Poštovana predsednice, poštovani predsedniče, drage koleginice i kolege, Nova stranka ne može da glasa protiv odluke koja je posledica odluke Ustavnog suda, ali ne može ni da glasa za tu odluku, jer se ona bavi potpuno efemernim stvarima. Problem i u Vojvodini i u Srbiji, nije neusklađenost Statuta Vojvodine sa lošim Ustavom Srbije, nego loš Ustav Srbije, oko čega se svi slažemo.
U ovom parlamentu, ako sedi nekog dana 250 poslanika, svi su oni iz stranaka i misle da je aktuelni Ustav Srbije loš i da ga treba menjati.
To je trebalo da proizvede odluku da se donese akt o promeni Ustava, i u prethodnom sazivu, gde je bio sličan odnos za i protiv aktuelnog Ustava da se uđe u rešavanje i donošenje novog Ustava, a da se nakon toga donese i novi Statut Vojvodine, koji bi bio pravni odraz onoga što je potrebno i Srbiji i Vojvodini, i njenoj autonomiji.
Za Novu stranku, je suštinska i sprovodiva autonomija Vojvodine i nešto što mora da bude ostvareno i ta autonomija treba da bude ograničena samo državnošću Srbije.
Vrlo je jasno kako to može jasno da se definiše.
Statut Vojvodine, u kojem piše 7 posto, i neki drugi atributi, kojima apsolutno nije mesto, u Statutu ni mesne zajednice, ni nekog udruženja građana, a kamoli AP Vojvodine, mislim da nije na čast ni ovom domu, koji će ga usvojiti, a to je Skuština Vojvodine.
Generalno, suština je u tome da je Ustav Srbije iz 2009. godine, donet u sumnjivoj proceduri, sa sumnjivom većinom na referendumu, da ima puno stvari koje ne idu u Ustav, koje su loše rešenje, bilo u procesnom smislu, bilo u drugom smislu, gde imamo preambulu, koja je po raznim tumačenjima i jeste normativni deo tog Ustava i nije, a to se tumači od dana do dana, kada aktuelnoj vlasti u ovih 8 godina, to odgovara.
Ako se to tumači kao normativni deo Ustava, onda je i ova Skupština nekoliko puta, prekršila Ustav Srbije, glasajući, recimo o ratifikaciji ili usvajanju Briselskog sporazuma, jer je to Sporazum koji je Srbija potpisala sa delom svoje teritorije, kao međunarodni sporazum, što je naravno nemoguće.
U Ustavu Srbije aktuelnom je Pokrajinska autonomija, vezana za procenat i to je posle Tita u Ustavu SFRJ, imamo procenat u Ustavu jedne države, što je svetski izuzetak.
Imamo odrednicu gde se kaže da je državna granica, nedeljiva, jedinstvena i nepromenljiva, a menja se već u sledećem članu, odlukom parlamenta, ta ista državna granica sa nedefinisanom većinom koja je potrebna da bi se promenile granice Srbije.
Prema tome, ono što je započeto na dobar način, u jačanju i postavljanju na pravo mesto autonomije Vojvodine, kroz Omnibus zakon iz 2002. godine, koji je trebalo da preraste u jedno ozbiljno ustavno rešenje, Ustav iz 2006. godine, nije unapredio i mi sada imamo jedan proces koji je započet dobrim Omnibus zakonom, a koji je prekinut kalambur ustavom, o kojem danas govorimo.
Današnja rasprava, plod konsenzusa, plod nužde, nakon odluke Ustavnog suda, je generalno degradacija rada ovog parlamenta. Mi se bavimo tehničkim stvarima, a suštinska stvar, loš Ustav i loš Statut Vojvodine, stoje i nadalje i zato ja apelujem da, mi ćemo naravno biti uzdržani, zato što ne možemo da glasamo protiv odluke Ustavnog suda, a rekao sam zašto ne možemo da glasamo za, ali apelujem na skupštinsku većinu, koja je vrlo dominantna, da što pre, a to znači do kraja ovog zasedanja, se donese akt o promeni Ustava, da se drugi deo ove godine potroši u ozbiljnoj, stručnoj, političkoj i javnoj raspravi, o novom Ustavu i da ovaj sastav parlamenta, da ovaj saziv već na početku sledeće godine bude spreman da usvoji jedan ozbiljan Ustav Srbije, koji će biti dobra osnova za dobar statut Vojvodine, za sve ono što je neophodno Srbiji i Vojvodini u narednom periodu i da to podarimo kao plod rada ovog parlamenta.
Ako to uradimo, izbori koji su održani pre 2 meseca, imaće smisla, a ako to ne uradimo, bićemo još jedan parlament koji se bavio tricama dok je selo gorelo.
Hvala vam.