Hvala predsedavajući.
Prvo da kažem hvala prisutnim poverenicima i Zaštitniku građana na onome što rade u ovoj Srbiji. Naravno da je to jedan težak posao. Za taj posao treba imati i jaku kičmu, i malo hrabrosti, dosta znanja i vere da nešto može da se promeni sa tih pozicija.
Ono što ste rekli u vašim uvodnim izlaganjima, po broju predmeta koji dobijate, po celoj atmosferi u kojoj radite, po tome šta se dešava sa vašim savetima, predlozima i nalazima, pre svega u javnim preduzećima, Vladi i nekim drugim institucijama vidim, a jasno je srpskoj javnosti, da je posao koji vi radite težak, a to je posledica toga što je Srbija još uvek daleko od jednog modernog, demokratskog, evropskog društva. Naravno da to nije vaša krivica, to je krivica onih koji drže vlast u ovoj državi i koji tu vlast predstavljaju danas i onih koji su tu vlast predstavljali u nekim godinama pre toga.
Mislim da je trenutno najveći problem u Srbiji to što aktuelna vlast ljudska prava, želju ljudi za informacijama i ravnopravnost smatraju nalogom spolja, nalogom sa zapada, jednom ucenom, jednim uslovom za neke stvari koje su nam potrebne, to se vidi svakodnevno. Pored svih lepih reči o tome da smo svi za vladavinu prava, za tržišnu ekonomiju, za dostupnost informacija, za društvo bez diskriminacije, realni život nam svaki dan pokazuje suprotno.
Evo, recimo, jedna informacija koja je potpuno beznačajna u odnosu na sve ono što se dešava u jednoj državi, pa i u Srbiji, to je jedan ugovor između nekog „Etihada“ i Vlade Srbije, a vezano za Er Srbiju. Koliko se sećam Poverenik za informacije je izdao nalog da se to objavi. Dan danas nemamo tu informaciju, bez obzira što su ljudi koji su na najvišim državnim funkcijama, pa i sam predsednik Vlade, rekli da će to da objave, pa će da objave to pre izbora, pa će da objave posle izbora, pa će da objave zajedno sa „Fijatom“, pa bez „Fijata“. Dan danas smo uskraćeni za tu informaciju i naravno da i ja, kao i srpska javnost, možemo da pretpostavimo da tu nešto nije dobro. Jer, da je dobro, sigurno bi bilo već objavljeno, makar na naslovnim stranama onoga što se prodaje na kioscima, a nisu novine.
Imamo još puno takvih primera. Imamo, recimo, pravo građana da budu lečeni, da se leče. Pre neku nedelju smo ovde imali izmene zakona u kome je prvo zaključeno da u srpskom zdravstvu postoji višak sredstava, pa da je taj višak oko 260 miliona evra na godišnjem nivou, a onda da taj višak treba da se uzme od srpskog zdravstva, ne bi li se krpila ogromna rupa u penzionom fondu. Time se direktno utiče na pravo ljudi da se leči, na osnovne uslove za njihovo lečenje. Juče, prekjuče, u novinama vidim da su samo apoteke u Srbiji, znači, deo srpskog zdravstva dužne dobavljačima 90 i nešto miliona evra, a ovamo smo doneli zaključak da je višak 260 miliona. Znači, netačno je i jedno i drugo. To nije pitanje knjigovodstva i finansija, to je pitanje mogućnosti ljudi da se leče, a to je jedno ozbiljno ljudsko pravo.
Partokratija za koju su svi obećavali da će biti ukinuta, naravno, tu se ništa nije desilo i ovde kada dete završava srednju školu pa pita roditelja šta da upiše da bi našao posao posle, onda mu obično roditelj kaže – upiši se u neku stranku, to je najbolja stvar za tvoju budućnost.
Imamo strah u Srbiji, strah od toga da postavite pitanje. Strah od toga da pitate da se proveri da li je plagijat neki doktorat ili nije, posebno ako taj doktorat nosi neko ko bi trebalo da vodi borbu protiv kriminala u ovoj Srbiji. Imamo manipulaciju medijima, svakodnevno. Imamo cenzuru najgore vrste. Naravno, to piše u izveštaju, a baš bih voleo da vidim ko me je to pitao, sumnjam da je čitao izveštaj…
(Predsedavajući: Vreme predviđeno za vaše izlaganje upravo ističe.)
Puno vam se zahvaljujem, ali time nismo rešili probleme u Srbiji. Hvala vam.