To je vreme za koje ja sa zadovoljstvom snosim odgovornost. Etičku, krivičnu i kakvu god hoćete. To je vreme bilo vreme dobrih privatizacija. To je očigledno. Firme koje su uvedene tad u restrukturiranje su restruktuirane nekoliko godina kasnije. Taj koncept tada je kroz kasniju vlast Vojislava Koštunice i njegovih kohabitacionih saveznika deformisan, kao što je deformisan Zakon o privatizaciji, kao što je deformisano puno toga. Govorim o vremenu prve tri godine demokratskih vlasti nakon petog oktobra i na to sam ponosan.

Što se tiče 24 privatizacije, gospođe Verice Barać i EU, tu imate bar jedno pet slučajeva koji nisu privatizacija, imate bar jedno pet slučajeva, preko ovih pet, gde je to sporna privatizacija zbog krivice države, a ne zbog krivice slučaja „Putnik“ i „Srbija Turist“. Proverite.

„Sartid“ i „US-steel“ apsolutno nemaju nikakve veze sa Zakonom o privatizaciji, ni u prenetom značenju, ni formalno. To je bila prodaja iz stečaja koju radi Trgovinski sud, a ne Vlada, niti njena agencija.

Konačno, ni jedna, nažalost, ne od 24, nego od 224, kriminalnih privatizacija, koje su izvršene u Srbiji, nije dovedena pred sud, a vi ste imali dve i po godine da to rešite. To nije uradio niko, pa ni vaš visoko poštovani predsednik.

Bilo ko razuman u ovoj državi nikako neće da pomisli, na bilo koji način, da ja želim da unizim, smanjim ili na bilo koji način povredim sećanje na dr Zorana Đinđića. Mislim da je to potpuno besmisleno. Nisam ustao da se branim zbog toga.

Kada sam rekao da snosim odgovornost za vreme od 2001. do 2004. godine, snosim deo odgovornosti za poslove koje sam radio, a ko ne shvata da je to deo odgovornosti ili cela odgovornost i ko ne zna da napravi tu razliku, ne mogu mu pomoći u tome, ali vidim da u poslaničkom klubu ima dosta ljudi koji bi mogli da pomognu na adekvatan način.

Ono što je potpuna besmislenost, a to je pitanje rodonačelništva u restrukturiranju. Naravno, opet javnosti radi, a ne nekoga ko ne želi da shvati ili možda ne zna da shvati, prve firme u restrukturiranju su uvedene negde krajem 2003. godine, a kao što je javnosti poznato, tada su bili izbori, tako da ni u političkom, ni u formalnom smislu ne postoji odgovornost te Vlade što te firme nisu završile svoje restrukturiranje.

Konačno, nisam čuo nikoga glasnijeg u Srbiji od 2004. godine do dana današnjeg ko je bio toliko glasno protiv restrukturiranja, protiv pljačkaške privatizacije, protiv izmene Zakona o radu koji vraćamo nazad, protiv svega onoga što je loše rađeno u Srbiji od 2004. godine do pre dve godine. Nažalost, u poslednje dve godine, to je duplo gore, nego što je bilo u tih osam godina. Nažalost, posledica toga je i to da ova vlast mora da se brani policajcima u Skupštini.

Hvala. Ovolika šteta i ovolike propuste teško je objasniti u pet minuta, ali pokušaću.
Prvo, izveštaj o poplavama koji ima 300 i nešto stranica svega i svačega, jedna kupusara koja je spoj raznih izjava i raznih izveštaja od kojih dva zavređuju pažnju. Svi ostali mogu da uđu u onu kategoriju ko je pravio sendviče, vozio jogurt i kifle, ali dva izveštaja su jako važna. To je izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda na 50 i nešto stranica iz koga je jasno da je bilo dovoljno vremena da oni najave od 9, preko 12, 13. i 14. maja šta se sprema. To su bile crvene najave. Prema tome, svaki nadležni organ, telo u ovoj državi je morao da zna šta se sprema, sedam dana ranije, pet dana ranije, tri dana ranije. Nije urađeno ništa u Obrenovcu. Te najave su pomogle da Šabac ostane suv, da Sremska Mitrovica ostane odbranjena, ali u Obrenovcu se to nije desilo. Moje pitanje – zašto?
Odgovor na to pitanje daje već sledeći izveštaj, po redosledu, iza izveštaja Hidrometeorološkog zavoda je izveštaj „Srbijavoda“ na osam stranica. „Srbijavode“ daju izveštaj na osam stranica o poslu koji je njihov jedini zadatak, a to je da gazduju vodotokovima i da sprečavaju razne loše stvari, od kojih je poplava nešto najgore moguće.
U tom izveštaju ćete videti zašto nije branjen Obrenovac. Tamo se u jednoj rečenici napominje da su se poplave desile u zadnjih 25, 26 godina i da su 2006. godine bile velike, a da su 2014. godine bile najveće. To je na nivou osnovne škole.
Nema nikoga ovde ko bi mogao da nam da odgovor na ova pitanja, jer ministarka i potpredsednica Vlade nije zadužena za to, a ministar Ilić je formalno zadužen za tu oblast, ali očigledno da to Ministarstvo nije počelo da radi za ovih četiri, pet meseci.
Ono što govori stručna javnost i opšta javnost, to je da je Obrenovac poplavljen zato što se neko igrao sa dolmom koja je trebala da zaštiti Obrenovac od Tamnave, da je eksplozivom ili na neki drugi način razorio tu dolmu i da je voda ušla u obrenovački atar, potpuno bez bilo kakvog plana odbrane od poplava i to je krivica zašto je Obrenovac prošao kako je prošao.
Elektrodistribucija Srbije, kaže ministarka da je 119 miliona evra štete. Naravno da je ta šteta mogla da bude naplaćena od osiguravajućih društava da nije došlo do velike igre oko osiguranja EPS-a. Decembra prošle godine je bio raspisan tender za osiguranje, poništen je odlukom direktora zbog čega su ponuđači dobili odštetu od EPS-a u visini od preko devet miliona dinara, a moglo je da tih 120 miliona evra štete već bude naplaćeno.
Konačno, šta će nam zakon o poplavama? Šta će nam zakon kada je sve to već definisano u nekim drugim zakonima, osim ukoliko tu ne stoji neka loša namera? To da će to biti podsticaj da se sve štete brzo reše je potpuna, što bi rekao jedan srpski političar – veću glupost u obrazloženju nisam mogao da čujem do sada.
Dva meseca je prošlo od poplava, a nije urađeno ništa. Kancelarija je osnovana pre sedam dana. Danas je ozakonjujemo, a već je dobila iz budžetske rezerve devet miliona dinara za plate radnika i za ugovore o delu. Četvrtog jula je doneta ta odluka na Vladi, a ja se pitam – kome idu te pare, ako smo rekli da je samo jedan zaposlen? Neće valjda Marko Blagojević da ima platu od pola miliona. Siguran sam da neće.
Prema tome, mislim da je urađeno puno loših stvari. Ovo nije politički sud. U parlamentu treba da se podstaknu neki problemi, neka pitanja, ali Srbija zaslužuje odgovore za to ko je zaslužan, i njima hvala. To su policajci, vojnici, vatrogasci i to je tviter zajednica Srbije koja je učinila više nego svi ministri u ovoj srpskoj vladi. Hvala.

Hvala.
Ovaj zakon je bolji od postojećeg, ali minimalno bolji. To se ne meri ni procentima, nego možda promilima. Ali, bez obzira na to, bio bih spreman da podržim svako poboljšanje, makar i to minimalno, da procedura u kojoj se donosi ovaj zakon, da metodologija donošenja ovog zakona nije bahata i neprimerena ni vremenu, ni prostoru u kojem živimo.
Cela procedura je dalja degradacija i socijalnog dijaloga i parlamenta kao najviše institucije i odnosa prema zaposlenima i odnosa prema vlasnicima kapitala. Mnogi se pozivaju, neki verovatno zbog nečiste savesti, na Zorana Đinđića kada govore o mnogim izmenama, o mnogim reformama, pa se to i ovde desilo sa ovim zakonom. Podsetiću, taj zakon koji je donet 2001. godine, poznat kao Đinđićev zakon, je donet uz opštu saglasnost i sindikata i predstavnika kapitala i Vlade nakon javne rasprave koja je trajala skoro šest meseci, ne sećam se da je tada bio Socijalno-ekonomski savet, ali neka forma tog međuresornog i tog razgovora partnera je postojao.
Taj zakon je inače poštovao tada sve preporuke Međunarodne organizacije rada, što nikako nije slučaj sa ovim zakonom. Neću podržati ovaj predlog zakona.
Ovaj zakon se bavi stanjem u javnom sektoru, pravima zaposlenih u javnom sektoru. Bez obzira što ima opšte važenje, znamo da je osnovni problem Srbije u javnom sektoru gde ima previše zaposlenih sa lošom kvalifikacionom strukturom, sa lošim navikama, sa lošim načinom kako su dovedeni na ta radna mesta i zato me čuti zašto pre ovog zakona nije prvo donet novi zakon ili izmene Zakona o državnim službenicima, jer tu je problem u ovoj državi.
Ovaj zakon neće doneti nikakve investicije, neće smanjiti sivu ekonomiju, neće učiniti mogućnost starijim licima da se zaposle većom, niti će doneti veću mogućnosti mladima da se zaposle. Žao mi je zbog toga. Ko god da donese zakon ili set zakona, koji bi učinio nešto od svega toga što su lepe želje, bio bih zadovoljan i ponosan što sam član parlamenta koji to donosi, ali na žalost to nije tačno.
Šta je problem u Srbiji? Problem su investicije. Da li je samo ovaj Zakon o radu problem za investitore? Naravno da nije. Radna snaga u Srbiji je najjeftinija u regionu, definitivno je jeftinija i od rumunske. Srbija je najsiromašnije tržište u regionu i sve su to razlozi što nas investitori obilaze.
Pored toga, mi imamo sporu birokratiju koja je svetski šampion u nekim oblastima. Sama ministarka Udovički kaže da smo svetski šampioni sa 180 dana čekanja, recimo, na građevinsku dozvolu. Imamo korumpiranu administraciju, od portira do Kabineta predsednika države, naravno preko lokalnih samouprava, državnih institucija, ministarstava. Imamo opštu nesigurnost i visok kriminal bez obzira na statistiku, ovakvu ili onakvu. Ujutru kad upalite televizor nije pitanje da li je neko ubijen, nego je pitanje u kom delu Grada Beograda je neko ubijen noćas? To teško da može da privuče investitore.
Konačno, ovde imamo i neravnopravan odnos države prema investitorima. Neki investitori moraju da prođu prašumu, džunglu propisa koji su ponekad i suprotstavljeni jedan drugome, a za neke druge investitore ne važi ništa zato što su pravoslavna braća, zato što su lični prijatelji ovog ili onog funkcionera, za njih je otvorena mogućnost da se donese leks specijalis kad treba da se gradi nešto na vodi, kad treba da se pokloni neko javno preduzeće, kao što je bio slučaj sa NIS, kao što će biti slučaj sa EPS. Bojim se, i to su razlozi zašto ovde nema pravih i ozbiljnih investitora.
Konačno, kad dolaze investitori u ovu državu nisu sigurni, kada razgovaraju sa ministrima, da li možda neko od tih ministara nema lažnu diplomu, da li ima lažni doktorat ili je možda neko od ministara u sumnjivim odnosima, da li je ili nije bio saradnik nekog kriminalnog klana. To su razlozi zbog čega nema investicija u Srbiji. Ovaj zakon je bolji, nego što je bio najgori zakon koji su doneli Koštunica i Tadić zajedno, ali nedovoljno dobar da bi se glasalo za njega. Hvala.

Hvala.
Sada mi je žao što sam dao kompliment da je ovaj zakon nešto malo bolji nego prethodni. Nisam znao da ću da izazovem glasan govor ministra, koji se verovatno lepo oseća u ovom zdanju i u ovom dobu godine, pošto je jul mesec unajveće.
To da vi dajete savete šta je neko mogao da radi kao premijer, to ćete da dajete kad dođete do te funkcije. Do tada vi fircate gde je neko štepovao. Vi ste pripravnik u poslu. Mogli biste da pokažete malo više poštovanja prema ovom parlamentu, pa i meni kao poslaniku u ovom parlamentu.
Nisam ja vređao nikoga, a posebno ne ljude koji nam nisu dali milijardu evra, nego su nam dali kredit od milijarde dolara što je sasvim u redu. Glasao sam za taj zakon. Prema tome, primedba je potpuno besmislena i verovatno je posledica meseca u kome se nalazimo, odnosno jula, ali to nije ni onih tri milijarde, to nije ni fabrika čipova, to nije ni „Mubadala“, to nije ništa drugo. Nisam srećan zbog toga, meni je žao što taj san iz 1001 noći nije dosanjan ali, verujte mi, žao mi je, nemam nikakvu želju da Srbiji bude bilo šta gore nego što je već danas, a danas je katastrofa.
Samo želim da vam kažem da ako vi niste trajno rasterali vlast u kojoj ste bili vi, SPS, JUL i SRS u devedesetim, ako trajno niste rasterali svakoga da pomisli da dođe u Srbiju, onda Srbija ima nade i dalje. Vi ste uništili Srbiju u devedesetim godinama, a ovo su posledice u zadnjih deset godina jer su vam tu pomogli Tadić i Koštunica ali pravu štetu, osnovnu štetu, ste vi napravili.

Hvala.
Naravno da ću i ja glasati za ovaj predlog odluka zakona ili kako se već zovu, zato što je to potpuno prirodno da vojska ima svoju saradnju sa drugim državama i pošto vidim da je to najmanje bila tema da i ja budem malo u tom maniru. Naravno, da to jeste nastavak politike koja je počela da se vodi u ovoj državi nakon 5. oktobra 2000. godine i jako mi je drago što ste to primetile neke kolege iz SPS, nadam se i neki drugi. To je bila jedna normalna zdrava politika koja je tada imala velike protivnike, puno ružnih reči je izrečeno na predlog da se učestvuje u mirovnim misijama, da se uđe u Partnerstvo za mir, da se pravi bilo kakva saradnja sa bilo kim ko nije navodno nama neka bratska ili prijateljska zemlja.
Jako je dobro što je taj proces promena, opamećivanja, shvatanja nove političke realnosti došao do toga da danas u parlamentu stvarno nemamo nijednu stranku koja je protiv toga. To nije razlog za neko veliko veselje niti za likovanje bilo nas koji smo započeli tu politiku, bilo onih koji su je sprovodili do današnjeg dana. To je naprosto normalna stvar.
Mislim da je to dobro, da i u drugim oblastima kao što je to u oblasti vojske, odnosno vojne diplomatije, odnosno vojne saradnje prihvatimo neke normalne vrednosti koje su takve kakve jesu na celoj kugli zemaljskoj i nema potrebe da tražimo neki naš poseban način da budemo posebni po svaku cenu jer to nam nikada nije donelo ništa dobro.
Naravno da je dobro i to što se ukidaju vize za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, i sa Emiratima, ne verujem da će tu biti neke velike razmene i putovanja, ali naravno da je to dobra vest.
Ono što nije dobro i što ja mislim da je jedna novina koja treba da se primeti danas u parlamentu, a tiče se vojske, to je naslovna strana jednih dnevnih novina, gde piše – „Sad i njih prisluškuju“. Govori se o prisluškivanju sa američke strane predsednika Vlade i ministra inostranih poslova, ali ono što je problem i vezano je za ovu tačku, to je da piše da to tvrdi izvor „Blic“-a iz vojne bezbednosti.
To je prvi put, ja ne znam da li je to tačno, naravno, to je prvi put da se pominje bilo kakav izvor iz vojne bezbednosti. Mi smo bili svedoci ranijih godina, pa i dan danas, da iz BIA, iz policije, da to curi kao šuplja šerpa, ali nikad, koliko se ja sećam, a boga mi pratim tu oblast.
Jako dugo se nije desilo da neko pomene vojnu bezbednost kao izvor za bilo koju „rekla-kazala“ informaciju. Zato sam siguran da će ministar zajedno sa svojim saradnicima da učini sve da kroz jednu internu analizu i istragu utvrde da li tu ima nečeg što je tačno i da naravno, ti snose odgovornost koju bi trebalo.
I na kraju, oko ovih akumulatora. Ja se stvarno nadam da akumulatore koji su, koliko sam čuo, vrednosti oko 80.000 evra treba da dobijemo od nekoga, neozbiljno je za jednu vojsku, da svoju borbenu gotovost gradi na poklonima, makar da su oni došli iz najprijateljskije zemlje.
Ima puno drugih stvari koje bi neko mogao da nam pokloni, ali mislim da, bez zlih namera govorim, mislim da ako su problem procedure, jer ne verujem da je problem 80.000 evra. Ako su problem procedure, procedure treba promeniti tako da zbog dva akumulatora koji su beznačajno vredni da dovodimo u pitanje sigurnost našeg neba. Hvala.

Hvala lepo.
Ponovo imamo zakon koji je po hitnom postupku spojen sa zakonima koji nemaju veze sa ovom materijom i meni i dalje nije jasno zašto se i dalje sprovodi ovaj loš manir da se spaja nespojivo i da se možda čak i neki dobar zakon pokušava da progura ispod žita ili preko noći kroz ovaj parlament.
Uspeo sam jednom da pročitam ovaj tekst. Ima dosta dobrih stvari u ovom zakonu, ali ću glasati protiv zato što postupak po kojem je taj zakon došao u parlament i način kako se pokušava da se na brzinu usvoji je nešto što nije primereno ni parlamentu, ni Vladi Srbije, ni stanju u kome se nalazimo.
Sigurno da podržavam pooštravanje kaznene i prekršajne politike, što se tiče poreske discipline. To, naravno, treba da se pooštri. Da bude više inspektora, naravno, da bude više redovnih kontrola, a manje vanrednih, naravno. Sve su to dobre stvari. To su stvari koje su inače već pominjane u raznim vremenima. Imali smo malopre repliku jedne i druge strane pre jedno pola sata.
Mogu da vam kažem da ću citiram Pašića, to retko radim, ali i jedna i druga strana su bile u pravu, i jedni i drugi su pravili dosta loših stvari koje su uticale na stanje naše ekonomije i stanje u našem budžetu.
Nulta tolerancija je bila vrlo interesantna tema pre godinu dana po pitanju poreskih obaveza. Nakon toga se, koliko ja pratim ono što piše u medijima, odgovornost poreskih obveznika se još više smanjila. Imamo skoro 35% BDP u sivoj ekonomiji. Sve su to stvari koje nam govore da ovde nema nekog velikog napretka, da nema nikakvih reformi, da je ovo zakon koji treba da pooštri poresku odgovornost poreskih platiša, odnosno obveznika u Srbiji.
To je jedan dobar zakon, verovatno, ali način na koji se on predstavlja parlamentu, pored tog nedostatka, drugog seta zakona koji je neophodan da bi se stanje u srpskoj privredi promenilo, bez svega toga zajedno ne možemo da očekujemo neki veliki napredak.
Imamo vašu najavu, ministre, da će rebalans budžeta biti tek u septembru mesecu. Pa, to je vreme za novi budžet, to je vreme kada se piše budžet za 2015. godinu. Koji su efekti rebalansa ako se on usvoji u septembru mesecu? Šta se dešava sa onima prema kojima budžet ima obaveze u vremenu do septembra meseca ove godine?
Mislim da je jako važno da u ovom Zakonu o poreskoj administraciji i poreskom postupku da se poveća nivo izbegavanja selektivnosti u primeni propisa koja postoji.
Moguće je da sada nema sa vaše strane preporuka ili naredbi ko treba da bude maltretiran, a ko ne, kod koga treba da se ode na 15 dana, a ko treba da se obiđe u širokom luku, ali to ne znači da neki drugi partnerski moćnici to ne radi, da neko drugi iz Vlade nekim kanalima ne koriste i Poresku upravu kao sredstvo političke borbe. Tačno je da je to bilo i u ranijem periodu. Ja sam od osamdeset i neke godine pa na ovamo više puta bio žrtva takvog ponašanja, ali to nije važno. Važno je da na takav način ne može da se reši stanje u ekonomiji jedne države i važno je da takvim pristupom imamo stanje koje je danas, a stanje koje imamo danas je, to ste i sami rekli, po bilo kojoj skali konkurentnosti, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Ne postoji država koja je ispod nas. Čak i samozvana ili nesamozvana država Kosovo je na nekim mestima bolja od nas. To je katastrofalno stanje.
Ovakvim palijativnim merama, čak i kada su one dobre, ne može se bitno promeniti stanje u ovoj zemlji. Mislim da je zaključak koji je ekonomska i stručna javnost već donela, a to je da je očigledno ova aktuelna Vlada, koja je danas 60 i neki dan, odustala od reformi i da se bavi samo ovim ili onim načinom da se održi na položaju vlasti za šta ima ogroman broj poslanika, veliku većinu u parlamentu. Sve je to zasluženo…

Hvala.
Amandman nema veze sa suštinom ovih izmena zakona, to smo se već dogovorili, da ovaj zakon inače ne valja i da ove izmene ne valjaju, tako da je opšti stav da treba promeniti ceo zakon.
Da podsetim zakon je donet 2002. godine, tada je verovatno bio po Ustavu pošto je neustavnim proglašen po Ustavu koji je usvojen nakon donošenja zakona. Ustavnom sudu je trebalo puno vremena da shvati tu neustavnost i aktuelnoj Vladi je trebalo puno vremena da promeni jedan ili dva člana zakona po naređenju Ustavnog suda.
Naravno da ponovim još jednom, amandman koji sam ja podneo nema veze sa suštinom ovog zakona, nego ima veze sa primenom zakona, a inače s jednom lošom praksom koja je uvedena, očigledno ne tako davno, a to je da je da imamo jednu nejasnu formulaciju od kad nam važe zakoni. Predlog je da formulacija glasi da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“. Moguće je da postoji neko ekspertsko pravno mišljenje o tome šta to tačno znači. Mislim da najveći deo građana Srbije ne zna šta bi ova formulacija značila. Da li to znači da ako danas usvojimo zakon i ako se danas objavi u „Službenom glasniku“ da on važi od danas, ako važi od danas onda je pitanje od koliko sati važi. Da li već sad važi iako nije usvojen ili će važiti u trenutku kad objavljen, odnosno, odštampan „Službeni glasnik“, a onda mi kao ni poslanici, a kamoli građani ne znamo u kom trenutku se štampa „Službeni glasnik“. Zato ja nudim jednu formulaciju koja je isto poznata, nisam je ja izmislio, a to je da zakon važi od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ uz apsolutno nejasno, meni bar, zašto se ne primenjuje Ustav…

Zašto se ne primenjuje član 196. stav 4. ako se ne varam Ustava, gde piše – da zakoni stupaju na snagu, odnosno počinju da važe najmanje osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
U ovom slučaju je situacija takva zato što je predlagač probio rok koji je dobio od Ustavnog suda iz ne znam kojih razloga, da li iz razloga da ne bude sednica u četvrtak, pa da nema poslaničkih pitanja, ili iz nekih drugih razloga, generalno, šest meseci je bio dovoljno veliki rok da se te naređene izmene ovog zakona promene i da mi usvojimo ovaj zakon kao i sve druge zakone u jednoj proceduri koja nije hitna, i koja ne zahteva da zakon stupa na snagu odmah, odnosno na dan donošenja.
Mislim da je informacija koju sam predložio apsolutno prihvatljiva ne zadire u suštinu primene ovog zakona može da počne da se primenjuje u istom trenutku kao i kad bi se zadržala ona formulacija koju je predlagač podneo, s tim što bi u slučaju usvajanja ovoga što ja predlažem to bilo jasnije, i mislim da bi bila dobra praksa da se i dalje na taj način formuliše početak trajanja zakona.
Generalno ova oblast je svuda u svetu rešena na ivici noža. Nigde na svetu ne postoji apsolutna demokratska javna kontrola službi bezbednosti, da ne ulazimo sada u priču o diznilendima i holivudima i nekim drugim lepim mestima. Kontrola službi bezbednosti zavisi od toga kako izvršna vlast želi da upotrebljava te službe. To je bilo, to jeste danas tako i tu nema nikakve sumnje. Znači, na savesti izvršne vlasti je uvek bilo da li će da koristi na ustavan i zakonit način službe bezbednosti ili će da vrši njihovu zloupotrebu. Svaka zloupotreba se naravno vraća jer ni jedna vlast nije večna. Hvala.

Hvala.
Ovaj Predlog zakona koji se bavi jednom vrlo važnom temom i oblašću života u jednoj državi – bezbednost, ljudska prava, vladavina prava; je još jedan dokaz da Vlada Srbije nastavlja da nipodaštva Skupštinu i da se prema njoj odnosi kao prema svom telu koje je tu da ponekad izglasa nešto ako dobije nekakav predlog zakona.
Zašto to govorim? Iz više razloga. Prva stvar je zato što smo dobili predlog ovog zakona od strane Vlade, koji je potpisan od ne zna se koga. Piše u dokumentu koji smo dobili svi da je to potpisao predsednik Vlade, Ivica Dačić, a čitanjem potpisa piše da je to Aleksandar Vučić. Kažite mi da je to ozbiljno, kažite mi da je to jedan pravi ozbiljan odnos prema ovoj Vladi, ako ne BIA kojoj to nije posao, bar je ministar pravde mogao da ukaže predsedniku Vlade da potpisuje nešto što nije adekvatan dokument.
Drugo pitanje je zašto je probijen rok koji je Ustavni sud dao za izmenu ovog zakona? To objašnjenje da se šest meseci potrošilo u tome da se usaglasi, da se čuju mišljenja Poverenika za informacije, Zaštitnika građana, je potpuno netačna. Jedan i drugi su juče u javnosti objavili svoje neslaganje sa ovim Predlogom zakona, eksplicitno, sa kojim članovima se ne slažu, gde su nezadovoljni, gde su delimično zadovoljni i jako je interesantno da vi to sada ne znate, a šest meseci ste potrošili da biste usaglasili Predlog zakona sa njima.
Zašto juče kada je isticao rok od šest meseci nije zakazana sednica Skupštine? Razlog je bizaran, zato što je juče bio četvrtak, poslednji u ovom mesecu, a tada mora Vlada da dođe pred poslanike ako je zakazana sednica za četvrtak, koji je poslednji u mesecu, da dođe cela Vlada pred poslanike i da trpi postavljanje pitanja, u kojem procesu sam ja mislio da učestvujem vrlo aktivno. Sklon sam da pomislim, a nije daleko od toga da sam u pravu, da je rok koji je dao Ustavni sud probijen da sednica ne bi bila juče i da ne bi Vlada morala da odgovara na poslanička pitanja.

Ja upravo pričam o dnevnom redu.

Ja pričam o anomalijama koje su pri zakazivanju ove sednice gde je jedna tačka dnevnog reda ovaj predlog zakona.

Ja govorim o tome upravo da je odluka Ustavnog suda prekršena ponovo od strane Vlade zato što juče nije zakazana sednica.

Moje je da vas upozorim. Opozicija ima tu edukativnu funkciju, da upozori vlast kada greši.
Jedno važno pitanje, a postavili su ga i drugi poslanici, pa mislim da neće biti uskraćeno da ga ja postavim - ko je šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i šta misli taj Biro, Vlada Srbije i BIA o generalima koji su smenjeni u policiji pre neki dan? Da li su oni krivi za nešto ili je to smenjeno zbog toga što je bio hir nekoga? Ako je bilo razloga da budu smenjeni, zašto nisu ranije smenjeni? Kakav je stav obaveštajne službe o tome?
Ako ste već dali tu informaciju koliki broj ljudi je bio opserviran prošle godine vašim merama, mislim da bi bilo lepo da poslanici to saznaju. Ipak je parlament jedno važno telo, pa bi bilo potpuno prirodno da, ako ste već to uputili nekoj nevladinoj organizaciji ili ne znam kom drugom telu, da i mi čujemo to danas. To je pitanje za ministra.
Vrlo je neobično da jedan broj mojih kolega vrlo argumentovano govori protiv ovog predloga zakona. Govorim o gospodinu generalu Stojanoviću, o gospođi Batić, o Šutanovcu, o Jovanoviću, a da troje od njih kažu da će bezrezervno da glasaju za zakon, a izneli su primedbe na ovaj tekst koji je došao pred sve nas. Ja bih voleo da se malo setimo da smo izabrani ovde ne koalicionim sporazumom nego voljom građana Srbije i da mi treba da štitimo interese građana Srbije u ovom parlamentu, a ne da se ponašamo tako kao što se neko dogovorio na nekom tajnom mestu.
Naravno da mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona i mislim da bi bilo dobro da, kada je već prekršen rok, Vlada povuče ovaj predlog zakona, da se u toku letnje pauze radi malo ozbiljno na predlogu novog zakona oko koga se svi slažemo da postoji potreba i da je ovo loše rešenje, to je rekao i ministar, i da na početku sledećeg redovnog zasedanja imamo jedan dobar zakon o ovoj temi i da onda on bude usvojen na način koji je primeren jednom parlamentu u Srbiji na početku XXI veka. Hvala.

Bez obzira što ministar nije tu, ali ako je ruka pravde duga, valjda su i neki drugi organi pravde dugi, pa čuju.
Zatraženo je da ukažem šta to nije prihvaćeno iz zamerki koje je Zaštitnik građana dao na ovaj Predlog zakona. To je upravo onaj deo, pokušavam da nađem koji je to član, gde se ukazuje šta raditi sa materijalom koji je prikupljen o nekom kroz onih 48 sati, a da se posle pokazalo da za to nema osnova.
Predlog je bio da se uništi. Mislim da je to član 15v, ako se ne varam. Gospoda iz BIA mogu da mi pomognu da li grešim ili ne grešim. To je predlog Zaštitnika građana, da se taj materijal ili uništi ili pokaže onom ko je neovlašćeno obrađivan i taj predlog nije uvršten u Predlog zakona. O tome govorim i to je jasno kao dan.
Drugo, još pet argumenata sam rekao o načinu kako se Vlada odnosi prema ovom telu, prema Skupštini. Postavio sam pet pitanja na koja mi ministar nije dao odgovor, a mogao je da mi da. Hvala.