Ovaj član definiše način na koji se ustupa ugovor o prodaji imovine. Znači, sada pričam o prodaji imovine, a ne kapitala. Prethodnik je stalno ponavljao kapitala, verovatno lapsus, nije namerno. Znači, ovde se govori o imovini. Naravno da je ovo rešenje koje ima svoje uporište u prethodnom zakonu. Prodaja imovine je novina, ali način na koji se ustupa ugovor o prodaji je isti kao kod ustupanja ugovora o prodaji kapitala.
Izrečeno je da je puno privatizacije izvršeno sa 10% uplate vrednosti privatizacije i da su onda tu rasturane firme, pravljeni šoping molovi, zgrade i ne znam šta, što je tačno i tu nema nikakve sumnje da ima puno primera za to, samo što je ovde pogrešna meta, pošto se nijedan takav slučaj, ni slovima, ni brojkama, nije desio u vreme u kome sam ja snosio odgovornost za bilo šta u ovoj državi, a javna je tajna svuda po Srbiji da od 2004. godine pa do pre neki mesec najveći kritičar onoga što je tadašnja vlast u raznim oblicima…

Govorim o ustupanju ugovora o prodaji imovine, 43. Hoću da kažem da su mnogi to zloupotrebljavali, čak i po zakonu koji nije predviđao ovo, ali da tu sigurno nema nikakvog ni traga Nove stranke, niti bilo koga ko zastupa njene stavove. Tako da, naravno, bilo je mnogo zloupotreba u procesu privatizacije, ali to ne možete da prebacite meni.

Nemam šta da dodam o tom obrazloženju.

Iz istih razloga, zato što je isto ili slično rešenje bilo sadržano i u postojećem zakonu, tražimo brisanje ovog člana.

Hvala. Ovde je izmena na koju sam ukazivao još ranije, a to je da se pored prenosa kapitala bez naknade zaposlenima u postojeće zakonu je bila opcija i prenos kapitala bez naknade građanima Srbije. Ovde se to izbacuje i ubacuje se prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru. To je ona opasni deo o kome govorim. Ne mislim, da postoji loša namera, ali mislim da se ovim rešenjem ovaj zakon stavlja kao mogući mehanizam kriminala i korupcije. Hvala vam.

Da, greška je bila, ali vaša, zato što niste pažljivo slušali. Možete da proverite u stenogramu.
Ja sam rekao da sada ulazimo u deo koji se bavi besplatnim prenosom akcija. To je osmi segment celog zakona, prenos kapitala bez naknade.

Nije replika. Objasniću, da se pored besplatnog ustupanja zaposlenima …

O tome vam govorim. Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade javnim pozivom i obaveštavanjem zaposlenih o tome. O tome govorim, ali sam pogrešno protumačen ranije, pa hoću da uhvatim zajedno to.
Znači, i u postojećem zakonu postoji …

Ne, govorim o amandmanu na član 62. Ako vam kažem da je 62. kako da vas ubedim da je 62, kada vi to ne verujete.

Pa naravno ne vredi. Prema tome, govorim vam o tome da i u postojećem zakonu postoji istovetno rešenje, tako da naše brisanje sa argumentima da treba brisati ono što već postoji ostaje, a samo sam još dodao da nas očekuje član 64. odnosno 65. gde se uvodi strateški partner kao korisnik prenosa kapitala bez nadoknade.
Govorim o segmentu osam celom, da ubrzam raspravu. Ali ako nećete, po dva minuta za svaki amandman, dogovoreno.

Postojeće rešenje prepisano iz aktuelnog zakona. Dobro rešenje, ali ništa novo. Zato tražimo njegovo brisanje.

Član 65. koji kaže – uslovi i način prenosa kapitala bez naknade na strateškog investitora, utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade. To je početak tog dela koji mi smatramo problematičnim, koji i po rečima potpredsednice Udovički stvara uslove za nezakonito poslovanje, ugovaranje pre toga, arbitrarnost, ekskluzivnost, što bi vi rekli direktne dogovore, tako da mislimo da ceo ovaj segment koji možda ima dobru nameru u svojoj realizaciji će proći kroz velika iskušenja i mislim da je bolje da ga nema nego da ga ima i da stvara uslove za ta iskušenja. To nije postojalo u prethodnom zakonu, odnosno u aktuelnom zakonu.

To je taj nesrećni član 66. Neki misle da je to neki đavolji broj, ja nisam sujeveran, ali definitivno ovo nije dobro zato što strateško partnerstvo jeste taj vid direktnog dogovaranja i to nema nikakve veze sa nečim što se prebacuje. Naravno da je moguće zapošljavanje i bez podsticaja.
Mere podsticaja prvi put su uvedene 2007. godine ili 2008. godine, ili možda čak kasnije. Mislim tek u prvoj Vladi koju je vodila DS sa socijalistima ili sa DSS.
U vreme kada sam ja vodio Vladu Srbije nije bilo nikakvih mera podsticaja, a zapošljavanje je bilo vrlo aktivno. Takođe, vi ste pričali o „Železari“ Smederevo pa ću ja da vam kažem, ja jesam doveo strateškog partnera za „Železaru“ Smederevo i dok je on bio tu to je radilo, pitajte Šormaza ako meni ne verujete.
Ne možete meni da oduzimate reč, malopre je govorio pola sata o Smederevu, a sada ja ne mogu da dam odgovor na to. Gde piše Smederevo u članu 65. o čemu se malopre govorilo?

Ugovor sa „Ju es stilom“ je potpisan avgusta 2003. godine, toliko za pametne i pismene, a najgoru kombinaciju imate mogućnost sagledavanja stvarnosti…

: Ja ne znam na čemu ste vi. Ja vam govorim o onome za šta sam se javio za reč.