Čekajte, ako to može premijer, što ne mogu ja?

Gospodine predsedavajući, ako to govori premijer Srbije, što to ne bih mogao da govorim ja?

Hvala lepo.
Niste pažljivo slušali, ali to je potpuno nevažno. Ja nemam nikakvu nameru da edukujem bilo koga.
Znači, obrazloženje kojim se u mom predlogu amandmana negira dostojanstvo ličnosti i obrazloženje gde se izbacivanjem reči „zaštite života“ ugrožavaju prava radnika, takvo obrazloženje može da da neko ko ili ima problem sa pameću ili nije dobar čovek. Ja pouzdano znam da su… (Isključen mikrofon.)

Hvala predsednice.
Ovim članom se menja član 33. postojećeg zakona, tako što se jedan deo teksta tog zakona briše i dodaje se novi tekst. To bi moglo da ima smisla kada najveći deo novog teksta ne bi u stvari bio stari tekst, koji je izbrisan izmenom Zakona.
Kaže – ugovor o radu sadrži, ovo se briše, Naziv i sedište poslodavca, to je tačka 1, ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog, to je tekst koji se briše, a u tekstu koji nam se nudi kao novi tekst piše – ugovor o radu sadrži naziv i sedište poslodavca, lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog.
Jedina izmena je u tome što su reči – ime i prezime zaposlenog, zamenjene rečima – lično ime zaposlenog. To verovatno dramatično utiče na zaštitu prava radnika, na ostvarivanje fiskalne politike Vlade Srbije, na rast investicija, domaćih i stranih, i na sve ono drugo što su razlozi za donošenje ovog zakona.
Naravno, to nije jedini deo teksta koji se apsolutno ponavlja u novom rešenju, nego praktično od 1. tačke do 10. tačke se sve ponavlja jedno iza drugoga.
To je nešto što nikako ne može da donese dobro ni poslodavcima, ni zaposlenima, niti ukupno Srbiji, tako da sam iz tih razloga sam podneo amandman i ne očekujem da ga Vlada prihvati, kao ni skupštinska većina.

Hvala.
Koliko sam pratio javnost i ono što je bilo u uvodnoj reči za ovaj zakon, ovo je član na koji je predlagač posebno ponosan, a to je da se sada obavezuje poslodavac da ugovor o radu čuva na nekom mestu i da to inspekcija može da proveri vrlo jednostavno i lako. To bi bilo jako dobro da je tačno, ali nije.
Naime, prethodni član 35. glasi – poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Znači, u tom trenutku je svaki zaposleni u roku od 15 dana od zapošljavanja dobijanjem te kopije mogao da vidi da li je prijavljen na rad ili nije prijavljen na rad i da iz toga crpi svoja prava.
Ne, ovde se nudi da je poslodavac dužan da ugovorom o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njegovu kopiju drži u sedištu ili u drugoj posebnoj prostoriji poslodavca ili, pazite, na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ovo u posebnoj prostoriji poslodavca, to razumem, u sedištu isto razumem, ali to na drugom mestu, to je vrlo interesantno rešenje. Verovatno da ćemo čuti odgovor da je to precizirano nekim drugim zakonom, šta znači to „na drugom mestu“, ali za radnike u Srbiji „na drugom mestu“ znači da se ne zna gde.
Konačno, mislim da je potpuno besmisleno da u 21. veku utvrđujemo formalno stanje nečije zaposlenosti tako što ćemo kopati po fijokama. Postoje savremeni uređaji, IT tehnologija, gde može da se napravi jedinstveni registar zaposlenih u Srbiji i gde svaki radnik, a naravno i inspekcija, mogu da provere…

Ovo je moj amandman.

Ne.

Hvala vam.
Naravno da je ovo laički parlament, kao i svi drugi na svetu, i da ljudi koji su poslanici ne moraju da znaju gotovo ništa o temi dnevnog reda, što se i ovde videlo. Naime, mojim amandmanom se traži da se briše novi član, što znači da ostaje stari, u kojem ostaje obaveza za 15 dana da poslodavac zaposlenom da foto-kopiju o socijalnom osiguranju. To je jasno kao dan. No, to nije važno.
Mnogo je važnije, i ja bih voleo da čujem od ministra odgovor, šta se dešava ako je, recimo, osnovana firma za prevoz u Bujanovcu, a da ima angažovanje i ugovor od pet godina da vozi po teritoriji opštine Subotica. Kako inspektor utvrđuje to da li je neki vozač te firme iz Bujanovca koji sad privremeno radi u Subotici, gde nema predstavništva te firme iz Bujanovca, da je on zaposlen? Time što proverava gde je ugovor o radu. Da li je taj ugovor o radu negde u nekom pratećem vozilu koje ide iza kamiona? Ili, recimo, primer, koji je mnogo razumniji možda nekim poslanicima.
Recimo, šta ako imate neku kompaniju koja se bavi proizvodnjom mesa, pa onda ima nekog čobana, recimo. Ta firma je registrovana na Čukarici, a čobanin je negde u Sremu. On je pašnjaku, odnosno na njivi. Kako inspektor utvrđuje da li je taj čobanin zaposlen ili nije i da li ga je njegov poslodavac prijavio, da li ima ugovor o radu ili nema? Da li će inspektor da zaviruje ispod ovna predvodnika ili će da gleda ispod drveta? Ja bih voleo da ministar da odgovor na ova pitanja. Hvala vam.

U sklopu rasprave o radničkim pravima po ovom zakonu, primetio sam da u ulaznom holu parlamenta su policajci koji nisu sastavni deo obezbeđenja ovog parlamenta sa oružjem.

Hvala.
Još jedan primer lažne borbe za radnička prava. Izmena je utoliko u članu 56. da se umesto teksta u kojem je bilo predviđeno da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana. Ovde je uvedena norma da bude pet dana, a čak se daje i mogućnost da to bude i manje od pet dana, a ne kraće od 48 sati. To, kao i mnoge druge stvari, neće povećati zapošljavanje, investicije, monetarnu i fiskalnu stabilnost, niti će radnicima dati bilo kakva veća prava nego što sada imaju. Ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema nikakve veze sa onim što piše u razlozima za njegovo donošenje.

U istom maniru kao i prethodni, ovde je definisano da kolektivnim ugovorom može da se utvrdi preraspodela radnog vremena na devet meseci, a u osnovnom tekstu zakona koji se menja je bilo na šest meseci, čime se praktično za 50% smanjuju prava radnika u ovoj oblasti i u ovom delu. To neće doprineti  povećavanju stranih i domaćih investicija, neće dovesti do zapošljavanja, neće dovesti do smanjivanja rada na crno, neće dovesti do monetarne i fiskalne stabilnosti države i neće doneti radnicima nikakva nova prava, naprotiv, otežaće njihov položaj. Hvala.

Članom 72. se predviđa član 172a, tražim da se to briše, koji glasi – ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja bez popune aneksa ugovora u smislu člana 172. ovog zakona, a najduže na 45 radnih dana u toku 12 meseci.

Vrlo sumnjiva forma. Šta je to određeni posao koji se vrši bez odlaganja? Koja je definicija toga? Svaki posao u ozbiljnoj firmi se mora izvršiti bez odlaganja. To je definicija jednog ozbiljnog poslovanja. Ne postoje poslovi koje možemo da odložimo. To ne postoji u bilo kojoj ozbiljnoj kompaniji, tako da je praktično nemoguće da dođe do situacije da poslodavca iznenadi neki posao koji je takav da mora nekog da premesti na drugo radno mesto na 45 radnih dana u toku jedne godine. To je mogućnost za razne manipulacije od strane poslodavca, pošto nije definisano tačno šta je hitan posao, da izmišlja poslove koji se moraju učiniti bez odlaganja i da na taj način natera nekog radnika da radi nešto za šta on nije školovan ili nema te sposobnosti, ili fizički ili psihički nije spreman da obavlja te poslove. Onda to može da dovede do raznih povreda ili radne discipline ili da natera tog zaposlenog da da otkaz zato što neće biti u mogućnosti da obavlja te poslove.

Mislim da je ovo rešenje koje ne daje nikakvu sigurnost radnicima, a mislim da ozbiljnim poslodavcima nije potreban ovakav način da se obračunavaju sa svojim radnicima.

Hvala.

Bez obzira na ideološke razlike između mog prethodnog govornika, gospodina Stefanovića i mene, jer je on iz socijaldemokratske opcije, a ja iz liberalne, oko ovoga imamo isti stav i ja se pridružujem argumentaciji koju je moj prethodnik dao. Hvala.

Slušajući raspravu jednog od kolega koji je iz Smedereva i koji je govorio afirmativno o „Ju-Es-stilu“ i o tome kako je jedna ozbiljna kompanija uspela da u „Sartid“ uvede neka pravila koja su pravila 21. veka, pravila koja su na korist i poslodavaca i radnika, bio sam spreman da povučem amandman, jer sam mislio da to znači promenu političkog stava SNS. To bi značilo da politika te stranke shvata da je to bilo jedno dobro vreme, kad su bile dobre privatizacije, iako „Ju-Es-stil“ nije došao kroz privatizaciju, nego kroz stečaj i da je to sećanje na jedan dobar zakon koji je tada postojao iz 2001. godine, koji je pokvaren 2005. godine i koji je nedovoljno dobro popravljen sada, tako da zbog toga glasa protiv toga.

Kad se već vraćamo, ne mojom zaslugom, nego zaslugom prethodnog govornika, u to vreme, to je bilo vreme kada je u javnom sektoru u Srbiji radilo 504.000 ljudi. To je bilo vreme kada je evro bio 62 dinara. To je bilo vreme kada je spoljni dug države bio ispod 10 milijardi. To je bilo vreme kada se godišnje u Srbiji osnivalo 25.000 privatnih preduzeća, a taj proces se dešava kada ljudi pomisle da će u državi biti bolje. To je bilo vreme koje je apsolutno pozitivno suprotno onome što danas imamo.

Vrlo interesantan govor i pominjanje potpuno van konteksta. Znači, govorim o vlasti od 2001. do marta 2004. godine. To je ono za šta ja, sa zadovoljstvom, snosim…

Hoćete li mi omogućiti da govorim?