Zahvaljujem se.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je za nadležno ministarstvo za demografiju, ministarki Slavici Đukić Dejanović, pošto smo unazad više meseci govorili da će u toku ove 2020. godine biti povećana sredstva kao pomoć za bračne zajednice, za novorođenu decu, za svako drugo ili treće dete biće veća sredstva, što je bilo u okviru prošle godine, pa me interesuje, pošto je došla 2020. godina, veliki broj naših mladih roditelja u prethodnih 10, 15 dana, koji su dobili decu, nisu dobili to povećanje, a bilo je najave na svim medijima tokom prošle 2019. godine.

Moje pitanje je – kada će se dati ta mogućnost da se poveća naknada, odnosno pomoć za svako novorođeno dete, jer je rečeno da će biti 300.000 dinara kao jednokratna pomoć i da će se povećati za svaki mesec za prvo, drugo, treće dete, a i četvrto? To je vrlo bitno za sve nas u Srbiji zato što smo svi svedoci da je demografija veoma aktivna, da veliki broj starih ljudi imamo, da novorođene dece ima mnogo manje i zbog toga moramo maksimalno staviti akcenat na stimulaciju rađanja, da svako novorođeno dete bude ispoštovano, kao što je rečeno u prethodnoj godini.

Napomenuo bih, to je bilo odlično i potrebno, da za područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja, za seoska područja taj iznos bude najmanje 50% veći nego u ostalim delovima Srbije. To važi za devastirana područja, za demografski najugroženija područja i za seoska područja.

Još jednom bih zamolio nadležno ministarstvo, profesorku, da nam da informacije i da se što pre uđe u povećanje stimulacije za svako novorođeno dete i ako postoji mogućnost da to bude 50% više za demografski najugroženija područja, za devastirane opštine, za brdsko-planinska područja, a za seoska područja da bude i duplo više nego što je u ostalim delovima.

Još jedno pitanje jeste za nadležno Ministarstvo koje je zaduženo za vodosnabdevanje, za kanalizaciju, za te stvari, da li je to Ministarstvo za državnu upravu, da li je to Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva, da li je to Ministarstvo bez portfelja.

Ja bih sada samo postavio pitanje, pošto smo mi doneli zakon u toku 2018. godine da lokalne samouprave preuzmu obavezu gazdovanja seoskim vodovodima, a seoski vodovodi su građeni iz svojih samodoprinosa u prethodnih 20, 30 godina, oni su sad u veoma lošem stanju, a svedoci smo da je veliki problem sa vodom.

Iz opštine iz koje ja dolazim isto imamo veliki problem sa vodom, gde smo u toku u proteklih 10 dana konkurisali, podneli zahtev Kancelariji za ulaganje sa projektom da se uradi konstrukcije vodovodne mreže, ali imamo sad trenutno problema sa višim delovima Svrljiga zato što kod nas kiša nije pala, kao u većini Srbije, unazad pet, šest meseci i moje pitanje kada će lokalne samouprave dobiti, pošto je zakon donesen, kada će lokalne samouprave imati obavezu da preuzmu gazdovanje seoskim vodovodima i da se kroz program NIP-a, koji je najavio naš predsednik gospodin Vučić, da se stimulišu takva područja i da sutra lokalne samouprave preuzmu obavezu da seoske vodovode stave u funkciju?

Za vikend sam bio u Nišu, gradska opština Pantelej, gde sam bio, selo Brenica i selo Kamenica, gde i u tim selima imaju probleme sa vodom, a to nije problem koji je od danas, nego to je problem unazad 20,30 godina. Bitno je to da pomenem zato što je grad Niš preuzeo obavezu odnosno NAIS, odnosno NAISUS, koji gazduje vodovodom, da će rešiti taj problem, ali interesuje ljude iz tog sela i okolnih sela - da li će imati mogućnost da vodovom gazduju preduzeća, kao što su ta komunalna preduzeća koja su zadužena za rešavanje vodosnabdevanja, za kanalizaciju i da li će to biti u toku ove godine?

Stvarno je veliki problem vodosnabdevanja, problem vode i mislim da svi moramo u narednom periodu, osim što sam malopre rekao za borbu za svako rođeno dete, za privredu, za radna mesta, moramo staviti akcenat i na rešavanje vodosnabdevanja, novo izvorište. To su moja pitanja. Hvala još jednom.

Javljam se po članu 27. primena Poslovnika.

Inače, unazad nekoliko minuta prozvao me je gospodin Šarović, vezano za Svrljig za ona sredstva koja su za budžet Svrljiga. Ja mogu da kažem samo nekoliko stvari što se tiče tih naših malih sredina. Za nas je vrlo bitno to što država Srbija, Vlada Republike Srbije i svi mi radimo na tome da se time obezbede bolji uslovi za život.

Budžet naše opštine i tih i takvih opština koje su slične jugoistoku Srbije jeste nedovoljan. Normalno da treba više, ali mi imamo mogućnosti i ovde smo više puta govorili, ja sam više puta i tražio i podnosio amandmane da kada budu određeni predlozi zakona vezani za poljoprivredu, da se mnogo više izdvaja za ruralna područja, za nerazvijena područja, da se takvi budžeti upumpaju u sredstva kroz programe, kroz projekte za svako novorođeno dete, za nezaposlenu porodilju, za svaki bračni par koji se napravi u tim sredinama. Tu treba da bude veće izdvajanje.

Mislim da država Srbija u narednom periodu treba da nastavi da se gradi i u Beogradu, ali normalno bi bilo da se više izdvaja za te naše male opštine, za te male sredine. Ja, recimo u Svrljigu imam selo Palilula, bilo bi dobro u tom selu Palilula da se nešto uradi, bilo bi dobro i gradska opština Niš – Palilula i tamo da se nešto radi. Dobro je svuda da se radi.

Država Srbija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno unazad osam godina radi u svakom delu naše Srbije, ali mislim da bi trebalo više da izdvajamo za brdsko-planinska područja, za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, za te male sredine.

Tamo ima ljudi, tamo ima potreba, a siguran sam da će nadležno Ministarstvo finansija u narednom periodu prepoznati i do sada su iz Ministarstva finansija i vi gospodine ministre, uvek ste bili na strani tih naših malih opština i kada su nam trebale određene pomoći, da li je to edukativno, da li je to finansijska pomoć, vi ste na tome radili i završavali smo te probleme.

U narednom periodu svi ćemo raditi na tome da rešimo problem, rešavanja vodosnabdevanja, rešavanju upošljavanja ljudi, da ljudi u našim selima, da žene u našim selima imaju veći stimulativne mere i na taj način već se radi na infrastrukturi, radi se izgradnja puteva.

Evo sada je gospodin Arsić izašao, on je bio kod nas u Svrljigu. Gospodin Šarović je bio u Svrljigu, možda je prošao putem koji ide prema Staroj planini i taj put je urađen kompletno. Prilazni putevi do Svrljiga urađeni su kompletno, tako da se radi i gradi, ali mislim da bi bilo dobro i odlično da se radi i u Beogradu, ali moramo više izdvajati za jugoistočnu Srbiju, za male sredine, za takva područja kao što su Svrljig, Bela Palanka i ostala.

Još jednom uvažena potpredsednice Skupštine, ovo vam je sada prvi put da predsedavate od kada smo mi tu. Ja vam čestitam. Vi to radite odlično i ne zameram, pošto možda niste čuli kada me je gospodin Šarović prozvao, odnosno kada je pomenuo, niste čuli i ne želim da se glasa o povredi Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem.

Meni je stvarno zadovoljstvo, što mogu da kažem još nekoliko stvari o kojima je sada govorila koleginica Jeftić.

Uvaženi ministre, Ministarstvo koje vi vodite je stvarno Ministarstvo koje vodi odgovornu politiku vezano za sve nas koji živimo u Srbiji, za sve lokalne samouprave, za lokalne budžete. Ali, ovaj deo, ovaj zajam o kome sada govorimo, to je još jedna dodatna stvar za naše poljoprivredne proizvođače, za našu poljoprivredu i ja bih vas zamolio, ukoliko postoji mogućnost da u nekom narednom periodu, da li sada ili posle izbora, a možda i pre izbora, da u okviru ovih 45 miliona evra koja su predviđena za pomoć poljoprivredi, da u okviru tih sredstava odvoji se veći procenat sredstava. Jeste da sada imamo tačno kvalifikovano za šta se daje i koliko se daje, ali bilo bi dobro kada bi opštine koje su nerazvijene, demografski ugrožene, devastirane, kada bi te opštine dobile veći procenat sredstava, da u tima opštinama možemo da obezbedimo subvencije za naše poljoprivredne proizvođače, za naše poljoprivrednike, da do njih dođu i da normalno oni tamo ostanu da žive.

Mislim da je ulaganje u male sredine, u poljoprivredu, ulaganje u zdravu sredinu, to je ulaganje u budućnost naše zemlje Srbije. Ja sam siguran da ćemo u narednom periodu nastaviti da dajemo sredstva, da pomažemo mladim ljudima koji žive na selu, žive od sela, ženama koje ostaju da žive na selu, žive u tim našim sredinama koje su u teškoj situaciji, ali sa druge strane moramo imati mogućnost da više izdvajamo, da procentualno bude više za svako novorođeno dete koje živi na teritoriji devastiranih, demografski ugroženih opština, da svakoj ženi koja tamo ostane da ima veću pomoć i normalno to će dati rezultate. Demografska slika Srbije jeste takva, mi na nju možemo uticati na ovakav način, stimulativno i siguran sam da će dati rezultate.

Još jednom, ja sam stvarno zadovoljan što imam kolege koji su tu u Skupštini, koji misle o poljoprivredi. Koleginica Jeftić je osoba koja je stručna, koja zna i blago onim studentima kojima ona predaje, ti studenti su budućnost naše Srbije, zato što imaju od koga da uče.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi predstavnici ministarstva i kabineta, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić i Skupštini predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam i predsednik.

Ja ću kao i do sada govoriti o svim onim aktuelnim stvarima i problemima koji se tiču zakona koji su na dnevnom redu, koji se tiču jugoistoka Srbije. Mogu da kažem velike pohvale za sve one projekte koji su završeni, koji se završavaju, a to je putna infrastruktura, železnička infrastruktura, dogradnja aerodroma u Nišu. To su sve pozitivne stvari. To je sve urađeno za dobrobit svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Velika stvar za sve nas jeste konkretno rad na završetku železničke pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, dole prema Prahovu, prema Boru. Mogu da izvestim sve vas da se pruga radi punim intenzitetom, da je sada u delu gde je Svrljig taj deo pruge je završen. Bilo bi dobro da se u tom delu gde je pruga završena da se od Svrljiga prema Nišu pusti železnički saobraćaj, odnosno da imamo mogućnost da tu funkcioniše železnica da bi se prevezli betonski pragovi iz firme koja radi u Svrljigu betonske pragove, a to je DIV Svrljig.

Inače, meni je potreba da kažem i voleo bih da železnice i ljudi koji rade u tom delu vezano za pružne prelaze da se u narednom periodu kada pruga bude stavljena u funkciju i kada se odradi pruga i da dođe projektovana brzina vozova, da možemo da imamo pružne prelaze koji su obezbeđeni ne samo obeležjima nego konkretno pružnim rampama, da tu ljudi ne dolaze u situaciju da ginu, zato što je kod nas imalo niz slučajeva gde su cele porodice poginule na tom delu pruge.

Još jedna stvar o kojoj bi govorio jeste konkretno i završetak Malčanske petlje gde je sve završeno, gde je opština Svrljig kao i grad Niš dobila mogućnost da kroz finansiranje iz budžeta da bude besplatan prelaz za sve naše građane koji žele da idu preko auto-puta.

Bilo bi dobro i moje pitanje da li će imati mogućnosti da u narednom periodu tokom ove godine, sada februara, marta, aprila meseca da se uđe u postupak rešavanja i da se rekonstruiše deo puta od Malčanske petlje, a ujedno i taj deo puta da može da se osvetli zato što je neosvetljen i da se uradi deo puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice. To je vrlo bitno za sve nas i još jedan prelaz, to je od dela Mačvanske petlje prema selu Prosek. To je isto još jedna zaobilaznica da bismo mogli lakše da funkcionišemo, da bismo mogli mi koji dolazimo iz istočne Srbije, a želimo da dođemo do Niša, Niš nam je centar, da možemo da ne pravimo velike gužve nego da idemo tim zaobilaznim putem. Hvala još jednom.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih predloga zakona zato što je to neophodno. Još jednom mogu da kažem pohvalno da ministarstvo koje vodite, da ministarstvo radi svojim punim intenzitetom i tako treba da se nastavi. Hvala.

Zahvaljujem se uvažena profesorka. Hvala vam još jednom.

Mi smo više puta govorili o ovom problemu koji je stvarno problem grada Niša i svih nas koji živimo u tom delu Srbije, to će biti velika stvar da taj put rekonstruišemo, i to je stvarno odlična informacija za sve nas, a tu informaciju podelićemo i sa svim našim građanima da to znaju, jer to važi za sve nas.

Za ove pružne prelaze, pošto nisam čuo, to će biti isto veliki problem, jer u narednom periodu kada dođu te projektovane brzine, ti vozovi koji idu mnogo brže, to je vrlo bitno, da ne bude samo obeleženo znakom, nego tu mora da postoji mogućnost da gde su najfrekventniji putevi koji se povezuju sa tom prugom, da tu može da se stavi neka rampa, na neki način da to bude sigurnije, jer je život naših ljudi u prvom planu.

Imali smo niz situacija baš u Nišu gde je došlo do neželjenih stvari, gde se autobus, ali o tome nećemo govoriti, to je bilo pa prošlo i da se nikada više ne desi.

Što se tiče ostalih stvari, ovo što govorimo za ovaj deo puta od Malčanske petlje prema Proseku, to je jedna saobraćajnica. Postoji, već je urađen projekat, uradio ga je Zavod za urbanizam grada Niša, dakle, on postoji i treba samo da se uradi eksproprijacija.

Mislim da sam u razgovoru sa gradonačelnikom Niša, gospodinom Bulatovićem, i sa načelnicom okruga, već bio dobio informacije da i grad Niš već priprema određene stvari i da će to da bude uz podršku Koridora Srbije ili Puteva Srbije da bude jednim delom pomognuto finansijski i da će taj deo puta da bude urađen.

Još jednom, mislim da se stvarno radi kako treba, da niški aerodrom treba da nastavi da se gradi, da se dograđuje, jer se pokazalo da je država Srbija stvarno pravi domaćin. Niški aerodrom je sada pokazao ono pravo svoje svetlo, veliki broj putnika, sa tendencijom da bude još veći broj putnika.

Pošto ste vi, profesorka, i predavač na fakultetu, ja mogu da svim građanima Srbije današnjeg dana čestitam Svetog Savu, sa željom da svi u narednom periodu budemo na isti način pametni i da budemo pametniji i da radimo u interesu naše zemlje Srbije, u prvom planu da razvijamo jugoistok Srbije, a i celu Srbiju. Hvala još jednom i srećna slava, dragi moji Srbi, Sveti Sava.

Dobar dan.

Ja sam se malo udubio u pitanje pošto ovo postavljam pitanje i ranije i sada su vam ponoviti.

Konačno, svedoci smo da u ovom prethodnom periodu prethodnih nekoliko godina, velika tema je i rad na zadrugarstvu na promociji drugarstva, na stimulaciji zadrugarstva za potrebe svih naših ljudi koji žive na selu i od sela, gde smo i na Odboru za poljoprivredu, gde je predsednik Odbora Marijan Rističević zajedno sa svima nama više puta govorio o problemima vezano konkretno za zadrugarstvo, gde smo više puta zvali i ministra nadležnog za zadrugarstvo, za regionalni razvoj da zajedno sa nama razmotri određene pravce razvoja u zadrugarstvu, neke sugestije, dobronamerne sugestije. Na Odboru smo postavili i nekoliko pitanja, a i sam predsednik Odbora Marijan Rističević je postavio pitanje unazad, mislim, više od mesec dana da se vidi, pošto smo stvarno prethodnih godina bili veliki zagovornici, dosta je sredstava odvojeno za zadrugarstvo, pitanja su bila usmerena ka tome koliko je zadruga dobilo u prethodnih nekoliko godina sredstava, matične brojeve tih zadruga i odakle su te zadruge, odnosno mesto odakle su te zadruge.

Inače, mogu još jednom da podsetim sve prisutne da je zadrugarstvo jedini način i jedina šansa kroz stimulaciju zadrugarstva da se razvije poljoprivreda. Sela su nam mahom stara, najvećim delom su stara gde nemamo dovoljan broj ljudi koji rade određene radnje konkretno vezano za poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju kukuruza, pšenice, da li je to stočarstvo, da li je to ratarstvo, da li je to proizvodnja lekovitog bilja ili nečeg drugog, sva ta roba, svi ti proizvodi moraju biti sada kroz zadrugarstva udruženi da se može obezbediti lakši plasman za te proizvode. Sa druge strane, to je borba protiv sive ekonomije.

Još jedno od mojih pitanja, pošto smo ranije govorili da će Ministarstvo privrede, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje imati mogućnost da kroz program zadrugarstva da sredstva i pomoć da se direktori zadruga ili ovlašćena lica u zadrugama, stručni ljudi u zadrugama kao što su inženjeri poljoprivrede, veterinari, zaštitari u poljoprivrednoj proizvodnji, da se tim ljudima može obezbediti do dve godine plata i da ti ljudi u toj zadruzi mogu da sutra svojim radom, angažovanjem poboljšaju uslove da donesu novo znanje, jer smo svedoci koliko znanja toliko imanja.

Zbog toga je bitno da Ministarstvo privrede i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbede sredstva da u novim zadrugama ili postojećim zadrugama se postave stručni ljudi, stručni kadrovi i na taj način sutra da mi obezbedimo bolje uslove za rad, bolje privređivanje i kvalitetniju i veću proizvodnju u bilo kom segmentu poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da je to veoma bitno. Sa druge strane, i prošli put sam govorio pošto Zadružni savez Srbije je sada veoma aktivan sa svojim zadrugama, regionalnim zadružnim savezima, koji je veoma aktivan, obilazi zadruge, pomaže u određenim stvarima, čak zagovaraju da određene stvari budu urađene na način kako to treba da bude, ali veći deo takvih njihovih predloga ispali su loši.

Konkretno, Zadružni savez južne Srbije, to je regionalni zadružni savez, ima nekih problema, gde je dolazilo do smene rukovodstva. Sekretar Zadružnog saveza južne Srbije, Anita, je već iznela određene primedbe na rad. Čak mislim da su te određene primedbe, sugestije dostavljane i nadležnim državnim organima.

Mene interesuje – da li Zadružni savez Srbije ima argumenata i mogućnosti da preko svog predsednika, odnosno njegovih upošljenika može da utiče na regionalne zadružne savezne da biraju svoje organe i da li on ima učešće u tome da regionalni zadružni savezi budu još aktivniji?

Mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini Srbije, svi mi koji se bavimo javnim poslom treba da budemo mnogo aktivniji, da znamo u svakom pogledu da li zadruge koje su formirane, koje su dobile sredstva iz budžeta Republike Srbije…

Još jedna stvar je za mene vrlo bitna zato što i lokalne samouprave imaju odgovornost, jer lokalna samouprava i predsednik opštine potpisuju…

(Predsednik: Zahvaljujem.)

… saglasnost za zadrugu da dobije sredstva. Tražim odgovor – koliko su zadruge dobile sredstava, matične brojeve zadruga i konačno Zadružni savez Srbije da li učestvuje u tim stvarima… (Isključen mikrofon.)

Pravo na repliku. Nikola Savić je malopre prozvao i mene.

U redu, po amandmanu.

Potvrdio bih sve ono što je rekao gospodin Rančić, kolega iz Niša, za one stvari koje su se desile vezano za malčanskog berberina, koji je napravio veliki problem devojčici Moniki, gde smo svi bili maksimalno uključeni, ali gde je sve to kao posledica bilo oslobađanje takvih ljudi, smanjivanje kazne, a sve to su radili ljudi, kao što je malopre rekao gospodin Rančić… Ja sam o tome govorio ranije, zato što ti ljudi, ti koji vode sudove, sudije su, kao što je gospodin sudija Majić oslobodio čoveka koji je napravio veliku štetu maloletnici od trinaest godina.

Mislim da sve ove amandmane, o kojima sada govorimo, vrlo je bitno to, pošto zakon koji je sada na dnevnom redu se tiče svih onih stvari, veoma je pozitivno da se čuje, da se zna da veliki broj teritorija, lokalnih samouprava ima veliki broj organizacije koje su pozitivne, gde mogu da se plasiraju određeni proizvodi.

Konkretno, govorim o „Belmužijadi“. Veliki broj ljudi u Srbiji ne zna, a čulo je za „Belmužijadu“, čulo je za „Nišvil“, čulo je za „Leskovačku roštiljijadu“, čulo za „Džezvil“, za puno tih stvari, puno tih manifestacija koje se dešavaju u našim lokalnim samoupravama u okviru kojih može da se vidi sve ono što je tradicionalno, može da se vidi naša tradicionalna nošnja, naši običaji, može da se vide kvalitetni proizvodi iz naših krajeva. Najbitnije od svega toga je to što veliki broj ljudi dođe i u Svrljig, dođe u Belu Palanku, dođe i u Knjaževac, dođe u Soko banju, dođe u Niš, iskoristi vreme da obiđe te teritorije, da vidi sve ono što vredi.

Niški aerodrom ima veliku mogućnost da ima više posla. Što se tiče Niša samog, Turistička organizacija Niš radi svoj posao na najbolji način, ima velike potrebe za smeštajne kapacitete. To isto važi i za opštine kao što je Svrljig, da se ne ponavljam, jer Svrljig je poznat po svrljiškom jagnjetu, svrljiškom belmužu, po onim kvalitetnim proizvodima - svrljiški sir, svrljiški med, ali tu je i Bela Palanka, isto mala opština, koja ima mnogo dobrih ljudi, kao što ima i Dani Banice.

Kada ovde govorim, govorim o teritoriji jugoistočne Srbije i govorim o svim onim stvarima koje mogu da promovišu te naše krajeve i govorim o problemima koji se tamo dešavaju, o problemima koje moramo rešiti.

Još jednom, ja ću uvek podržati predloge zakona gde se daje mogućnost da se u tim našim sredinama bolje živi i normalno da se rešavaju problemi.

Uvaženi predstavnici Ministarstva kulture, što se tiče ovog zakona koji će biti vrlo brzo u narednom periodu, vezano za smanjivanje cenzusa, o tome ćemo govoriti kada dođe vreme. Inače, mora da se čuje, mora da se zna i moraju ljudi da znaju, što se tiče informisanja, da u Srbiji postoji i Ujedinjena seljačka stranka čiji sam ja predstavnik, koja ima preko 55 odbora i koja se zalaže za jugoistok Srbije, za ljude koji žive na selu, žive od sela i zalažu se da se poštuje sve ono što je kod nas vrednost, ali to je čovek.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, isto po amandmanu. Malopre niste bili tu, pošto uvek govorim o problemima i stvarima koje trebamo rešiti. Siguran sam da ćete u narednom periodu imati mogućnosti da obiđete jug Srbije. Bili ste u Leskovcu i bilo bi dobro da dođete i do Svrljiga. Inače, velika je stvar što sada u okviru vašem ministarstva imamo projekat „Gradovi u fokusu“ kojim možemo da obezbedimo sredstva za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju domova kultura, kulturnih centara i da sutra ti ljudi mogu da se druže, da imaju bolje uslove i, normalno, da stave veći akcenat na kulturne radnike.

Inače, za sve vas ovde iz ministarstva, kolega poslanika, građana Srbije koji gledaju ovu našu sednicu, mogu da kažem da je u Svrljigu 1279. godine nađeno „Svrljiško jevanđelje“ koje se čuva u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, a nađeno je u selu Izvor, u crkvi Svete trojice. To je još jedna stvar koja je bitna za istoriju i za kulturu naše zemlje Srbije.

Zato kažem da mi uvek moramo poštovati male sredine, jer iz malih sredina dolaze veliki ljudi. Hvala vama, ministre, i očekujem da ćemo u narednom periodu imati veću mogućnost da pomažemo malim sredinama, kao što se pomaže velikim centrima. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Evo, pošto puno poslednjih stvari pričamo ovde na sednici, kako čujem od koleginice, ja sam bio tu ispred i dobra je stvar da svi ovde, koji tu dolazimo iz tih sredina, da li je to Kragujevac, da li je to Niš, da li je to Svrljig, da li je to Kruševac, mi uvek govorimo o našim sredinama, o mestima odakle dolazimo i normalno je, kako kažu u mom kraju… Ja govorim onako kako sam učio ranije. Jeste, nekad nekom bude i smešan moj naglasak, moj govor, ali, kako da kažem, ja govorim za mene i za moj kraj gramatički ispravno.

Prema tome, kada neko sa strane sluša, kada ja pričam i govorim jezikom svrljiškog naglaska, svrljiškog kraja, nekada to možda i bude smešno, ali verujte mi, ljudi, mi smo tako tamo naučili. Ja ovde u Skupštini, kada sam tu, govorim uvek svojim naglaskom i pokušavam da ne menjam svoj način govora. Nekada budem i smešan, kada neko sluša, zato što mi tako govorimo kod nas.

Inače, kako sam malo pre pričao, za te naše manifestacije, organizacije, koje radimo, promocija svih tih stvari jeste poziv da dođu ljudi kod nas, dođu kod nas u Svrljig, dođu kod nas u Belu Palanku, Knjaževac, da dođu u Sokobanju, da dođu u Nišku Banju, da dođu u Kragujevac, da probaju tamo naše specijalitete, da vide našu kulturu, da vide našu tradiciju i, kako se kaže, mi iz malih opština imamo istorijat, imamo istoriju. Kako sam malopre rekao, 1297. godine pronađeno je „Svrljiško jevanđelje“. To možete da pročitate. Ja sam odlomke tog jevanđelja dao i našem predsedniku, gospodinu Vučiću, kada sam bio kod njega na prijemu, kada je izabran za predsednika Srbije.

Zato kažem još jednom - iz malih mesta dolaze veliki ljudi i ne možemo mi svi da budemo rođeni ovde u Beogradu ili u Novom Sadu ili u Nišu. Treba da dođemo iz tih malih sredina, ali tim sredinama moramo dati veću pažnju, ne samo kada govorimo, nego sutra, ministre, kada dođe vreme da odlučujete za ovaj projekat „Gradovi u fokusu 2020. godine“, dajte podršku, pomozite te male sredine, da izgradimo objekte, da u tim objektima ljudi mogu da rade, da žive i da od toga imaju interesa za celu Srbiju.

Zahvaljujem se.

Siguran sam da vi iz ministarstva imate razumevanje za male sredine, i to se videlo u prethodnom periodu. Problem malih sredina jeste nedostatak kadrova, nedostatak ljudi koji su kvalitetni koji znaju da izrade te projekte. I sami znamo da unazad nekoliko godina imamo zabranu zapošljavanja, što je pozitivno i treba da zaustavimo… Nama je u interesu da radi privreda, poljoprivreda, da se finansiramo iz realnih sredstava, ali i u tim malim sredinama su potrebni kvalitetni ljudi. Imamo tamo dosta kvalitetnih ljudi koji sada ne mogu da rade, rade na pp ugovore, rade na jedan drugi način, ali suština svega toga jeste da nije u pitanju samo Svrljig, nego su u pitanju sve te male opštine koje su na jugoistoku Srbije ili u drugim delovima Srbije koji imaju kapacitet, imaju istorijat, imaju mogućnosti i treba im podrška. Na tome treba svi da radimo. Zato kažem – podrška malim sredinama, podrška našim selima, podrška svemu onome što je čuvalo i gradilo našu zemlju Srbiju. Srpski opanak je gradio Srbiju. Srpski opanak je hranio Srbiju i tako će biti u narednom periodu.

Zahvaljujem se.

Ja bih isto kao koleginica Ljubica napomenuo isto za niški Istorijski arhiv, gde je na jednom mestu sve ono tamo što vredi – istorijat i sve ono za šta treba da znamo.

Još jedna stvar, što je vrlo bitno, to je niški Istorijski arhiv. Kao što je malopre rekao prof. Stojmirović, mi uvek moramo podržavati da ispred svega bude naša zemlja Srbija. Srpsko, Srbija, to mora biti uvek na prvom mestu.

Ja ću biti treći u redu, gospodine ministre, ukoliko vi želite da budete prvi, drugi prof. Stojmirović, koji će tražiti da uvek i na svakom mestu bude reč srpsko. Toliko.

Zahvaljujem se. Ja bih, kao i do sada uvek podržao ministra Šarčevića, zato što Ministarstvo koje on vodi zajedno sa timom, je Ministarstvo koje daje rezultate. Mi smo više puta imali i razgovore i dogovore, na koji način da pomognemo malim sredinama, kao što je opština iz koje ja dolazim a to je Svrljig, a takve male sredine su i Gadžin Han i Bela Palanka i veliki broj takvih opština koje imaju dosta problema, a mi smo sa nekim našim zakonskim predlozima, našli način da te probleme rešimo. Mislim da ovaj amandman, normalno ne treba da prihvatimo, jer ste vi sada ministre obrazložili zašto, jer svedoci smo i potrebe da veći broj naših opština, malih sredina koje nemaju dovoljan broj učenika, da mogu da određene smerove, mogu da na ovakav način da favorizuju i da im se da podrška, i normalno da na taj način ti ljudi mogu na određen način da steknu određeno obrazovanje.

Inače, ja sam malopre slušao prof. Ljubišu Stojmirovića, i prof. Atlagića, gde su oni govorili o nekim stvarima, pošto su ljudi stvarno stručni i to su ljudi koji znaju svoj posao na najbolji način.

Ali, ja bih jednu stvar rekao ovako koja se tiče nas iz malih sredina, malih opština, gde nema dovoljan broj učenika u srednjem obrazovanju. Konkretno, čuli smo malopre da je velika potreba za stručne radnike u školama, a to su psiholozi i pedagozi, ali ja mislim da ima jedan veliki problem koji se tiče svih nas, a to je i za predškolsku ustanovu, vaspitanja i obrazovanja.

Problem je nedostatak kadrova, konkretno logopedi. Ti ljudi su potrebni u našim sredinama, baš zbog toga što veliki broj te naše dece imaju problem, a nema ko na njih da obrati pažnju, ko da ih usmeri i kako da radi sa njima i na koji način ta deca sutra mogu da rade na sebi.

Mislim da je logoped vrlo bitna struka koja treba da bude prisutna u svakoj osnovnoj školi, u svakoj opštini. Mi u Svrljigu, konkretno, nemamo nijednog logopeda, a inače, logoped je bio svojevremeno i direktor škole, ali čovek je preminuo. Dok je on bio, nismo imali problema, tamo sa našom decom oko govora, oko tih problema i svega ostalog.

I zato uvaženi ministre, ja vas molim i pozivam da u vašoj nadležnosti, iznađete mogućnost da se u jednoj opštini, u jednoj osnovnoj školi obezbedi logoped, da i to bude obavezno zanimanje, koje može pomoći našoj deci da mogu lakše da savladavaju probleme, koji dolaze ispred njih.

Inače, uvek ću podržati vaše predloge zakona, i mislim da ovaj amandman treba da se prihvati.

Znao sam da vi imate razumevanja.

Problem nije samo u opštini odakle ja dolazim. To je sličan problem i u drugim malim sredinama. Mislim da je jedno od rešenja i to da u nekom narednom periodu kroz neki podzakonski akt ili donošenjem nekog novog zakona da nađemo mogućnost da jednim delom za potrebe tih opština iz budžeta lokalnih samouprava uz normalnu saglasnost da može da se finansira jedno takvo stručno lice. Mislim da bi to bilo dobro.

To je veoma potrebno, jer svako ko zna kako je to kada neko dete krene u predškolsko obrazovanje, u predškolsku ustanovu to dete ima problema, a sa tim detetom nema stručno lice koje može da radi.

Mi smo bili razmišljanja, to mislim kod nas na lokalu da se u saradnji sa nadležnim ministarstvom, sa Ministarstvom prosvete, da nađemo mogućnost, pošto konkretno sada ja govorim o problemu opštine iz koje ja dolazim, a problem je veći broj takvih malih sredina, malih opština, jer smo svedoci da je dosta veliki problem u tom delu gde ta deca ne mogu dobro da govore, ne mogu dobro da se izdržavaju i toj deci treba da pomognemo.

Možemo zajedničkim radom i finansijskom pomoći i lokalne samouprave da se jedan deo sredstava, makar 50% obezbedi, recimo pošto predškolska ustanova može da ima svoja sredstva i u okviru svojih sredstvima može da obezbedi makar 50% za prijem takvog stručnog saradnika u toj instituciji.

Inače, imamo kod nas, iz mog kraja, koji su sada na studiji završna godina studija tog fakulteta za logopede i očekujemo da u toku ove godine to završe, i te ljude sutra odmah da zaposlim, ne zbog toga što oni su iz Svrljiga, nego zbog toga što je neophodno potrebno da oni moraju da rade da bi ta deca mogla sutra normalno da žive i da se razvijaju.

Zahvaljujem se još jednom.

Vi ste vrlo razuman čovek i čovek koji poznaje svoj posao i nama su takvi ljudi kao vi vrlo bitni da u narednom periodu ostvarimo sve naše želje.

Mislim da je vrlo lepo to što ste sada rekli, ali mi kao lokalna samouprava i opština odakle ja dolazim finansiramo završnu godinu studija. Mi ćemo normalno propratiti tu osobu koja je i dobar student.

Sa druge strane, velika podrška vaša i tim našim malim sredinama kroz upošljavanje. Sada će biti upošljavanje profesora, nastavnika koji su radili unazad nekoliko godina, desetak godina su neki čak radili na određeno vreme. To je pozitivna stvar.

Inače, mi kao lokalna samouprava jesmo nerazvijeni i mali ali mi finansijski pomažemo prvu i drugu godinu srednjeg obrazovanja, baš zbog toga da bi ta deca ostala da budu kod nas u Svrljigu.

To je predlog i mislim dobra stvar i ostale male lokalne samouprave mogu na taj način da to rade da bi naša deca ostala u tim sredinama, da tamo mogu da rade i da se obrazuju i kroz program dualnog obrazovanja tamo da nastave da rade.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću vas uvek podržati kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podrška malim sredinama jeste velika podrška svima nama u celoj Srbiji.

Hvala još jednom.