Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS će podržati predlog izmena zakona, zbog toga što se izmenama i dopunama zakona stvaraju procesne pretpostavke i krivično-procesni instrumenti da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom bude, kada se za to steknu prilike i mogućnosti, koje su pre svega političke, suđeno u Srbiji.
Po stanovištu DS to i jeste suštinski pomak koji bi pri procesu promena u Srbiji trebalo da usledi. Sposobnost našeg pravosuđa - a ovim se stvaraju, kao što rekoh, pretpostavke da do takvih suđenja uopšte dođe, suđenja koja su započeta pred tribunalom - da utvrdi činjenice i izrekne šta je pravo u ovakvim slučajevima, koji su po optuženju kvalifikovani kao najteži zločini, protiv čovečnosti, protiv ratnog prava, predstavljaće siguran znak da je naša država sposobna da se kvalifikuje u red civilizovanih evropskih država.
Vrlo je važno imati uvek na umu šta je potrebno preduzeti u političkoj sferi, da bismo kao država došli u priliku da se pred našim pravosudnim institucijama ovakvi procesi odvijaju, da iz suda u Hagu našem pravosuđu budu povereni ovakvi slučajevi.
Nužno je poštovati međunarodno pravo, nužno je poštovati unutrašnje pravo i nužno je, što je po mom mišljenju najvažnije, imati potpuno jasan stav o tome da se ovde radi o moralnom temelju određenja našeg društva.
U dosadašnjoj raspravi više puta je bilo reči o tome kako je Haški tribunal koncipiran, kako je Savet bezbednosti UN doneo odluku da ova sudska institucija i tužilaštvo u njenom sastavu budu stvoreni, kako je donet statut Haškog tribunala i ono što u svakom slučaju jeste nedvosmisleno, a to je činjenica da ovaj tribunal predstavlja deo poretka UN.
Posle dugog zbivanja, u jesen 2000. godine Srbija i Srbija i Crna Gora vratile su se u sistem UN, u sistem globalnog organizovanja politike van koga ne može da bude zemlja koja ima nameru da svojim građanima omogući život kakav zavređuju u 21. veku, usred evropskog kontinenta. Nepoštovanje međunarodnih obaveza koje proističu iz odluka UN dovodi u opasnost izglede 8 miliona građana Srbije da se brzo približe standardu života koji imaju građani u Evropi, i to ne samo u zapadnoj Evropi, već građani u Litvaniji, Estoniji, Letoniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, na celom evropskom kontinentu, osim ovog malog nesrećnog dela jugoistočne Evrope, u kome se i mi sami nalazimo.
Upozoravam, a tu je i ministar koji predstavlja Vladu Republike Srbije, da dobijamo u poslednjih desetak dana vrlo jasne signale da država ne ispunjava obaveze koje proističu iz odluka UN.
Ambasador velike sile, koja se koliko nam je poznato zalagala za to da se veći broj predmeta koji se vode pred Haškim tribunalom prebaci i da se osobama po tim optužnicama sudi u Beogradu, jasno je stavio do znanja pre nekoliko dana da mi više podršku te velike sile za ovakvu politiku nemamo.
Čak je i relativizovan stav da bi Haški tribunal trebalo da završi svoje delovanje 2008. ili 2009. godine i trajanje delatnosti Haškog tribunala potpuno je povezano za spremnošću države Srbije, Vlade Republike Srbije da izvršava svoje međunarodne obaveze.
S druge strane, deo unutrašnjeg pravnog sistema Srbije jeste i Zakon o saradnji, koji uređuje saradnju sa Haškim tribunalom, i po tom zakonu postoji obaveza svih organa da u skladu sa svojom nadležnošću postupaju i da odredbe tog zakona poštuju. Bilo bi dobro da nam ministar Stojković ovde kaže da li zaista postoje slučajevi u kojima su nadležni sudovi izdali naloge MUP-u ili već ko je nadležan u ovoj zemlji za to da se prema osobama koje su optužene pred Tribunalom, a nalaze se i dostupne su vlastima Republike Srbije, sprovede adekvatna procedura.
Ono što želim posebno da podvučem, u Srbiji danas bez posla živi milion ljudi. Potrebno je nekoliko desetina milijardi evra investicija, inostranih i domaćih, da bi građani Srbije došli u priliku da zasnuju radni odnos i da svoju egzistenciju podignu na viši nivo. To nije moguće učiniti ukoliko Srbija nije zemlja koja je uvažena u međunarodnim odnosima. Nije moguće imati visok kredibilitet u međunarodnim odnosima ukoliko ne ispunjavamo svoje međunarodne obaveze, posebno obaveze koje proizilaze iz Povelje UN.
I zbog toga, na samom kraju da kažem, krivica za zločine može da bude samo individualna. Srbi kao narod i kao nacija nisu odgovorni za politiku koja je 90-tih godina vođena u ovoj zemlji, ali da bismo imali normalan javni život i da bismo imali zdrav politički život u Srbiji, neophodno je utvrditi ko je, kada i da li je izvršio ratne zločine.
U sadašnjem sistemu odnosa Haški tribunal, odnosno tužilaštvo tribunala ovlašćeno je od UN da sumnjiči pojedine osobe da na njihovom teretu stoje takva krivična dela. Da bi Srbija mogla brzo da se uključi u EU, neophodno je što pre utvrditi da li su te sumnje i optužbe tačne ili ne. Da bismo u takvu situaciju došli, neophodno je da Vlada Republike Srbije, bez ikakve rezerve, izvršava svoje međunarodne obaveze. To je put da Srbija postane zemlja u kojoj građani imaju priliku da žive onako kako žive Grci i Portugalci, Englezi i Irci, Litvanci, Estonci, Česi i ma ko sve u Evropi.