Hvala.
Reforma državne uprave je neophodna i oko toga se svi slažemo. Tačno je da je bilo pokušaja i u ranijem periodu i tačno je da su ti pokušaji bili mahom neuspešni. Bojim se da je ovo još jedan primer.
Naravno, ovaj predlog izmene zakona ne možemo da nazovemo reformom državne uprave, možemo da kažemo da je to neki početak, koji ima neke dobre stvari, ali mahom tu se provlače stvari koje nisu nešto što bi ličilo na reformu državne uprave, a kamoli sama reforma.
U oceni stanja, evo, izneću neke podatke: januara, februara 2004. godine srpska birokratija ili administracija je zajedno sa javnim sektorom brojala 504 hiljade zaposlenih. Danas ih ima, po podacima koje imamo iz aktuelne Vlade, 785 hiljada. To je povećanje od skoro 50%.
Grad Niš je imao 2001. godine 813 zaposlenih u gradskoj upravi. Danas ih ima 2.150, a nije se povećao broj stanovnika, isti je kao što je bio i ranije, a i tih 813 je bilo mnogo. U vreme bombardovanja, 1999. godine, pošto je 250 činovnika bilo mobilisano, ja sam poslao kući još 250 žena čiji su muževi, braća i deca bili mobilisani, što znači da nas je ostalo 300 i sve funkcije grada su radile, redovne funkcije plus one ratne funkcije, bez bilo kakvog produžetka radnog vremena, u 8.00 sati.
Prema tome, imamo činovnika za dve države. Toliko možemo da pokrijemo. Kažem u šali, da bi bilo jasnije – ako neko želi da vodi neki osvajački rat sa ovim prostora, to ima smisla samo da zaposli sve državne činovnike koje danas imamo i koji primaju platu i za koje teško da svi imaju stolice i radne stolove, a kamoli referate i zaduženja.
Ono što je neophodno za reformu u Srbiji, a posebno za reformu državne uprave, to je 20% niži fond bruto plata. Bez toga, ništa ne može da se promeni. Možemo da izmišljamo toplu vodu i nove teorije, ovakve ili onakve, bez 20% niže bruto plate, tu nema boga. Mora da bude otpušteno 15% ljudi iz državne uprave. Pitanje je ko treba da bude otpušten. Svi oni koji su navučeni u tu državnu upravu u poslednjih 10 godina, od kada je broj otišao sa 500 hiljada na skoro 800 hiljada. Ko su ti ljudi? To znaju sindikati u državnoj upravi i oni treba da daju svoj doprinos tome. Oni znaju ko je radnik a ko je neradnik, oni znaju ko je doveden a ko je vredan, oni znaju i kome možda, iako nije najbolji radnik, treba pružiti socijalnu pomoć u tome da ne izgubi posao. Ali, generalno, znaju sindikati, odnosno zaposleni u državnoj upravi, ko vredi a ko smeta. I oni moraju da naprave tu selekciju, naravno, uz nekakav socijalni program koji je nužan.
Drugima u državnoj upravi, u javnom sektoru, treba ih stimulisati da bolje rade, tako što bi im bile povećane plate, tako što bi im bili ustrojeni načini i kriterijumi kako da oni koji dobro rade dobiju veće plate. Odmah mogu da vam kažem da su plate lekara u Srbiji smešne i da to mora da se poveća. Zbog toga i imamo probleme. To nema veze s državnom upravom, ali generalno važi za ceo javni sektor.
Učitelji, nastavnici u osnovnim školama, ceo prosek prosvete ima nižu platu nego prosek Srbije. Tamo su skoro 70% ljudi sa visokim obrazovanjem. U ukupnom proseku Srbije je 23% sa visokim obrazovanjem, a prosveta ima 10% manje prosečne plate nego što ima prosek Srbije. To je katastrofa. To mora da se menja.
Precizno, još nekoliko stvari. Mi smo dali puno amandmana i nadamo se da će neki biti prihvaćeni. Recimo, ova izmena koja dozvoljava profesorima univerziteta da postaju direktori posebnih organizacija je potpuno besmislena. Ja mislim da se to radi samo zbog jedne organizacije koja se zove Republički sekretarijat za zakonodavstvo, jer je tamo trenutno direktor neko ko bi da bude i profesor. Inače, potpuno je besmisleno da za Direkciju za imovinu direktor bude profesor, Centra za razminiranje direktor bude profesor…