U ovoj državi je jednom bilo ministarstvo za informisanje, koliko se sećam, u zadnjih dvadesetak godina. U vreme kada je postojalo to ministarstvo, koje je imalo svog ministra, koji je mandatar za novu Vladu Srbije, je ubijen Slavko Ćuruvija i tada su žrtvovani novinari i radnici u RTS-u, samo podsećanja radi.

Hvala predsednice. Ovo je jedan od suštinskih amandmana gde, kao što ste imali priliku da vidite, mi predlažemo Ministarstvo gde bi bili sadržani poslovi poljoprivrede, zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Čuli smo više koncepata, više načina kako se sagledava ova oblast, i naravno svako ima pravo da brani svoj odnos prema tome, ali upravo ideja da se u jedno ministarstvo stave ove tri nadležnosti polazi od toga da se takvim rešenjem upravo na najbolji način vrši subordinacija između ova tri važna segmenta društva.
Imali smo puno prilike i pojedinačno i kao građani, i kao političari, privrednici da se srećemo sa situacijom da vas oko nekih stvari koje su vezane za gradnju, Ministarstvo za zaštitu životne sredine vraća, šalje na šalter kod Ministarstva za građevine, za planiranje ili o poljoprivredi da ne govorim, to je još gori slučaj. Kad bi to bilo u jednom ministarstvu, na čijem čelu, znači jednom od ovih devet, bi bio odgovorni političar, znači ne neko ko je tu pao sa ove ili one grane, nego pravi političar, ne govorim ništa lično ni o jednom ministru do sada ni u budućnosti da vam bude jasno, a da ispod njega u organizaciji imamo tri državna sekretara, jednog za poljoprivredu, jednog za zaštitu životne sredine, jednog za prostorno planiranje, sa svim službama, sa svim onim što čine sadašnja ministarstva mi bismo imali situaciju da imamo jedan zajednički rad oko iste stvari. To bi sprečavalo mogućnost da jedno ministarstvo igra sa drugim ping-pong sa ljudima, sa klijentima koji žele da dobiju ovu ili onu dozvolu, potvrdu, saglasnost ili bilo šta. Time bi se ostvario jako brzo koncept….
(Predsednik: Vreme, izvinjavam se, dva minuta.)
…. kojim se sada na slab način pokušava zameniti ova kancelarija za brze odgovore.

Hvala lepo, sad sam bio brz.
Naravno da je i ovo amandman koji je sličan amandmanu o kome je malopre govorio kolega Vlada Pavićević. Mislim da bi bilo važno da malo više pažnje obratimo na amandmane i na ono o čemu se priča, pošto, čini mi se da nam pada pažnja. Da nije tako ne bi se desilo da u amandmanu na član 9. u Ministarstvu pravde budu dodate nadležnosti. Ja vas molim da čujete ovo, Ministarstvo pravde će pored ostalog imati nadležnosti za afirmisanje verskih osnova i sadržaja savskog, verovatno srpskog nacionalnog identiteta, poklonička putovanja, verski turizam, razvoj verskog obrazovanja i pomoć u sakralnom graditeljstvu.
Ja bih molio bilo koga ko ovde ima bilo kakve veze sa pravnom naukom, sa organizacijom državne uprave da mi kaže kakve veze imaju poklonička putovanja i sakralno građevinarstvo sa Ministarstvom pravde, a to ste usvojili malopre? To je amandman poslaničke grupe od 132 narodna poslanika Srpske napredne stranke.
Ovo je dokaz da i sa 16 ministarstava možete da pravite nakaze od ministarstava gde se spaja apsolutno ne spojivo.

Ovo je još jedan od tih tehničkih amandmana koji sada pomeraju tačke dnevnog reda u odnosu na naš predlog da se umesto 16 ministarstava predviđenih usvoji predlog sa devet. Tu nema šta da se više doda.
Još jednom bih da ponovim pitanje – kakve veze ima sa Ministarstvom pravde pomoć u sakralnom graditeljstvu, razvoj verskog obrazovanja, verski turizam, poklonička putovanja i socijalno materijalni položaj nosilaca vere, sveto monaštvo, verski službenici, đaci i učenici verskih škola? Kakve to veze ima sa Ministarstvom pravde? U kojoj državi su poklonička putovanja vezana za Ministarstvo pravde? Ko to organizuje? Ministar ili neki poseban sud ili imate posebnu službu za poklonička pravna putovanja ili je to klanjanje nekom autoritetu?
Voleo bih, ne zbog sebe, znam šta je razlog ovome, nego zbog građana Srbije da dobijemo neko obrazloženje, a 132 poslanika su apsolutno po zakonu i Poslovniku imali pravo da ovo predložite. Samo bih voleo da znam suštinu – šta Srbija dobija time što Ministarstvo pravde organizuje poklonička putovanja i sakralno građevinarstvo?

Poslanici Nove stranke će podržati amandman gospođe Čomić. Argumentacija koju je ona dala je potpuno ono sa čime se mi slažemo.
Nema nikakvog opravdanja za ukidanje ove Uprave.
Ako je u toj Upravi, koliko sam ja shvatio argumente suprotne strane, bilo nekog kriminala, nekih kombinacija, citiram, nekih dogovaranja, onda je to posao za tužilaštvo, da li obično, da li za specijalno ili za neki drugi organ, a ne da se gasi cela Uprava.
Po toj logici trebalo bi da ugasite „Železnice Srbije“, „Srbijagas“, Ministarstvo energetike, Ministarstvo inostranih poslova, MUP, onaj deo koji obezbeđuje gume za vozilo predsednika i mnoge druge institucije. Naravno da to nije dobar primer, nego je primer da ako je neko radio loše, treba ga smeniti, ako je radio protivno zakonu, treba ga poslati u nadležne institucije.
Potpuno je besmislena i argumentacija da u ovo vreme, koje je jako teško, nemamo vremena za rodnu ravnopravnost. Naravno da je vreme teško i to svi znaju, ali to nije razlog da se nešto što nema nikakve veze sa standardom građana stavlja kao argument koji sad trebamo da gurnemo na stranu, a da se spašavamo u požaru napora, koliko sam shvatio od talentovane govornice. Ovo govorim ozbiljno.
Talenat oratorski je nedovoljan ako pokušavate da odbranite nešto što je besmisleno. Rekli ste da nije vreme da se sad osnivaju nove kancelarije i da poslanička većina nije učestvovala, da nije ničim menjala Predlog zakona o ministarstvima. Nije tačno. Upravo pre pola sata ili sat vremena smo pričali o pokloničkim putovanjima, sakralnom građevinarstvu i ostalim glupostima koje su sada deo Ministarstva pravde. Naravno, to samo po sebi nisu gluposti…

Hvala lepo.
Na pragu smo glasanja i ovo će biti prvi zakon, odnosno prva dva zakona koja ćemo da usvojimo i bilo bi jako loše da to uradimo protivno Ustavu, a to će biti protivno Ustavu ako se ne usvoji naš amandman na član 41. koji glasi – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana, od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
U Predlogu zakona je dato rešenje da ovaj zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne od dana posle objavljivanja što je loše rešenje. Prvo, to je protivustavno.
U članu 196. Ustava stav 4. piše da zakoni važe osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, osim ako postoji veoma opravdan razlog da počne da važi ranije, a kao razlog za taj kraći rok ovde se navodi u vašem Predlogu zakona da će ne donošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
Besmisleno. Postoji tehnička Vlada i može da radi još dva, tri meseca. Ne postoji nikakvo ugrožavanje rada organa i organizacija, naprotiv. Ovo je samo jedno silovanje da bi se sutra izabrala Vlada.
Postoji jedno rešenje koje je moguće, mada bi to bio jedan viši nivo političkog silovanja, da zakon važi od trenutka usvajanja, ali mislim da nema potrebe za tim. Logično rešenje je da ako već ne čekamo rok od osam dana da zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ovako ćemo imati problem, da ako bude rešenje kao što je dato, da ne znamo od kog trenutka važi ovaj zakon.

Mi ne znamo u kom trenutku je odštampan taj „Službeni glasnik“.

Javljam se na osnovu replike. Pomenut sam, ne sumnjam u dobronamernost prethodnice, ali samo da ispravim i to zbog javnosti. Vlada Zorana Đinđića imala je 19 ministara i mislim 24, 25 članova ukupno pošto je bilo četiri ili pet, šest potpredsednika Vlade. Vladu koju sam ja nasledio je zadržao isti broj ministara 19, a mislim da je jedan potpredsednik bio manje. Znači, treba praviti razliku između broja ministara i broja članova Vlade. Imate predsednika koji nije ministar. Imate ministre bez portfelja. Imate potpredsednike koji nisu ministri.
Prema tome, tačno je da je ovo najmanja Vlada u modernoj istoriji Srbije sa 16 članova, ali nije tačno da je Vlada Zorana Đinđića imala 17, a ona Vlada koju sam ja vodio 24, imali su isti broj 19, a Nova stranka će vam kasnije dati svoj predlog Vlade koji se sastoji od samo devet ministarstava, odnosno deset članova. Hvala vam.

Čuli smo puno interesantnih priča danas. Malo koja ili skoro nijedna nije imala nikakve veze sa tačkom dnevnom reda ili sa raspravom, tako da se na žalost nastavlja loš početak rada ovog parlamenta.
Završeni su izbori i za vlast i za opoziciju i svako treba da radi svoj posao. Mislim da kampanja posle kampanje neće biti od koristi nikome, ni prisutnim poslanicima, ni građanima Srbije, niti budućoj Vladi koja treba da bude formirana što pre. Oko toga se slažem.
Što se tiče zakona o Vladi i zakona o ministarstvima, nužne su temeljite ustavne promene, između ostalog i u ovoj oblasti. Ova stranka je odavno utemeljila svoj predlog reformi političkog sistema, koji podrazumeva promene i u ovoj oblasti.
Jedan od naših predloga je i kancelarska Vlada, a to znači Vlada koja će biti birana u parlamentu, ali čiji će stalni šef biti predsednik te Vlade, koji će biti u budućnosti da sam između ostalog menja ministre koji su u sastavu njegovog kabineta. Pre toga su promene vezane za izbor narodnih poslanika, koji bi bio drugačiji, izbor predsednika itd. ali imaćemo vremena da o tome pričamo. Deo tih reformi je i to da parlament ne donosi zakon o ministarstvima, nego da to Vlada sama reguliše svojom uredbom i to je praksa u mnogim uspešnim demokratijama na našem kontinentu i mislim da je pravo vreme da kad neko ima tako veliku većinu koja je protiv moje volje, ali ipak osvoji u ovom parlamentu, da pokuša da to iskoristi i za nešto korisno.
Uredba o Vladi je inače običaj kako je organizovan rad ministarstava, odnosno uredba o formiranju ministarstava i u Saveznoj Vladi bivše Jugoslavije, tako da to postoji i kao praksa na našim prostorima.
Mi predlažemo i to ćete videti kroz naše amandmane da nova Vlada Srbije ima deset članova, da ima premijera i devet ministara, devet ministarstava koja ćete videti u amandmanima koji će uslediti kasnije, ali da vam pročitam koja su to ministarstva. To su: ministarstvo finansija i ekonomije, spoljnih poslova i evropskih integracija, ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo odbrane, ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja, ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa, ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike i alternativno ministarstvo ljudskih resursa i ministarstvo prosvete, nauke i kulture.
Ovo nije utrkivanje sa tim čija vlada će biti manja, čiji predlog će biti manji, nego je ovo jedan ozbiljan predlog koji inače postoji u našem okruženju. Recimo, Vlada Mađarske ima samo osam ministarstava. Neki su se pozivali na te primere, tako da bi to bila značajna reforma ili iskorak ka efikasnijem radu Vlade ako bi se to ponudilo u ovom slučaju.
Ovakav predlog zakona, odnosno ova dva zakona ne menja ništa. Jedno ministarstvo više, manje stvarno ne može da se meri ni sa kakvim istorijskim napretkom ili civilizacijskim ili ne znam kakvim drugim. Mislim da smo puno vremena potrošili danas u raspravi o nečemu što nije tako posebno važno.
Nova Vlada mora da bude efikasnija, bolja i brža. Bez obzira ko je formira, SNS ima taj mandat potpuno prirodno posle ovakvih izbora. Diskusije koje sam čuo danas imaju za cilj čini mi se da već stvore opravdanje za neuspeh te Vlade - te nemojte da pitate Vučića u nedelju šta će on da uradi, te nemojte sada od njega da tražite za šest meseci ono što vi niste uradili. Mislim da je to spremanje terena za jedan poraz. Ne bih voleo da se poraz desi ne zbog SNS nego zbog građana Srbije koji će biti prave žrtve vašeg budućeg poraza.
Saveti premijera su potpuno besmislena stvar. Kancelarija za brze odgovore je inače, to vidim da ne zanate, osnovana pre godinu dana uredbom Vlade Srbije maja prošle godine, samo što nije počela da radi i to je nešto što govori o tome šta on radi.
Drugo, vidim da su u Zakonu o Vladi ponovo ministri bez portfelja. To je potpuna besmislica. To narod zove „ministri nizašta“ i to i jeste to. To je samo mesto za potkusurivanje međukoalicionih dogovora.
(Predsedavajući: Vreme.)
Konačno, veliko učešće mnogih ljudi iz SNS u današnjoj raspravi, posebno ljudi koji sede u prvom redu preko puta mene, su dokaz, naslućujem to, ne mogu da tvrdim, ali čini mi se, pa imam pravo da to kažem, da je to u stvari nastavak izbora, da se vidi ko će biti šef poslanika SNS u ovom parlamentu. Meni je to interesantno kao nekome ko je jako dugo u parlamentu, ali mislim da to ne doprinosi diskusiji i ne doprinosi donošenju ozbiljnih odluka. Hvala.

Po Poslovniku, član 103, ako mi date reč.
S kojim pravom vi možete da komentarišete moj govor? Možete da se javite za repliku, da sednete tamo u klupu i da onda govorite sa mnom. Niste vi nikome tu postavljeni da docirate i da uterujete pamet, nego da poštujete Poslovnik.

Dame i gospodo dobar dan, čestitam svima na izboru. Jako je lepo videti u parlamentu ovoliko puno ljudi, što potpuno se slažem, nije bio običaj zadnjih desetak godina. To zaista nema veze sa tim što ja nisam bio u parlamentu zadnjih desetak godina, to su neki drugi razlozi.
Potpuno je prirodno da najveća poslanička grupa dobije pravo da i predloži i izabere kandidata ili kandidatkinju za predsednicu parlamenta i to je potpuno prirodno. Potpuno je prirodno i to da se za to dobije predlog nekom razumnom roku. Mogu da vas obavestim da ja, ne samo ja, nismo dobili pisani predlog za ovu tačku dnevnog reda, bez bilo kakve biografije, bez bilo kakvog predloga koje taj kandidat.
Tako da mislim da je neozbiljno da se na takav način počinje rad jednog novog parlamenta, posebno kada je u tom parlamentu dominantna jedna poslanička grupa, odnosno jedna politička stranka koja kaže da će sve da promeni na bolje u ovoj državi. Mislim da početak nije dobar. Nije dobro ni to što bivši potpredsednik Vlade nije došao da položi zakletvu kao poslanik, a bio je na Izbornoj listi SNS nego je to uradio tajno. Nije prirodno ni to da danas imamo raspravu koja je previše gruba i koja se previše bavi stvarima koje su potpuno ne važne za današnji dan, ali verovatno je to samo težak početak kao i u mnogim drugim stvarima.
Izneto je mnogo pogrešnih činjenica, odnosno pogrešnih teza koje nisu činjenice od toga da je DS jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu, što naravno nije jer i NDS je takva. Ne slažem se ni sa tim govornikom koji je rekao da je SNS dobila mali broj glasova. Mislim da je SNS dobila preveliki broj glasova, ali to je volja naroda, tako da tu ne možemo da promenimo ništa bitno.
Čuli smo još puno pogrešnih informacija. Da je ovo najveća pobeda neke liste u istoriji srpskog parlamenta. To nije tačno i 2000-te godine i 1990. godine su pobednici na izborima imali i veći broj glasova i veći procenat od ukupnog broja izašlih i veći broj poslanika koji su osvojili.
Priča se stalno o nekoj veliko brzini, o tome da će ovo biti najbrže konstituisana Skupština, da će Vlada koju ćemo valjda dobiti do nedelje biti najbrže izabrana, što nije tačno. Ni jedno, ni drugo, ni treće. Znači, najveći broj glasova u istoriji Srbije je osvojio DOS 2000-te godine 23. decembra, dva miliona i 402 hiljade i nešto preko toga, što je bilo 64% od ukupnog broja izašlih i 176 poslanika. Taj parlament je konstituisan, koji je konstituisan posle tih izbora je konstituisan za manje od 30 dana i to od 22. januara, a izbori su bili 23. decembra prethodne godine. To je znači 29 dana uz sve Božiće, nove godine i ostale praznike. Konačno, ni Vlada ako bude izglasana do nedelje neće biti najbrže izabrana Vlada jer je Vlada Zorana Đinđića izabrana 25. januara 2001. godine, 33 dana nakon izbora, a ova Vlada ako bude izabrana u nedelju i ako obračunamo da su izbori završeni 23, a ne 16, što suštinski jesu, to će biti 35 dana.
Naravno, ovo nisu previše bitne stvari, ovo su samo činjenice koje govore o tome da nova vlast koja se sprema da preuzme odgovornost u Srbiji za naredni period, da više polaže na tim nekim estradnim stvarima, a to je ko je brži, ko je najbrži. Mislim da to nije suština i mislim da većina poslanika ovde to zna. Ono što treba Srbiji to su reforme. To su reforme koje su započete ne danas prvi put, danas još uvek nisu započete. Nisu započete ni pre dve godine, jer da jesu videli bi se rezultati, a njih nema ni u jednoj oblasti.
Reforme su započete pre 14 godina, ali tada je većina ljudi koji danas sedi u ovom parlamentu bila protiv tih reformi. Radujem se što je došlo do opamećivanja većine. Da su shvatili da je pao Berlinski zid, da su shvatili da pored javnih preduzeća postoji i realni sektor, da su shvatili da je borba protiv kriminala nešto što se radi sa policijom, pravosuđem, a ne sa medijima. Ali se bojim da početak rada ovog parlamenta i početak rada sledeće Vlade nije počeo u dobrom smeru.
Rekao sam već šta zameram parlamentu. Neozbiljno će biti ako danas glasamo posle podne o potpredsednicima parlamenta, a da u ovom trenutku niko ne zna ko će biti predloženi ljudi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da će biti jako neobično da tek u subotu saznamo kandidate za ministre u budućoj Vladi, a da onda, nakon toga, za 24 sata glasamo o tim ljudima.
Mislim da jedna vlast koja ima ogromnu većinu, veliko poverenje građana, rekoh preveliko, ima dovoljno mogućnosti da pristupi ozbiljnije svom poslu.
Ne očekujem ništa bitno dobro u ovom parlamentu od većine, od buduće predsednice, niti od Vlade koja će biti izabrana, tako da neću biti iznenađen, ali se bojim da će većina građana Srbije, pa i najveći deo onih koji su glasali za vas, biti razočarani.
Prema tome, apelujem na vas da radite svoj posao, da se u obavljanju svog posla bavite onim što je u zakonu, u Poslovniku i da na taj način pokušamo da ovu napaćenu zemlju izvučemo iz teške situacije u kojoj se ona danas nalazi.

Hvala vam predsedavajući.
To ne opravdava prethodnog govornika da izrekne nešto – notorna laž. Mislim da je dobar citat. Mislim da je to protivno članu 107. ovog Poslovnika, a i vi ste pogrešili što ga niste opomenuli zbog toga po planu 109.
Da se obavestimo, da li je posao narodnog poslanika da traga za materijalima pa da onda to traži tamo ili ovamo. Svi ovde prisutni narodni poslanici imaju svoje adrese, mejl adrese, telefone, na sto načina je bilo moguće dostaviti materijale pre ove sednice. Niti gospodin Pavićević, niti ja nismo dobili te materijale i samo je to bila moja intervencija. Nisam govorio o biografiji kandidata, pozitivno ili negativno. Samo sam konstatovao da to nismo dobili i to ne zaslužuje reakciju koja se zove notorna laž.
Ako ćemo da usvojimo taj način komunikacije, možemo i tako. Mislim da to nije moja želja i mislim da bi jedno izvinjenje bilo sasvim dovoljno da nastavimo jednim normalnim parlamentarnim tonom.

Hvala, predsednice.
Čestitam vam na izboru, bez obzira što nisam glasao za vas, to je moje pravo. Očekujem da prijatno iznenadite ceo parlament, pa i nas koji nismo glasali za vas.
Da ne trošimo puno vremena, samo načelna stvar oko odbora. U Poslovniku i u običajima ovog parlamenta su samostalni poslanici u vrlo nezgodnom stanju, zato što imaju uskraćene mnoge druge mogućnosti, nadležnosti i uloge koje imaju drugi poslanici.
Naravno da je potpuno prirodno da najveća poslanička grupa ima i najviše predsednika odbora i predsednika parlamenta, šefove delegacija, sve je to potpuno normalno, da se proporcijalno tome i druge poslaničke grupe jave u članstvu tih odbora, ali mislim da je potpuno neprihvatljivo, iz razloga demokratičnosti rada u ovom telu, da poslanici koji nisu u poslaničkim grupama nemaju tu mogućnost da budu članovi bilo kog odbora. Znam da je to po postojećem Poslovniku. Naravno, Poslovnik o radu parlamenta, odnosno Poslovnik Narodne skupštine je materija koja može da se promeni. Mogu i nekim odlukama da se, kao što je bio običaj u nekom ranijem periodu, te neke nelogičnosti poprave.
Tako da, apelujem na sve šefove poslaničkih grupa da nađu mogućnost da i samostalni poslanici, u ovom slučaju, na vašu sreću, to smo samo nas dvojica, tako da ne tražimo puno prostora, niti nam treba puno prostora, da se nađe mesta za naše učešće u nekim odborima Skupštine. Naravno ne tražimo bilo kakvo predsedničko mesto, ne tražimo ni mesto u delegacijama nego samo u odborima i to u nekoliko odbora. Mislim da je to jedan zahtev koji bi trebalo da bude prihvaćen, ne u ovom trenutku, ali u narednim danima i nedeljama i da time pokažete svoju dobru volju da ovaj parlament bude stvarno mesto gde će se tolerancija i parlamentarizam sprovoditi na najdosledniji način. Hvala.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.