonske elemente potrebne za železnicu, za prugu, da obiđete i sve ono što je urađeno kod nas, a urađeno je dosta, regionalni put prema Staroj planini, lokalni putevi, a sve to zahvaljujući inicijativi našeg predsednika Vučića i Vlade koju je on vodio, a sada i naše premijerke.

Inače, pozivam sve kolege poslanike da glasaju za moj amandmane, da damo podršku nerazvijenim područjima, jer ćemo samo na taj način imati šanse da razvijamo našu Srbiju. Hvala još jednom.

Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS. Ja ću, kao i do sada, govoriti o konkretnim stvarima vezano za set ovih zakona. Što se tiče Predloga zakona o ozakonjenju, u tom delu, iz kraja iz koga ja dolazim, urađeno je većim delom, obišao sam svu imovinu, sve zgrade, svi objekti u Svrljigu, a to je urađeno i u okolnim opštinama i mislim da ćemo u okviru ovog zakona imati mogućnost sada, i ovo potenciram baš zbog toga što veliki broj objekata koji se nalaze na seoskim područjima, nema mogućnost da se uradi sve ono po zakonu, zato što je to imovina koja se vodi na pra-pra-pra bake i deke, a zbog toga ti ljudi imaju problema sa ozakonjenjem. Očekujemo da svi zajedno nađemo mogućnost da se obezbede adekvatna sredstva kojim bi se olakšalo tim ljudima da ozakone svoje objekte.

Nešto što je vrlo bitno u Zakonu o planiranju i izgradnji, za mene je isto velika stvar to što je po prvi put data mogućnost da se olakša našim poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji rade, koji grade na svojim imanjima, na poljoprivrednom zemljištu, grade svoje ekonomske objekte za staje, za sve ono što je njima potrebno, tu je sada data mogućnost da tim ljudima bude olakšano i oni će imati mogućnost da to lakše urade.

Ja bih sada govorio o zakonu vezano za istraživanja o nesrećama, vezano za železnički saobraćaj, vodini saobraćaj i vazdušni saobraćaj, s tim što bi stavio apostrof i akcenat na železnički saobraćaj. Ja sam u prethodnom zakonu, u kojem sam govorio o železnicama, govorio o pruzi koja ide od Niša, Svrljiga, preko Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu i Prahovu jedan krak, a drugi krak ide prema Boru i Majdanpeku, gde u delu te pruge, na osnovu svih onih istraživanja koja su rađena prošle godine, imamo dosta nesreća, baš zbog toga što je ta pruga u veoma lošem stanju, što je ta pruga, što se kaže, vrlo nestabilna, gde je tu vožnja vozom bila planirana u jednom delu pruge od Knjaževca prema Zaječaru, 95 kilometara na sat tada, sada se tu ide 50 kilometara na sat, dok od Niša preko Svrljiga, prema Knjaževcu ta pruga je bila predviđena na 65 kilometara, a sada se tu ide 10, 20, 30 kilometara. Baš u tom delu pruge bilo je dosta tih nesreća, iskakanja vagona. Konkretno, 2017. godine novembra meseca, šest vagona su iskliznula u Negotinu.

Maja meseca 2018. godine, na delu pruge od Knjaževca prema Svrljigu, iskliznuo je vagon cisterna, isto maja meseca iskliznuo je vagon cisterna, septembra meseca, isto ove godine, iskliznula cisterna, isto u Matercu, tako da, to su sve situacije na kojima moramo raditi da tu prugu što pre rekonstruišemo. Ja se nadam da ćemo rekonstruisati tu prugu, popraviti tu prugu i siguran sam da ćete vi kao…

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ja sam dao još jedan amandman vezano za član 2, a moj je interes da što više radimo u malim sredinama, u malim područjima, i na životnoj sredini, i na privredi, i na poljoprivredi.

Konkretno, pošto dolazim iz Svrljiga, predstavljam taj deo tih malih opština koje imaju kapaciteta. Imamo zdravu životnu sredinu, ali treba se tamo ulagati, pojačati kapaciteti.

Hteo bih da kažem nekoliko stvari, i to sam govorio ranije, vezano za kolektore, koje trebamo uraditi u tim malim opštinama, za otpadne vode, što je vrlo bitno zato što je veliki broj tih naših malih opština, pa i veći gradovi imaju vodovode koji imaju azbestne cevi. U tom delu treba više da radimo, da obezbedimo sredstva i mogućnost u tim našim malim opštinama, u gradovima gde su još azbestne cevi, da te azbestne cevi promenimo, da te vodovode promenimo i da to bude na najbolji način, da ti ljudi mogu da piju zdravu vodu.

Inače, Svrljig iz kojeg dolazim, mislim da je ¾ vodovoda odrađeno, promenjene su azbestne cevi, ali ostalo je još malo. Ima tih azbestnih cevi i u Nišu i u još nekim opštinama, a i u našim mesnim zajednicama ima tih azbestnih cevi.

Kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji živi na jugoistoku Srbije, čoveka koji je izabran sa liste SNS, mene interesuje isto i grad Niš i sve oko grada Niša i region Nišavskog okruga.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je veoma aktivna i onda mogu da kažem sigurno da je ona sada neki svetionik u tom kraju zato što je veoma zainteresovana i za životnu sredinu.

Jedno pitanje koje sam hteo da postavim i vama jeste i vezano za gromobrane, pošto imamo na teritoriji grada Niša, Aleksinca i u malim opštinama još nekim blizu 30 gromobrana koji su radioaktivni, pa moje pitanje - kada ćemo moći te gromobrane da pomerimo da se dislociraju, da se uklone gromobrane, zato što je to veoma štetno za sve građane i u Nišu i u Aleksincu, a i drugim opštinama gde ima takvih gromobrana?

I, još bih vas pozvao da obiđete Niš, da iznađemo mogućnost da se ti gromobrani uklone, zato što je to jedna od težih stvari i grad Niš i neke male lokalne samouprave to ne mogu odraditi i ne mogu izmestiti i zato što tu treba određeni postupak, velika ulaganja i ja mislim i voleo bih da vi dođete što pre u grad Niš da zajedno sa našom načelnicom okruga iznađete mogućnost, da se nađe način da se ti gromobrani uklone i da na taj način pojačamo kapacitete i razvoja životne sredine i zdravlja naših ljudi, jer mislim, pre svega, zdravlje je u prvom plavu.

Imamo šanse za razvoj iz tih naših malih sredina kroz određene aktivnosti svih nas, promocije zdrave hrane, zdrave sredine. To je ono što sada trebamo koristiti. Ali, pre toga moramo ovo rešiti. Rešiti vodovode, azbestne cevi, pomerite gromobrane i normalno raditi na ljudima da što više čuju informacije i da znaju kako i šta treba da rade. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 1. vezano za Zakon o zaštiti životne sredine, gde sam uvek mojim amandmanima govorio da stavim akcenat na razvijena područja, na brdsko-planinska područja, na životne sredine kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, grad Niš i okolina, jugoistočna Srbija je stvarno prelepo mesto za življenje, gde je priroda dala sve, gde mi tu prirodu moramo sačuvati.

Ja sam na konto toga uvek govorio, a i sada bih voleo, u okviru ovog amandmana, jer stavljam akcenat na zaštitu životne sredine, na ekološki potencijal tih naših sredina. Mogu sigurno da kažem da ekološki potencijal u našim sredinama, gde je Niš kao centar jugoistočne Srbije i okolne opštine, ostvarimo veliku mogućnost što se tiče turizma, razvoja turizma, ali na konto toga, mi moramo mnogo više staviti akcenat na životnu sredinu.

Mi imamo velikih problema kao lokalne samouprave na jugoistoku Srbije, velikih problema sa budžetima, zato što su to mali budžeti, a ulaganje u životnu sredinu jeste jedan veći poduhvat. Konkretno, veliki broj naših malih opština, kao što je opština iz koje ja dolazim, Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština, nemaju mogućnosti da obezbede sredstva u okviru svog budžeta da odrade određene projekte sa kojima mogu sutra da apliciraju prema projektima EU i na taj način da obezbede sebi sigurno bolju i lepšu životnu sredinu, gde mogu sutra konačno i da se ljudi bave i turizmom, da nema tu deponija, malih deponija u našim selima, da se reše problemi naših reka. Recimo, reka Timok, koja prolazi kroz Svrljig, koja je stvarno prelepa reka, u delu ispod Svrljiga nemamo kolektor za otpadne vode, tako da imamo započet projekat, ali nemamo dovoljno sredstava da taj projekat završimo, a konačno, i da taj projekat realizujemo.

Mislim da bismo mi imali potrebe da se u okviru ovog ministarstva obezbedi više sredstava. I, moje pitanje prema vama, uvaženi ministre, je da li će u narednom periodu vaše Ministarstvo imati mogućnost da izdvaja više sredstava za naše male sredine, da kroz te projekte koje mi sutra možemo da realizujemo, da obezbedimo bolju životnu sredinu, a samim tim, veliku šansu za razvoj seoskog lovnog turizma i ostalih vidova turizma.

Inače, opština iz koje ja dolazim, Bela Palanka, Gadžin Han, to su opštine gde je stvarno lepa životna sredina, lepa priroda, ima Stara planina, koja se nalazi u delu moje opštine, ima Suva planina, koja se nalazi u delu Gadžinog Hana. To su stvarno lepote koje su izmišljene za uživanje. Ja vas pozivam, sve kolege poslanike, da stavimo akcenat na razvoj takvih sredina, na razvoj takvih malih opština, na razvoj Niša, jer smo svedoci da grad Niš stvarno ima kapaciteta. Radi se i ulaže se u Nišu. Konačno, kada sve to bude urađeno, sa razvojem malih opština, naše poljoprivrede, naših sela, brdsko-planinskih područja, biće i razvoja, siguran sam, naše zemlje Srbije.

Srbija je nešto najlepše u svetu. Mi to moramo čuvati. Priroda nam je dala sve, čuvajmo prirodu i, uvaženi ministre, molim vas, odgovorite mi – da li ima mogućnosti da se više ulaže u male sredine za projekte kojima se rešavaju problemi u našim životnim sredinama, u našim malim opštinama? Hvala još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, da bi tako ostalo mi moramo zaštiti životnu sredinu, mi moramo čuvati ćivotnu sredinu. Svedoci smo da lokalne samouprave, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Knjaževac i ostale opštine, nemaju dovoljno sredstava da mogu to same da odrade.

Imamo veliki broj deponija koje moramo rešiti, imamo te lokalne deponije koje mi rešavamo iz budžeta, ali to je veoma teško. Recimo, opština Svrljig iz koje ja dolazim ima započet, ali nije završen projekat rešavanja otpadnih voda. Da bismo uradili konačno taj projekat i da bismo rešili problem otpadnih voda i da zaštitimo našu prirodu naš Timok i sve oko Timoka, inače Timok je reka koja prolazi kroz Svrljig, mi moramo obezbediti sredstva.

Nadam se, uvaženi ministre da ćete vi sa vašim ministarstvom i naša Vlada obezbediti u narednom periodu više sredstava u budžetu vašeg ministarstva i da zajedno svi radimo da te male lokalne samouprave iz svojih malih budžeta, zajedno sa budžetom Republike Srbije zajedno sa evropskim sredstvima da radimo na tome da rešimo sve deponije, da rešimo problem otpadnih voda i da naše opštine ostanu najlepše, najlepše u svetu.

Inače, ja predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS, i stvarno mislim da Vlada Republike Srbije na čelu sa našom Anom, sa našim predsednikom Vučićem, daje veliku podršku razvoju malih sredina, razvoju naših malih opština, razvoju jugoistoka Srbije. Jedna je stvar najbitnija, priroda nam je dala sve, mi je moramo sačuvati. Zato pozivam sve kolege poslanike da glasamo za predlog ovog zakona i za sve predložene predloge, jer mislim da ćemo na taj način imati mogućnost da ojačamo naše opštine, da zaštitimo našu prirodu, da obezbedimo zdravlje svih naših građana u Srbiji.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam još jedan amandman na član 2. kojim želim da stavim akcenat na nedovoljno razvijena područja, na razvoj istih područja, jer mislim da život u tim područjima ima budućnost kada se stavlja veća pažnja, kada se više ulaže, a konačno, evo danas, gospodin Vučić, predsednik, otvara dve firme koje će zapošljavati više hiljada ljudi. Te firme će imati mogućnost da zaposle visoko kvalifikovane stručnjake, tako da je to pravi potez da se ulaže, da se radi i da se na taj način obezbede uslovi, da se povećaju penzije, da se izdvajaju veća sredstva za ostanak ljudi u našim područjima.

Konačno, mislim da ulaganjem u privredu, ulaganjem u poljoprivredu gde će naši poljoprivredni proizvođači, ako se ulaže i daju veće subvencije u nerazvijena područja, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, kao što je opština Bela Palanka, Aleksinac, Sokobanja, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine na jugoistoku Srbije. Verujte mi, tamo će ljudi imati mogućnost da se ozbiljnije bave poljoprivredom, da od te poljoprivrede mogu da plaćaju sopstvene penzione dohotke i da od te poljoprivrede mogu da žive, da stvaraju svoje porodice i da tamo imaju mogućnost za budućnost.

Još jedna velika stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije jeste ulaganje u privredu. Evo, očekujem da ćemo do kraja oktobra meseca imati mogućnost za otvaranje jedne nove firme u Svrljigu, što će biti uz podršku Vlade, uz podršku Ministarstva privrede, uz podršku Razvojne agencije Srbije, gde će se otvoriti 105 novih radnih mesta. Firma je već u postupku, uzela je prostor, radi na tome, radnici su pošli na obuku, tako da će to biti jedna firma. Još jedna firma iz Bugarske je uzela prostor, kupila prostor i ona će kod nas stvarati nova radna mesta sa ciljem da se radi i u poljoprivredi, da se ulaže u poljoprivredu, u zdravu hranu.

Velika šansa za sve naše opštine, koje su na jugoistoku Srbije, jeste zdrava sredina, zdrava hrana i jedna stvar koja je bitna – priroda nam je dala sve. Mi to moramo koristiti ulaganjem u tu prirodu, ulaganjem u poljoprivredu. Imamo šansu da razvijemo naša sela, penziono osiguranje će u narednom periodu imati mogućnost da se menja za poljoprivredne proizvođače, da ćemo tada dati veliku šansu razvoju poljoprivrede, privrede i razvoju jugoistoka Srbije, a samim tim i cele Srbije.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, stavio sam amandman na član 3. kojim želim da stavim akcenat na nedovoljno razvijena područja, iz kojeg ja dolazim, iz Svrljiga, gde sada unazad nekoliko godina stvarno se vidi stabilnost u svemu, gde se daje mogućnost kroz otvaranje novih radnih mesta, ne samo u privredi nego i u poljoprivredi, gde kroz program zadrugarstva ima veliki broj naših ljudi koji su sada dobili svoje radno mesto, da putem udruživanja u zadrugarstvu se dobije radno mesto i na taj način sutra može uplaćivati penzija. Kroz ovakav način rada daje se mogućnost, sada je to i urađeno, veće penzije.

Meni je najveće zadovoljstvo što u ovom zakonu sada dajemo mogućnost i onim našim ljudima koji rade najteže stvari, i rudarima, i policajcima koji rade specijalne zadatke, i u Vojsci i avijatičarima, da sada prvi put imamo mogućnost da odu u penziju sa 50 godina, a da dve trećine svog radnog veka provedu na takvim zadacima. Do ovog sadašnjeg zakona bilo je drugačije. Do sada je bilo da čovek mora raditi taj posao non stop, sve dok ne dobije mogućnost da ode u penziju. Znači, ukoliko je prethodnih godinu ili dve godine imao nekih problema, nije mogao da radi te specijalne zadatke ili da bude u rudniku, radio neke lakše poslove, taj čovek ne bi mogao da ode u penziju. Ovim zakonom stvaramo mogućnost i dajemo mogućnost da svi ti ljudi mogu da odu u penziju jer svedoci smo da smo imali stvarno velike i dobre radnike i rudare, a i ljude koji rade u Vojsci i policiji, da sada slobodno mogu da odu penziju da uživaju jer su zaslužili to.

Još jednom pozivam sve kolege da daju podršku mojim amandmanima, da daju podršku nedovoljno razvijenim područjima, kao što su Svrljig, Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja, konkretno za jugoistok Srbije, za razvoj jugoistoka Srbije, što se tiče turizma. Još jedno bih postavio pitanje nadležnom ministarstvu vezano za put koji ide od Svrljiga do Stare planine, gde ima stvarno veliki broj putnika koji dolazi na Staru planinu, gde imamo veliki problem sa nepokrivenošću internetom, mobilnom telefonijom, pa je moje pitanje usmereno – kada će se u tom delu uraditi mobilna telefonija, releji, da mogu u svakom trenutku putnici, budući turisti koji dolaze na Staru planinu, a idu preko Svrljiga, gde je put stvarno urađen najsavremenije, gde ima veliki broj lepih destinacija gde ljudi mogu da dođu i da probaju kvalitetnu hranu, zdravu hranu, da se tu uradi internet, da ima mobilna telefonija i da konačno svi oni koji žele da odu od Niša, preko Svrljiga do Stare planine, da mogu da imaju slobodu, da u svakom trenutku mogu da pozovu svoje, da pošalju slike, da vide lepote našeg kraja? Ja uvek govorim da je Svrljig najlepša opština u Srbiji.

Stara planina jeste nešto najlepše. Direktor hotela, gospodin Karadžić, zalaže se svim srcem da se stave u funkciju svi kapaciteti, ali sada je potrebno da mi malo i potpomognemo da se to pokrije mobilnom telefonijom, internetom. A, evo, ima i zainteresovanih firmi, koje rade neke slične stvari. Recimo, jedna od njih jeste „Ekse net“, koji se sam ponudio da napravi na svakom desetom, petnaestom kilometru neko internet drvo, gde mogu u svakom trenutku ljudi da koriste to za potrebe, ono što je najbitnije, da mogu da se čuju sa svojima i da pokažu slike i informacije i iz Svrljiga, Knjaževca, Sokobanje, Niša, do Stare planine.

To je za sve nas koji tamo živimo vrlo bitno i to je dosta veliki problem, a problem koji je bio za nas najbitniji i urađen je, a to je prilazni put koji ide od Svrljiga prema Staroj planini.

Još jedno pitanje u tom delu, što se tiče razvoja privrede i poljoprivrede, je da li će se nastaviti, to je Ministarstvo bez portfelja, gospodina Krkobabića, da li će se nastaviti sa tendencijom razvoja zadrugarstva? Jer, svedoci smo da kroz razna zadrugarstva imamo veliku šansu razvoja naše poljoprivrede i razvoja jugoistoka Srbije, gde kroz udruživanje, kroz zadrugarstvo, kroz stimulacije koje daje država Srbija, imamo mogućnost da razvijamo i stočarstvo i proizvodnju lekovitog bilja i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, jer samo udruživanjem imamo šansu da vratimo osmeh našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na jugoistoku Srbije.

Još nešto, za mene isto vrlo bitno, pošto ja jesam iz Svrljiga, ali je meni Niš centar. I, evo, sutrašnjeg dana, to je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije veoma bitno, sutra se ispunjava obećanje koje je gospodin Vučić rekao i to je nešto najbolje za sve nas koji živimo tamo u tom kraju. Otvaraju se sutra dve firme. Jedna od tih firmi je „Cumtobel“, to je firma koja proizvodi led rasvetu. To je najjača i najbolja firma za proizvodnju led rasvete, koja će uposliti u početku preko 300 ljudi. Druga firma, to je filipinska firma „Imi“, koja radi autodelove, koja će uposliti preko 1.500 ljudi za naredne dve ili tri godine.

Za sve nas koji živimo tamo, to se nalazi blizu naše opštine Svrljig, u delu prema Niškoj banji, za sve nas koji živimo tamo, to je uopšljavanje novih radnih mesta i ovim načinom koji je gospodin Vučić rekao, obećao i sada završava to obećanje, sutra će biti otvaranje, znači, Niš će imati mogućnost da zaposli. Što je najbitnije, tu će se zaposliti ljudi koji su visokoobrazovani, ljudi koji će sutra dati mogućnost da iskažu svoje znanje koje su naučili na fakultetu. Niš je stvarno univerzitetski grad. Mogu da kažem, jesam iz Svrljiga, ali mi je Niš u srcu i Nišlije. I kao predsednik USS, zahvalio bih se našem predsedniku Vučiću, koji svojim angažovanjem stavlja veliki akcenat razvoju jugoistoka Srbije, razvoju malih opština, razvoju Niša, kao centra jugoistoka Srbije.

Još jednom, svim našim pravoslavnim vernicima bih poželeo da čestitam današnji dan, to je slava Krstovdan. To je veliki dan za sve nas, to je crveno slovo i svim poljoprivrednim proizvođačima želim zdravlja, sreće, uspeha i da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član zakona, na član 1, konkretno vezan za PIO Fond, gde stavljam akcenat na nedovoljno razvijena područja, na brdsko-planinska područja, jer ja iz takvog područja dolazim.

Inače, kod nas u Srbiji imamo veliki broj opština u kojima ima mogućnosti da se sa većim ulaganjem dobije i veći profit, a država Srbija, na čelu sa našim predsednikom, je unazad pet ili šest godina krenula to da radi, ulažu u male opštine i rezultati su vidljivi, imamo veći broj zaposlenih radnika.

Sutra se kod nas u Nišu otvaraju dva pogona, dve firme koje će uposliti blizu tri hiljade radnika u naredne tri godine, firme koje će uposliti visoko obrazovane i stručne ljude i kroz takvo ulaganje imaće i veće plate, gde ćemo kroz realni osnov imati mogućnost da povećamo penzije, da poništimo odluku, zakon koji smo doneli 2014. godine i da vratimo penzije koje su bile 2014. godine. Ovo što radi Vlada znači da je to realna stvar i da je sve vidljivo.

Ujedno, ja ovde u Skupštini predstavljam USS i svi moji amandmani koje sam podneo su amandmani kojima dajem podršku razvoju nedovoljno razvijenih područja, razvoju sela, poljoprivrede. Normalno, očekujemo svi da će u narednom periodu doći do promena i da će zakon biti vezan za poljoprivredne proizvođače gde ćemo naći rešenja da se povećaju penzije, ali samo na realnim osnovama.

Inače, svedoci smo da se prethodnih godina i ove godine formiralo blizu 300 novih zadruga. Kroz ulaganje u zadrugarstvo zapošljavaju se novi ljudi, zapošljava se hiljadu ljudi u te naše nove zadruge i na taj način mi ćemo razvojati poljoprivredu. Ulaganjem u poljoprivredu, ulaganjem u zadrugarstvo, ulaganjem u nerazvijena područja, brdsko-planinska područja, ulaganjem u turizam, seoski turizam, lovni turizam je šansa za razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Pozivam sve kolege poslanike da glasaju za moje predloge, za moje amandmane, jer sam siguran da ćemo usvajanjem i ovog zakona i mojih amandmana imati mogućnost da poboljšamo život malim opštinama.

Još jednom, zahvaljujem se našem ministru, gospodinu Đorđeviću, što svojim angažovanjem, predlozima zakona daje vetar u leđa nerazvijenim područjima, našim poljoprivrednim proizvođačima i svemu onome što je potrebno u našim opštinama, a to je, kao prvo, dobra reč, a sada i direktna ulaganja kojima dajemo vetar leđa razvoju nedovoljno razvijenih područja.

Pozivam još jednom sve kolege da glasaju za moje predloge amandmana.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa svojim kolegama iz ministarstva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo još jedan amandman na 3. član zakona o ćelijama i tkivima, sa željom da još jednom dam podršku ovom zakonu, baš zbog toga što je to neophodno za naše građane Srbije.

Inače, ja sam i kao donor 2011. godine potpisao donorsku karticu sa željom da dam doprinos i da se čuje za to, jer sam tada bio predsednik Opštine.

Uvaženi ministre, ja mogu da kažem kao čovek iz Svrljiga, iz male opštine koju predstavljam ovde u ovoj Skupštini, Ujedinjenu seljačku stranku, mogu da vam kažem da vi kao ministar jeste jedan od najboljih unazad 20 godina, baš zbog toga što je mnogo uloženo u naše zdravstvo, u aparature, mislim da vi to treba tako da nastavite. Ovakvim zakonima, mi imamo mogućnost da neke stvari pospešimo, da damo još veći značaj za ove predloge zakona koje ranije to nije moglo da se uradi.

Inače, svi mi možemo biti u jednom trenutku, može nam biti potrebna neka zdravstvena pomoć, ne daj Bože, neka transplantacija, tako da ovim zakonom mi dajemo mogućnost i nama, našim najbližima da se u jednom trenutku spase neki život. To je nama cilj i svih nas ovde u skupštini i vas kao ministra. Ujedno, ja sam kao poslanik dao podršku našem predsedniku Vučiću kada je bio premijer, vezano za borbu protiv korupcije.

Vi kao ministar i naš direktor KCN prof. dr Zoran Radovanović, jeste najaktivniji u borbi protiv korupcije, jer želite da se suzbije korupcija u svakom delu naše Srbije.

Jedna stvar što je za nas sve vrlo bitno, KC je otvoren unazad šest ili sedam meseci, a uloženo je i dato blizu 100 miliona za KC, ali za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije razvoj Niša, zdravstvo u Nišu jeste nešto najbitnije.

Sada kako čujem biće otvoren heliodrom, to je nešto što je za sve nas bitno, zato što je jugoistok Srbije, gde Niš kao centar ima veliku mogućnost da preko heliodroma pružimo mogućnost da svakom onom ako se zadesi neka loša stvar, neka nesreća, u bilo kom delu Koridora 10.

To je velika stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije. Još jednom vas pozivam, uvaženi ministre, da date podršku i malim opštinama, da se tamo obezbede specijalizacije koje su potrebne za život, egzistenciju naših ljudi. Naše opštine su male, devastirane, demografski ugrožene, brdskoplaninska područja i zato takvim opštinama moramo dati mogućnost na ovoj specijalizaciji, a ja sam govorio o medicinskoj specijalizaciji, internoj, a u Svrljigu toga nema. Situacija je slična i u drugim malim opštinama.

Još jednom pozivam sve vas poslanike da podržite moj amandman, jer želim da ovim damo podršku, Nišu, jugoistoku, malim opštinama i normalno našem zdravstvu Srbije.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa kolegama iz Ministarstva, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam na član 4. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, sa željom da doprinesem da se mnogo više priča i da veliki broj ljudi zna da ima podršku od mene kao čoveka i kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji je potpisao donorsku karticu još 2011. godine. Meni je tada želja bila da svojim primerom, tada sam bio predsednik Opštine, da svojim primerom pokažem da je to potrebno, da to treba.

Sada ovim zakonom, predlogom zakona i ostalim zakonima dajemo veliku mogućnost da, ukoliko dođe neka loša situacija, možemo spasiti ljudima život. Ti ljudi mogu biti nama najbliži, naša porodica. To možemo biti mi i zbog toga ja podržavam set svih ovih zakona, jer mislim da je ovo ispravno, jer mislim da je cilj svih nas da u prvom planu obezbedimo bolju budućnost i zdravlje svih naših građana u našoj Srbiji.

Inače, više puta sam govorio i sada govorim da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom, sada predsednikom Srbije gospodinom Vučićem, tada ste vi bili, ministre, isto ministar zdravlja, velika sredstva uložila u razvoj zdravstva na teritoriji jugoistočne Srbije, uložila je u novi KC gde je za sve nas bitno da ljudi u svakom momentu mogu imati mogućnost da sebi obezbede zdravstvenu zaštitu.

Još jedna velika stvar jeste što će se sada, pošto se radi Koridor 10, raditi heliodrom u KC Niš, i to je velika stvar za sve naše građane, za sve one ljude koji će ići Koridorom 10. Ako se desi neka neželjena situacija, tu može ljudima u svakom trenutku da se obezbedi i spasi život.

Ujedno, sada ponovo govorim i ranije sam govorio, veliki broj naših malih opština, kao ona iz koje ja dolazim, ima problema sa velikom teritorijom, sa malim brojem stanovnika. Mi smo, recimo, Svrljig i okolne opštine pored Svrljiga, imali ranije devet ambulanti, a teritorija opštine je bila pokrivena tim ambulantama, a sada zbog nedostatka kadrova, mi tim ambulantama stvarno želimo da obezbedimo da i dalje doktori obilaze, medicinske sestre, jer tu su ostali stari ljudi, iznemogli i tim ljudima mi moramo dati maksimalnu mogućnost da mogu da se leče, da mogu da se izleče i konačno da imaju sigurnu starost .

Još jednom vas pozivam, uvaženi ministre, da svi zajedno iznađemo mogućnost da damo podršku malim opštinama, malim domovima zdravlja i da se tamo obezbedi interna medicina i svi potrebni vidovi specijalističkih pregleda, da tamo ljudi mogu da žive i da se leče na najbolji način, kao što to rade ljudi u velikim gradovima.