Ovde je izrečeno da ovaj zakon treba, osim onih odredbi, odnosno onih razloga da poveća zaposlenost, investicije, da smanji rad na crno, treba i da poveća prava radnika.
Imamo jedan jasan primer kako se to radi po predlagaču zakona.
Naime, član 3. Predloga zakona kaže da u članu 12. stav 1. reči: „zaštitu života i zdravlja na radu“, treba zameniti rečima: „zdravlje na radu“.
To znači da se iz teksta izbacuje „zaštitu života“. Voleo bih da mi predlagač zakona objasni kako se to utemeljuju radnička prava, prava zaposlenih, dakle, time što se iz teksta koji je glasio: „zaštitu života i zdravlja na radu“, da se to briše i zamenjuje samo time da mu se garantuje: „zdravlje na radu“.
Čuo sam na Odboru obrazloženje da „zdravlje na radu“ podrazumeva i „zaštitu života“, što naravno ne može da bude uvek tačno.
Poslodavac je zadužen da obezbedi integritet života svakom zaposlenom. Može neko da bude zdrav, pa da neko dođe u njegovu banku, radnju, da ga ubije i to je obaveza poslodavca, da zaštiti život, a ne samo zdravlje.
Naravno, ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema prave namere. Naravno, bilo je u njemu i dobrih rešenja, nisam ja podneo amandmane na svih 90 i nešto članova, podneo sam amandmane samo na dvadesetak, a ostali deo teksta bi mogao da opravda očekivanja koja su data, ali cilj amandmana koji sam podneo je upravo da dokažu na nedoslednost predlagača koji u obrazloženju i razlozima za donošenje zakona, iznosi jedan, neke ciljeve, neke namere, a onda u tekstu zakona odustaje od toga.
Dakle, ovaj član zakona ugrožava život zaposlenih u Srbiji.