Običaj je da se daju odgovori na neka pitanja. Zahvaljujem na diskusiji koja je verovatno bila najmirnija u zadnjih nekoliko godina. Nije bila onakva kakva bi trebalo da bude u parlamentu Republike Srbije, ali je bila daleko od onih mračnih i vulgarnih diskusija koje smo imali prilike da čujemo ovde. Zahvaljujem na tome i smatram da je to učinjeno iz pijeteta prema pokojnom predsedniku Đinđiću.
Normalno, bilo je i poslaničkih izuzetaka koje ćete sami prepoznati u onima koji su govorili. To nije nešto što bi mene trebalo da se tiče, posebno sada. Dao bih odgovore na neka pitanja.
Više poslanika je postavilo pitanje legitimiteta parlamenta. Ne znam zašto se to pitanje postavlja Vladi, kad je tačka dnevnog reda izbor nove Vlade. Vi sedite u ovom parlamentu i vi svojim prisustvom dajete legitimitet ovom parlamentu. Prema tome, to nije pitanje za Vladu.
Inače, nekoliko poslanika je dalo neke zahteve Vladi. Zahtev Vladi možete davati ako glasate za tu vladu, a ako ne glasate za Vladu, onda možete da dajete predloge i da tražite izveštaje. Zahteve od Vlade možete da imate samo ako ste glasali, ako ste tu Vladu prihvatili kao svoju.
Pominjano je stotine uredbi sa snagom zakona, gde je Vlada Srbije preuzela poslove koji inače treba da budu definisani zakonom. Postoji jedna jedina uredba koja je diskutabilna po pitanju ustavnosti i tiče se transporta nafte. Više puta vam je ponavljano koji su efekti te uredbe i više puta je ponavljano, a i vidite sami na ulicama, na putevima, na benzinskim pumpama, da li se nešto dešava u toj oblasti što se razlikuje od vremena kada se svašta dešavalo u toj oblasti.
Više poslanika je reklo da se vrši privatizacija u bescenje. Pa, kupite ako mislite da je nešto jeftino, ako mislite da je nešto besplatno, kupite. Svako može da kupi, pa i vi koji mislite da je to besplatno. Niko nije kupio ništa, a da je to bilo zatvoreno i da nije bila javna aukcija ili javni tender. Ako mislite da je to što se prodaje jeftino, uzmite pa kupite.
Kooperativnost sa Hagom je zamerka dosadašnjoj Vladi. Ova vlada će voditi istu politiku prema Hagu. Čudi me da to govore ljudi iz stranke čiji je predsednik sam otišao tamo. Niko ga nije terao da ode u Hag. Nudio se godinu i po dana, a onda kada je dobio poziv o svom trošku je i otišao. Što se tiče drugih stranaka i njihovih nekadašnjih i sadašnjih članova, primedba iz međunarodne zajednice prema nama je da je vrlo malo ljudi isporučeno Hagu. Tačno. Najveći broj je otišao sam, a među njima su vrlo visoki funkcioneri stranaka čiji poslanici danas kažu da smo mi kooperativni sa Hagom. Niko iz Demokratske stranke ili iz neke druge stranke DOS-a niti je pozvan, niti je otišao sam u Hag.
Pitanje je bilo da li sam osuđivan. Nisam osuđivan. Prekršajno verovatno da, za prebrzu vožnju ili tako nešto, ali nisam osuđivan ni za jedno krivično delo, niti se vodi bilo kakva istraga.
Bilo je u štampi pitanja o poslovanju moje nekadašnje firme. Ako je to interesantno javnosti ili vama, možete da dobijete presude koje su donete odavno, kada sam bio duboko u opoziciji, tako da možete da proverite i to, ako to nekog interesuje.
Da li sam bio u Šilerovoj ulici? Nisam bio u toj ulici.
Šta je sa ostalim kriminalnim grupama? Vi ste dobili jasnu informaciju da je protiv svih 155 kriminalnih grupa povedena akcija i da je uhapšeno blizu 800 pripadnika tih organizovanih grupa, tako da nijedna organizovana grupa nije zaštićena, osim nekih političkih, za sada.
Neko je čitao, mislim da je ministar u senci, Jočić, neke moje izjave gde je neko tvrdio da ima 155 kriminalnih grupa, a da sam ja rekao da je to između 100 i 200; pa 155 je između 100 i 200, definitivno. Mi smo govorili da nema mafije, uvek smo to govorili, a ponavljam da i dan-danas u Srbiji nema mafije. Ima 155 organizovanih kriminalnih grupa ili bandi. Razlika je u tome što je mafija jedan sistem koji sve njih povezuje. Taj sistem nemamo. Zato u Srbiji nema mafije, što ne znači da nema kriminala, naprotiv. To se ne zove mafija.
Što se tiče ekonomskih pokazatelja, neko je rekao da su oni manji nego što su najavljeni na početku godine. Tačno je. Oni nisu rađeni u odnosu na prva tri meseca ili prva dva i po meseca ove godine, nego je to jedna brza, ne baš precizna procena, učinjena u odnosu na to šta se dešava u državi gde je ubijen premijer. I oni otkloni u ekonomskim pokazateljima i procena šta će se desiti. Imaćete jako brzo preciznu analizu toga šta nas u ovoj godini očekuje.
Što se tiče Bele crkve, dobio sam informaciju oko, kažete, upada DOS-a i policije u prostorije SPS-a i SRS-a. Da vas obavestim da je Savezna direkcija za imovinu SRJ, shodno Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji je donet na saveznom nivou i po kome je imovina Saveza komunista Jugoslavije postala imovina savezne države, 4. novembra 2002. godine donela odluku da se te i te prostorije, na koje se odnosi, prenose kao nepokretnosti opštini Bela crkva.
Sa druge strane, za prostoriju koju koristi SRS Izvršni odbor opštine Bela crkva doneo je zaključak 1992. godine, kada je ta prostorija dodeljena na privremeno korišćenje sa trajanjem od godinu dana. Akt opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine oduzima tu prostoriju SRS-u, odnosno njenom mesnom odboru. Ovo je sprovođenje odluke opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine. Deluje smešno, ali je tako.
Što se tiče SPS-a, tu je akt od 4. novembra 2002. godine, mogu da vam dam posle dokumenta. Prema tome, to je izvršenje onoga što je zasnovano na zakonu. Pozivam vas da, ako mislite da to nije tačno, tražite zaštitu, možda i od Vlade i od suda. U svakom slučaju, nije bila namera da se u Beloj crkvi pokazuje represija prema SRS-u i SPS-u. Ako je iko imao ideju da to radi, to sigurno neće raditi u Beloj crkvi.
Neko je konstatovao da je moje lično nepoverenje u poslanike opozicije razlog tome što danas nema TV prenosa, a i rekao je taj gospodin da to što nema TV prenosa sigurno neće da pohvata kriminalce. Potpuno se slažem. Zašto mene optužujete za to što nema TV prenosa? U ovom trenutku nisam ni izvršna vlast, ni poslanik, nego građanin koji ima pravo da predloži Vladu.
Prema tome, nigde u svetu ne postoji primer da mandatar sprovodi teror. Možda postoji, gde to sprovodi car, monarh, predsednik, predsednik Vlade, predsednik Skupštine, ali mandatar ne može da sprovodi državni teror. To ne postoji. Zašto nema TV prenosa, ne znam, to je pitanje za parlament.
Što se tiče izveštaja Ministarstva kulture, čuli smo stav, ne znam kakvi izveštaji su davani, i sigurno je da izveštaji moraju da sadrže sve one činjenice koje izveštaj treba da ima, pa i novac ovde pominjan kao nedostatak u tom izveštaju, i ministarstva će davati polugodišnje izveštaje o svom radu, tako da će taj izveštaj ići i na sednicu Vlade i na sednicu nadležnog odbora u parlamentu.
Što se tiče zakona o kulturi i prozivanja Vlade zbog mnogih zakona koji nisu doneti, npr. o informisanju i slično, postoji jedna vlada koja može da predloži zakon ovom parlamentu i postoji 250 poslanika koji mogu da predlože zakon ovom parlamentu.
Prema tome, nemojte da prebacujete samo Vladi za nešto što nije učinjeno. Svi vi imate isto pravo kao i Vlada Srbije, da predlažete zakon, a mnogi od vas se hvale umnim i bilo kojim drugim kapacitetom, koji je mnogo veći od kapaciteta ove vlade. Pokažite ga. Pokažite taj kapacitet i napišite sve te zakone koji treba, po vašem mišljenju, da uvedu red u ovu državu. I zakon o informisanju i o svemu onome što ste ovde pričali.
Ocenjeno je da nema smisla da reforme budu bolne. Pokušaću da parafraziram jednog vrlo mudrog, uspešnog čoveka, koji je nažalost skoro ubijen, a koji je rekao da su reforme ili neuspešne ili bolne. Nema tih uspešnih reformi koje nisu bolne. Nemate nikakvo lečenje koje nema neku smetnju: ili je osip, ili je bol, ili je nešto između, ili je povraćanje ili je nekakva muka. Prema tome, dajte mi jedan primer iz sveta gde su reforme učinjene bez problema za bilo koju socijalnu, društvenu grupu i založiću se, ne ova vlada, nego ceo parlament, cela država, da prepiše taj recept i da radimo po tom receptu.
Takvih reformi nema i vi to jako dobro znate.
Kao što je isto bezobrazno da ljudi, koji su do juče bili na mestu predsednika upravnih odbora ili javnih preduzeća, kažu da se politika nije odvojila od javnog sektora i da se meša u taj javni sektor. Naravno, možete da potcenjujete mnoge stvari i kod mene i kod drugih ljudi, ali nismo izlapeli i bar pamtimo ono što se dešavalo, a dešavalo se mnogo toga što ćemo nažalost morati da pamtimo celog života.