Izvinjavam se.
Prenesite prethodnom govorniku, predsednice, da ja jako volim ljude koji se bave mojim radom, poslovnim, političkim i sportskim i ne znam kojim sve, da je to jako lepo, da je posao svakog političara da izazove pažnju i to pozitivnu pažnju što ja tako shvatam pažnju prethodnika i da uz današnji nedostatak mog već hroničnog biografa koji i danas nije prisutan u sali, vidim da postoje još dosta visokoumnih ljudi koji se bave mojom istorijom, što mi godi, i ja vam se zahvaljujem na vašoj pažnji.

Hvala.
U članu 3. je jasan dokaz onoga što govorimo da je ovo samo jedan malo izmenjen postojeći zakon. Recimo, ovde imate stav 1. – odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koje imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.
Isti taj tekst piše u članu 4. prethodnog zakona. Stav 2. je interesantan u ovom članu i zato smo, između ostalog, protiv i za brisanje ovog člana 3. Kaže – ako je ovim zakonom uređeno pitanje kojim je drugim zakonom na drugačiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Znači, ovo je jedan zakon koji ima višu vrednost nego drugi zakoni. Bez definicije koji su to zakoni, koja su to pitanja na koja se odnose. Ovo su nesagledive posledice stava 2. u primeni zakona.
Nadam se da je neko bar iole pažljivo pokušao da vidi kakve će biti posledice pošto u našem pravnom sistemu verovatno ima nekoliko hiljada i nekoliko stotina zakona. Da li je neko uspeo da ispita sve mogućnosti u kojima ovakva odredba neće da izazove loše, manje dobre ili čak katastrofalne posledice na oblast privatizacije ili na neke druge oblasti?
Tako da me interesuje objašnjenje šta je ovim stavom trebalo da bude postignuto i da li je izvršena bilo kakva analiza? Kakve će posledice taj stav imati uopšte na pravni sistem ove države? Hvala.

Amandman na član 5. je naravno – briše se, zato što je to praktično prepakovan član 3. postojećeg Zakona i to je, još jednom da ponovimo suština naših amandmana i naša želja da ukažemo da je stanje u srpskoj privredi loša privatizacija koja je rađena negde u poslednjih deset godina.
To znači da je u pre dve godine ona rađena dobro. Mislim da ovde imamo svedoke te dobre privatizacije, bar polovina ovih ljudi koji ovde sede su radili u Agenciji za privatizaciju, pa su i lični svedoci, a mislim da je i sam ministar imao tada jednu jasnu sliku o tome šta se dešava u procesu srpske privatizacije.
Da podsetim od januara 2002. godine do marta 2004. godine, privatizovano je 1.300 i nešto preduzeća. To su sve mahom dobre privatizacije koje su ostvarile svoj cilj. Među tim privatizacijama nema ni jedne koja može da se nazove sumnjivom, ima neuspešnih u smislu da privredni subjekt nije mogao da nastavi svoje poslovanje, ali ne kao posledica kriminala u procesu privatizacije ili kasnije, nego zbog toga što praktično nije imao svoje mesto na tržištu i to je više nego jasno.
Kada govorite, kad govorimo svi o promašajima privatizacije, o teškom stanju u srpskoj privredi potpuno se slažem, ali nemojte do da prebacujete gospodinu Pavićeviću i meni.
Gospodin Pavićević je u politiku ušao pre godinu dana, u parlament kad i mi svi zajedno pre četiri meseca, a ja sam u politici bio upravo, svoj prvi deo bavljenja politikom završio u to vreme koje mogu slobodno da vrlo i subjektivno, ali mislim i objektivno da nazovem zlatnim dobom reformi u Srbiji, to je 2001, 2002. i 2003. godina.

Hvala lepo.        
Naravno da nismo govorili o članu 6. malo pre, ali videćete to u analizi stenograma i to nije nikakav problem. Malo je problem u tome što je to jedini član u ovom zakonu koji ima smisla i ovaj zakon je trebalo da se zove Zakon o izmenama Zakona o privatizaciji i da se samo promeni ovaj član koji definiše rok za privatizaciju, govorim o članu 6, jer to je suština. Prvobitni zakon iz 2001. godine je imao rok 31. decembar 2004. i to je pomerano kasnije iz potpuno besmislenih razloga i to je jedan od faktora zašto je napravljeno ovakvo stanje u srpskoj privredi i to nije urađeno u vreme dok sam se ja bavio tada politikom, a za gospodina Pavićevića smo rekli da tad nije bio u politici.
No da pređem na član 7, kojim se naravno ponovo na jedan drugačiji način prepričava član 5. prethodnog zakona, odnosno postojećeg zakona, pa naravno da je to razlog da se briše, naravno ne da se prekine proces privatizacije, nego da se prekine farsa gde se prepakivanjem starog zakona navodno nudi potpuno novo rešenje.
Pogledajte član 7. i uporedite ga, ako ste pratili ili ako imate pri sebi član 5. prethodnog zakona, aktuelnog zakona i videćete da je to jedno te isto.
Da vam kažem još jednu stvar, a to je da su obrazloženja Vlade, kojim se odbijaju naši istovetni amandmani, istovetna sva, prema tome ako prebacujete nama nešto što nemate razloga da prebacujete, to radite isto i Vladi bez nekog velikog razloga, a u samom tekstu obrazloženja ima treći pasus koji je jako interesantan, ali nemam vremena da ga sad obrazlažem.

Hvala predsedavajući.
Član 9. je jednim delom kompilacija članova 10. i 11. postojećeg zakona sa jednom inovacijom, a to je da umesto kod metoda privatizacije putem prenosa kapitala bez naknade, do sada je bilo rešenje da se bez naknade prenosi zaposlenima i građanima Srbije, zavisi od toga koji je objekat privatizacije. Ostaje rešenje da se prenosi zaposlenima bez naknade, ali se uvodi umesto građana Srbije prenos strateškim investitorima u skladu sa ovim zakonom i propisima koji određuju podsticaj direktnih investicija.
To je ono što pričamo, to je jedan od članova koji stvara uslove za skriveno neposredno dogovaranje koje naravno nije postojalo u postojećem zakonu, koje naravno nikada nije postojalo do sada, koje je postojalo u Nacrtu ovog zakona koji je ova Vlada predložila, pa je na pritisak ili dozivanjem pameti to povučeno, jer bi bilo previše očigledno, ali ovo je jedan od puteva, jedna od rupa kojom se omogućava neposredno dogovaranje.
Na kraju, pošto su kratka dva minuta, let za Njujork je postojao 2003. godine, direktan, da vas podsetim, i drago mi je što je potpredsednica Udovički rekla da je privatizacija 2002, 2003. i 2004. godine, na početku 2004. godine bila dobra i da je taj zakon bio dobar, jer ja drugo ne bih ni očekivao od uvažene potpredsednice. Hvala vam.

Hvala lepo.
Naravno, ovde je amandman - da se briše. Naravno, da je naša intencija da se brisanjem svih članova ovog zakona ukaže na to da je postojeći zakon bio sasvim dovoljan pravni okvir za okončanje procesa privatizacije u slučaju da je sprovođen dosledno, to znači zakonito i bez izuzetaka i da su sprečene sve kriminalne radnje koje su se naravno dešavale u ovom procesu, posebno od polovine 2004. godine do današnjeg dana.
Agencija za sprečavanje pranja novca postoji od 2001. ili 2002. godine. Osnovana je u ovom domu kada je ovde bio Savezni parlament i učestvovao sam u tome, tako da svi ti mehanizmi zaštite su bili mogući i po starom zakonu.
Ono što je interesantno, to su obrazloženja na koja sam malopre ukazao kojima se odbijaju naši amandmani, kao što su naši amandmani praktično vrlo slični samo se razlikuje redni broj člana. Sva obrazloženja su ista, i jedan deo tog obrazloženja Vlade zašto se odbijaju naši amandmani glasi – ideja predloga zakona je da predloženi modeli i mere primenjuju se samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem. U ovim definicijama u članu 2. ne piše šta je održivo poslovanje. Ko ocenjuje, po kojoj metodologiji, po kom standardu šta je održivo poslovanje, a šta nije? To je takođe dobar uslov da se ovaj zakon koristi kao osnova za korupciju. Ne mislim da je to namera ministra i vas koji sedite pored njega, ali vam ukazujem da se tu javlja velika mogućnost za korupciju i kriminal. Nastaviću sa ovim obrazloženjem kasnije.

Mislim da je ovo još jedno u nizu namerno pogrešnih tumačenja. Naravno da nije cilj da se omogući pranje novca u Srbiji.
Ponavljam, bio sam u Saveznoj Vladi koja je predložila Zakona o sprečavanju pranja novca i formirala Komisiju za sprečavanje pranja novca. Po tom zakonu i u radu te komisije postoje svi zakonski osnovi da se spreči pranje novca u Srbiji. Zašto to nije sprečeno, to je pitanje za one koji su to dozvoljavali.
Ja čekam da se borba protiv kriminala, koja je obećana pre dve godine, intenzivna, koju ja zastupam ceo svoj život, posebno me raduje što je to intenzivirano, bar na rečima u zadnje dve godine, da dođemo do jednog primera i da vidimo u zatvoru nekoga ko je kriv za neku lošu privatizaciju, za pranje novca ili za bilo kakvu zloupotrebu.
Ja sam jedan od najzainteresovanijih za to, jer je njihovim radom od 2004. godine na ovamo kompromitovano ono zbog čega sam ja ušao u politiku i kompromitovano ono za šta su se borili mnogi ljudi koji su dali svoj život za ostvarivanje te politike i kompromitovano je ono za šta su se borili ljudi, za te svetle ciljeve 05. oktobra. Ja imam najveći interes da oni koji su iskompromitovali sve te ideale i sve te ciljeve, što pre budu iza brave. Moj povratak u politiku ima za cilj i to. Hvala vam.

Hvala vam.
Hvala na zabrinutosti za političku sudbinu političke ideje i političke organizacije koju ja predstavljam i vodim. Mislim da, evo sada da budem ne skroman, to nije potrebno, jer deset godina sam bio van politike, vratio sam se u politiku. Bio sam na listi sa ljudima od kojih niko nije, koliko ja znam, ovde ni gospođa Čomić ni drugi članovi stranke koja je bila na toj listi, optužen za bilo kakvo krivično delo, niti se protiv njih vodi bilo kakav istražni postupak. Za razliku od nekih članova ili članova porodice u vašem poslaničkom klubu, neki su u bekstvu, neki su tamo, neki su vamo, neku su malopre govorili o privatizaciji, pa ih nema. Gospodin Stevanović, ako se ne varam, i gospodin Nikolić koji su učestvovali u privatizaciji po starom zakonu, koje ja znam iz nekih drugih stranaka, kada su se zdušno zalagali za primenjivanje svega onoga što vi i ja sada osuđujemo zajedno.
Prema tome, ne sekirajte se za moju političku sudbinu, a poruka biračima je i za prošle izbore, a to je već prošlo, ali za buduće, kada glasate nemojte da brinete o sudbini političara, brinite o svojoj sudbini. Kada glasate definišete svoju sudbinu, a ne sudbinu ovog ili onog političara. Hvala.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Replika.)

Ponavljam, jako mi je drago što svojim inspirativnim diskusijama mnoge kolege potvrđuju značaj ovih amandmana koje smo gospodin Pavićević i ja podneli. To je očigledno izazvalo interesovanje koje govori o kvalitetu tih amandmana i o razmišljanju o tome da, ako se slažemo oko toga, nam je zajednički cilj, a to je da se na neki način nađe spas za tih 85,90,100 hiljada ljudi koji su ostali u tih 600 i nešto preduzeća. Ako nam je to zajedničko, vi mislite da to treba da se reši novim predlogom zakona, a mi smatramo da je taj novi predlog zakona samo jedna estradna manifestacija, da je to u stvari reciklirani stari zakon, koji je mogao doslednim sprovođenjem da dovede do istog cilja, a za koji se i vi zalažete.
Ovo je set zakona od tri zakona, gde mi podržavamo dva. Zakon o stečaju, na žalost, danas jeste jedini lek za najveći broj preduzeća koja su ostala ne privatizovana. To je jasna ekonomska logika i to se uči u zabavištu za ekonomiste. Tu nema nikakve sumnje da je naša namera dobra, a da ovde želimo da ukažemo da, kažem još jednom, reciklirani estradni zakon neće doprineti, a u njemu se, ne namerom ministra, ali bojim se nečijom tuđom namerom, stvaraju uslovi za korupciju.
Potpredsednica Vlade je rekla da ne postoji zakon koji apsolutno isključuje mogućnost korupcije. To je vrlo opasna izjava i to dolazi iz Vlade koju vi branite i koju vi predstavljate. Mislim da je to jedna opasna izjava i da ne možemo tako da govorimo. Zakoni ne smeju da budu fleksibilni. Osnovni cilj zakona je da bude vrlo jasan i precizan. Fleksibilnost zakona je bezakonje, a vi se zalažete za fleksibilnost u ovom zakonu.

Hvala lepo.
U ovom članu koji naravno da je postojao i u aktuelnom zakonu se definiše kako se plaća privatizacija i plaća se naravno dinarima i devizama. Teško da bi moglo da se nađe neko treće rešenje.
Naravno da tražimo brisanje, ne zato što smo protiv toga da se privatizacija plaća nego zato što je besmisleno da se reciklira jedno dobro rešenje u zakonu koji je inače, ponavljam, mogao da bude dobar da je zakonito sprovođen.
Da pročitam ponovo ono što sam izvukao malopre iz obrazloženja za odbijanje našeg amandmana. Da ponovim – ideja predloga zakona je da predložene metode, modeli i mere se primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem. Pitao sam šta to znači? Ministre, čekam odgovor. U tom smislu sprovešće se još jedna procena održivosti poslovanja. Šta to znači? Ko to sprovodi? A koja će zajedno sa informacijama iz pisma o namerama potencijalnih investitora poslužiti kao osnov za donošenje odluke o modelu, metode mera kod preduzeća sa održivim poslovanjem.
Tri puta se pominje jedan izraz koji ne znamo šta znači, a koliko ja mogu iz ovoga da vidim, iz pisma o namerama nekoga ko želi da nešto kupi Vlada će preko svojih nadležnih tela da izabere kojim modelom će biti vršena privatizacija, a to opet zavisi od nečije procene, ne znamo čije, da li ta preduzeća mogu održivo da posluju ili ne. To je mačka u džaku, to je tamni vilajet. To je toliko fleksibilno da možete da ga motate na bilo koju drugu stranu i to je problem u ovom zakonu, jedan od osnovnih problema, a to je da mogu da se stvore uslovi za korupciju.
Konačno, ja sam dvojici prethodnih ministara za finansije i privredu rekao da ne ulaze u ovu Vladu, jer će posle šest meseci da izađu iz nje sa osećanjem da su prevareni i ne bih voleo da se to desi vama.

Hvala, predsedavajući.
U članu 17. se definiše kuda idu sredstva od privatizacije, kao što pratite, nadam se, pa znate. Naravno da je to bilo sadržano i u aktuelnom zakonu i naravno da ću i ovde da upotrebim izraze „reciklaža“, to znači na jedan malo drugačiji način, pod nekim drugim rednim brojem člana zakona se praktično na isti način obrađuje ista materija.
Ovo je dobra prilika da, kada se već priča o tim nekim lošim i dobrim iskustvima iz privatizacije, podsetim da su prihodi od privatizacije 2003. godine bili preko dve milijarde dolara i da je to, uz „Telekom“ koji se desio nekoliko godina kasnije, mislim 2007. godine, najveći prihod od privatizacije i da svi ti tada privatizovani pravni subjekti ili kompanije i dan danas rade i spadaju svi među prvih deset poreskih platiša za budžet Srbije. To je i, čini mi se, premijer u ekspozeu istakao i naveo neke od njih.
Tako da, to vam je još jedan dokaz da je postojeći zakon, pre svega onaj njegov izvorni tekst, bio sasvim dobar okvir za rešavanje ovog problema koji sada imamo, a to je tih 600 i nešto neprivatizovanih preduzeća, od kojih smo čuli i na odboru da bar šezdesetak ne možete da nađete na adresama, da su dvadesetak-tridesetak zaštitne radionice za invalide koje nisu predmet privatizacije, da je tridesetak i nešto na Kosovu, što znači da i tamo ne možemo da ih privatizujemo, i da je praktično od onoga što je ostalo, a to je negde oko 400, bar polovina spremna za stečaj sutra.
Tako da, samo da ne podižemo ovom diskusijom i ovim zakonom velika očekivanja kod tih skoro 100.000 ljudi. Nažalost, tu nema neke velike dobre sudbine. Slažem se da je problem veliki, ali ovo nije način da se on reši. Hvala.

Član 19. govori o tome ko pokreće postupak privatizacije, subjekte privatizacije i to je za društvenu imovinu je ministarstvo nadležno za poslove privrede. Što se tiče javnog kapitala, tu se pokreće inicijativa Vlade, nadležnog organa AP ili lokalne samouprave.
Bolje rešenje je bilo u prethodnom zakonu zato što je bilo više inicijatora procesa privatizacije, a ne samo Vlada ili nadležni organ lokalne samouprave ili AP. Zato, između ostalih razloga, i to je razlog što tražimo brisanje ovog člana.
Hvala prethodnici koja je ukazala i mislim da je prva shvatila šta je naš cilj. Da, naravno, naš cilj jeste da pokažemo da je ovaj zakon pokušaj da se kroz velike fanfare i,da ponovim još jednom, estradu, prikaže kao reformski nešto što je inače reciklaža i prepakovanje postojećeg zakona.
Naravno da kriminalne radnje vezane za privatizaciju ne proističu iz Zakona o privatizaciji, nego proističu iz kršenja Zakona o privatizaciji i drugih zakona koji su bliski ovoj oblasti.
Konačno, uz svo poštovanje posle 100 dana ili malo više koliko smo ovde, ja bih vas molio da zapamtite koja stranka se kako zove. Moja stranka se zove – Nova stranka. U narednih dvadesetak godina ćemo vas vratiti u klupe…

… opozicije, pa ćete imati vremena da pišete prave amandmane koje nam sada preporučujete.

Ja bih molio uvaženog prethodnog govornika i sve druge da pogledaju u monitor. Osim mog lika u dobrim godinama, imate tamo i moje ime i imate naziv stranke kojoj pripadam. Hvala.

Hvala.
U ovom članu se definiše da Agencija predlaže da Ministarstvo nadležno za poslove privrede, model i metod privatizacije rok od 45 dana, kaže, ako je iskazano interesovanje investitora prihvatljivo i ako je održivost poslovanja subjekta privatizacije pozitivno ocenjeno, to je i ono što sam već čitao u tekstu obrazloženja.
Tri puta se ponavlja sintagma – održivost poslovanja, jer ja sam već jednom pitao ministra, pa bih molio da dobijem odgovor na to kako to objašnjavate, ko sprovodi, po kojoj metodologiji i po kojim standardima? Hvala.