Ovo što ja objašnjavam je dokaz da je Vlada loša, zbog toga što je predložila zakon koji u svom prvom članu ne odgovara osnovnim principima, pa i Vlada predlaže da se on menja. To je neozbiljno. Verovatno je zato potrebno da se osnuje kancelarija sa jednim zaposlenim, kao što smo čuli neki dan, a da dobije neki dan 80 hiljada evra iz budžetske rezerve za jednog zaposlenog. To je vrlo interesantna koincidencija.

Ja mislim da više govorim o amandmanu nego što je moj prethodnik govorio. Prema tome, molim vas, ovo nije ispit za vatrogasca, spasioca, pa da treba da znam tehničke detalje. Govorim vam o suštini teme. Parlamentarizam podrazumeva…

Moram da ga pročitam sada pred vama?

Naravno da sam ga pročitao, o amandmanu na član 1, to je vrlo jasno, gde se predlaže izmena da se brišu svi ovi gradovi i da se stavi druga formulacija.

Mislim da je građanima Srbije važnije da shvate da li će im neko pomoći u posledicama poplava. Nismo utvrdili ko je za to kriv. Nadam se da će nadležne službe i organi utvrditi ko je kriv za posledice poplava koje nisu morale da se dese. Primer Obrenovca, a bojim se da i ljudi iz Obrenovca i iz cele Srbije sa nepoverenjem gledaju na Vladu koja sprema neki specijalni zakon i specijalnu kancelariju sa ciljem da uradi ono što je trebalo da bude urađeno pre više od 45 dana. Hvala vam.

Prvo, mislim da je pominjanje ove poslovice na kraju stvarno sramno prema članovima najveće poslaničke grupe. Taj nivo samokritike naravno da sam očekivao, ali da neko na sebe primeni poslovicu: „Psi laju, a karavani prolaze“, to je nažalost nedopustivo i meni je žao kolega poslanika što moraju to da trpe.
To viski, prvo, opšte je poznato da ja pijem vino. Pustite taj viski, koristite malo reči vašeg mudraca koji je trenutno odsutan, šefa vaše poslaničke grupe, pa onda koristite tu epiku i tu poeziju koju on koristi.
Vreme kako vi zamišljate, kako neki zamišljaju, ne obraćam vam se direktno, kako neki zamišljaju, kako se radi posao premijera ili vlasti, to viski, zatvorena vrata, to je kako mali Đokica vođenje države. Mali Đokica može da i preraste malo.

Mislite da psi priliče, a Đokica ne?

Izvinjavam se, još jednom se izvinjavam. Kako mali Marko zamišlja, nije Đokica nego Marko.

Bilo ko koje mali. Ako bi ko je mali, onda kako on to zamišlja. Prema tome, vreme kada su se odluke donosile vrlo javno i vrlo jasno, nekad i na trgovima, nekad i sa 100 hiljada, 200 hiljada ljudi, nekada i sa dva i po miliona glasova na izborima. To nije prvi put sada, to se dešavalo već u srpskoj istoriji 90-ih, pa 2000. godine, pa evo sad ponovo. Veliki broj glasova koje neko dobije na izborima ne daje mu pravo da pravu gluposti nego mu daje obavezu da se ponaša odgovorno. Kada to shvatite bićete onda ozbiljna stranka.

Hvala.
U obrazloženju Predloga zakona među razlozima za donošenje zakona piše da će predložene izmene i dopune Zakona o radu doprineti pre svega sprovođenju mera fiskalne politike Republike Srbije u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja rada na crno i povećavanja zaposlenosti.
Ovaj amandman na član 2, gde tražim da se taj član briše, podnet je zato što član 2. ne donosi nikakav napredak u cilju ostvarivanja razloga za donošenje zakona, a to je povećavanje zaposlenosti, smanjivanje rada na crno i podsticaj stranih i domaćih investicija. To je slučaj i sa ostalih 20 amandmana koje sam podneo.
Ovakva izmena i dopuna Zakona o radu ne doprinosi ni zaštiti prava zaposlenih i zato je ovaj zakon loš i zato ne treba glasati za njega. Hvala.

Meni je žao što predsednica parlamenta ponovo nije čula šta se priča ovde o poslanicima, pošto je ovde izneta diskvalifikacija mog prava da podnosim amandmane. Apsolutno niko u ovom parlamentu, uključujući i uvaženog kolegu, nije nadležan niti kvalifikovan da ocenjuje da li su neki amandmani besmisleni, da li oni imaju za cilj ovo ili ono. Moje je pravo poslovničko, ustavno…

Gospodin je pričao na taj isti način, pa ga niste opomenuli.

Prema tome, ako je to način odnosa prema poslanicima opozicije, nemam ništa protiv toga, ali samo je važno da se utvrdi da ovde postoji većina koja može da ocenjuje da li se manjina u parlamentu ponaša na način na koji bi većina da se ona ponaša. To je nonses koji je primeren ideološkim i praktičnim postavkama parlamentarne većine.

Ovde je izrečeno da ovaj zakon treba, osim onih odredbi, odnosno onih razloga da poveća zaposlenost, investicije, da smanji rad na crno, treba i da poveća prava radnika.
Imamo jedan jasan primer kako se to radi po predlagaču zakona.
Naime, član 3. Predloga zakona kaže da u članu 12. stav 1. reči: „zaštitu života i zdravlja na radu“, treba zameniti rečima: „zdravlje na radu“.
To znači da se iz teksta izbacuje „zaštitu života“. Voleo bih da mi predlagač zakona objasni kako se to utemeljuju radnička prava, prava zaposlenih, dakle, time što se iz teksta koji je glasio: „zaštitu života i zdravlja na radu“, da se to briše i zamenjuje samo time da mu se garantuje: „zdravlje na radu“.
Čuo sam na Odboru obrazloženje da „zdravlje na radu“ podrazumeva i „zaštitu života“, što naravno ne može da bude uvek tačno.
Poslodavac je zadužen da obezbedi integritet života svakom zaposlenom. Može neko da bude zdrav, pa da neko dođe u njegovu banku, radnju, da ga ubije i to je obaveza poslodavca, da zaštiti život, a ne samo zdravlje.
Naravno, ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema prave namere. Naravno, bilo je u njemu i dobrih rešenja, nisam ja podneo amandmane na svih 90 i nešto članova, podneo sam amandmane samo na dvadesetak, a ostali deo teksta bi mogao da opravda očekivanja koja su data, ali cilj amandmana koji sam podneo je upravo da dokažu na nedoslednost predlagača koji u obrazloženju i razlozima za donošenje zakona, iznosi jedan, neke ciljeve, neke namere, a onda u tekstu zakona odustaje od toga.
Dakle, ovaj član zakona ugrožava život zaposlenih u Srbiji.

Vrlo je čudno da moram da trpim sve ove uvrede i da nemam pravo na repliku, ali nemam nikakvu nameru da se borim protiv volje većine. Što bi rekao jedan aktuelni političar, nikad gluplja obrazloženja nisam čuo za stav jedne poslaničke grupe, ali takvo tumačenje da…