Onda ću zajedno.
Prvo nešto u načelu, neće biti dugo, pošto inače nemam puno vremena za to.
Znači, naravno da je ovo važan zakon. Naravno da je ovo važna oblast. Oko toga se slažemo svi. Verovatno svako od nas je, ili on ili neko njemu blizak, bio u poziciji da mu je bila potrebna krv. Ima nas koji smo i davaoci krvi i sa jedne i sa druge strane važno je da oblast bude uređena na najbolji mogući način.
Ovo je 21. vek i postoje mnogi pravni, ali i tehnološko-medicinski mehanizmi da se ova oblast sredi na najbolji mogući način i da ne otvara nikakve crne priče o sebi kojih ima svuda da budemo jasni. Ali, dobar zakon će dovesti do toga da se preči takva pojava i u Srbiji danas.
Ovaj zakon je na tragu onog prethodnog, za koga sam rekao da ste dobili kompliment od mog Odbora resornog za zdravstvo, da ne liči na kao da ga je pravila vladajuća stranka, nego kao da ga je pravio neko ko zna da radi svoj posao.
Sa nekoliko amandmana, ovde ima dosta jezičkih grešaka, to je prihvaćeno osim jedne na koju ću da vam ukažem ponovo, ali ima i nekoliko suštinskih. Svi ti amandmani, kao što ste videli, imaju ne politički nego stručni aspekt. Očigledno da ih nisam pisao nego neko ko se razume u tu oblast vrlo jasno. Cilj je da se spreči, ponavljam, ta zloupotreba, ta mogućnost zloupotrebe.
Ministar je dobio u proteklim danima, mesecima, bogami i godinama od čoveka koji se zove Dragan Trbojević, inače je član moje stranke, tehničar u Institutu za transfuziologiju, ili kako se zove, u Beogradu, u Svetog Save. On je ukazivao na nezakonito i opasno ponašanje direktora tog centra, Bogdanović Gradimira, koji je napravio puno šteta. Ovde ima ceo jedan elaborat, o tome neću da pričam do detalja. Bilo bi dobro da se nadležne službe u Ministarstvu zdravlja upoznaju sa tim. Tu se pominje ugrožavanje četiri tona krvne plazme, smanjena proizvodnja albumina, dugovi od nekoliko stotina miliona evra…