U članu 31. se definiše način javnog nadmetanja kada se ostvaruju uslovi za njega i kada ugovor može da se napravi i bez javnog nadmetanja.
To je isto bilo sadržano u postojećem Zakonu i iz istih razloga tražimo da se ovaj član briše. Hvala.

Hvala.
Član 33. definiše metod prikupljanja ponuda i, između ostalog, tu imamo još jedan dodatni problem, a to je formulacija da javni poziv iz stava 1. ovog člana se objavljuje u najmanje u jednom dnevnom visoko tiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, i dalje ide tekst.
Moje pitanje je na celoj teritoriji Republike Srbije po Ustavu ili na celoj teritoriji Republike Srbije po Briselskom sporazumu? Ako je po Ustavu onda treba obezbediti distribuciju tog visokotiražnog lista i u Prizrenu, Peći, Uroševcu i drugim mestima u Prištini, a onda to neće biti moguće ili se ovim na ovaj način prihvata Briselski sporazum kao akt koji je stariji od preambule Ustava Srbije.
Naravno stoji, oni drugi univerzalni razlozi koji su bili vezani za sve prethodne članove i čestitam nam svima da smo prešli jednu trećinu rasprave u pojedinostima po ovom zakonu.

Vaša je greška zato što ste prešli na član 35, a nismo prošli član 34, pa vas molimo da se vratimo i nastavimo dalje.

Hvala lepo.
Nije lepo da nam preskačete nabrajanje, ali dobro, šta da radimo, to je deo sistema poslaničke većine.
Predmet prodaje i definicija predmeta prodaje član 36. To je naravno bili sadržano u postojećem zakonu i naravno da to nema razloga da se menja niti bitno utiče na uslove privatizacije. Malopređašnje pominjanje opet nekog koferčeta, to sam vam rekao, to pitajte svoje koalicione partnere, oni su nešto petljali sa koferčetom i ne znam čime sve. Što se mene tiče, nisam prodao ni jednu firmu i pazite šta pričate o firmama koje su kupili neki ljudi koji se kolokvijalno zovu tajkuni, zato što ćete možda sutra morati da glasate za njih kao za nove direktore „Železnice“, EPS-a i ne znam čega.
Evo pronose se vesti da će biti predlog premijera…

… da, gospodin Mišković bude direktor Fonda za razvoj tako da pazite šta pričate.

Niste mi dali vremena, mada sam ga prekinuo jednom, ali tu si žbiri ovi, nema veze.

Ovim se članom definiše način emitovanja i vođenja i praćenja registra privrednih subjekata i registra za depo i hartija od vrednosti, odnosno sopstvene akcije kao način za povećavanje kapitala. Naravno, isti su razlozi zbog kojih tražimo da se briše.
Ja bih voleo da dobijem od ministra odgovor, po njegovoj proceni koja ne mora da bude potpuno precizna, može da ima i odstupanja 20-30%, na koliki broj neprivatizovanih privrednih subjekata može da se primeni ovaj sistem akcija? Na koliki procenat?

Prethodnik je dao glavne argumente zbog čega tražimo brisanje ovog člana, zato što je lepo rekao i dobro je što je u 41. članu shvatio suštinu naše namere, a to je da treba brisati sve one članove koji su potpuno ili skoro potpuno prepisani iz postojećeg zakona i da zbog toga nije bilo potrebe da se piše novi zakon, nego je trebalo intervenisati sa izmenama zakona, tamo gde je to bilo neophodno. Jedno 10% zakona je trebalo promeniti, pre svega rok za sprovođenje privatizacije, da se on ovog puta konačno ograniči na kraj 2015. godine.
Inače, u teoriji manipulacije ideologije „balkanskih Crvenih Kmera“ su laži vrlo prisutne stalno, pa je bilo pitanje zašto neko 2008. godine nije sproveo stečaj?
Ako je to bilo pitanje upućeno meni, 2008. godine, ja sam se bavio vinogradima, kao što je poznato srpskoj javnosti, a vi ste bili u vlasti sa DS, da vas podsetim, uzmite kalendar, pogledajte malo, pa vidite šta se kada desilo.
Druga stvar, potpuno je jasno svima da nikakvi dogovori, pregovori, burazerske, ne znam kakve varijante su bile prisutne u periodu januar 2002. godine, kada je počela primena zakona, do februara 2004. godine.
Ja vam ponovo nudim ovde prisutne saradnike, ministra a i njega lično, a i preko puta ovog malog, Sinišu Malog, koji je danas gradonačelnik Beograda, koji je bio učesnik u svim tim privatizacijama.

Hvala.
Mislim da smo došli do prelomnog trenutka ove rasprave, a to je malopređašnji odgovor ministra, koji je eksplicitno rekao da stari zakon nije bio loš, nego ga je trebalo popravljati zbog nove atmosfere i nove situacije u kojoj se nalazi naš privredni ambijent, koliko sam ja to shvatio, i popraviti neke greše koje su bile primećene u primeni zakona u ranijem periodu, ako sam ovo dobro shvatio. Znači, to je suština. To je suština našeg zalaganja, da sprečimo lavinu osuda jednog zakona, jednog pravnog akta, koji je, navodno, kriv za sve probleme u ovoj državi. To, naravno, nije tačno.
Devastacija srpske privrede je počela u devedesetim. Počela je kada smo bili odcepljeni od sveta što svojom voljom, što tuđom voljom, što smo bili bombardovani, što smo vodili glupe ratove koje smo uredno gubili. Tada je devastirana privreda.
Tačno je da je lošom primenom nekih delova Zakona o privatizaciji od 2004. godine do dana današnjeg i onaj ostatak bio dosta oštećen, tako da je to suština i to je ono što smo mi hteli da prikažemo srpskoj javnosti i zbog toga smo podneli ovoliki broj amandmana sa, naravno, istovetnim tekstom.
Prema tome, kao znak dobre volje, posle ovoga što je sada jasno, nas dvojica ćemo u daljem radu da koristimo samo po jedan minut za svaki amandman.
Još jedna dilema, apsolutno ni na koji način nisam mislio na SPS kada sam rekao balkanski Crveni Kmeri. Na koga sam mislio, to prepuštam predsednici da sama proceni. Šalim se.

Član 44. definiše pravo zastupnika kapitala za naknadu za njegov rad. Podsetiću kolege da su ovaj član, prethodni član i naredni član u istovetnom tekstu preneti iz prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, tako da se brisanjem ne gubi ništa, jer je prethodni član isti kao ovaj. Malo uzmite pa čitajte.
Što se tiče Vladimiraca, kad god hoćete. Kad god hoćete, pozovite. Rekli ste da to kažemo radnicima. Kad god hoćete, stojimo na raspolaganju. Hvala Bogu, pričao sam radnicima istinu odavno i nikada nisam imao problem sa radnicima za 20 i nešto godina političkog rada.
Konačno, mislim da je loše da stvarate, sa jedne strane, lošu atmosferu o privatizaciji, kao pojmu, kao potrebi ovog društva, a istovremeno se zalažete za Zakon o privatizaciji koji nudi vaša Vlada.

Izvinjavam se. Hvala.

Hvala lepo.
Ovde se definišu uslovi za trgovanje akcijama. Nažalost, to je jedna aktivnost poslovna koja nije zaživela u Srbiji. U početku, negde kada je napravljena berza, još je bilo neke trgovine na njoj.
Poslednjih godina, praktično, sve aktivnosti na Beogradskoj berzi se iscrpljujuća međusobnim transakcijama akcionara AIK Banke i još nekoliko drugih kompanija. Promet na toj berzi je tako mali i mislim da ljudi koji tamo rade imaju problem sa svojim ličnim dohocima i materijalnim troškovima, jer nemaju dovoljno para od provizija da zarade i to je jako loše.
Kada jedna država nema berzu makar i u tom svom osnovnom smislu, to znači da je privredna aktivnost jako mala. To nije krivica aktuelne vlasti, da bude jasno, ali to se neće promeniti pseudoreformskim zakonima, nego se to može promeniti samo jednim ozbiljnim odnosom prema realnosti.
Da ponovim još jednom, bez demagogije. Mi se ne bavimo demagogijom kvazi zaštite radnika. Mi smatramo da je nažalost rešenje jedino i nužno, ma koliko ružno, za najveći deo ovih 600 i nešto preduzeća, stečaj. Vi ćete to da uradite i ti ljudi će najverovatnije najvećim delom da izgube posao, što je i stvoren uslov za to i novim Zakonom o radu, ali ja sam svestan da je to crna realnost u kojoj živimo i u tom delu mi vam nećemo ništa prebacivati. Hvala. Sledeći put se ne javljam, pošto sam pričao dva minuta.

E, evo ga – prodaja imovine. To je dramatična izmena u odnosu na postojeći zakon, jer postojeći zakon nije predviđao prodaju imovine.
To znači ono kako mali Đokica, pa sam upozoren. Ne mora Đokica, može kako Mali Siniša zamišlja privatizaciju, a to je to kombinacije, koferče, burazeri, varijacije, šta god.
Znači, to da se prodaje imovina, a ne kapital, to rasparčavanje subjekata privatizacije se prvi put definiše ovim zakonom, kao što je i direktan dogovor ili prodaja ili dogovaranje nije bilo bilo uopšte u prethodnom zakonu, nego je bilo u prednacrtu ovog zakona, pa je izbačeno, da li zbog pritiska nekog ili zbog dozivanja pameti.
U svakom slučaju, ovo je onaj drugi deo naših argumenata zašto ne treba prihvatiti ovu izmenu Zakona, jer se ovde, kao što je i rekla potpredsednica Udovički, stvaraju ogromni uslovi za korupciju i kriminal najšire vrste i nas dvojica kao predstavnici opozicije želimo da vas zaštitimo od vas samih.
Oko hrabrosti je bilo pitanje …

Pa svi su govorili o hrabrosti, valjda mogu i ja, oko amandmana, oko ovoga, oko prodaje, oko hrabrosti prodaje …

Znači, kada dođe premijer u parlament, svi poslanici treba da se osećaju blaženo, a ne da se plaše, pa da im treba hrabrost.
Kada sam ja dolazio u parlament kao premijer svi su bili blaženi. Hvala.