Zahvaljujem se.

Uvaženi građani Srbije, ja sam više puta postavljao pitanja koja se tiču svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i cele Srbije. sada ću postaviti jedno pitanje VSS.

Svedoci smo da unazad nekoliko dana, tačnije od 20. decembra pa do današnjeg dana se traži nestala devojčica koja je nestala 20. decembra kada je pošla u školu i od tog dana, do današnjeg dana se traži da se nađe. Vidimo po saznanju policije i svih koji rade tu istragu i utvrdilo se da je nju oteo seksualni manijak, pedofil, Ninoslav Jovanović. To je čovek koji je bolestan, koji je bio više puta u zatvoru, čovek koji kada je pušten 2018. godine, posle zatvorske kazne koju je odležao je ponovo pravio probleme. Slao je mejlove, slao je različite poruke nekoj deci. On je prepoznatljiv kao malčanski berberin. Više puta je silovao, napadao maloletnu decu.

Sada se desio nemio slučaj gde više od 300 policajaca, ljudi koji su iz okoline Niša, iz cele Srbije došli da traže nestalu devojčicu, koja je odličan učenik. Taj manijak, ludak koji je oteo tu devojčicu se kreće od sela Malče, gde je negde u okolini imao svoje skrovište, kasnije, putem pruge je išao preko Svrljiga, u Knjaževac, gde se stvarno velika panika napravila, gde veliki broj ljudi sada pokušava da nađe tog manijaka, zajedno sa našom policijom, sa našom žandarmerijom, zajedno sa ljudima koji su lovci, koji znaju svaki pedalj te teritorije.

Za mene kao čoveka, roditelja, brata, sina je vrlo bitno da takvi manijaci, takvi pedofili, ludaci budu sankcionisani na način kako zaslužuju.

Svedok sam i ovde je gospodin Rističević govorio, a i gospodin Jurić je govorio o sudiji Apelacionog suda. Sudija se zove valjda Majić, Malić. Čovek koji je oslobodio pedofila, čovek koji je u obrazloženju te presude rekao da taj i taj, te nacionalnosti, nije znao da to nije dozvoljeno.

Zbog takvih ljudi se sada puštaju pedofili koji su sutra u svakom trenutku spremni da ponovo naprave isto delo. Mislim da VSS pod hitno mora da reaguje na takve odluke suda, bez obzira što je sudija samostalan u svom radu i radi po zakonu. Mislim da moramo raditi, i sud i svi mi u interesu svih naših građana. Mora postojati pravna sigurnost i to se podrazumeva, ali ako neki silovatelj siluje decu, vraća se tom istom delu posle izdržavanja kazne i neko ga oslobađa ponovo, mislim da moramo staviti prst na čelo i da kažemo da li normalno da takvim ljudima, pedofilima dajemo oslobađajuće presude.

Zbog toga bih još jednom pozvao sve ljude koji žive na teritoriji istočne Srbije, da ukoliko imaju saznanja, pošto sada policija, vojska, žandarmerija i svi ljudi tamo, sa naporima se trude da nađu tog manijaka, da se daju informacije. I još jednom tražim od VSS da se preispita odluka, da svi ti koji vode postupke protiv takvih ljudi, moraju da rade u skladu sa zakonom, moraju ti ljudi da budu osuđeni na najstrožije kazne i da ne budu pušteni, a sutra ljudi uplašeni.

U Svrljigu se ljudi plaše što je još jedan čovek oslobođen, koji je isto imao neke slične radnje. Roditelji sada čekaju decu, plaše se za decu. Nikad nikoga ne smemo da osudimo unapred, ali ako je neko već pravio neko krivično delo, posebno obljuba nad maloletnim detetom, pokušaj ubistva itd. te ljude moramo najstrožije kazniti i tim ljudima se ne sme dozvoliti da budu slobodni ukoliko nema mogućnosti da se kontrolišu.

Zato još jednom, moje pitanje je – kada će i kako imati odgovornost svaki onaj sudija koji dozvoli da pedofil izađe na ulicu i da ga oslobode kao da ništa nije uradio, a posle toga se desi situacija da taj isti pedofil napravi još jednom isto delo i ubije svoju žrtvu.

Ovo govorim zato što se sada dešava na teritoriji gde živim, gde žive ljudi iz Knjaževca, Svrljiga, Malče, Niša. Tražim odgovornost za svakog ko stavi ruku na nedužno dete.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice skupštine, kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije, u područjima kao što je Svrljig, u područjima koja su nerazvijena, ali područjima koja imaju budućnost.

Jedna od stvari koje sam čuo sada kad sam došao jeste da je Odbor za kulturu i informisanje predložio dva člana REM-a, da polako, ali sigurno se poštuje ono što je dogovoreno, vezano za predstojeće izbore. Mene samo čisto interesuje, kao čoveka, pošto sve one stvari o kojima smo govorili, o kojima se govorilo na tim sastancima, sve se rešava za dobrobit svih nas, da se izađe na izbore, da se poštuje Ustav.

Mogu čisto da kažem kolegama i građanima Srbije da je Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, 22. decembra imala sednicu Glavnog odbora gde je donesena odluka da se izađe na parlamentarne, na pokrajinske i na lokalne izbore. To je jedini način da se čuje i oseti glas naroda kroz glasački listić. Normalno, vrlo je bitno da poštujemo ono što nam Ustav kaže i daje se mogućnost da svi građani Srbije mogu da glasaju u bilo kom delu naše zemlje da budu.

Pošto smo dobili i dobiće se popunjenost REM-a, ja sam siguran da će najveći broj stranaka izaći na parlamentarne izbore, kako na parlamentarne, tako i na pokrajinske i na lokalne izbore, a one stranke koje razmatraju nekakav bojkot, to je za njih jedina stvar zato što, siguran sam, nemaju podršku svih građana, nemaju podršku građana Srbije.

Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, će izaći na parlamentarne izbore, dati podršku politici koja vodi Srbiju u bolju budućnost, dati podršku i našem predsedniku Aleksandru Vučiću da nastavi da radi za dobrobit svih građana Srbije, pa u bilo kom delu Srbije da se oni nalaze.

Jedna od stvari koja je pozitivna i dobra za sve nas jeste i aktivnost našeg predsednika za „mali Šengen“ zato što je to dobra stvar da se otvaraju granice, da se radi, da se stvaraju kontakti, normalno, da se upošljavaju ljudi. Mi ćemo to podržati, i kao Ujedinjena seljačka stranka i ja kao narodni poslanik, jer mislim da je budućnost za sve nas kada se poštuju prijatelji, kada se uvažavaju komšije, a to naša zemlja Srbija radi.

Interesuje me još jedna stvar, a to je, pošto je gospodin Vučić rekao ranije da će imati mogućnost u nekom narednom periodu da Vlada, da Skupština izglasaju određene zakone koji će biti leks specijalis za potrebe nerazvijenih područja, nerazvijenih regiona, gde će tu imati mogućnost da se više ulažu sredstva i u infrastrukturu i u one potrebne stvari, kao što su zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, poljoprivreda, privreda.

Voleo bih da to bude u toku naredne godine, da se obezbede uslovi za bolji život, da se obezbede uslovi za život u svakom delu naše Srbije, da u našim selima, kao što je selo odakle ja dolazim, selo Plužina, mogu da se obezbede elementarni uslovi, da ima mogućnost za doktora, za medicinsku sestru, da se obezbede uslovi za vodovod, za kanalizaciju, i, normalno, da ljudi tamo mogu da svoje proizvode lakše plasiraju putem zadrugarstva.

Jedna od tih stvari jeste taj predlog koji je sam gospodin Vučić rekao, predlog da se regionima i okruzima daju veće mogućnosti, veća ulaganja i da se tamo obezbede bolji uslovi za život.

Još jednom, ja pozivam sve ljude, sve građane da daju podršku svima nama koji želimo dobro Srbiji. Ujedinjena seljačka stranka, gde sam ja predsednik, sigurno će izaći na izbore, na parlamentarne, lokalne, pokrajinske, normalno sa nekim u koaliciji, a sigurno ćemo dati podršku predsedniku Srbije zato što on radi za dobrobit svih građana Srbije.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, ja ću kao i do sada da postavim određena pitanja koja se tiču ljudi koji žive na selu i od sela, koji žive u nerazvijenim područjima, koji žive u brdsko-planinskim područjima, u demografski ugroženim područjima i regionima.

Inače, pre nego što postavim pitanja, iskoristio bih prvo priliku da svim našim pravoslavnim vernicima, Srbima i svima ostalima koji slave Svetog Nikolu da čestitam slavu, da poželim svakom ko slavi da u zdravlju, sreći i veselju slavi i da za sve nas ova naredna godina 2020. bude rodna, blagorodna, kako u kući, tako i na njivi. Jer, Srbiji treba nataliteta, moramo poštovati našu tradiciju, našu veru i moramo poštovati sve ljude koji žive u Srbiji.

Još jednom, srećna slava srpski domaćini.

Kao prvo, ja bih se obratio Ministarstvu pravde i interesuje me, pošto veliki broj lokalnih samouprava nema osnovne sudove, koje su izgubili u nekom prethodnom periodu, nema sudske jedinice koje su izgubile u prethodnom periodu, a sve to, verovatno, zbog nedovoljnog broja predmeta ili ne znam zbog čega, u nekim tim lokalnim samoupravama postoje sudeći dani, pa me interesuje, zbog ljudi koji žive u takvim lokalnim samoupravama, koji nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, a imaju sudeće dane – da li će imati u narednom periodu, 2020. godine, da i dalje ti sudeći dani budu kod njih, da u tim njihovim opštinama, centrima dolaze predstavnici ili sudije, da naši ljudi koji žive u takvim područjima da mogu da obavljaju sebi potrebne stvari?

Jer, svedoci smo da takav broj lokalnih samouprava koje nemaju ni osnovne sudove, ni sudske jedinice, već samo sudeće dane, u tim opštinama je stvarno teška situacija. To su mahom stari ljudi koji nemaju mogućnosti da dođu čak ni do centra te opštine, a kamoli da dođu do većih centara, odnosno do osnovnih sudova koji su u njihovim centrima. Recimo, na teritoriji Timočke krajine sud je u Knjaževcu, odnosno Zaječaru. Ima nekih opština koje nemaju.

U Nišu sudovi su, opštine kao što je Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i veći broj takvih opština, Ražanj, nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, imaju sudeće dane. Ti ljudi imaju obavezu da, ukoliko se ugase ti sudeći dani, kad dolazi sudija kod njih u Niš, ti ljudi će tada imati obavezu da idu u te centre, a verujte mi, nema mogućnosti. To su mahom stariji ljudi koji treba da dođu uz pratnju, a ukoliko ne dođu, za njih slede sankcije, jer svi znamo kako sud radi, radi u interesu da se poštuje zakon.

To što pitam, to važi isto i za poreske uprave, pošto smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava, imale su ekspoziture poreske uprave, dok sada, unazad nekoliko meseci te poreske uprave su sada dislocirane u centre. Nekada je Srvljig imao svoju ekspozituru, pa je centrala bila u Knjaževcu. Sada je sve to ugašeno i sve se rešava preko jednog centra, a to je Poreska uprava u Nišu.

Veliki problem jeste to što sada naši građani iz tih malih sredina nemaju mogućnosti da rešavaju svoje probleme, da na neki način završavaju one potrebne stvari koje su do sad završavali, recimo, za prenos auta, za prenos imovine i takve stvari gde se plaćaju određeni porezi, to sad sve mora da se radi u centrima, a to je veliki problem i za punjenje budžeta.

Da li u narednom periodu ima mogućnosti da se određene poreske jedinice ponovo stave u funkciju, da tamo ljudi mogu da obavljaju svoje egzistencijalne potrebe na način kako je to rađeno do ovog perioda?

Još nešto oko toga što bih hteo da kažem i bitno je, pošto svi znamo i da naš predsednik Aleksandar Vučić je već rekao i najavio da će imati potrebe i obaveza je države da se u posebnim okruzima, regionima donesu određeni leks specijalis zakoni koji će dati mogućnost da se tu više stimuliše, da se više ulaže, da se oslobađaju poslodavci i da se poveća plata na taj način zaposlenim radnicima koji žive na takvim teritorijama, interesuje me da li se to priprema, da li Vlada to priprema, nadležna ministarstva? Celokupna Vlada ima obaveze prema takvim lokalnim samoupravama, jer svedoci smo da je potrebno mnogo veće ulaganje. Još jedno bih voleo da znam – da li će to biti u narednoj 2020. godini?

Zahvaljujem se.

Ja bih isto po amandmanu, pošto je koleginica već puno stvari rekla vezano za ovaj amandman, da je Vlada dala pravo obrazloženje.

Mislim da u okviru Predloga ovog zakona vezano za javne nabavke konkretno imaće mnogo boljih stvari nego što su bile do sada. Znači, zakon se popravlja. Daje se mogućnost da se kvalitetnije rade javne nabavke, da se kontroliše, ali, s druge strane, i tehnički da se to završava mnogo brže, jer smo imali iks situacija da pojedini učesnici u javnim nabavkama jedni druge varaju, lažu, a sve na štetu onog ko podnese zahteva, odnosno ko traži da se neki posao odradi.

Do sada su imali veći broj takvih javnih nabavki gde su okviru toga urađene loše stvari i data je sada mogućnost da se to popravi. Mislim da je ovaj zakon mnogo bolji. Daje se veća mogućnost da to bude urađeno na najbolji način, da se radi veća kontrola.

Normalno, rezultat toga mora biti veća ušteda za sve naše lokalne samouprave, za sve one privredne subjekte koji rade poslove javnih nabavki. Na taj način ćemo imati mogućnost da stvarno obezbedimo više sredstava za nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za područja opštine kojima je potrebno da se više izdvaja kroz program razvoja privrede, poljoprivrede i svih onih stvari o kojima govorim.

Ja ću još jednom podržati predlog ovog zakona kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke. Mislim da je ovaj Predlog zakona bolji, daje veću mogućnost da se poslovi završavaju za dobrobit i jeftinijih ponuda, normalno, i da budu kvalitetniji radovi, da to bude za dobrobit svih onih kojima je to potrebno.

Još jednom, kolege iz SRS imaju niz amandmana koji su, ovako kada se gleda tehnički, korektno je da se kaže da je to dobro. Dobro je da se kaže da bude sve na srpskom jeziku. Ja sam uvek bio za to da bude sve na srpskom, ali moramo poštovati određene smernice, jer naša želja jeste kao države da idemo prema EU, da imamo određene stvari i privilegije koje tamo dobijamo.

Još jednom, mislim da je ovaj zakon pozitivan i da ne treba prihvatiti ovaj amandman.

(Aleksandar Šešelj: Replika.)

Zahvaljujem se.

Ja bih samo rekao nekoliko stvari.

Malo pre sam počeo neku priču, konkretno, vezano za istočnu Srbiju, za rad infrastrukture u istočnoj Srbiji. Ja mogu da kažem odgovorno da se tamo krenulo sa radovima, da se onaj magistralni put koji ide od Knjaževca prema Zaječaru, tamo sad kreće kompletna rekonstrukcija tog puta, da se pruga od Niša, Svrljiga, preko Knjaževca, Zaječara, rekonstruiše, što je veliki znak i dobar znak da se u istočnoj Srbiji kreće sa radovima, da se kreće sa onim stvarima koje su vrlo bitne za razvoj istočne Srbije. Svedoci smo da u periodu koji je bio iza nas, do 2012. godine, iks negativnih stvari su tamo urađene.

Prema tome, mislim da je ispravna stvar da se ovde govori o problemima vezanim za javne nabavke. Još jednom mogu da kažem, odgovorno, da mislim da je ovaj predlog zakona mnogo bolji, da se daje veća mogućnost da se što kvalitetnije radi sa javnim nabavkama, da se kontroliše, normalno, svako onaj ko krši zakon i da za to mora da odgovara.

Uštede koje sada radimo, kroz program javnih nabavki, to su uštede koje će dati mogućnost da se sutra u lokalnim samoupravama koje su nerazvijene, da može više da se radi.

Inače, u svakom trenutku ima ljudi koji su spremni da krše zakon, ali još jednom kažem da država Srbija, da naš predsednik Srbije i da Vlada u okviru svojih nadležnosti rade ono što može da se uradi. Uvek može da se nađe zarez, tačka za neke stvari koje su tehničke, ali koje ne menjaju neku bitnu stvar u okviru toga.

Još jednom, uvažena koleginice Vjerice, stvarno podržavam sve pozitivne stvari i mislim da je dobro da ovaj zakon bude donesen i mislim da je potrebno da se nastavi sa radovima, sa izgradnjom autoputeva, saobraćajnica, železnice, sa izgradnjom aerodroma, jer svedoci smo da se u Srbiji gradi i da to tako mora da se nastavi. Sa druge strane, onaj ko je kriv za to mora da odgovara, pa nije bitno da li iz neke male sredine ili iz velikih gradova. Niko ne sme da bude zaštićen, ne sme da bude na način kako ne treba, nego svi treba da radimo u interesu građana Srbije, a ja uvek govorim o problemima nerazvijenih, malih sredina, brdsko-planinskih područja, naših sela i naše poljoprivrede.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste SNS Aleksandar Vučić, inače predstavljam u Skupštini Srbije USS čiji sam i predsednik.

Ja sam kao i do sada uvek podržavao predloge zakona sa akcentom i onim stvarima koje sam govorio, a govorio sam uvek iz delokruga malih sredina, jugoistoka Srbije, nerazvijenih područja poljoprivrede. Mislim da je to dobro da se čuje glas ljudi koji žive u područjima sa težim uslovima života, koji dolaze iz seoskih područja, koji dolaze iz naših sela. Mislim da je dobro da sada u Skupštini, što govorimo sada o ovim završnim računima budžeta Republike Srbije koji su rađeni od 2002. godine, pa do 2018. godine. Mislim da su sve to elementi za puno stvari, gde se vide parametri kako je rađeno u periodu od 2000. godine, pa do 2012. godine. Posle toga drugačije jer se vidi rast i razvoj naše zemlje Srbije.

Svedoci smo da posle 2000. godine veliki broj firmi koje su bile veoma jake, moćne firme u područjima koje su nekada bila razvijena područja, jedno takvo jeste Svrljig odakle ja dolazim. Svrljig je nekada bio razvijeno područje, ali posle 2000. godine kada su došli oni stručnjaci, ljudi oslobodioci koji su nas oslobodili od profita, od biznisa, oslobodili sve naše ljude od radnih mesta, 2000. godine, pa na ovamo imali smo velikih problema konkretno.

Prve privatizacije koje su rađene u mojoj opštini odakle ja dolazim, a takve slične privatizacije i u okolnim opštinama i na jugoistoku i u Nišu to su bile katastrofalne privatizacije gde su bile sve na štetu radnika, na štetu lokalnih zajednica, na štetu države Srbije. To je bio samo interes, uskogrudi pojedinaca koji su u to vreme bili u vrhu vlasti, kako republičke tako i pokrajinske vlasti.

Jedan od ljudi koji su privatizovali jednu firmu, to je bila prva privatizacija u Svrljigu. Privatizovana je firma „Krzno-Svrljig“, koja je imala u to vreme preko 5.000 bundi, onih kvalitetnih bundi u samom svom vlasništvu. U to vreme, ti stručnjaci koji su bili u vreme DOS-a, koji su oslobodili sve nas od tih dobrih stvari, oni su privatizovali tu firmu, kupili su je, a u novom sistemu privatizacije bili su savezni poslanici koji su bili iz neke druge političke stranke koja je u to vreme bila u DOS-u. To je bio pokazatelj, prva privatizacija koja je uništila, koja je propala. Posle toga su bile i elektronska i „Maja“ i tekstili.

Veći broj tih privatizacija je urađeno na štetu naših ljudi, naših radnika, na štetu države Srbije, a u interesu pojedinaca. Mislim da je to bila katastrofalna situacija. U to vreme sam bio predsednik sindikata, pokušavao sam da nekim svojim angažovanjem te stvari zaustavimo, ali nije se moglo uraditi.

Svi ovi izveštaji koje sada ovde imamo, o kojima sada govorimo o završnim budžetima od 2002. godine pa na ovamo, vide se parametri kako je to rađeno kada se prodavalo jedno, drugo, treće. To je bilo mnogo lepo da se troši novac građana Republike Srbije, a posle toga došlo se u situaciju da su deficiti bili katastrofalni, da je budžet same Republike Srbije bio u veoma lošem stanju, ali to nema veze i 2003, 2004, 2005, 2006. godine privatizacije su nastavljene. Rađene su privatizacije iz stečaja gde su se bogatili stečajni upravnici, gde je sve to bilo na štetu naših radnika. To vreme od 2000. godine pa na ovamo, bile su i uništavane su zadruge, zadružna imovina, poljoprivredna gazdinstva. Sve se to reflektuje kroz završne budžete Republike Srbije gde se vidi kako je to bilo veoma loše. Otpuštanje radnika, nezaposlenost.

A što se tiče poljoprivrede? Poljoprivreda je u tom periodu imala još snage da se bori, imala još snage da radi, ali korak po korak i to je polako počelo da se gasi. Nemamo više ljudi mladih koji žele da se bave poljoprivredom. Loš primer kada su zadruge uništene, to vreme 2000. godine, pa na ovamo. Prema tome, sve su to bili elementi za završni račun gde je bio budžet Republike Srbije u deficitu, gde je bilo alarmantno stanje. Do 2012. godine dobijali smo ono što je loše.

Sada, posle toga, polako ali sigurno neke stvari se menjaju kroz uštede koje radi Vlada Republike Srbije. Tadašnji premijer Vlade od 2014. godine, gospodine Vučić, sadašnji predsednik države Srbije uštedama, polako ali sigurno stabilizujemo budžet Republike Srbije gde se to vidi kroz ove završne račune. Jedna od stvari koja je za mene, koja je vrlo bitna, jeste, da u narednom periodu pošto imamo mogućnosti da kroz ove završne budžete vidimo kako se radi, da nastavimo takvim tempom da radimo, s tim što je vrlo bitno da se stavi akcenat, da se više ulaže u područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja u opštini koja su demografski ugrožene, da se tu ulaže, da se tu izdvaja više sredstava za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje, za bračnu zajednicu, da se tamo ostavljaju ambulante, zdravstvene ambulante u našim selima, da se tamo stimuliše upošljavanjem ljudi kroz programe koji treba da stimulišu posebno opštine koje su nerazvijene i devastirane, da se tu oslobađaju poslodavci koji otvaraju radna mesta, da se tamo tim radnicima stimuliše veća zarada kroz oslobađanje od obaveznog poreza zarade za radnike i na teret poslodavca i teret radnika.

Jedna od stvari koja je jako bitna jeste obezbeđivanje više sredstava za projekte kao što su zadruge, za poljoprivredna gazdinstva, da tamo mladi ljudi kroz program zadrugarstva imaju mogućnost da rade, da upošljavaju, da se oslobađaju određeni vidovi, upošljavaju se ljudi koji su stručni, a sa druge strane da im se da mogućnost da makar godinu dana tim ljudima se obezbedi plata kroz budžet Republike Srbije. Da li kroz program zadrugarstva ili kroz program Ministarstva poljoprivrede. Subvencije za poljoprivredu moraju da budu, što se tiče tih malih sredina, nerazvijenih područja, znatno veće i da se tamo da mogućnost ako neko želi da formira neko gazdinstvo, da mu se obezbede sredstva, da ta sredstva budu na određeni period ili bespovratna sredstva ili kroz neke konkretne kvalitetne prilike. Mislim da je potrebno ulaganje u takve sredine, i mislim da je to ono što je potrebno za razvoj jugoistoka Srbije i razvoj nerazvijenih područja.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podržati i glasati za ove završne budžete od 2002. godine do 2018. godine. Još jednom se pokazalo da je vlast do 2012. godine bila štetočinska, bila loša i na teret svih nas koji mi sada sve to vraćamo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kao ovlašćen ispred našeg poslaničkog kluba Ujedinjena seljačka stranka, Narodna seljačka stranka, govoriću o ovim predlozima sporazuma o kojima u toku današnjeg dana govorimo i koje ćemo sutra verifikovati i dati mogućnost našoj državi da može u narednom periodu da obezbedi bolje uslove života za sve one naše građane koji žive na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ja sam uvek govorio o svim onim našim stvarima i problemima koji se tiču malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja, jugoistoka Srbije, a i ostalih delova Srbije, gde smo putem donošenja određenih sporazuma obezbedili mnogo kvalitetnije uslove, kreditne linije koje su stvarno dale rezultata i zato sada naša država Srbija, naš budžet jeste stabilan i ima mogućnosti da se radi i da se gradi. Svedoci smo radova u svakom delu naše Republike Srbije. Da li je to sever, da li je istok, da li je zapad, da li je jug, da li je centralna Srbija, svuda se gradi, svuda se radi i radi se nešto što do unazad nekoliko godina uopšte nije bilo ni u najavi. Bilo je u nekim bajkama nekih prethodnih vlasti koje su radile ne za dobrobit Srbije, nego za dobrobit samo njihovih ličnih interesa i za dobrobit svojih uskogrudih partijskih interesa.

Svedoci smo propadanja naše zemlje Srbije posle 2000. godine, kada su bila puna usta obećanja svih onih pozitivnih stvari, izgradnje puteva, ulica, poboljšanja života naših ljudi koji žive na selu, poboljšanja života za sve, ali došli smo do toga da je došlo do kataklizme i u privredi i u poljoprivredi i svuda. Zato se sada ovi sporazumima koje sada mi ovde verifikujemo, dajemo podršku ovde u Skupštini, tim sporazumima daje se mogućnost da se određene stvari koje su do sada bile započete u nekom prethodnom periodu, da se to mora malo balansirati, rešiti za dobrobit budućnosti naše dece i dece naše dece.

Vezano za ovaj sporazum sa Slovačkom, to je ta kreditna linija kojom se daje mogućnost da se povoljnije rešavaju ti problemi, da se uštedi i da se, normalno, da veća podrška našem budžetu, stabilnosti monetarnoj i svemu onome što je bitno.

Što se tiče sporazuma sa SAD, tu se neke stvari rešavaju, usaglašavaju, jer mi kao zemlja uvek smo gledali da to bude za dobrobit svih. Normalno, usaglašavanjem imaćemo mogućnost da neke stvari poboljšamo i da na neki način imamo normalan odnos sa najjačom zemljom na svetu, normalno zajedno sa Rusijom.

Još jedna od stvari koja je vezano za ove sporazume jeste i podrška našem sporazumu sa Ruskom Federacijom, gde je izgradnja železnice. Ja sam unazad i 2014, 2015. i 2016. godine govorio, a i posle toga govorio o problemima železničke pruge koja se tiče ovog dela jugoistoka Srbije, odnosno dela istoka Srbije od Niša, Svrljiga, Knjaževca, prema Prahovu, gde je bilo niz negativnih stvari i iskakanja vagona i šina, gde je bilo niz incidenata, a sve zbog toga što je ta pruga bila u katastrofalnom stanju, zato što je ta pruga građena u prošlom veku, gde je učešće u toj pruzi imao i Milutin Milanković, čovek koji je stvarno naš veliki stručnjak, čovek koji je dao veliki doprinos razvoju ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu, gde su u tom delu rađeni mostovi, to je bilo 1915. i 1916. godine, kada je ta pruga bila projektovana za 80 kilometara na sat da ti vozovi idu. Posle toga nije ništa ulagano, ništa nije rađeno i svedoci smo, došli smo do toga da je bila u katastrofalnom stanju.

E sada, gospodo draga moja i dragi moji prijatelji, ta pruga se rekonstruiše, ta pruga se stavlja u projektovano stanje, ta pruga će u narednom periodu biti nešto za primer, gde će moći da to bude u funkciji privrede, u funkciji poljoprivrede, u funkciji turizma, u funkciji prevoza putnika. Mislim da je to ono za šta se mi zalažemo, za šta se zalaže ova Vlada i za šta se zalaže naš predsednik Srbije, koji stvarno kao kapa na sve nas ovde pokušava da svakom obezbedi ono što je potrebno, a to je bolji život, sigurniji život i bezbednija budućnost za sve u našoj Srbiji.

Što se tiče ovog našeg sporazuma vezano za kreditiranje izgradnje pruge železnice, to je ono što je potrebno, da u svakom delu imamo brze pruge. Ja govorim o ovom delu koji se tiče jugoistoka Srbije, a to važi i za ostali deo Srbije, jer na svakom mestu svaki naš putnik koji želi da koristi železnicu imaće sigurno mogućnost da to bude kvalitetnim vozovima, da to bude na brži i jeftiniji način.

Ja sada pozivam kolege poslanike koji nisu bili tamo kod nas na jugoistoku Srbije skoro, ili koji su nekada davno putovali prugom, da dođu i da vide kako se radi na rekonstrukciji pruge, kako se to radi na najbolji način i gde je već jedan deo težeg tog dela pruge koji je u delu Svrljiga, to je tzv. Niševačka klisura, dotle se došlo i tu se nastavlja sa radom.

Inače, velika stvar za sve nas je ta aktivnost naše države za te naše brze pruge, za rekonstrukciju pruga, jer stvarno Srbija jeste čvorište puteva, saobraćajnica, a Niš je jedno od najbitnijih čvorišta gde prolaze sve one potrebne stvari iz železnica. Tu je sad i niški aerodrom koji je veoma frekventan, gde se u okviru tog našeg aerodroma, titular je država Srbija, stvarno radi na najbolji način, gde ima niz tih letova koji su veoma kvalitetni, niska cena, a može da se ode do skoro svakog mesta u Evropi, ali i u svetu.

Kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, više puta sam govorio o svim ovim stvarima, govorio sam o razvoju infrastrukture sa akcentom na ova područja koja su sa otežanim uslovima života, na Niš kao centar jugoistične Srbije. Svedoci smo da od Niša veliki broj puteva vodi i autoputeva sada i prema Grčkoj, prema Bugarskoj, a sada se rade i te železničke pruge, železnička infrastruktura se radi i dolazi do izmeštanja pruge, izmeštanja železničke stanice iz samog Niša, što je sve veliki podstrek za razvoj tog Nišavskog okruga, tog dela jugoistočne Srbije, te regije. Kroz Niš i pored Niša sada imamo brze saobraćajnice, kako sam rekao, ima i taj naš niški aerodrom koji je stvarno nešto najbolje što se tiče nas. Evo, sada je skoro bila jedna putnica za ovih nekoliko meseci, odnosno 400-hiljaditi putnik je bio na niškom aerodromu, što znači da taj aerodrom polako, ali sigurno daje ono za šta je pripremljen, daje veliku snagu razvoju jugoistočnog regiona Srbije, gde stvarno postoji velika šansa da dolazi veliki broj privrednika.

Unazad nekoliko dana bio sam i zvanična delegacija naše Skupštine kao predsednik Poslaničkog kluba Prijateljstva sa Slovenijom, gde sam zajedno sa kolegama iz našeg poslaničkog kluba Hadži Milorad Stošić i dr Svetlana, koja je tu, zajedno smo bili u obilazak, gde smo bili zajedno sa našim prijateljima iz Slovenije i razgovarali smo o svim ovim potrebnim stvarima koje se tiču i naše zemlje Srbije i Slovenije. Svedoci smo da je to prijateljstvo pokazalo da se dosta ulaže i da država Slovenija želi naredni period da nam pomogne vezano za ove faze vezano za ulazak u EU, ali s tim se uvek govori, i to je ono što sam hteo da kažem, da niški aerodrom i aerodrom u LJubljani imaju dobru saradnju, da veliki broj ljudi dolazi iz Slovenije prema Nišu i ostalim delovima Srbije, gde dolaze i investitori i turisti i gde kroz taj naš zajednički program Srbije i Slovenije, evo, 17. je sada i zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije u Novom Sadu, što je još jedan od znakova kako treba da se radi, kako treba da se poštuju prijatelji. Sednice vlade smo imali zajedno i sa Mađarskom, gde su njihovi predstavnici vlade bili kod nas i mi bili kod njih.

To su sve elementi kako se naša zemlja Srbija otvara, kako ovakvi sporazumi daju rezultate, kako kroz program izgradnje puteva, auto-puteva, izgradnja pruga, donošenje određenih akata i sporazuma kojima se daje mogućnost da se neke kreditne linije amortizuju na neki način, produže sa nižom kamatom.

Posledica svega jeste rezultat da narod u Srbiji ima mogućnost da živi bolje, da se obezbedi više sredstava, kako govorim uvek, za nerazvijena područja, da se više sredstava odvoji za sve naše žene na selu, za decu na selu, za bračne parove na selu, da se obezbedi veća finansijska podrška zato što na ovaj način kada usvojimo ove sporazume imaće veću frekvenciju saobraćaja, ne samo putnika, već i robe. To je velika šansa na taj način da se obezbedi bolja budućnost za svakog građanina, ma gde da živi ovde u Srbiji.

Ja uvek govorim da sam iz Svrljiga, zato što mislim, da svaki od nas koje tu ne treba da se stidi odakle dolazi, nego treba da kaže sa dikom da dolazi iz takvog mesta, ja zato uvek tako govorim. Nekada budem i smešan veliki broj ljudi na neki način to i negira, a ja ne štedim sebe i uvek želim u svakom trenutku da govorim o svom kraju, o problemima svog kraja.

Ali, kada govorim o problemima te jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, Srvljig, tada govorim o velikom broju takvih opština kojih ima u Srbiji, blizu 40, možda i 50, to su područja četvrte grupe nerazvijenosti, devastirana područja, gde ja svojim angažovanjem, predlozima i ovde na skupštinskim zasedanjima uvek govorim i iznosim probleme koji se tiču takvih naših opština, takvih naših ljudi, a gro takvih opština se nalazi na jugoistoku Srbije gde je Niš centar jugoistoka Srbije, i zato ja kažem, a i to svi znamo da je Niš čvorište velikih puteva, putnih pravaca, železnice i velika potreba tamo da se ulaže.

Svedoci smo da ima dosta ulaganja, konkretno kroz privredu, ulaganje u privredu, što je dobro i što je odlično, što veliki broj naših ljudi sada u Nišu se upošljava, sa tim da bi bilo dobro da u budućem periodu kada sve ovo bude rešeno na najbolji način, kako sam govorio o izgradnji ovih saobraćajnica, železnice, auto-puteva, o kojima ću kasnije govoriti, konkretno za izgradnju gasovoda, zaduživanje i ovaj sporazum. To su sve pozitivne stvari gde će biti potrebno to da bude, ne samo za Niš i okolinu, nego to će biti za celokupnu Srbiju.

Konkretno, mislim, vezano za ovaj deo oko železnice, pozivam sve ljude da vrlo brzo dođu do Niša, mogu tu da dođu do niškog aerodroma nekim letom, da dođu do Niša da vide kvalitetne puteve koji su rađeni, to su auto-putevi prema Sofiji koji je stvarno veoma lep, urađen na najbolji način. Jeste, bile su teške deonice, ali to je završeno i to je završeno za vreme naše Vlade i za vreme našeg predsednika Vučića, koji je stvarno je pokazao da svojim angažovanjem, svojom snagom, voljom i najviše svojom marljivošću dao primer, a sa druge strane, gospodin Vučić kao predsednik Srbije, on je kapa i kišobran što se kaže za sve nas ovde na neki način zato što svojim angažovanjem pokazuje kako treba svaki da radi za ono za šta je dobio podršku, dobio odgovornost od naroda.

Mi ovde, koji se nalazimo u Skupštini, kao narodni poslanici, imamo ne privilegije, nego imamo odgovornost i obavezu prema svakom onom građaninu, pa ma u kom delu Republike Srbije da se nalazi, da li je on bilo koje vere, bilo kog razmišljanja, mi imamo obavezu prema tim ljudima i na svaki način svaki od nas kad ustane ujutru, kada se pogleda u ogledalo da kaže da li smo nešto juče nekom pomogli, uradili i svrha toga, rezultat toga jeste da građani to prepoznaju, građani to vide i građani znaju na koji način moraju imati razumevanja i moraju da prihvate određene stvari zato što je to stvarno stanje.

Ja sam uvek bio za to i govorio sam u periodu i sada, i ranije, da sve ovo što sada radimo, a i infrastruktura jeste preduslov za dovođenje investitora, za razvoj svih onih oblasti i privrede i poljoprivrede. Poljoprivreda jeste ono o čemu najviše govorimo, ali stvarno situacija u poljoprivredi nije sjajna kao što neko kaže, ali sa druge strane imamo puno pozitivnih stvari o kojima moramo govoriti.

Vezano za taj deo oko poljoprivrede, uvek sam bio i govorio i kada sam bio nekada predsednik opštine u Svrljigu, uvek sam gledao da se ljudima obezbede elementarne stvari što znači, iz budžeta lokalnog šta je realno da se uradi. Sa druge strane, izrada ovakvih naših sporazuma kada odradimo, kada sve to da rezultat, znam da će biti i velikih ušteda, mogućnosti da se u takvim sredinama, kao što je moja opština, a ja dolazim iz Svrljiga i tog dela i te opštine na jugo-istoku Srbije, ali i u drugim delovima, koje su nerazvijene, imaju potrebe da se tamo mnogo više izdvaja kroz program investicionog nacionalnog plana koji će biti nešto vrlo bitno za sve nas.

Imamo problema, konkretno vezano za dešavanje vodosnabdevanja, recimo to je konkretno problem azbestnih cevi. Kroz sve ove programe, projekte koje će sada država Srbija da u narednom periodu ima, potreba naša će biti ispunjena, s tim što svi mi koji vodimo te lokalne samouprave na neki način učestvujemo u vlasti, imamo odgovornost. Mi moramo pripremiti adekvatne projekte i da na vreme sve to bude propraćeno. Prihvatanjem ovih sporazuma koji su sada na današnjem dnevnom redu, mogućnost je da se uštede sredstva, da se obezbede brzi putevi, dovodi se veći broj robe, putnika, prevoznih sredstava i na taj način ćemo sigurno imati mogućnost da se obezbede više sredstva i da se obezbedi veća mogućnost za ulaganje u tim sredinama, da rešimo te probleme sa vodosnabdevanjem, da se reše te prethodne azbestne cevi koje su, recimo, postoje u nekim gradovima, a ima ih i u velikom broju opština, a to je rađeno 80-ih, 70-ih godina prošlog veka.

Problemi su stvarno tamo dosta veliki. Tamo je velika populacija starih ljudi. Mi tim ljudima moramo da obezbedimo sigurniju budućnost, a to možemo samo da uradimo kada imamo više sredstava i da obezbedimo ta sredstva da se tamo više uloži, da se tamo obezbedi mogućnost da ima normalo u svakom trenutku, da zdravstveno budu zbrinuti ti ljudi, da ima ambulanti, da u svakom selu ima makar jedan učenik da to odeljenje i dalje postoji, da ne zatvaramo tamo odeljenja, da ne zatvaramo škole. Svaki đak u tom selu dok je tamo ima neku budućnost. Ulaganjem u svako novorođeno dete, a ja sam uvek to govorio da to bude mnogo veće ulaganje i da postoji razlika za brdsko-planinska područja, nerazvijena područja, devastirana područja, da ulaganja za te porodice budu finansijski mnogo veća, da budu direktna ulaganja. Siguran sam da će to dati rezultat.

Što se tiče privrede, kroz usvajanje ovih sporazuma, imamo mogućnost i za veći broj upošljavanja ljudi, sigurniji posao. To je recimo sporazum Srbije i Severne Makedonije gde ti privredni subjekti na neki način mogu da budu bezbedni, da to bude za dobrobit svih. Normalno ulaganje i mogućnost da se ulaže u opštine kao što su ove nerazvijene, devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti, kroz određena direktna oslobađanja naših privrednih subjekata koji tamo žele da rade kroz program.

Jedan od predloga je bio da se, a to sam ja u Skupštini, kada je bio za poreske olakšice, dao predlog da bude do 80% o bruto iznosu da se oslobode privredni subjekti koji žele da rade u opštinama koje su devastirane, to je četvrta grupa nerazvijenosti. Da se njima ta sredstva vrate, to je obavezni doprinos na teret poslodavca, na teret zaposlenog i da taj poslodavac sutra ukoliko otvori radna mesta u tim našim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Babušnica i veliki broj takvih opština, da oni mogu tu da imaju, da se vežu, da budu najminimalnije plate od 45.000 pa na gore. S druge strane, to bi bilo dobro i za poslodavca, država Srbija bi imala mogućnost kroz program ovog poreskog oslobađanja da se tamo ljudi nastave da rade, da se dovode investitori i da to važi samo za ona područja koja su nerazvijena, četvrta grupa i devastirani.

Mislim da su to pozitivne stvari, kroz ove sporazume imamo mogućnost da to štedimo i da obezbedimo više sredstava, ali sa druge strane, konkretno, evo sad smo tu došli smo do ovog dela izgradnje prve faze auto-puta Niš – Merdare. Za mene kao čoveka koji živi u tom delu Srbije, to je velika stvar, to je odlična stvar, zato što izgradnja tog dela auto-puta, mogućnost da se što brže i stigne do destinacije, da sutra naši privrednici stignu.

Svedoci smo da veliki broj naših privrednih subjekata iz cele Srbije radi i u Albaniji i radi dole na Kosovu, gde ima ulaganja, gde ima promet robe, s tim što, ova nenormalna stvar, taksa od 100% koje su kosovske vlasti prethodno donele, to nije normalno, to mora biti sada povučeno zato što je to i obaveza njihova.

S druge strane, svedoci smo da što se tiče njih dole na Kosovu da ti ljudi koji to rade oni će proći na najgori način zato što je to negativno prvo za njih, zato što to nije dobro ni za njih, a pogotovo nije dobro za naše ljude koji žive dole na Kosovu i Metohiji.

Izgradnjom dela ovog autoputa od Niša prema Merdaru, a kasnije i dalje prema Prištini, to će biti odlična stvar zato ćemo imati mogućnost da se dođe do Niša, da se radi brži promet i saobraćaj robe, da se obezbedi više sredstava za upošljavanje ljudi i normalno za sve nas to je velika stvar i velika mogućnost da ljudi koji žive u tom delu Toplice, da ti ljudi sutra imaju mogućnost da plasiraju svoju robu, svoje poljoprivredne proizvode. Svedoci smo da tamo kvalitetna i što se tiče, stočarstva i ovčarstva i voćarstva…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Miletiću.)

Mislim da je dobro. Svi ovi sporazumi treba da se prihvate, da se usaglasimo svi zajedno, jer ovo su rešenja za bolju budućnost naših ljudi, za bolju budućnost naše dece i dece naše dece.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i član poslaničkog kluba Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, glasati za set svih ovih sporazuma, zato što su to odlični sporazumi i zato što je to potrebno da uradimo.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, nije tu Ljubiša Stojmirović, koji kaže da je Crna Trava najlepše mesto u Srbiji, a ja mislim da je ipak Svrljig.

Za mene je najbitnije da pomenem sve ovo što sam sada rekao zato što tako radim od početka kada sam počeo da budem poslanik 2014. godine, izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, a predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Do sada sam uvek govorio o svim onim problemima koji se dotiču svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, brdsko planinskim područjima, problema ljudi koji žive na selu, žive od sela i sada imamo određen set zakona koji se tiču baš određenih stvari koje možemo da uštedimo, određena sredstva za naše ljude, za budžete tih lokalnih samouprava, za veće finansijske pomoći, za poljoprivredu, za socijalnu pomoć, za naše ugrožene i normalno, imamo veliku šansu da donošenjem ovih zakona određene stvari da pospešujemo i da razvijemo još više privredu i poljoprivredu, na jugoistoku Srbije u nerazvijenim područjima.

Inače, ja ću sada reći nekoliko stvari koje su konkretno vezane za Predlog zakona o javnim nabavkama, pošto imamo predlog zakona koji je bio 2012. godine donesen, pa posle je imao dopune, gde sad ovom dopunom Zakon o javnim nabavkama i još neke stvari se bliže rešavaju i brže se rešavaju za potrebe javnih uprava, lokalnih samouprava, pošto određene smernice sada ovom zakonu daju mogućnost da se neke stvari mnogo brže završe, ono što je bitno, da ljudi koji su najkvalitetniji ponuđači da firme koje imaju najkvalitetnije uslove mogu da dobiju posao, a da oni koji žele samo da fingiraju, da prave probleme, na ovaj način se oni stavljaju van snage, odnosno daje se veća mogućnost kvalitetu, ceni i svemu onome što je bitno.

Čuli smo koliko su se sredstva uštedela kada je donet Zakon o javnim nabavkama, koliko je novca obezbeđeno za neke druge aktivnosti, za potrebe naših malih sredina.

Inače, ja sam vrlo zainteresovan da se ove stvari još bolje realizuju, da nabavke koje se donose i koje su potrebne, da se rade određeni poslovi u lokalnim samoupravama, u domovima zdravlja, u kliničkim centrima, svuda gde je to potrebno da to bude na najpovoljniji, najbolji način za korisnike usluga, za te ljude koji tamo koriste te usluge. Konkretno mislim da je to jedini način da se obezbede više sredstava za bolji život, da se ta sredstva ulože u ona područja iz kojih ja dolazim, da kada sledeći put govorimo, da ne kažete samo da najlepša opština u Srbiji opština Svrljig, nego opština koja ima najveći prosperitet.

Da bi imali potrebu da se mnogo više sredstava ulaže u tim našim sredinama, da se odvaja više sredstava i za ta nova privredna društva kroz određene stimulativne mere, kako je rekao gospodin, kolega poslanik Neđa iz poslaničkog kluba SPS, puno stvari su ovde u ovom predlogu zakona za privredna društva i rečena, vezano za IT tehnologiju, za otvaranje takvih privrednih društava, ali i konkretno velika stvar jeste da se obezbede više sredstava za stimulaciju upošljavanja ljudi u sredinama iz koje ja dolazim, iz takvih opština, da se tamo obezbede bolji uslovi, da budu veće subvencije vezano za privredne subjekte, da se više izdvaja za subvencije za poljoprivredu, da se u takvim sredinama obezbedi više sredstava za rešavanje infrastrukturnih problema, i konačno, da se u našim područjima gde su ta naša sela o kojima svi govorimo kada je teško, jer jedno selo, drugo, toliko je dobro, a svedoci smo, o tome je pričao malopre i prethodni govornik da ima dosta stvari u tim našim selima u kojima moramo više obratiti pažnju kroz program za naše žene, za našu decu koja žive na selu, za upošljavanje takvih ljudi kroz program zdravstvene zaštite, prosvete, ulaganje u sport.

To su sve elementi kako bi ti naši ljudi, kada uštedimo sredstva, kada donesemo ovaj novi Zakon o javnim nabavkama, imamo tu mogućnost da dosta sredstava da uštedimo i ta sredstva upotrebimo za potrebe rešavanja problema naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, u nerazvijenim opštinama, u opštinama koje su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine.

Samo na taj način, takvim ulaganjem i više ulaganja mora da bude za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju moraju da imaju veću razliku ulaganja u odnosu na osobe i na ljude, odnosno žene i na novorođenu decu koja žive u većim centrima, u razvijenim gradovima i opštinama.

Pa, baš zbog toga mi moramo dati više sredstava i Svrljigu, i Beloj Palanci, i Gadžinom Hanu, i Babušnici i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije, a i svim onim ljudima koji žive na selu i od sela.

Kroz takva ulaganja ja sam siguran da bi smo imali mogućnost da se bar neko vrati u tim opštinama, u tim selima, a sa druge strane neki ljudi ne bi išli ni u Slovačku, ni u Nemačku, ako bismo obezbedili veća sredstva. To radimo ovakvim zakonima koje sada donosimo, gde se ima mogućnost da se uštedi, a pokazalo se u prethodnom periodu da je dosta rađeno na tim uštedama, kroz program javnih nabavki, kroz upravu za javnu nabavku, uprave za javnu nabavku koja je veoma aktivna.

Veliki broj problema se rešava, ali sada ovim zakonom ćemo to još poboljšati i dati mogućnost da se više sredstava obezbedi u razvoj nerazvijenih područja, u razvoj naših sela, u razvoj poljoprivrede, u mlade na selu, u ljude na selu, u žene na selu.

Normalno kada razvijamo naša sela, razvijamo, siguran sam, i te opštine koje su, što se kaže, rubna područja u kojima ukoliko naši ljudi iz njih odu u veće centre, verujte mi, vrlo će teško biti da Srbija napreduje.

Ja ću još jednom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao narodni poslanik podržati set svih ovih zakona, jer mislim da su potrebni i bilo bi dobro da to uradimo i ranije.

Svaka čast, još jednom, predlagačima, jer je ovo potrebno za razvoj naših područja.

Hvala, još jednom.

Gospodine predsedavajući, mislim, koleginica Vjerica, a i kolega Marijan iz mog poslaničkog kluba pomenuo je puno stvari o kojima sam ja govorio ranije. Inače, što se tiče te opštine odakle ja dolazim, najlepše opštine u Srbiji, Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je Niš, tamo je verujte mi veoma teška situacija. Veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača koriste male poljoprivredne penzije.

S druge strane, o tome što je govorio gospodin Rističević, to je ono što jeste fakat stanje. Neki poljoprivredni proizvođač koji ima 50 ari zemlje, 60, 70 ari, on nema pravo da koristi sutra socijalnu pomoć, da koristi one određene stvari koje koriste ljudi koji žive u gradu, koji imaju 50 ari plac, koji imaju vilu, a prijavljeni dobijaju sredstva i koriste socijalnu pomoć.

(Marijan Rističević: Kako si dao repliku na povredu Poslovnika?)

Mislim, na taj način…

Hvala.
Još jednom ću ponoviti, uvažena koleginica Vjerica je pomenula i mene i moju opštinu, odnosno opštinu iz koje ja dolazim, zato što je to jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, zato što je to opština koja ima najveći broj starih ljudi, zato što je u opštini velika potreba da se obezbede veće finansije od strane države da se toj opštini obezbede veće mogućnosti.
Ova stvar koju je govorio gospodin i moj kolega Rističević, problem naših ljudi, poljoprivrednih proizvođača koji imaju zemlju 50, 60, 70 ari, oni nemaju pravo na socijalnu pomoć. Oni sutra ne mogu da koriste socijalnu pomoć kao ljudi u gradu koji imaju plac 50 ari, imaju vilu, a oni koriste socijalnu pomoć.
Zbog toga, ja sam siguran, da naši poljoprivredni proizvođači, to su pravi domaćini, oni neće da se odreknu ni pedlja svoje zemlje da bi sutra koristili pomoć, iako je njima je veća potreba da se pomogne, nego što je to nekim ljudima koji žive u gradu, koji imaju sve one benefite gradske, da imaju vodu, kanalizaciju, da imaju školu, obdanište, da imaju trgovinsku radnju, ambulantu i sve ostalo.
Uvažena koleginice Vjerice, mislim da je potrebno da se veća podrška obezbedi takvim opštinama, nerazvijenim, da se obezbedi veća podrška našim poljoprivrednim proizvođačima i u selima i u većim opštinama na isti način, ali vama više treba da bude.

Zahvaljujem.

Ja stvarno mislim da ono što govorim, a to je i tema današnjeg zasedanja, konkretno izbor zamenice Ombudsmana. Vrlo je bitno ovo što govorimo sad, vrlo je bitno i koleginica Vjerica Radeta to što govori, zato što probleme koje imaju naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive u nerazvijenim područjima sa otežanim uslovima života, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije. Tim ljudima moramo naći načina, onim ljudima koji su započeli da uplaćuju poljoprivrednu penziju, poljoprivredno osiguranje.

Desilo se ono što se desilo, kada su oni prethodni, do 2012. godine, uveli, promenili određene zakone, gde se od jednog poreskog obveznika koji je uplaćivao poljoprivrednu penziju taj dug rasporedio na sve njih. Tako da su od 1. januara 2009. godine svi oni poreski, koji su bili u gazdinstvu tog poljoprivrednog osiguranika, imali obavezu i njih je počela da zadužuje poreska uprava, tako da su sada katastrofalni dugovi.

Taj čovek sada, poljoprivrednik, nema pravo za subvencije koje daje država. Šta sutra ako dođu, ne daj Bože, neki drugi koji će sutra tim ljudima sa ovim izvršiocima doći i uzeti im i kuće i imanja, a sve to zbog toga što je neka vlast do 2012. godine uradila nešto što je neprimereno, donela zakon kojim obavezuje sve članove gazdinstva da moraju da plaćaju poljoprivrednu penziju i poljoprivredno osiguranje, zdravstveno, socijalno osiguranje preko poljoprivrede, a s druge strane, da to njima niko nije rekao? To je sada katastrofalna situacija.

Očekujem da će naš nadležni ministar iznaći mogućnost, zajedno sa Vladom, da se taj problem reši za dobrobit svih ljudi, da se te kamate, da se ti dugovi otpišu i da se od nove godine krene sa redovnim uplaćivanjem i da ti ljudi mogu normalno da žive.

Inače, još jednom, veliki problem jeste naših poljoprivrednika i ljudi koji žive na selu, da sa svojih 60, 70 ari zemlje, kojih se on nikada ne bi odrekao u korist države da bi sutra koristio socijalnu pomoć, tim ljudima moramo naći načina, pošto su penzije male, kroz određene benefite, koje treba Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo rada da obezbedi u takvim područjima, sa većim uticajem, i lokalne samouprave, da lokalna samouprava može da obezbedi i ambulantu i doktora i veterinarsku službu i sve ono što je potrebno za selo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Inače, ja sam uvek govorio i govoriću u narednom periodu za probleme, za one stvari koje se dešavaju na jugoistoku Srbije, u malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima , u našim selima, o problemima naših ljudi koji žive na selu, a današnji dan, ovo što sam sada govorio, baš se to tiče Zaštitnika građana.

Veliki broj naših ljudi koji žive u takvim sredinama, veliki broj naših žena, dece koja žive u našim selima, imaju potrebe da se njima stavi veća pažnja, da se njima da veća mogućnost da imaju veće naknade, da imaju sigurniju budućnost.

Svedoci smo da o problemima naših žena na selu, da o problemima naše dece na selu, govorimo ovde, govorimo i na Vladi, ali rezultati toga moraju biti malo više vidljivi. Ja očekujem da u narednom periodu zajedno vi iz vaših obaveza, Zaštitnik građana, zamenik i svi ostali, da se više stavi akcenat na te ljude koji žive na selu, žive od sela, na bračne zajednice koje žive u tim selima. Tu govorim o selima koja su slična opštini Svrljig, Gadžin Han, u selima gde nema ni kanalizacije, nema ni vode, nema vodovoda, nema ambulante ili se ambulante zatvaraju. To govorim o selima gde je potrebno da se otvaraju nove zadruge, da se više ulaže u ta sela što se tiče vode, kanalizacije i infrastrukture.

Najveća stvar za sve te ljude jeste da oni imaju, ukoliko žive na selu nemaju dovoljno mogućnosti da imaju posla, da preko svog gazdinstva imaju više sredstava.

Još jednom bih zahvalio vama i pozvao kolege poslanike da glasaju i ja ću glasati za ovaj predlog zakona, jer je koleginica Vjerica Radeta govorila o nekim stvarima o kojima sam ja hteo da govorim. Hvala još jednom i glasaću za predlog.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, ja bih kao prvo istakao da je danas 10. decembar, Svetski dan ljudskih prava, tako da je to veoma bitno jer smo svi isti i ovde u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Engleskoj i to tako mora da bude.

Ja bih sada postavio nekoliko pitanja. Uvek govorim iz delokruga lokalnih samouprava koje su male, nerazvijene, brdsko-planinska područja. Svedoci smo da u periodu od pre 15, 20, 30 godina su u najvećem broju naših lokalnih samouprava građeni vodovodi, gradski vodovodi, opštinski vodovodi, seoski vodovodi iz dela samodoprinosa, iz dela budžeta lokalnih samouprava gde su u tim radovima učestvovali i građani i vojska i to je rađeno tada na najbolji način, ali veliki broj tih vodovoda su građeni od azbestnih cevi. Jedna od takvih opština gde je rađen takav vodovod davnih sedamdesetih i osamdesetih godina bila je i opština Svrljig. Tako je rađeno i u okolnim opštinama, gde su te azbestne cevi sada po nekim nalazima dosta štetne.

Ja bih pitao nadležno Ministarstvo za infrastrukturu ili za lokalnu samoupravu, da li će postojati mogućnost da se te azbestne cevi u tim našim lokalnim samoupravama, gde one još postoje, a postoje, verujem, u najvećem broju naših opština i gradova, nije to svuda izmenjeno, da li postoji sada mogućnost, pošto smo u najavi našeg predsednika Aleksandra Vučića dobili i mogućnost i obavezu da sve te lokalne samouprave pripreme svoje projekte, dakle, kroz Nacionalni investicioni plan kojim se planira rešavanje problema u svim delovima infrastrukture, da li su to putevi, da li je to voda, da li je kanalizacija, da li je elektrika, da li je struja ili internet, da će to biti rešavano preko toga našeg Nacionalnog investicionog plana?

Moje pitanje je bitno zbog toga što te azbestne cevi su pod znakom pitanja. Inače, naša opština, odakle dolazim, iz Svrljiga, najvećim delom smo te cevi izmenili. Ostalo je možda još 1/4 zaostalih tih cevi. S tim što u našim selima ima još potrebe da se to menja, gde su ljudi iz svog samodoprinosa to radili, gde smo mi kao lokalna samouprava kroz program opštine, kroz program direkcije koja je nekada bila, davali, selo je davalo jedan dinar, opština je davala pet dinara pa se tako menjalo i obnavljalo, rekonstruisali vodovodi.

Mi imamo i zakon koji je donesen u toku prošle godine, da se vodovodi seoski vraćaju na nadležnost, da bude u nadležnosti opštine. Verujte mi, najveći broj lokalnih samouprava nije u mogućnosti da preuzme tek tako te vodovode, naše seoske vodovode koji su dotrajali zbog nemogućnosti održavanja, zato što smo svedoci da najveći broj tih malih lokalnih samouprava koje su devastirane, nerazvijene u brdsko-planinskim područjima imaju veoma skromne budžete, budžete kojima se radi onako, što se kaže, kad se radi domaćinski, tad može da se puno stvari završi, ali sada sam siguran da ćemo putem Nacionalnog investicionog plana imati mogućnost da rešimo sve te probleme i da rešimo vodosnabdevanje u svim tim našim opštinama, da rešimo problem vodosnabdevanja u našim selima.

Siguran sam da će to dati veliki podstrek našim ljudima koji tamo žive da se osete važnijim, zato što smo svedoci da je dosta problema. Osim tih što sam malopre rekao, vodosnabdevanja, tih azbestnih cevi koje su još prisutne, ima tu još mnogo problema koje ćemo rešavati preko NIP-a, preko nadležnih ministarstava i normalno rešavaćemo iz budžeta lokalnih samouprava.

Jedna od stvari za mene kao čoveka koji živi u jednoj tako maloj opštini jeste i to da se rešavaju problemi u našim selima, da ćemo zajedno kroz program i lokalne samouprave, ali i kroz program NIP-a, a na zahtev lokalnih samouprava imati i obavezu da se u našim seoskim područjima promene te vodovodne cevi koje su u veoma lošem stanju.

Vrlo je bitno da se što pre uđe u postupak promene niskonaponske mreže o kojima sam govorio više puta, zato što je veliki problem u tim našim sredinama i ta niskonaponska mreža koja je dotrajala, gde je niži napon nego što je dozvoljen, a svedoci smo, to uvek govorim, da naši ljudi koji žive na selu, žive od sela i na poljoprivredi, vrlo su redovne platiše što se tiče električne energije i tamo se vrlo retko dešava da neko ima zaostatak duga za struju, zaostatak poreza.

I zbog toga bi bilo dobro da se što pre uđe u postupak rešavanja problema naših poljoprivrednih proizvođača, naših opština koje su nerazvijene.

Hvala.

Hvala, predsedavajući, uvaženi ministre Ružiću, sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste SNS, Aleksandar Vučić, a predstavljam USS.

Unazad godinu, dve, a i više u razgovoru sa ljudima, koji žive na jugo-istoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, koji žive na teritoriji grada Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara, pa i šire, razgovaram, gde se vidi u jednom delu podrška nama, ovde koji smo u Skupštini, koji radimo, podrška zato što se radi za dobrobit svih građana, svakog dela naše Srbije, ali sa druge strane imaju neke kritičke stvari, pa mi neko kaže zašto ti predstavljaš, kada ti dolaziš iz Svrljiga, i kažeš to je najlepša opština u Srbiji, a ne kažeš da je vaša opština najsiromašnija.

Ja ću o tome sada govoriti, možda sada to nije mesto, ali i ljudi iz Svrljiga, iz Bele Palanke, iz Gadžinog Hana, iz svih tih malih sredina, izlaze na izbore, glasaju, biraju svoje predstavnike, da li su tu oni u Skupštini Republike Srbije ili su u skupštinama lokalnih samouprava, ali ti ljudi izlaze i glasaju.

Velika stvar je da tim našim ljudima, obezbedimo mogućnost da mogu da glasaju na najbolji način, da glasaju za svoje najbolje predstavnike. Da li su to predstavnici SNS, SRS, USS ili neke druge stranke, bitno je da ljudi mogu da izađu da glasaju, da za sve bude isto.

Vi svi znate, ministru Ružiću, birački spiskovi su urađeni najbolji način, urađena je revizija svih biračkih spiskova, ali svi znate da veliki broj opština, kao što je moja opština, kao što je Gadžin Han, Bela Palanka, Knjaževac, Soko Banja i veliki broj takvih opština, ima probleme da imaju sela sa manje od 70/ 80 ljudi. Ti ljudi tamo, nemaju pravo da glasaju. Ti ljudi ne mogu da glasaju u svom selu, nego moraju da idu da glasaju u nekom drugom selu, nekom većem centru. Zbog toga, ti ljudi nemaju prava i nemaju mogućnosti da izađu da glasaju. O tome treba da razgovaramo.

Ja, kao narodni poslanik i predsednik USS, nisam bio na ovim razgovorima sa ljudima, koji su dolazili iz EU, sa poslanicima iz EU, zato pretpostavljam da nisu hteli da razgovaraju. Ja imam političku opciju, političku stranku koja formirana 2009. godine, imamo preko 55 odbora u Srbiji, ali oni su pozivali neke predstavnike, grupe građana i ono što mislim da nema ni delom udela u nekoj podršci. Neka to tako bude, mislim da je potrebno da se čuje glas i tih malih stranka, kao Ujedinjena seljačka stranka, ima puno takvih stranka koje su ovde prisutne u Skupštini.

Još jednom, ja ću podržati set ovih zakona, jer mislim da je potrebno da damo podršku da se glasa za najbolje ljude i pozivam sve ljude da učestvuju na glasanju i da izađu na izbore.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Po amandmanu, jer sam ja imao jedan amandman, a pošto sam bio zajedno sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, sa ministrom spoljnih poslova, nisam mogao da govorim o amandmanu. Hteo bih sada nešto da kažem, što sam ja predložio, a vezano je za oslobađanje dela obaveznih poreza i doprinosa za naše poslodavce koji bi otvarali svoje firme u opštinama koje su devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti.

U okviru tog amandmana dao sam predlog da se oslobode ti poslodavci koji otvaraju tamo radna mesta za radnike onog dela bruto iznosa, da se oslobode do 80% obaveznih poreza i doprinosa i da se veći deo tog oslobađanja vrati kroz platu radnika, da bi tamo radnici u tim našim opštinama imali veću naknadu zarade, da bi plata bila, što se kaže, primerena životu i da bi te opštine izašle iz četvrte grupe nerazvijenosti i da te opštine budu opštine u kojima može lakše i bolje da se živi.

Moj predlog je bio taj amandman. Još jednom bih se zahvalio kolegama, posebno koji će glasati za taj moj predlog amandmana, a ujedno mislim da je potreba velika svih nas ovde u Skupštini, a i u Vladi Republike Srbije, da se obezbedi jača finansijska podrška kroz takve stimulativne mere za nova radna mesta. Oslobađanje tih obaveznih poreza i doprinosa, verujte mi, ljudi, ako to ne uradimo za narednih desetak godina u tim opštinama biće vrlo mali broj ljudi, a još manji broj radnika.

Još jednom, siguran sam da će to biti uvaženo, zato što je i predsednik Srbije gospodin Vučić stavio akcenat na te stvari. Ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i čovek koji živi na jugoistoku Srbije bih voleo, i to bi voleli veliki broj ljudi koji tamo žive, koji tamo rade, da se njima obezbede bolji uslovi za život kroz ovakve olakšice i sa većim finansiranjem takvih područja.