Zahvaljujem se. Ja bih isto podržao kolegu Marijana, baš o ovim stvarima koje je govorio, vezano za sve ove aerodrome koje sutra mogu staviti u funkciju. Još jednom bih podvukao i rekao, niški aerodrom „Konstantin Veliki“ koji je do skoro bio u vlasništvu grada Niša, sada je u vlasništvu Republike Srbije i to je nešto što stvarno ima ekspanziju razvoja, veliki broj putnika, veliki broj ljudi koji dolaze u Niš, dolaze do naših malih opština i dolaze do Stare planine. To je biser turizma, biser onoga što stvarno vredi kod nas.

Ja bih pozvao još jednom sve ljude koji nisu bili u Nišu, koji gledaju ovu našu Skupštinu sada, da dođu do Niša, da odemo svi zajedno do Stare planine i da dođu da probaju kvalitetne proizvode iz Svrljiga, Knjaževca, Bele Palanke, Pirota i svih onih lepih opština.

Još jednom, podržaću predloge svih ovih zakona, jer razvojem infrastrukture, saobraćaja, putne infrastrukture, železnice, to je razvoj jugoistoka Srbije, a samim tim i razvoj Republike Srbije.

Razvoj naših sela, malih opština, poljoprivrede, razvoj svega onoga na jugoistoku Srbije jeste razvoj Republike Srbije.

Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za sve ove predloge zakona.

Zahvaljujem se uvažena predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i do sada govoriti isto, slično kao i moje kolege. Ja ću, normalno, staviti akcenat na sve naše ljude poljoprivrednike koji su uzeli ove kredite u švajcarcima, uzeli kredite da kupe stan za svoje najbliže, za svog unuka, za svog sina, ali desila se, mogu da kažem, na neki način, i prevara jer je veliki broj tih naših prijatelja iz sela, iz malih mesta došlo do toga da svakodnevno, odnosno svakog meseca kako vraćaju kredit oni vraćaju a njima dolazi još veći dug.

Ja imam svoje bliske prijatelje koji su uzeli ovakve kredite sa željom da mogu sebi da olakšaju život, ali su oni sebi na ovaj način zagorčali život.

Još jednom bih se zahvalio kao prvo našem predsedniku, gospodinu Vučiću, koji je zajedno sa svim ljudima koji su u tom trenutku štrajkovali, tražili neko rešenje, našli smo sada rešenje. Ovo rešenje sigurno je bolje nego što je bilo prethodno, jer niko pre ove Vlade, pre svih nas ovde nije rešio i nije smeo da pokuša da reši ovaj problem.

Ovaj problem jeste stvarno konfuzan, problem koji stvara veliki problem svima, ali u prvom planu mi sada ovde govorimo o našim ljudima iz malih mesta, iz većih mesta koji su uzeli kredite u švajcarcima, uzeli stanove, a sada ima mogućnosti da se njima olakša njihov budući život. Možda je bilo bolje da to uradimo ranije, ali bolje je i sada nego sutra.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj zakon i sve ove predloge zakona zato što mislim da je ovo sada bolje nego što je ono bilo ranije.

Još jednom bih se i zahvalio predsedniku Srbije i vama ministre finansija i svima u Vladi. Ja očekujem pošto smo stvarno, imamo dosta problema koji su nasleđeni, ja ću govoriti o nekim problemima koji se tiču naših poljoprivrednih osiguranika. Recimo, zakon iz 1986. godine je donesen da se plate socijalne penzije za poljoprivredne proizvođače, a 2008. godine Vlada na čijem je čelu tada bio Mirko Cvetković je uradio nešto katastrofalno. On je to dugovanje koje je bilo samo na jednog nosioca gazdinstva, prebacio na sve članove gazdinstva. Tako od 2008. godine pa na ovamo ide kamata na kamatu za sve one ljude, poljoprivredne osiguranike, to su milionske cifre.

Ja sam siguran da ćemo iznaći mogućnost isto kao sada za ove naše ljude koji imaju problema u švajcarcima, da iznađemo mogućnost da rešimo probleme za naše ljude koji plaćaju poljoprivredno penziono osiguranje da bi imali sigurniju budućnost.

Siguran sam, na tome smo već počeli da radimo, imali smo jedan sastanak gde je bilo nas nekolicina poslanika, gde je bio predstavnik Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalne politike, Fonda PIO i ja očekujem da ćemo i tu naći

rešenje. Siguran sam u to zato što ova naša Vlada, naš predsednik Srbije i svi mi razmišljamo na najbolji način kako da pomognemo svima onima koji su ušli u neku dubiozu koji su uradili neki ljudi koji su vodili zemlju od 2000. do 2012. godine. Još jednom podržaću i ovaj zakon vezano za naše ljude koji rade sa malom decom u predškolski ustanovama. Sada po prvi put oni su izjednačeni sa onima koji rade u školi.

Pitao bih vas ministre pošto će to pasti na teret naših lokalnih samouprava. Mi smo kao jedna mala lokalna samouprava Svrljig, a ima niz takvih, što se kaže radili domaćinski. Imamo mogućnost sada da obnovimo i povećamo kapacitete vrtića, ali nemamo mogućnost da stavimo veću maržu za plate da ljudima koji rade u vrtićima, tim vaspitačima koji su završili u međuvremenu visoke škole, sa tim da im se poveća i plata i na neki način da oni mogu lakše i bolje da rade.

Ujedno siguran sam da ćete vi kao ministar finansija i cela Vlada normalno i svi mi iznaći mogućnost da pomognemo svima onima kojima je potrebno, da obezbedimo, što se kaže, bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, koji žive u našim malim opštinama i koji žive u celoj Srbiji. Hvala još jednom. Ja ću glasati za sve ove predloge zakone koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, podneo sam amandman na član 65. gde sam dodao da u domovima zdravlja postoji specijalnost interne medicine baš zbog toga što smo svedoci da u malim opštinama iz kakve ja dolazim, ima velikih teritorija, ima veći broj starih ljudi čija je potreba takva da u svakom trenutku im moramo obezbediti adekvatnu zaštitu. Svedoci smo da ima velikog broja naših ljudi u tim malim opštinama koje nemaju doktore interne medicine i da je ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa itd.

Kroz ovaj amandman sam tražio i bilo bi dobro da svaki dom zdravlja ima lekara interne medicine i da taj čovek bude prisutan svakog dana, jer je veliki problem kod nas u malim opštinama koje imaju veliku teritoriju, veliki broj ljudi umre, jer nemaju mogućnost da odu da se leče. Bilo bi drugačije da je u domu zdravlja doktor interne medicine i da tom čoveku da adekvatnu preventivu odnosno zaštitu ili lečenje ili da ga pošalje gde treba.

Mislim da je neophodno da imamo u svakom domu zdravlja i u malim opštinama doktora interne medicine zato što je to stvarnost koja se događa kod nas, Velika ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i svega ostalog, a svedoci smo da neki domovi zdravlja nemaj specijalistu interne medicine. E, zbog toga. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Drage kolege, ja bih se po ovom amandmanu javio još i ranije, ali više od 50 minuta ne mogu da kažem nekoliko stvari. Pošto govorimo o problemima u poljoprivredi, ja dolazim iz jedne opštine koja je u stvarno teškoj situaciju, gde su poljoprivredna mehanizacija, traktori, priključne mašine kupovane unazad 30,40 godina, gde te priključne mašine i traktori sutra da je ovaj zakon ostao do kraja, da nije gospođa Marija Obradović podnela novi Predlog zakona, da obezbedimo mogućnost da naši poljoprivredni proizvođači ne registruju, odnosno da ne registruju svoje traktore svake godine, mislim da je to stvarno ispravno.

Mislim da u narednom periodu svi zajedno moramo više dati vremena našoj poljoprivredi i našem selu. Inače, u poljoprivrednoj sredini, našim selima, našim opštinama, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, nerazvijenim opštinama se vrlo teško živi. Verujte mi, očekujem da ćemo u narednom periodu imati mnogo više vremena da govorimo o problemima u poljoprivredi.

Još jednom bih se zahvalio Mariji Obradović što je predložila ovaj zakon, da našim poljoprivrednim proizvođačima obezbedimo da mogu mirnije da spavaju. Od jedne greške, najgore su dve greške. Zato, iako sam i ja glasao za prethodni Zakon o bezbednosti saobraćaja, ovim sada neke stvari rešavamo za naše poljoprivredne proizvođače, pomažemo našim poljoprivrednim proizvođačima.

Hvala Marija, i mislim da svi koji smo tu treba da damo podršku našoj poljoprivredi, našim poljoprivrednim proizvođačima, našim ljudima koji imaju stare traktore 40 godina, 45 godina. Poljoprivredna mehanizacija je stara, a ima i velika mogućnost i u zakonu o subvencijama, gde je ministar poljoprivrede dao mogućnost kroz stimulaciju da se obnovi mehanizacija za kupovinu novih traktora, gde je gospodin Rističević juče pitao gospodina Nedimovića, gde je on potvrdio da će 1.500 novih traktora imati mogućnosti da se kroz budžet sada obezbede u narednom periodu.

I ja kao narodni poslanik koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, čovek poljoprivrednik imam traktor koji je kupio moj otac osamdesetih godina. To je stvarno nešto što se još koristi kod nas. Zbog toga pozivam sve kolege da podržimo predlog moje koleginice Marije Obradović da ovo što je ona napisala u Predlogu zakona tako i bude i da u narednom periodu naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive na selu, ljudi koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, koji imaju stare mašine, stare traktore, da oni te traktore ne moraju da registruju svake godine, već kao što piše u zakonu. Sa druge strane, mislim i potrebno je da svi mi stavimo veći akcenat.

Hvala još jednom, Marija, vama na Predlogu ovog zakona. To sam možda i ja trebao da uradim, ali uvek kod nas poljoprivrednika, domaćina je bila u prvom planu naše žena. Još jednom hvala što ste predložili ovaj zakon. Tako i treba.

Uvaženi ministre, po amandmanu, mislim u ovim zakonima koje ste predložili, koji sada tu kod nas na redu, o kojima razgovaramo, stvarno je na svom mestu, i tako treba da bude, dali ste stvarno veliku šansu za veliki broj ljudi koji do sada nisu imali mogućnost da se leče, sada to mogu.

Kolega poslanik koji je govorio pre mene, odnosno gospodin Jovanović, izneo je probleme za naše poljoprivredne osiguranike koji su zaostali sa uplaćivanjem, gde su stvarno velike kamate, kamata na kamatu, ti ljudi do sada nisu mogli da se leče nisu mogli, ali sada za one najteže imaju tu mogućnost. To je odlično.

Vi ste lepo rekli da zajedno svi sednemo, odnosno predstavnici zakonodavne vlasti, predstavnici izvršne vlasti, da zajedno nađemo rešenje za te ljude, jer to ide u nedogled, kamata na kamatu, i doći ćemo do nečega što nije dobro.

Vaš predlog je na mestu, i ja podržavam sve ono što vi radite, ovo je ispravno i mi moramo zajedno da tim ljudima nađemo pravi način da se to njima, ono što može da se otpiše, a dalje da nastave da uplaćaju, da sutra mogu da se leče i da mogu normalno da žive, jer sa velikim dugovanjem ti ljudi nemaju normalan život.

Ministre, svaka čast vama za ovaj zakon, stvarno je ekstra i mislim da ih treba podržati. Ja ću glasati za sve ove predloge zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.

Kao narodni poslanik podržaću set svih ovih zakona i govoriću više o ovom zakonu vezano za zdravstvenu zaštitu, gde ću se pozvati na član 17. Konkretno, taj član 17. definiše kako će raditi i na koji način će se raditi zdravstvena zaštiti u Republici Srbiji. Ima 30 stavova. Stav 23. tačno kaže da zdravstvena zaštita bude prisutna na svakom delu teritorije Republike Srbije i da se stavi akcenat na područja koja su nerazvijena, na područja koja su demografski ugrožena. Iz takvog područja ja dolazim.

Konkretno, primarna zdravstvena zaštita za sve nas, za te ljude koji žive u malim sredina, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica, Merošina i veliki broj takvih opština, imaju potrebe da, kroz ovaj zakon je stavljen akcenat na takve opštine, domovi zdravlja mogu da nastave da rade, da domovi zdravlja mogu da obezbede prisutnost u svakom delu svoje teritorije, jer smo svedoci da je veliki problem naših ljudi, koji žive na selu, koji žive od poljoprivrede… Njima je potrebna veća pažnja. Kroz ovaj zakon smo dali mogućnost.

Pozvao bih vas, uvaženi ministre, da vi u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa svojim kolegama date veću podršku takvim domovima zdravlja i pozivam vas da se iznađe mogućnost da se obezbedi da svaki dom zdravlja ima, da se obilaze naša sela, da ruralna područja imaju svoje ljude, svoje doktore, svoje sestre koje će zajedno biti sa njima. Veći je broj starih opština. Veliki broj sela je veoma staro i u svakom trenutku moramo doći do tih ljudi, pomoći im i u svakom trenutku biti sa njima.

Ovaj zakon daje veliki broj mogućnosti za lokalne samouprave i dobro je to što konačno Ministarstvo zdravlja ima mogućnost… Vi ste kroz ministarstvo, kroz budžet Republike Srbije finansirali veći deo sredstava i plate i sve ono što ide u domove zdravlja. Sada konkretno imate još veću obavezu da zajedno sa lokalnom samoupravom pratite i radite na tome da svaka ambulanta u tim selima može dalje da živi i da se tamo ljudi leče i da imaju iste uslove, kao u većim centrima, kao u većim gradovima. To ovaj član 17. stav 23. daje kao obavezu.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Miletiću.)

Pozvao bih sada i poslanicu Mariju Obradović i zahvalio se njoj što je podnela ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja, jer taj zakon daje mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, koji imaju svoje mašine, traktore, koji su stari, da to za njih bude pozitivno, da to za njih bude dobro, da nemaju veći trošak, nego što su imali do sada.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.

Inače, ja ću odmah reći da kao narodni poslanik neću podržati predlog ovih zakona. O tome su već govorili ranije. O tome je govorio i moj kolega predstavnik Seljačke stranke Marijan Rističević. Istorijat naše zemlje, stvaranje naše zemlje i svega onog, dolazimo do istoga, a to je sprski opanak. Srpski opanak je stvarao, branio i hranio našu zemlju. To je isto i kod nas na jugoistoku Srbije i to je isto i kod vas, odnosno u našoj Srbiji, u Vojvodini.

Svuda je isto, ali neke stvari koje su urađene unazad nekoliko godina, vidi se razlika, vidi se boljitak u puno stvari. Konkretno, setimo se 2000. godine, kada se na ulici pravio veliki bunt, kada je bilo velikih problema, a posle toga je stvarana privatizacija, gde je uništeno i ono malo što je ostalo posle bombardovanje Srbije.

Prema tome, svi mi koji smo sada tu želimo da ovako u Skupštini govorimo o problemima, o predlozima kako probleme da rešimo. Mi želimo da ovde u Skupštini, za šta nam je narod dao podršku, sve one stvari koje su loše da pokušamo da uredimo na bolji način, ne na štetu ljudi koji žive u Vojvodini, ne na štetu ljudi koji žive ovde u Beogradu, a ne na štetu i za one ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

U mom kraju se kaže „tuđa ruka svrab ne češe“. To je ono o čemu ja želim da govorim i očekujem da ćemo mi u narednom periodu, zajedno sa našim ministrom poljoprivrede i sa svima vama ovde razgovarati i o problemima i rešavanju baš statusa naših sela, kako da spasimo naša sela, kako i na koji način da potpomognemo da se u selima bolje živi, kako i na koji način da potpomognemo da ljudi ostanu da žive i u Svrljigu, i u Gadžinom Hanu, i u Beloj Palanci i u Babušnici. Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije rade na tome, ali mi o tome moramo sada više pričati i na tome moramo staviti veći akcenat.

Mislim da je sever Srbije, da je Vojvodina malo više ispred nas na jugoistoku Srbije. Konkretno, recimo, problemi su kod nas i u Vojvodini slični, ali kod nas su problemi mnogo veći.

Kod nas je populacija starih ljudi mnogo veća. Mladi ljudi koji ostaju na selu…

(Predsednik: Vreme.)

Hvala još jednom. Ja neću glasati za predlog ovih zakona.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Po amandmanu.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Kolege poslanici, kada govorimo o ovom amandmanu o kojem je sada gospodin Rističević isto govorio, ja mislim, što se tiče kod nas, GMO, konkretno, ja sam kao predsednik opštine bio i potpisali smo da se to kod nas ne dešava, normalno, i to je veliki broj opština potpisalo. Imamo i Zakon o GMO.

Prema tome, o tome možemo da govorimo više puta. Najbitnija stvar je da ovog trenutka kod nas u Srbiji nema takvih stvari, da se ovim zakonom to ne dešava. S druge strane, mislim da je bitno što se ovde pominje i Stara planina i razvoj Stare planine i zadrugarstva. Godine 2011. toga nije bilo. Jeste, tada je građena Stara planina, građeni su hoteli, građen je hotel „Resort“ na Staroj planini. Stara planina je sada biser za razvoj turizma, biser u turizmu. Mislim da je velika šansa za sve nas koji tamo živimo kroz program razvoja zadrugarstva, poljoprivrede, koje sada radi ova Vlada, ovo ministarstvo i rade ovi ljudi koji su sada tu, imamo šansu za razvoj te Stare planine, razvoj Svrljiga, malih opština koje su na tom delu, Bela Palanka, Knjaževac, Pirot, Svrljig. To su sve pravci razvoja nas na jugoistoku Srbije. Zdrava hrana, priroda nam je stvarno dala sve i na tome moramo raditi.

Imamo zakon koji je zabranio kod nas GMO, što je ispravno i mi to svi podržavamo. Normalno je da u ovom predlogu zakona ne postoji mogućnost da se to menja, već o tome da se priča. Znači, zdrava hrana na Staroj planini, u Svrljigu, u tim malim opštinama jeste razvoj i šansa. Na tome ćemo raditi. Ja kao narodni poslanik, predsednik USS, podržaću sve ove zakone, jer mislim da su ovi zakoni pozitivni, dobri za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdrave sredine, zaštite životne sredine. Moji ljudi i u našim opštinama, kao što je grad Pirot, i svi mi koji u tom delu živimo, za nas je velika šansa zdrava sredina, zdrava hrana.

Normalno, Stara planina gde je seoski turizam, lovni turizam, gde na jednom mestu ima ono sve što je potrebno građanima i Beograda i Novog Sada, a i cele Evrope da dođu do Niša, pa preko Svrljiga dole do Stare planine i da vide lepote kako je tamo lepo i kako se tamo može još bolje živeti nego što je do sad.

Ovim zakonima povećanja subvencija, razvojem poljoprivrede i zdrave sredine, što se tiče svih nas, to je šansa razvoja i naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Mislim da je ispravno da govorimo o svim pozitivnim stvarima, a GMO, to nije dobro, to se sada ne dešava i neće ni biti u narednom periodu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih o amandmanu.

Kao što smo govorili i ranije, mi ovde kod nas u Srbiji stvarno imamo veliki broj instituta koji prave kvalitetnu semensku robu i sve ono što je potrebno našim stočarima, poljoprivrednim proizvođačima koji žive na teritoriji cele Srbije. Imali smo i imamo institute kao što je NS seme, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Zemun polje, imamo u Kruševcu institute. Znači, stvarno imamo veliki broj tih instituta koji imaju veliki broj veoma stručnih ljudi, kao što je prof. dr Miroslav Malešević, kao što je Srboljub Denčić i ostali, koji su stvorili veliki broj sorti pšenica, kukuruza i svega onog što se seje i što se sadi, ovde kod nas u Srbiji, i sada van granica Srbije, u blizu 70-80 zemalja gde se pokazalo, to je stvarno kvalitetno i vredno.

Mi pamtimo onaj period kada Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kada ga vodi profesor Malešević, kada su pre njega i posle njega bili određeni direktori, taj institut je stvarno bio primer kako treba da se radi.

Ali, u međuvremenu, otvorili su određene stvari, uveli neke druge sorte, druge strane firme koje su polako ali sigurno ulazili u naše tržište, a tu im je neko davao podršku da oni tu dođu i da, u krajnjem slučaju, imamo veliki broj tih asortime-nata koji su mnogo lošiji nego što ih radi naš domaći institut, ali, jednostavno, nego je to radio namerno, da uništi ono naše domaće, kao što je bilo i sa našom privredom. Tako je i sa poljoprivredom.

Još jednom, mislim da stvarno trebamo dati podršku našim institutima i firmama koje rade proizvodnju za ono naše domaće. S druge strane, u ovom našem zakonu sada imamo i tu mogućnost da se zaštiti ta naša proizvodnja, ti naši instituti koji proizvode stvarno kvalitetnu i dobru semensku robu, kvalitetan materijal, koji treba da dođe do svakog onog stočara.

Mi moramo staviti akcenat, još jednom govorim, na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, za zdrave sredine, u kojima ima šanse i budućnost za stočarstvo, za razvoj turizma, za pčelarstvo, za sve one stvari koje nam je priroda dala i koje treba da iskoristimo.

Nama treba da bude primer, kao što kaže gospodin Marijan, Holandija, Španija, Portugalija, sve te zemlje. Ali, nama je lakše da pogledamo kako se radi u Sloveniji, na koji način, imamo mogućnosti i da neke stvari prepišemo od njih, da bude i kod nas. To radimo kroz program zadrugarstva, kroz program pomoći našim ženama koje žive na selu, za one mlade ljude i, normalno, za lokalne samouprave koje vode određeni funkcioneri, iz bilo koje stranke. Oni moraju da znaju i da shvate da se mora dati šansa razvoju poljoprivrede i iz svog budžeta moraju imati najmanje 5% budžeta za razvoj sela i poljoprivrede.

S druge strane, imamo gradove i opštine u kojima se to ne vidi i ne prepoznaje. Jednostavno, poljoprivreda nekome možda služi sutra za neke druge stvari.

Ovo što govorim, govorim kao čovek koji živi u Svrljigu, imam svoje selo, gde živi moj otac, moja majka. Radimo poljoprivredu. To je mala poljoprivreda, nekoliko krava, 15-ak ovaca, ali, verujte mi, ljudi, i to je poljoprivreda.

Mi želimo te ljude koji imaju malu proizvodnju polako ali sigurno, zajedno sa podrškom našeg Ministarstva poljoprivrede, da ti ljudi nastave da rade, da se poveća broj grla stoke, broj hektara koji se obrađuju i normalno, mi na te ljude stavljamo akcenat. Ministarstvo poljoprivrede to radi. Na tome moramo još više da radimo, ali i lokalne samouprave moraju da imaju svoju odgovornost, jer lokalne samouprave zajedno iz svog delokruga rada moraju biti aktivnije, da pomažu, da čuju glas tog poljoprivrednika i da preko tih lokalnih samouprava, preko gradova, dođemo i do Ministarstva, zajedno sa ministrom poljoprivrede, sa saradnicima, radimo i na promociji zdrave hrane, na onome šta treba da ulažemo. Treba da ulažemo u naše domaće, u naše institute i njih moramo čuvati. Jer, siguran sam, domaće je mnogo bolje nego ono strano što nam dolazi.

Još jednom, gospodine ministre, vi ste stigli, podržavam ove zakone. Mislim da je potrebno još više da ulažemo u male sredine i da damo veću podršku toj zdravoj hrani kroz organsku proizvodnju, jer nam je priroda dala sve i mi ti moramo sačuvati.

Zahvaljujem se.

Pridružio bih se mom kolegi Rističeviću baš u onoj stvari koju je on rekao. Tačno je, prethodni period od 2000. godine pa na ovamo mi smo veliki broj firmi koje su proizvodile te hemikalije koje su bile naše domaće, bile su kvalitetnije, te firme sada više ne funkcionišu, ne rade i dešava se šta se dešava.

Sada uvozimo neke stvari za koje ne znamo šta su i držimo se onog „bolje uvesti, nego proizvesti“, kao što kaže gospodin Marijan, što za nas koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u selu i živimo od sela, jeste bitno da priroda što nam je dala mi to moramo sačuvati.

Inače, veliki broj opština koje su kao moja opština imaju mogućnost, što se tiče zdrave proizvodnje, možemo koristiti puno od tih lekovitih bilja sa naše teritorije i za učešće umesto tih hemikalija, umesto tih pesticida i to postoji, i to je mogućnost.

Imamo i primere dobre prakse, recimo, malo pre je rekao ministar Nedimović, imali smo blizu 16.000. hektara koji se obrađuju na organski način. Kod nas, iz opštine iz koje dolazim, imamo proizvođače koji imaju sertifikate, koji proizvode, proizvodili su pšenicu organsku, sada organsku jabuku rade i to rade unazad nekoliko godina. Proizvode organsko sirće, proizvodiće sada još nekih takvih proizvoda koji su veoma kvalitetni. Mi na to moramo staviti veću pažnju, kao što kaže ministar i moramo prilagoditi još tih podzakonskih akata, a normalno i zakon koji moramo usaglasiti da bude dobar za te naše proizvođače.

Inače, opština iz koje ja dolazim ima sertifikat „Zelena opština“, koji je dobila kroz projekat „Eksčejndž 3“, što znači da imamo puno takvih opština u kojima možemo raditi organsku proizvodnju. Ali, s druge strane, ljudi da bi radili moraju da pripreme hranu, hrana ta mora da bude kvalitetna. Veliki je broj naših ljudi koji su ostali u našim opštinama, to su mahom stari ljudi koji su navikli da rade, kao što su radili možda 20,30 godina.

Svedoci smo, sada traže nekog kada hoćemo da radimo neku organsku proizvodnju, da mi sad tu moramo da kopamo, pa posle toga da zgrtamo i normalno to je zdrava proizvodnja i tu nema nekakvih hemikalija koje će smetati. Tu sada nema dovoljan broj mladih ljudi kojih je bilo ranije kada je to rađeno. Prema tome, okrenimo se mi našoj tradiciji, ali moramo poštovati i nešto što je novo, a to su novi pravci u razvoju poljoprivrede.

Još jednom, ministre, ja vas podržavam za puno stvari, jer mislim da je to ispravno.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre poljoprivrede, uvaženi ministre, gospodine Ružiću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače sam izabran u Skupštini Srbije ispred USS, ali sa liste SNS.

Ja sam i ranije uvek govorio o problemima, o razvoju, o šansama razvoja poljoprivrede i jedan ministar, odnosno vi gospodine Nedimoviću i gospodine Ružiću, i jedan i drugi ministar vodite ministarstva koja su bitna za razvoj poljoprivrede, za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj svih područja na teritoriji naše zemlje Srbije.

Ovaj set zakona koji je danas ovde na zasedanju, mislim da veći broj ovih zakona se tiče poljoprivrede, imaćemo mogućnost posle donošenja ovih zakona da imamo puno stvari koje ćemo promeniti. Inače, setimo se prošle godine, januara meseca kada je omogućeno, kada su donošeni pravilnici da ima za male proizvođače koji se bave mlekarstvom, proizvodnjom mesa, za mala gazdinstva, sada ćemo kroz program i kroz donošenje ovih zakona imati mogućnost da rešimo i za one male proizvođače koji žele da se bave … proizvodnjom, da mogu da učestvuju, da prave pekmez, slatka i sve te stvari.

Inače, i prethodnih godina i sada imali smo dosta problema u razvoju u poljoprivredi. Konkretno, govorio sam više puta na zasedanjima i sa vama lično sam govorio o nekim stvarima koje moramo promeniti. Meni je zadovoljstvo sada da čujem da ćemo u toku narednih mesec dana imati mogućnost da isplatimo sve one zaostale subvencije za one naše ljude koji su konkurisali 2018. godine. To je velika i dobra stvar i tako treba da bude. Imamo neke zaostatke 2018. godine, ali to moramo rešiti.

Što se tiče ovih zakona koje sada donosimo. Sada smo pominjali i mogućnost da se stavi malo vetar u leđa za ove naše institute. Institute NS seme koje proizvodi stvarno kvalitetna semena, koja koriste svi naši poljoprivredni proizvođači, jer ako to koriste u 70 zemalja u okolini, zašto to i mi ne možemo maksimalno promovisati, davati podršku u Novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo i Zemun Polje, jer je to sve ono naše domaće. To je ono što treba da poštujemo, da cenimo, da uvažavamo.

Inače, poljoprivredna proizvodnja i ono što mi sada radimo na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, moramo staviti i dalje akcenat na ona mala gazdinstva, na one male proizvođače. I ranije smo govorili o onim pravilnicima koji su doneti vezano za marginalna područja.

Sada ću tu malo da se osvrnem zato što je to ono o čemu smo govorili i vi i ja i gospodine ministre ranije, određivanje tih marginalnih područja. Moramo iznaći neki drugačiji način kako to moramo uraditi. Nije normalno, nije u redu da gazdinstvo koje živi, recimo odakle sam ja, to je selo Plužina, nema pravo kao marginalno područje, a selo do mene ,koje za mali procenat možda višlje, ono koristi ta sredstva za marginalna područja.

Mislim da je potrebno te pravilnike zajedno da nađemo način da ih promenimo i da sutra opštine, evo ja dolazim iz Svrljiga, kao što sam malopre rekao to jeste najlepša opština u Srbiji, ali problemi kod nas su takvi, ne samo kod nas nego i u Knjaževcu i u Sokobanji i u Beloj Palanci i u Gadžinom Hanu i u svim opštinama na jugoistoku Srbije, problemi su slični što se tiče poljoprivrede. Imamo šanse za razvoj poljoprivrede, ratarstvo. Tu možda nije pravo mesto da se radi, ali je ratarstvo kroz ove pomoći koje dajemo za naše ljude koji žele da obezbede naftu, sada se dobijaju veće subvencije, ali sa druge strane, mislim da kroz program stočarstva tu moramo malo veći akcenat staviti za one male proizvođače.

Još nešto, što se tiče ovih drugih stvari, za vaše ministarstvo, za vreme kada vi radite daje se velika podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima, daje se podrška našim ženama koje žive na selu.

Kako je gospodin Matić malopre rekao, Koceljeva jeste mesto gde stvarno ima lepi Sajam zimnice. Mi u Svrljigu isto imamo Sajam zimnice 15. oktobra u znak podrške našim ženama koje žive na selu.

Još jednom, mislim da poljoprivreda jeste šansa razvoja naše Srbije, šansa razvoja malih sredina, šansa razvoja jugoistoka Srbije je šansa razvoja svih nas. Ja sam i juče, a i danas došao u opanak ovde u Skupštinu sa željom. Jesam obuo opanak, obukao sam odelo, ali jedna stvar za sve nas koja je bitna, mi moramo da znamo, ja se toga ne stidim, kada prođem sada ulicama Beograda, prošao sam i juče i danas, neko se malo nasmeje kada me vidi u odelu, a obuo sam opanak. Mislim da se mi ne smemo stideti našeg opanka jer je opanak stvorio našu zemlju Srbiju, opanak je branio našu zemlju Srbiju, opanak hrani našu zemlju Srbiju i zbog toga naš srpski opanak mora biti ovde u Skupštini i da taj opanak sutra svi mi poštujemo, cenimo i uvažavamo.

Vaše ministarstvo, gospodine ministre Nedimoviću, daje podršku našoj poljoprivredi. Mislim da moramo neke stvari usaglasiti sa problemima naših poljoprivrednih proizvođača koji žive u malim sredinama, kroz razvoj poljoprivrede, kroz razvoj turizma.

Sada imamo set zakona, Zakon o turizmu, Zakon o hotelijerstvu gde se daje mogućnost za ruralni turizam. Mogu da pozovem kolege poslanike da dođu na jugoistok Srbije, da dođu do Niša, da obiđu lepote grada Niša, Sokobanje, da obiđu Nišku banju. To je stvarno prelepo mesto koje ima mogućnost da se još više i ozbiljnije bavi turizmom, da se obiđe i ostalo, da dođu u Svrljig, na belmužijadu, da odu i do Leskovca na roštiljijadu. To su sve manifestacije gde mi promovišemo i naše kvalitetne proizvode, pokazujemo i ljudi te proizvode kada probaju uvek dolaze kod nas.

Svrljig je poznat po lekovitom bilju, po svrljiškom jagnjetu, po svim tim lepotama kojih ima kod nas. Priroda je stvarno zdrava i opština Svrljig, kao i ostale opštine na jugoistoku Srbije, imaju šansu razvoja kroz razvoj i poljoprivrede i razvoj turizma, a sve to moramo propratiti sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Mislim da je velika šansa, još jednom kažem, i turizam. Ko želi da dođe do Niša preko Svrljiga, da odemo do Stare planine. Lepota naše Stare planine, hotel „Rizort“, gospodin Karadžić kao direktor, stvarno je potencijal koji je do sada neiskorišćen. Još jednom, kolege poslanici, dajmo podršku ovoj priči o kojoj ja sada govorim, da zajedno sa ministrom poljoprivrede sa nadležnim ministarstvima…