Još jednom bih rekao, i koleginica pre mene je isto govorila, i gospodin Bojić, da je pošta ono što je potrebno, ona to radi, da ima tradicija, da ima poštovanje svega onog, da u svakom trenutku i na svakom mestu ti ljudi koji su aktivni u pošti, obilaze ta naša sela, jer kako kažem i uvek sam govorio da u našim područjima jugoistočne Srbije, u brdsko-planinskim područjima, kada je najteže, kad je sneg, kada su velike vejavice, samo ti ljudi dolaze do tih naših poljoprivrednih proizvođača, do tih seljaka. Oni kad dođu kod njih, oni im obezbede i neke druge elementarne potrebe, ne samo ta poštanska usluga.

Tako da je vrlo bitno da nastavimo da radimo i da pošta bude ono što jeste, mesto i način kako da dođemo do svakog čoveka u našem svakom selu.

Ja ću još jednom podržati sve ove predloge zakona i ovaj amandman. Mislim da je ovo ispravno što je Vlada prihvatila i tako treba da bude. Pošta, rekao sam, zdravstvene ustanove, veterinarske ustanove, svi mi moramo biti tamo kod naših ljudi u brdsko-planinskim područjima, u našim selima, kada je najteže, kada kako kaže, to ljudi znaju, kada budu veliki smetovi, kada bude katastrofalno vreme, mi tamo idemo. Tu mislim na veterinare, na medicinare, na poštare i na sve ostale ljude koji imaju potrebe, da tim našim ljudima obezbedimo uslove da mogu normalno da žive.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažena gospođo Tanasković, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pred grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini izabran sam sa liste SNS - Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik. Inače, u poslaničkom klubu Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka smo uvek podržavali sve ove predloge zakona koji su bili u interesu svih nas koji živimo na teritoriji cele Srbije.

Danas govorimo o predlogu, odluci, vezano konkretno za RFZO, da se povećaju sredstva, da se tim sredstvima obezbedi određena pomoć našim penzionerima od 5.000 dinara. Svi znamo, to znaju oni koji stvaraju, na koji način se obezbeđuju sredstva, jer samo radom, štednjom se mogu obezbediti sredstva. Što znači da je sadašnja Vlada i prethodna Vlada, na čelu sa našim predsednikom Vučićem, a sada predsednikom Srbije, radila stvarno marljivo, štedela na svemu što je mogla i obezbedila je uslove da danas sada glasamo da se obezbedi još sredstava za naše penzionere.

Kada govorimo o visini te naknade, te pomoći od 5.000 dinara, za nekoga, mogu da kažem sigurno, za nekoga je to malo, ali kada vidimo u kojim područjima i kako ljudi žive, konkretno, malopre je govorio moj kolega Rističević o našim poljoprivrednim penzionerima, o ljudima koji žive od poljoprivrede, o svima onima koji imaju male penzije, tih 5000 dinara za njih će to mnogo značiti. Mogu da podsetim da određeni porezi koje plaćaju ti poljoprivredni penzioneri koji žive u nekom selu, da li u Svrljigu, Beloj Palanci, Knjaževcu, Soko Banji, bilo gde, on plaća određeni porez. Ovih 5.000 dinara sigurno će tim ljudima obezbediti mogućnost da se plati taj porez.

S druge strane, naši poljoprivredni proizvođači u našim selima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom nemaju veliki utrošak električne energije. Sa tih 5000 dinara, oni će imati mogućnost da plate struju, kako se kaže kod nas, za možda celu godinu. To je tih 5.000 dinara, jer svi znamo, prosečno gazdinstvo u mom selu odakle dolazim ja, selo Plužina, i okolna sela, i u drugim opštinama, ljudi koji se bave poljoprivredom, oni nemaju veliki utrošak energije. Oni troše 600, 700 dinara prosečno mesečno. Od toga jeste, jedan deo se izdvaja za Javni servis RTS, što sam ja nekada govorio da i tu gledamo načina da se obezbedi mogućnost da se skine tim ljudima koji imaju dve kuće, jedna kuća stara koja ima posebno brojilo, on i tu plaća tu pretplatu za RTS, pa sam nekada ranije tražio, postavio poslaničko pitanje da se to ljudima ukine, da se samo plaća na jedno brojilo.

Znamo i situacije u našim selima, ima puno primera, da cena struje koju plati za godinu nije više od 5.000 dinara.

Još jednom hvala i Vladi i predsedniku Srbije gospodinu Vučiću, koji je potencirao da se pomaže siromašnima, da se daje malim sredinama, da se daje malim opštinama u brdsko-planinskim područjima. To govorim u ime svih onih koji će dobiti po tih 5.000 dinara i koji će biti za to zahvalni. Zato, još jednom kažem, to će biti da se plati struja za celu godinu, ukoliko on troši 500 dinara, a možda i neki dinar više. To je stvarno velika pomoć za sve naše ljude.

S druge strane, onaj ko ima potrebu da u našim selima obezbedi sebi neku potrepštinu, so, šećer i još takve stvari, sigurno će imati mogućnost da za sebe i za svoju baku, ako živi sa bakom ili sa još nekim, ja sam svedok da su nam sela stara, da mahom mali broj ljudi živi u tim našim domaćinstvima, tako da su to potrepštine koje mogu za 5.000 dinara da uzmu, to su potrepštine za njih možda i za pola godine.

Znači, kada se nešto uštedi i kada se to da za najsiromašnije, to je velika stvar za sve. Tako da, ja mislim da je ovo pozitivno i svi oni koji govore da ovo nije dobro, da je trebalo drugačije, mislim da je ovo ispravno. Moramo pomoći onima najsiromašnijima.

S druge strane, ja sam i kao poslanik i na raznim konferencijama govorio da je potrebno da u periodu koji dolazi da se obezbede mogućnosti da upošljavanje ljudi koji žive u našim tim i takvim brdsko-planinskim opštinama, u takvim sredinama, da oni ljudi, poslodavci koji tamo žele da otvore neki pravni subjekt, da nešto rade, da se tim ljudima obezbedi mogućnost, to moramo zajedno, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, da se obezbedi mogućnost da se takvim ljudima koji se tamo uposle, da bruto zarada koja se daje na ime obaveznih poreza i doprinosa, za njih oslobodi najmanje 50%, da ta razlika koja se oslobodi, da poslodavac da veću platu našim tim radnicima koji se tamo upošljavaju.

To je još jedan od načina da ti naši ljudi koji tamo žive, da tamo mogu da ostanu da žive i da od tog svog rada imaju mogućnost da mogu da finansiraju i sebe i svoju porodicu.

Ja kao predsednik USS sam se uvek zalagao za jugoistok Srbije, u najvećem delu za brdsko-planinska područja, normalno, i za ostale krajeve u Srbiji gde se ljudi bave poljoprivredom, gde ljudi žive na selu i od sela, jer smo svedoci da je selo bilo uvek stub našeg društva. Bez jakog seljaka nema ni jake Srbije. Zato uvek kažem - tuđa ruka svrab ne češe. Ja ovde u Skupštini govorim kao poslanik, kao čovek koji se bavi poljoprivredom, da moramo iznaći mogućnost da više izdvojimo za naše poljoprivredne proizvođače ne samo koji žive na jugoistoku Srbije, nego i van jugoistoka Srbije, za sve one ljude koji žive u takvim brdsko-planinskim područjima sa otežanim uslovima života. Njima moramo dati veću mogućnost. I ovakva pomoć od 5.000 dinara njima će mnogo značiti, a normalno da će značiti i za ostale ljude koji imaju male penzije.

Još jednom, ja sam se uvek zalagao da se nađe mogućnost da se pojedini naši poljoprivredni proizvođači koji imaju neka dugovanja u prethodnom periodu, a znamo, 2002, 2003. i 2009. godine promenjen je zakon kojim se radilo drugačije, uplaćivale se socijalne penzije preko poljoprivrede, gde je jedan bio nosilac gazdinstva, gde su u okviru tog gazdinstva svi bili članovi, samo jedan uplaćivao. Posle toga, 2009. godine, 1. januara, donesen je novi zakon, kojim se svim tim ljudima to dugovanje raspoređuje na sve one poljoprivredne proizvođače koji su u tom gazdinstvu.

Tako da je sada stvarno, to su velika dugovanja kod naših poljoprivrednih proizvođača koji su uplaćivali PIO preko poljoprivrede. To je za njih katastrofalna situacija. Kako kaže malopre gospodin Rističević, moj kolega, saradnik i prijatelj, sa kojim se zajedno zalažemo za potrebe naših poljoprivrednih proizvođača. Ja se uvek zalažem za brdsko-planinska područja i ostale, da se iznađe mogućnost. Imali smo određene sastanke sa našim resornim ministarstvima, da se nađe mogućnost da se ti ljudi oslobode tih dugovanja, da se skine kamata i da oni mogu da uplaćuju PIO preko poljoprivrede u narednom periodu bez problema, da bi mogli da koriste subvencije koje daje država Srbija za poljoprivredu.

Hvala još jednom. Ja ću glasati za ovaj predlog.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran u Skupštini Srbije na listi SNS Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Moji govori su uvek bili na temu poljoprivreda, sela, nerazvijena područja u jugoistoku Srbije i sve ono što tišti te naše ljude. Problemi su tamo u jednom delu problemi o kojima sad ovde govorimo.

Inače, mislim za sve one predloge zakona o kojima sada govorimo, a koji su vezani za Poštu, za sve one potrebne stvari oko toga, bezbednost pošiljki onih ko ih šalje.

Mislim da je potrebno da donesemo ovaj zakon i podržaću ih. Ali, s druge strane, moramo više govoriti o nekim stvarima što se tiče takvih područja iz kojih ja dolazim gde veći broj područja, sela, opština, nema mogućnost da imaju te poštanske usluge u svakom trenutku, gde za potrebe tih naših ljudi koji žive u tim našim područjima, moramo obezbediti adekvatnije i bolje uslove, da može u svakom trenutku čovek, penzioner, da li je to poljoprivrednik, da li bilo koji penzioner, da može da dobije u trenutku kada se uplate sredstva, da može da dobije penziju, da mu dođe to na ruke, jer se dešava i dešavalo se u prethodnom periodu da u područjima iz kojih ja dolazim, a to je veći broj takvih opština u Srbiji, da su sela stara, razuđenost je velika, ima potrebe za otvaranjem još nekih radnih mesta, konkretno za te poštare da može da se dođe do svakog korisnika, do svakog penzionera, do svakog čoveka zato što je njihova potreba takva da oni ne mogu da odu do centralnih mesta, do centra, odnosno do tih opština, odnosno gradova, već treba da dođe do njihovih kuća zato što mahom su to stari, iznemogli, bolesni ljudi.

Ukoliko se čeka da on sam ode da uzme to što mu neko šalje ili penziju, to nije moguće. Ako neko ode umesto njega, dešava se da tim ljudima se ne da prava cifra ili se tim ljudima nešto uzme, a oni to i ne vide zato što su stari i iznemogli i zato što je potrebno da se na takav način obezbedi veći broj tih poštanskih usluga, da se obezbede u svakom selu, da u svakom trenutku može da dođe poštar, da pošta dođe do svake kuće.

S druge strane, razumem da jeste velika potreba tih malih sredina, brdsko-planinskih područja u vreme kada dolazi zima. Verujte mi, u nekim selima teško može da se dođe zato što su to veliki smetovi, vejavice i u takvim selima tim našim ljudima koji imaju potreba da se to za njih donese, određene potrepštine, konkretno to što rade poštari, to što rade ti ljudi koji rade za te poštanske usluge i oni sigurno ne mogu doći i njima moramo da obezbedimo i bolje uslove za rad i moramo obezbediti bolja prevozna sredstva, jer nije sve u tim ljudima zato što ne mogu da stignu na vreme, već su to realne stvari o kojima sada govorim.

Mi smo gledali na nekim medijima kako određeni ljudi koji rade u poštama, rade to na najodgovorniji i najpošteniji način, do svake kuće odu i ako nekada nije prošla radna mašina, odnosno mašina koja čista sneg, koja čisti te smetove. Ljudi ipak odu i završe poslove. Ne samo da rade poštanske usluge, već oni tim našim ljudima koji žive u takvim područjima, takvim selima, obezbeđuju i one ostale potrepštine kao što je hrana, ono što je za njih najpotrebnije. Čak oni za njih donose i lekove koje im prepišu doktori i ukoliko ima neka telefonska linija, oni sa tim ljudima razgovaraju, dogovaraju i na kontu toga im donesu ono što je za njih potrebno.

Ja mislim da u narednom periodu moramo staviti malo veći akcenat na takve ljude baš zbog toga što Srbija jeste velika zemlja, velika teritorija, ali smo dosta demografski ugroženi, posebno ta područja iz kojeg konkretno ja dolazim i svedoci smo da te poštanske usluge u nekim slučajevima dešava se da nestanu, da ne znamo ko ih šalje, a imamo i iskustva da u nekim tim pošiljkama imamo i živih životinja koje su otrovne, koje su opasne za život ljudi.

Zbog toga mislim da je potrebno da donesemo ove zakone, da bude sigurnija ta pošiljka, da znamo ko to šalje. S druge strane, moram reći da je najbitnija stvar da naši ljudi, naši penzioneri, naši svi ti domaćini koji žive u tim našim područjima u kojima su teški uslovi života. Kada je sneg, kada je zima vrlo je teško do tih ljudi da se stigne. Zbog toga je potrebno da se obezbedi veći broj izvršioca, ljudi koji će tim ljudima moći da odnesu ono što im neko šalje, da li je to telegram, da li je to pošiljka koja je bita za njihovu dalju egzistenciju, pa baš zbog toga ću podržati predloge ovih zakona, ali očekujem da će nadležno ministarstvo, da ljudi koji imaju mogućnost da neke stvari kreiraju, da menjaju, da nađu mogućnost da se obezbedi veći broj izvršioca, makar u vremenskim intervalima kada je loše vreme, jer, ponovo kažem, problemi naših mali. Ponekad ih zaborave i njihova deca, pa zbog toga mi moramo kao društveno odgovorni, kao socijalno odgovorni da iz nekih drugih sredstava obezbedimo mogućnost da se dođe do njih.

Igrom slučaja, u mojoj opštini gde je nadležno ministarstvo konkretno gospodina Krkobabića, to moram da kažem, kada je on bio direktor Pošte, ja nemam potrebe da nešto hvalim, ali to je fakat stanje, tamo je u okviru pošte dogovorena i zdravstvena služba, da u danima kada dolazi pošta, da tih dana dolazi i lekar. Na konto toga smo dobili saglasnost nadležnog Ministarstva zdravlja, tako da smo pokrili i određeni broj seoskih područja u kojima nije bila ni pošta, a nije bilo ni zdravstvene zaštite. Baš zbog toga mislim da je potrebno da na tome radimo zajedno i da obezbedimo svim tim našim ljudima sigurniju starost i da imaju mogućnost da od toga žive.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za sve ove zakone i podržaću ih zato što mislim da je ovo potrebno i podržavam na ovaj način našeg predsednika Srbije, gospodina Vučića, koji se svim snagama bori za bolju i lepšu Srbiju, ali za sigurnu budućnost za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i brdsko-planinskim područjima, našim selima.

Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini sam izabran sa liste Srpska napredna stranka - Aleksandar Vučić. Inače sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke u klubu poslaničkom Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka. Uvek smo podržavali sve pozitivne stvari što se tiče naših građana Srbije. Govorim o problemima građana na jugoistoku Srbije, gde je Niš centar.

Ja ću podržati sve ove predloge odluka o izboru sudija, kako predsednika sudova viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova, zato što sam siguran, jer sam gledao ljude koji su izabrani, predloženi u Nišu.

Gospodin Aleksandar Pantić je čovek koji stvarno ima veliko iskustvo. Veoma je cenjen u tim sudovima i u Nišu i okolini, a unazad možda više od sedam, osam godina je član Visokog saveta sudstva, tako da stvarno imamo poverenja u vas. Imamo poverenje u ove ljude koje ste predložili za predsednike višeg suda, za predsednika Višeg suda u Nišu, za predsednika Osnovnog suda u Nišu, a što se tiče ostalih, i tu verujem da ste predložili najbolje ljude. Sudovi na čelu sa ovim predsednicima sudova će raditi, siguran sam, u interesu građana. Znači, ne na štetu građana, već za dobrobit građana.

Neka se sudi onima koji su krivi. Ja bih bio zadovoljniji kada bismo imali mogućnost da u takvim malim opštinama, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Merošina, imamo i sudske jedinice. Nekad smo imali osnovne sudove, sada imamo samo sudeće dane. Nadam se da ćemo to u narednom periodu imati, jer to su stare opštine, gde su mahom stari ljudi, koji imaju potrebe za određenim pravima, pravima koje žele da ostvare na sudu. Zbog toga ja ću još jednom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve predloge ovih ljudi koji su predloženi za predsednike sudova, za nove sudije, jer mislim da vi to radite na najbolji način.

Još jednom kažem i u to sam siguran da čovek koji sedi pored vas, gospodin Aleksandar Pantić, jeste čovek koji je veoma cenjen i poštovan na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, jer, igrom slučaja, imam ljude koji su sudije ili advokati, koji poštuju stvarno sve vas. Još jednom, hvala. Podržaću sve ove predloge zato što mislim da su kvalitetni.

Zahvaljujem se.

Rekao bih isto vezano za te investicione fondove o kojima govorimo. Mislim da je potrebna svima nama jedna veća investicija, konkretno vezano za ova nerazvijena područja, za područje jugoistočne Srbije, gde bismo mogli da obezbedimo bolje uslove za život svih naših građana, da se obezbede bolji putevi, da se obezbede bolje pruge, da se obezbede svi oni alternativni vidovi, vidovi energije, jer je priroda nama dala sve. Mi nemamo dovoljno sredstava, ali kroz ovakve fondove možemo to obezbediti ulaganjem u te male sredine, ulaganjem u poljoprivredu, ulaganjem u sve ono što daje život jeste šansa za razvoj naše zemlje Srbije.

Fondovi o kojima sada govorimo su nešto što je vrlo bitno za naš budući period. Ja još jednom podržavam i naše ministarstvo, ministra finansija, da ovo moramo završiti, moramo usvojiti, jer samo ulaganjem u te naše sredine o kojima govorim, jugoistočne Srbije, brdsko-planinska područja, u poljoprivredu, naša sela, imamo šanse da obezbedimo razvoj naše zemlje Srbije.

Svedoci smo šta je bilo do 2012. godine i svedoci smo kakve su bile privatizacije od 2000. do 2012. godine. Inače, uvek govorim o mom kraju, svojoj opštini, jer je opština Svrljig iz koje dolazim do 2000. godine bila opština koja je stvarno imala razvoj. Do devedeset i neke godine bili smo jedna od najrazvijenijih opština na jugoistoku Srbije. Imali smo više radnika od broja stanovnika. Posle 2000. godine, posle uništavanja privrede, one katastrofalne privatizacije, došli smo do toga da opština ima status nerazvijene.

Očekujemo da u narednom periodu stavimo mnogo veći akcenat na te male sredine, na brdsko-planinska područja, da uložimo u našu poljoprivredu, da uložimo u naša sela, jer priroda nam je dala sve. Mi to moramo iskoristiti ovakvim fondovima. Imamo šansu da radimo na tome, da obezbedimo investicije i da tamo u tim našim područjima ljudi mogu normalnije da žive, da se obezbede uslovi za život zato što stvarno govorimo o nečemu što je vrlo bitno. Turizam, razvoj turizma, poljoprivreda je ono na čemu treba da radimo. Sa druge strane, bez ovakvih investicija, bez fondova, bez pomoći i EU jeste naša budućnost, siguran sam, jer se tamo mnogo više ulaže u poljoprivredu i kroz poljoprivredu, kroz ulaganja u takva područja, verujte mi, siguran sam da ćemo razviti i našu Srbiju.

Još jednom, uvaženi ministre, podržavam sve ove predloge. Mislim da je potrebno da stvarno radimo na tome da se ulaže više u tim našim malim sredinama, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, kao što je naša poljoprivreda i naše selo. Ja neću glasati za ovaj amandman, ali mislim da je potrebno da zakon usvojimo i da to bude za dobrobit svih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, inače predstavljam USS, čiji sam i predsednik.

Ja ću ponovo, kao i do sad govoriti i dati podršku na sve ove predloge zakona. Svi ti zakoni, to su ekonomski zakoni, jer smo svedoci da u prethodnom periodu država Srbija je dala mogućnost razvoju, pojačanju finansiranja i svega onog što je potrebno.

Ali, uvaženi ministre, ja bih samo nešto kratko rekao vezano za probleme malih nerazvijenih opština, opština koje su četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno devastirane opštine. Bilo bi dobro da u narednom periodu, to je bio neki nagoveštaj, da se da mogućnost da firmama koje žele da uposle radnike u takvim opštinama, da se obezbedi smanjenje obaveznog poreza i doprinosa koji je sada tu blizu 60%, da to za te opštine, ukoliko postoji mogućnost, bude makar 20-30%, odnosno 40% manje, da bi ti ljudi mogli tamo za tu razliku da daju platu tim ljudima koje bi uposlili.

Mislim da opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, nerazvijene treba takav podstrek i konkretno tako nešto se slično radi vezano i za poljoprivredu, to su opštine sa otežanim uslovima života, tzv. marginalne opštine. Mislim da bi na ovakav način, kada bismo mogli stimulativno da potpomognemo takve devastirane i četvrte grupe ugrožene opštine kroz oslobađanja tih poreza, jer mislim da je bio neki nagoveštaj oko toga, da bi to stvarno dalo efekta, jer je tako bilo i 90-ih godina, kada su na taj način opštine koje su imale mogućnosti, a država dala tu povoljnost, u tim opštinama su se otvarala nova radna mesta, upošljavali se ljudi i tamo su ljudi ostajali da žive.

Inače, svi mi koji smo ovde u Skupštini vidimo puno pozitivnih stvari koje se rade, konkretno mislim na razvoj infrastrukture puteva, izgradnje pruga, aerodroma i svega onog što daje doprinos razvoju tih naših malih sredina.

Siguran sam da ćemo u okviru ovog našeg današnjeg razgovora i govora vezano za ekonomske probleme koje smo imali u prethodnoj 2012. godini, koji problemi su rešavani i mislim da sada naša Vlada, naš predsednik gospodin Vučić, a i vi ministre radite svoj posao na način kako treba najbolje za naš narod.

Još jednom potenciram, ukoliko postoji neka mogućnost, nađite mogućnosti da se porez i doprinos smanji, taj obavezni porez i doprinos za devastirane opštine u kojima je mnogo manje rađanja, mnogo više umiranja, da bi tim ljudima stimulisali novo upošljavanje, jer je to jedini od načina da se dovedu u firme kod nas, jer svedoci smo da se u Srbiji dosta novih radnih mesta otvara, dolazi mnogo firmi, ali u takvim našim opštinama nema nekih ozbiljnijih firmi koje bi mogle normalno da uposle veći broj radnika, kao što je to u velikim centrima.

Mislim da bi ova moja inicijativa, ovo što govorim, vi već to znate i već ste nešto o tome govorili, bila pozitivna za takve opštine, za radnu snagu, za poljoprivredne proizvođače. Konačno, zadrugarstvo jeste šansa razvoja naše poljoprivrede. Bez zadrugarstva nema ni uspeha. Ali, kroz ove programe stimulativne koje država daje, koje sam i sada predložio vezano za oslobađanje možda određenog dela obaveznog poreza, to bi bilo još bolje za ljude koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, iz kakvog ja dolazim.

Još jednom, glasaću za ove predloge zakona zato što su pozitivni, zato što su dobri, zato što je to pogled u budućnost za našu zemlju.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Evo, samo sekunda.

Konkretno, moje pitanje je – kada će se krenuti sa izgradnjom puta od Zaječara do Knjaževca? To je put koji je vrlo bitan za Istočnu Srbiju i da li će se u tom delu puta raditi i tri mosta koji se nalaze tu, a to je most u Malom Izvoru, Mirićevo i Gornje Zunišje? Da se ti mostovi prošire zato što su ti mostovi usko grlo i tu samo ide saobraćaj u jednom pravcu, a drugi pravac mora da sačeka?

Hvala još jednom. I očekujem da to bude urađeno što pre.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao i do sada da se predstavim, to je nekom smešno ili nije, ali ja se ne krijem ja sam iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini izabran sam na listi SNS Aleksandar Vučić, inače predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

U našem poslaničkom klubu gde je pola socijalista, Ujedinjena seljačka stranka i Narodna seljačka stranka, mi smo uvek govorili o svim ovim stvarima koje se tiču svih nas u Skupštini sa akcentom na poljoprivredu, privredu i na sve ono što je bitno za sve naše ljude u Srbiji. Inače, uvaženi ministre, mislim ja sam i kao poslanik u prethodnom periodu glasao i za našu Vladu i glasao za vas kao ministra zato što sam imao poverenje, baš zbog toga što je naš predsednik Aleksandar Vučić predložio i našu premijerku, a naravno i sve vas, tj. ona je to predložila, ali normalno, uz njegovu saglasnost. Mislim da je to ono pravo što smo trebali da uradimo, jer period od 2014. do 2016. godine bio je period kada se stvarno stiskao kajš i bilo je dosta teško i za poljoprivredu, privredu i za penzionere. Ali, to je sada dalo rezultata i ti rezultati sada su vidljivi. Ulaganjem sada u veće penzije, veće plate za sve one ljude koji rade za potrebe naših građana, sve je to oličenje onog što mi radimo, ono što radite vi.

Inače, ministarstvo koje vi vodite zajedno sa vašim ljudima iz ministarstva, mogu da kažem da stvarno radite maksimalno onako kako treba, za potrebe svih onih, i onih malih opština iz koje ja dolazim, gde smo mi sa vama imali određene razgovore, gde ste vi sve odradili onako kako treba, i ja vam se zahvaljujem, zato što pratite svaki dinar gde se potroši. Tako i treba, to je domaćinsko poslovanje. Mislim da ću ja kao poslanik podržati i ovaj predlog ovog rebalansa i sve ovo što je govoreno i današnjeg dana i sutra, a i prekosutra, jer mislim da je to potrebno za naše ljude koji žive u Srbiji, sa posebnim akcentom na jugoistok Srbije.

Neko kaže da 5000 dinara, ta jednokratna pomoć da to nije ništa, neka dođu kod nas u te naše male sredine, u naša sela, gde čovek ima poljoprivrednu penziju, onolika kolika je, veoma je mala, da veliki broj takvih, tih 5000 dinara, za njih će to značiti da mogu da plate porez, da mogu da plate struju, da mogu da obezbede sebi elementarno ono što je potrebno za zimski period. To je stvarno velika stvar za naše penzionere. Povećanje penzije od 2020. godine, povećana plata za naše medicinare, za naše ljude koji rade u policiji, bezbednosnim službama, za sve one koji rade za potrebe naših građana. To je velika stvar. Moglo je samo ovako da se radi, na realan način, kada ima realna sredstva, kada se u Srbiji upošljavaju ljudi, kada ima sve ono što je potrebno, a povrh toga jeste ulaganje u infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo vrlo brzo otvoriti i auto-put prema Dimitrovgradu, prema Bugarskoj, taj put je u završnoj fazi. Ovaj put prema Grčkoj je otvoren, urađen, auto-put „Miloš Veliki“, što znači, stvarno se mnogo radi što se tiče infrastrukture. Gde se radi infrastruktura, dovođenje investitora, novih privrednika i normalno, to je velika šansa, i to je jedina šansa razvoja Srbije.

Inače, ne rade se samo ti državni putevi, rade se i pruge. Evo, svedok sam da se pruga, više puta sam ponavljao, od Niša do Knjaževca, Zaječaru, ta pruga se radi punom parom, i to će biti još jedna velika stvar za naš koji živimo na istoku Srbije.

Uvaženi ministre, još jednom hvala vama što radite maksimalno korektno, dobro, za potrebe svih nas, sa posebnim akcentom kažem za male opštine, za male sredine i za jugoistok Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U skupštini sam bio na listi SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. U poslaničkom klubu kome ja pripadam to je … Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka. Do sada smo uvek govorili o problemima, iznosili probleme i uvek smo podržavali sve ono što je kvalitetno i dobro.

Ja ću sada govoriti o vašem Izveštaju pošto ja dolazim iz jedne male opštine u kojoj vladaju žene. Najveću odgovornost u opštini imaju žene. Predsednik opštine je žene, predsednik skupštine je žena, načelnik opštine je žena, načelnik za finansije je žena, i niz njih koje vode odgovornu opštinu Svrljig.

Inače, u vašem Izveštaju govori se o svim tim problemima gde govorimo o problemima naših žena.

Ja uvek potenciram jugoistok Srbije, brdsko-planinska područja, potenciram sela, ljude na selu, kako naše žene na selu, ubrzo će biti svetski Dan žena na selu, a to je 15. oktobar, gde te naše žene stvarno imaju veliki problem u tim našim selima zato što nemaju iste uslove života, njima je teže i one rade celog dana, od jutra do sutra.

Prema tome, u okviru vašeg izveštaja vidi se taj problem, na tome moramo svi zajedno raditi, ali to kažem, potenciram, vrlo je bitno da se zna da je mnogo veći problem u opštinama jugoistoka Srbije, brdsko-planinskim područjima, u opštinama koje su demografski najugroženije. Te naše žene u našim selima jesu stub tih naših kuća, domaćinstava, ali njima moramo posvetiti mnogo veću pažnju ne samo ovako govorom, nego i konkretno finansijski, da naša žena na selu ima veću mogućnost da dobije sredstva kojima može da ostvaruje određena prava. Ukoliko se rodi dete na selu, da ta žena, ta porodilja ima najmanje 50% više sredstava u okviru onih žena koje rode u gradu ili u nekim opštinama koje su razvijene.

Inače, nekada sam i ja bio predsednik opštine, 2014. godine, mi smo izdvajali iz našeg budžeta sredstva, gde se uvek izdvajalo 50% više za one žene, za onu decu koja se rode na selu, žene koje rađaju na selu u odnosu na one žene koje žive u Svrljigu. Nama je to bio interes da se vidi ta razlika, zato što se u selima mnogo teže živi.

Uvek kad govorim o našim selima o brdsko-planinskim područjima, o jugoistoku Srbije, uvek sam govorio da je potrebno da se više izdvoje sredstva za sve tamo ljude koji tamo žive, koji tamo žele da stvaraju svoje porodice, kroz programe bračnih zajednica, za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje. Uvek moramo dati veću podršku takvoj sredini, tim ljudima, jer smo svedoci da osim toga što su te opštine stare, demografski najugroženije, gde u nekim našim selima je prosečna starosna granica preko 70 godina, neke opštine su stare u proseku možda i 68 godina.

Prema tome, tim ljudima, u okviru vašeg izveštaja vidi se da ima, da postoje, ali moramo svi ovako ne samo deklarativno da govorimo, nego stvarno moramo i konkretno određenim zakonskim predlozima da potpomognemo tim ljudima da tamo ostanu da žive, da tamo ostanu da prave bračne zajednice, da rađaju decu i da normalno tamo mogu da rade i od svog rada finansiraju sebe i svoju porodicu.

Uvek kad smo imali sastanak Odbora za prava deteta, koji smo i jutros imali, uvek sam govorio i potenciram i tražim da kada se govori o problemima naše dece da se stavi kategorija dece koja žive na selu. Kategorija dece koja žive na selu to su deca koja nemaju istu mogućnost kao deca koja žive u gradu. Ta deca nemaju obdaništa, ta deca nemaju prodavnice, u nekim selima nema vode. Kada se takvo dete rodi, ta žena i to dete, ta porodica mora da imaju mnogo veća izdvajanja, ne samo iz lokala, već i država iz budžeta Republike Srbije.

Uvek sam o tome govorio i to tražim zato što znam da opštine koje su na jugoistoku Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština, u tim opštinama je mnogo teže da se živi, opštine se prazne, mladi ljudi idu u beli svet da rade, da zarađuju, ostaju njihovi roditelji. Zbog toga današnji dan je dan starih.

Mi našim starim ljudima isto moramo obezbediti bolje uslove. Opštine, kao što je moja opština, nemaju mogućnost, mi nemamo, recimo, internistu. Treba da se obezbedi da sve te male opštine, kao što je Svrljig, da ne ponavljam koje su to opštine, da imaju usluge, da mogu u svakom trenutku da obiđu svako domaćinstvo, da obiđu tog starog čoveka. Jer, ti naši ljudi, oni su stvarali ovu zemlju, oni su čuvali ovu zemlju, mi njima moramo obezbediti sigurniju budućnost.

Evo, mi smo sada, kad govorim o svom kraju, imamo potencijal, veliki broj starih ljudi i potrebu za gerontološkim centrom. Imamo mogućnost. Jedan gospodin je kupio objekat i želeo da pravi starački dom. To nije dobra budućnost za takve opštine, ali mi moramo obezbediti sigurnu budućnost i za našu decu, za decu naše dece, za naše žene na selu, za ljude na selu, za sve koji žive u malim opštinama, ali moramo obezbediti sigurniju budućnost za te naše stare ljude koji stvarno imaju velikih problema.

Ja sam kao terenac, kao veterinar, obilazio sela gde taj domaćin, taj čovek koji živi sam, on ne želi svoje domaćinstvo da da nekom drugom da bi sutra koristio sredstva preko Centra za socijalni rad. Ti ljudi, to su pravi domaćini, oni vole svoju zemlju, vole svoje ognjište. Tako je i moj deda učio mog oca i moj otac je prešao da živi na selo zato što je penzioner i ja očekujem da ću nastaviti svoj život kad dođe vreme da pomažem ocu i da ostanem da živim na selu. Zato što je moj deda govorio mom ocu, a moj deda je živeo, dao Bog, 94 godine, govorio je – sine, nemoj da gasiš svoje ognjište.

Zato, zbog takvih ljudi mi moramo čuvati te naše stare ljude, njima pomagati kroz programe koje daje država Srbija, kroz programe pomaganja, kroz geronto-domaćice, uslovi u kući i svega onoga što je potrebno. Brdsko-planinska područja, velika teritorija tih opština, veliki problem je da se dođe kada je veliki sneg, kada je zima, kada su velike vrućine, zbog toga uvek govorim i govoriću, govorim iz srca jer znam i osećam probleme tih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima.

Tim ljudima moramo obezbediti bolju mogućnost tamo da žive i obezbediti elementarne životne uslove i da se tim ljudima i deci na selu i ženama na selu, bračnim parovima koji žive na selu, mora se obezbeđivati više sredstava iz budžeta i Republike Srbije i samih lokalnih samouprava, da se tamo stavi veća pažnja.

Ukoliko to ne uradimo, te opštine su već prazne, gase se i ako to ne uradimo, vrlo teško da će neko da se vrati sutra.

Još jednom, ja ću kao čovek, kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vaš izveštaj. Normalno, uvek govorim ovo što sada govorim i da mi niko ne zameri, jer ovo što govorim znam i osećam pored sebe. Mi smo takvi ljudi, dobri domaćini, ali verujte mi, tamo je mnogo teško, u takvim opštinama, takvim ljudima. Moramo naći načina da im pomognemo, da mladima obezbedimo sigurniju budućnost, a da starijima olakšamo starost.

Još jednom, hvala još jednom uvažena Poverenice. Mislim, vi ste bili kod nas zajedno sa onim gospođama iz ambasada, nekoliko ambasadorki, gde smo mi na dan 15. oktobar, Dan žena na selu dobili sredstva kojim smo obezbedili 40 žena, dobili su za rasad, dobili su mogućnost da sutra kroz plasteničku proizvodnju, da sutra mogu da obezbede svoju egzistenciju.

Hvala još jednom.

Ja vas pozivam da radite i oštrije i brže i jače, što se kaže, za te ljude i da zajedno rešavamo problem koji je stvarno veliki u takvim područjima iz kojeg ja dolazim. Hvala još jednom.

Ja ću kao i moje kolege koji su govorili pre mene da potvrdim sve one stvari koje je rekao i profesor Laketić, predsednik Komisije, naš kolega poslanik, koji je stvarno puno stvari rekao.

Svi problemi koji su nastali posle bombardovanja onih loših stvari koje je uradila NATO alijansa, gde su gađali sve ono što se kreće u svakom delu naše Srbije, gađali Niš, gađane su sve male opštine, od toga imaju posledice. Te posledice, siguran sam, da će ta naša Komisija na čelu sa gospodinom Laketićem utvrditi, iznaći mogućnost da neke stvari se unaprede i normalno da nekim našim ljudima da se potpomogne i normalno finansijski da tražimo neku pomoć od tih koji su nas gađali.

Ja mislim da je to bilo neprimereno, da to nije bilo normalno, ali šta je urađeno, mi o tome sada ovde govorimo, po prvi put se govori o nečemu što je urađeno 1999. godine. Po prvi put saziv Skupštine je, naš saziv Skupštine, govori o tome i osudio je sve one stvari koje su bile nakaradne za vreme NATO agresije.

Mislim da ovaj naš saziv Skupštine i svi mi govorimo o onim stvarima koje su negativne, koje su loše, gde ima stvarno veliki broj naših mladih ljudi koji imaju maligniteta, leukemije, svega onog što je loše. Mislim da od svih koji sedimo ovde znamo šta radimo i ja ću kao i poslanik i kao čovek podržati predlog da novi član Komisije bude Milena Turk, mlada osoba, osoba koja zna, hemičar po struci i osoba koja ima osećaja za sve potrebne stvari.

Gospodin Laketić, kao predsednik Komisije, je čovek koji stvarno u detalje govori o svemu, ima iskustva, znanja, a to važi i za ostale komisije. Inače, ja mislim da mi niko neće zameriti pošto ovih dana tj. za nekoliko dana biće i još jedni izbori na Kosovu, gde pozivam još jednom sve naše ljude da izađu 6. oktobra i da glasaju za našu listu „Srpska“, jer je to još jedna šansa da radimo u interesu naše zemlje Srbije.

Drage kolege poslanici, siguran sam da svi mi ovde znamo šta radimo i gospodine Laketiću zajedno sa našom Milenom, siguran sam da će imati mogućnost da utvrdimo sve one negativne stvari i da tražimo odgovornost od onih koji su nas gađali.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Poštovani predsedavajući, isto po amandmanu.

Kao i moje kolege koje su govorile pre mene, podržavam amandman kolege Rističevića. U jednom govoru stoji, kada smo govorili baš o zakonu, mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, član 2, o kome sada govorimo, ono što je za nas vrlo bitno.

Što se tiče tog zakona, siguran sam da ćemo usvojiti Zakon o dualnom obrazovanju za visoko obrazovanje. Vrlo je bitno i to, pošto u prethodnom periodu govorili smo i radi se na ulaganju u poljoprivredu, ulaganju u nove zadruge, u zadrugarstvo, svedoci smo da je veliki broj zadruga otvoren. Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost, pošto su to velika sredstva koja se izdvajaju za program zadrugarstva, da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke.

Da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke. Konkretno da li je to veterina, da li je to stočarstvo, da li je zaštita bilja, da li je bilo šta u vezi sa poljoprivredom, agro-ekonomija u poljoprivredi, da ti mladi stručnjaci, kad usvojimo ovaj zakon i te zadruge koje su novoformirane, koje rade programe oko poljoprivrede, jer smo svedoci da bez jake poljoprivrede nema ni razvoja naše zemlje Srbije.

Kroz ovaj program i mogućnost da kroz visoko dualno obrazovanje studenti mogu da se uključe u te zadruge, da zajedno, uz program koji će, siguran sam imati mogućnost u narednom periodu da se obezbede još sredstava za zadrugarstvo, za poljoprivredu, da kroz to zadrugarstvo ima mogućnost usavršavanja tih mladih studenata, ljudi, to su budući stručnjaci, koji će siguran sam dati veću mogućnost za bolji razvoj naše poljoprivrede u Srbiji.

Inače, fakulteti i univerziteti u Nišu, Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, koji sada ima veliki broj studenata, ima dovoljan broj studenata koji će siguran sam raditi na tim našim poljima. Imamo Visoku poljoprivrednu školu u Prokuplju koja se isto bavi studiranjem i pomoći našim ljudima, mladim ljudima da završavaju te poljoprivredne nauke. Ti ljudi, ti studenti kroz program dualnog obrazovanja siguran sam da će se uključiti u te zadruge u to zadrugarstvo, a bilo bi dobro da u narednom periodu uđemo u postupak i određene stvari da se pospeši to dualno obrazovanje za fakultete, da se pospeši kroz finansiranje još sredstava za zadrugarstvo, da se zadruga koja dobije sredstva.

Što se tiče programa, to rada, biće voćarstvo, stočarstvo, mlekarstvo ili bilo šta drugo, da te zadruge kroz programe koje daje država Srbija. Govorili smo da će kroz zadrugarstvo imati mogućnost da se uposle stručnjaci, po jedan stručnjak da dobije radno mesto koje ćemo finansirati kroz budžet Republike Srbije, bilo bi dobro to da ljudi koji završavaju poljoprivredne fakultete da imaju mogućnost, ti studenti da se uključe na vreme u zadrugarstvo, da kroz program zadrugarstva, uz pomoć budžeta Republike Srbije, da ti ljudi tamo ostanu da rade i samo tako znanjem će imati i mogućnost da uspe i ta zadruga i poljoprivreda u našoj zemlji.

Ujedno mislim da bi bilo dobro da zajedno u narednom periodu i nadležno ministarstvo, koje vodi ministar Šarčević zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje odradi određene korake da se na tom delu i radi, da kroz program upošljavanja da se mogućnost da te programe kao što su zadrugarstvo, kao što su tehničke nauke, fakulteti, poljoprivredni fakulteti, da mogu studenti da upišu te fakultete i da kroz program dualnog obrazovanja uz podršku i nadležnog ministarstva tehnički se odradi i da to potpomogne i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To je jedan od načina da se uključe ti mladi studenti, koji su sutra budući stručnjaci, da se uključe da ostanu u tim našim poljima, u tim našim zadrugama, u tim našim opštinama i da na taj način ostvarimo našu želju da ljudi ostanu tu da žive, da rade i da se razvija naša poljoprivreda, da se razvija, u najvećem delu jugoistok Srbije, jer uvek sam govorio da je jugoistok Srbije, gde treba mnogo više ulagati, da više treba da se radi za dovođenje tih investitora, ali kroz program zadrugarstva moramo dati podršku i mladim ljudima budućim stručnjacima, a sada studentima da mogu te zadruge imati, a imaju sigurno potrebe da imaju mogućnost da se tim studentima kroz dualno obrazovanje obezbedi sutra sigurno radno mesto.

Još jednom, ja ću podržati amandman kolege Rističevića i mislim da još jednom moramo staviti tačku na određene stvari. Jeste poljoprivreda nešto najbitnije za našu zemlju Srbiju, ali s druge strane, malopre kolega koji je govorio vezano za probleme nacionalne manjine ovde kod nas u Srbiji, Albanaca, mislim da to ne priliči. Mislim da svi ovde koji smo tu i u Srbiji trebamo 6. oktobra na izborima na Kosovu da damo podršku našoj Srpskoj listi i da naši ljudi dole na Kosovu imaju mogućnost da predstavljaju sve nas za potrebe koje se tiču njih.

Još jednom hvala lepo uvaženi ministre, ovo je dobra stvar, dualno obrazovanje jeste dobra stvar i da zajedno gledamo kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz program zadrugarstva, da se budućim stručnjacima, koji upisuju poljoprivredne nauke da mogu da kroz dualno obrazovanje tamo ostanu da rade i da na taj način damo podstrek našem razvoju poljoprivrede.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini Srbije izabran na listi SNS - Aleksandar Vučić, a predstavljam USS, čiji sam predsednik i čije sedište je u Svrljigu.

Inače sam u poslaničkom klubu Pokret socijalista, NSS, USS i ja ću, kao i do sada, reći stvari koje se tiču nas na jugoistoku Srbije, a konkretno što se tiče ovog zakona i ovog seta zakona koji je danas na dnevnom redu.

Što se tiče intelektualne svojine i svega onoga o čemu smo sada pričali, za sve nas je vrlo bitno što imamo veliki broj naših ljudi koji su uradili nešto, a posle toga neko pokušao to da uzme i da iskoristi. Ovim zakonima imamo mogućnost to da zaustavimo, da sprečimo i, normalno, da stavimo da to bude onako kako treba, kao što je i u zemljama EU, gde mi želimo da uđemo i gde želimo da budemo.

Ja ću sada pomenuti nekoliko stvari koje se tiču ovog dela jugoistoka Srbije, odakle ja dolazim, gde ja živim. Recimo, most na železničkoj pruzi, koji je rađen 1915-1916 godine, je uradio Milutin Milanković, naš čovek, naučnik, čovek koji je uradio puno stvari koje su prepoznatljive u našoj Srbiji, Jugoslaviji, ali to je baš vezano za njega. Konkretno, to je pravljeno od armiranog betona, gde je od tog trenutka napravljen patent koji se i dan danas koristi.

Mostovi koji su sada urađeni na reci Timok u delu te naše železničke pruge, koja se sada ponovo obnavlja, rekonstruiše i stavlja u funkciju da bude u projektovano stanje, kao što bi trebalo da bude unazad 20 godina, tek sada se radi. Taj patent koji je uradio Milutin Milanković je korišćen i koristi se i sada.

Ja bih pozvao ljude koji žele da vide lepote kraja jugoistočne Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu lepotu, da vide te mostove, da vide tu klisuru koja je stvarno prelepa, bogom dana za turizam i za sve ono što je dobro kod nas. Svrljig, Svrljiške planine, Stara planina prepoznatljive su po tome što ima veliki broj autohtonih biljki, lekovitog bilja koje samo tamo raste, a kada govorimo o svrljiškom kraju, uvek se kaže sada svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški kačkavalj, svrljiški belmuž.

Svi znamo da imamo veliki problem sa demografijom na jugoistoku Srbije, ali i u samoj Srbiji, ja mogu da kažem pošto ti specijaliteti našeg kraja daju snagu, daju moć, a to je belmuž, da se konzumiraju ti naši proizvodi, jer je taj svrljiški proizvod, svrljiški belmuž zaštićen, zaštićeno geografsko poreklo, zaštićen patent za izradu, ali, s druge strane, to su radili naši pradedovi, naše prabake koje su pravile taj belmuž, te specijalitete, koji su sada konačno i zaštićeni i urađeni na taj način da svi naši ljudi koji žele da probaju taj kvalitetan proizvod mogu da dođu do Svrljiga ne zato što ga rade svrljiški domaćini i domaćice, nego baš zbog toga što svrljiške ovce i krave koje pasu travu na Svrljiškim planinama, na Staroj planini, na tim pašnjacima, one konzumiraju to lekovito bilje i zbog toga su naši proizvodi - svrljiški sir, svrljiški belmuž, svrljiški kačkavalj, svrljiško jagnje, baš zbog toga prepoznatljivi zato su kvalitetni i zato je on zaštićen i ima ga smo kod nas i proizvodi se samo od tog našeg svrljiškog mleka.

Još nešto za mene kao čoveka koji dolazi sa jugoistoka Srbije je vrlo bitno, da kažem i da znamo svi da unazad 50 godina, tačnije 3. maja 1969. godine, Milutin Veljković je čovek koji je ušao tada u pećinu. Ta pećina se zove Samar. Nalazi se u delu sela Kopajkošara. Tu je ušao i tu je bio više od 470 dana. Inače, pamtimo to vreme, ja sam rođen otprilike te godine, po Hladnom ratu, gde je bila velika netrpeljivost između zemalja znamo već kojih i sada gde je bio Hladni rat, tu je bilo i nuklearno oružje. Postojala je opasnost da će da se iskoristi i zbog toga je taj gospodin, koji je sada umro, bio tamo da bi video na koji način može da se opstane, da se živi u zatvorenom prostoru, u pećini, ukoliko se, ne daj Bože, desi neka nuklearna katastrofa. Kao što sam rekao, bio je u to vreme Hladni rat. Sada, posle 50 godina, koriste se svi ti zapisi, sve ono što je radio Milutin Veljković. Sve se to koristi za napredak. To koriste naši instituti. To koriste i neke druge svetske organizacije, jer je to praksa i viđeno je na samom čoveku, a on je sve to zapisivao i pratio, a iza toga stoji to vreme država Jugoslavija.

Sve to je rađeno u delu opštine iz koje ja dolazim, a to je opština Svrljig i siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada izglasamo ove zakone, zaštitimo sve ono što vredi, a imamo još veliki broj naših ljudi koji su iz mog kraja, a ima još više ljudi koji su iz Niša, jugoistočna Srbija, jer, kao što je rekao malopre moj kolega Zukorlić, naše bogatstvo jesu ljudi, naše bogatstvo jeste narod, srpski narod koji je pametan, koji zna i koji je uvek bio za to da se ide napred.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasamo za set ovih zakona. Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih zakona i nešto što daje da se ide napred, jer svi mi želimo da idemo napred uz našeg predsednika Vučića, koji zajedno sa nama želi da naša Srbija bude lider na Balkanu, kao što jeste, da budemo jači, da budemo bolji, ali da nas svako poštuje, kao što mi poštujemo svakog.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasaju za set ovih zakona.

Uvaženi ministre, pozivam vas da dođete u Svrljig, da budete naš gost, jer se ovih dana radi na rekonstrukciji srednje škole, koja će biti u najlepšem izdanju rađena, osnovna škola. Radimo i vrtiće iz naših sredstava, tako da bi bilo dobro da dođete u Svrljig, jer naša opština Svrljig stavlja veliki akcenat na mladost, na školstvo i na znanje.