Isteklo za ovaj amandman?

Naravno da je besmisleno optuživati bilo koga da želi da ugasi javni servis, RTS i RTV. Naravno da i u ovom članu je pored takse, predviđena su još četiri izvora finansiranja, prema tome nije ugroženo.
Ponavljam, RTS je postojao i 2001. do 2004. godine. Vi ste pomenuli „Sablju“, ja sam ponosan na tu akciju i ja vam obećavam da će se to ponoviti, možda to neću raditi ja, voleo bih da to mogu, ali će se stvoriti…

Članom 37. se predviđa uvođenje takse, razrada te teme sa visinom od 500 dinara, rekao sam da ako imamo saznanje da je 3,3 miliona brojila u Srbiji, da je to 165 miliona evra na godišnjem nivou, ako se uzme u obzir da će recimo 25% vlasnika brojila da dobije neke olakšice iz nekih razloga, da je to 25% manje i dalje ostaje 125 miliona evra, a malopre sam pričao sa ljudima koji znaju tu oblast, koji su mi rekli da je za javne servise potrebno 80 miliona.
Moje pitanje je u ovom slučaju - gde je tih 20? Zašto moramo da otimamo od građana stalno za neke takse? Kažemo - ukidamo pretplatu, uvodimo taksu. Smanjujemo nezaposlenost, a u stvari povećavamo broj ljudi na birou. Pričamo o tome da otvaramo sve tajne, a ugovore držimo u sefovima.
To su stvari koje su nepotrebne za ovaj zakon. Mi smo naravno, nas obojica, poslanika Nove stranke u ovom parlamentu smo dali svoj doprinos poboljšanju zakona i ja se zahvaljujem ministru što je prihvatio amandman koji su podneli još neki poslanici i nas dvojica zajedno. To je dokaz da mi ne želimo da pravimo bilo kakvu opstrukciju, nego upravo to da poboljšamo ovaj zakon, ne uvođenjem takse, nego finansiranjem iz budžeta tako što se odredi 80 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti ili kako se već pravi Zakon o budžetu, 60 za ili 62 za RTS, 18 za Vojvodinu, to je ista garancija finansijske stabilnosti kao i pretplata koja se vezuje.

Hvala lepo.
Član 38. kao što smo čuli, dokazuje da se samo menja izraz, inače da sistem ostaje isti i da pretplata ostaje preko brojila. To je malo i podsećanje. Tamo u devedesetim godinama to se zvala TV taksa na brojilo, tako da imamo ovde i formalno vraćanje u devedesete na jedan jako loš način.
Ponavljam da postoje bolji načini finansiranja, ponavljam da postoji odgovornost vlasti za nezavisnost javnog servisa. Ovako, to je farsa u kojoj vlast kaže – ne, ne, ne, to je nezavisno, to je taksa, to su nezavisni prihodi. Sa druge strane ista ta vlast postavlja menadžera, direktora tog javnog servisa, tako da je vrlo moguće da nam za direktora postave nekog doušnika, iliti informera.
Ja se potpuno slažem da je RTS mnogo bolji u zadnjih devet meseci, naravno osim političkog i informativnog programa koji je, naravno, katastrofalan, kao što je bio i pre toga, ali postoji puno novih emisija. Čak je i izbor repriza, onih koje idu pre podne, bolji nego što je to bilo ranije i to treba pohvaliti. Recimo, „Grlom u jagode“ ide sada pre podne, a naveče, naravno, „Srećni ljudi“, kao što je to bilo i ranije.
Potpuno je nejasno kako mislite ministre, da nas ubedite da to što je brojilo ponovo deo zakona, dokazuje da nema trećeg subjekta i da smo prešli sa pretplate na taksu. To je, naprosto, neobjašnjivo, kao što je neobjašnjivo i kada kažete da je u zakonu precizno rečeno, gospodine ministre, da je do 500 dinara. Precizno bi bilo da je rečeno 500 ili 426, a kada je do, onda je to neprecizno. Hvala ministre.

Malopre smo imali ubeđivanja da strujomer nema nikakve veze sa ovom taksom, a onda u članu 39. gde se navodi da javni medijski servis vodi evidenciju obveznika plaćanja takse, itd.
Na dva mesta se pominje ED broj, to verovatno znači broj Elektrodistribucije, odnosno neka šifra iz distribucije, tako da je to još jedan jasan dokaz, čak ni onima koji to nikako ne mogu da shvate, čak ni onima koji sa svim svojim kapacitetom umnim ne mogu da shvate osnovnu realnost, a to je da je taksa i dalje vezana za struju, odnosno za strujomer.
To je jasno kao dan, a ta igra reči, da li je to taksa ili pretplata, to je potpuno nevažna stvar. To je porez koji se uvodi građanima Srbije dodatni, jer su oni kroz pretplatu referendumski pokazali šta misle o tome, ne toliko o programu van politike i informisanja, nego onome što gledaju kroz informativni i politički program od onih koji sada drže vlast, za koje ja ne mogu da shvatim šta im smeta vreme od 2001. do 2004. godine, kada oni tada nisu postojali kao stranka, koliko se ja sećam, ili su možda tada bili u nekoj drugoj stranci. E, to bi trebalo oni sami da reše sami sa sobom.
Generalno, tražimo brisanje ovog člana i da se javni servis Radio televizija Srbije i javni servis Radio televizija Beograd finansiraju iz budžeta, na način koji je vrlo jednostavno objašnjen i taj način je mogao da shvati svako, ko ili nije glup ili nije zlonameran. Ja mislim da ovde nema loših ljudi.

U članu 40, koji treba brisati, navodi se način kako se prikupljaju podaci za jedinstvenu evidenciju kojom zajedno rukuju RTS i RTV, način prikupljanja obveznika plaćanja takse da javnom servisu prijavi promenu podataka iz člana 39. u roku od 15 dana od nastanka promene. To je kraći rok nego kad se selite. Poenta u ovom članu, a i u nekim drugim, je obrazloženje Vlade zašto treba odbiti ovaj amandman.
Obrazloženje za član 40. glasi – amandman se ne prihvata jer je ova odredba neophodna za sprovođenje zakona. Nađite mi jedan član bilo kog zakona na kugli zemaljskoj koji nije neophodan za sprovođenje zakona. Znači, ovaj odbor Vlade je apsolutno na nivou falširane muzike iz autobusa sa ekskurzije za Niš. To je potpuno besmisleno… (Isključen mikrofon.)

U članu 41. se obrazlaže način plaćanja takse. Pošto smo mi protiv te takse, potpuno je prirodno da tražimo da se briše taj član i to je logika koju će, ja mislim, shvatiti svako dobronameran. Ali, opet imamo jedno vrlo interesantno obrazloženje za odbijanje ovog amandmana.
Dakle, na član 41. briše se, obrazloženje za odbijanje glasi – amandman se ne može prihvatiti jer je navedenim članom utvrđen način plaćanja takse, što jeste zakonska materija. To je genijalno. Znači, mi predlažemo da se taksa ukine, a obrazloženje da se ne prihvati taj naš amandman je, da ponovim još jednom – zato što je ovim članom utvrđen način plaćanja takse, što jeste zakonska materija. Pa svako slovo, svaki znak interpunkcije u ovom tekstu je zakonska materija, kao što je u prethodnom obrazloženju bilo da je taj član potreban za sprovođenje zakona. Naravno da je potreban za sprovođenje zakona, jer na početku ovog papira piše – predlog zakona, i on će verovatno sutra postati predlog. Naravno da sve što je u njemu jeste potrebno za sprovođenje zakona.
Dakle, farsa prebacivanje iz pretplate u taksu preko brojila na potpuno isti način, što, naravno, nema veze sa Ministarstvom kulture i informisanja. Ovo ima više veze sa finansijama, tako da nema razloga, ministre, da vi branite ovo.

Članom 42. se predviđaju olakšice, odnosno oslobađanja od obaveze plaćanja takse. Ali pošto se mi zalažemo za to da se taksa ukine. Kada takse nema onda nema ni uslova za oslobađanje od nečega što ne postoji. Znači, suština našeg predloga je u tome, a obrazloženje Vlade da se odbije je ponovo apsolutno vrh pravne misli. Kaže – amandman se ne može prihvatiti jer je navedenim članom utvrđeno pitanje koje predstavlja zakonsku materiju. Hvala.

U članu 45. kaže – sredstva naplaćena od takse, itd. Pošto smo mi protiv toga da se taksa i naplaćuje, protiv smo svih članova koji se tiču takse i naravno da se to na najjednostavniji način rešava tako što se traži da se amandman briše.
To smo uradili u ovom slučaju, i to ćemo uraditi svaki sledeći put kada dobijemo nedovoljno dobar zakon.
Da podsetim samo da sam u načelnoj raspravi rekao da je ovo dobar set zakona i složio bih se sa nekima koji su rekli da je ovo najbolji set zakona u istoriji Srbije, samo što nije dovoljno dobar. Može da bude i bolji.
Nema potrebe da se propusti prilika, da kada je nešto vrlo dobro, da ne učinimo da postane odlično i to je smisao naših amandmana, kao što je to bilo i u slučaju Zakona o privatizaciji.
Dakle, taksa nije nužno rešenje. Jeste dominantno u EU, ali mnoge stvari u EU su dominantne, pa ih mi ne primenjujemo.
Recimo, priznanje Kosova, recimo, sankcije Rusiji, pa ne primenjujemo. I u EU postoje države koje su protiv priznavanja Kosova i protiv sankcija Rusiji, pa su i kod njih, kod nekih od njih je i rešenje za finansiranje javnog servisa da je to iz budžeta.
Obrazloženje, zašto treba da se odbaci ovaj naš amandman je vrlo interesantno, pa kaže – sredstva od takse su javni prihodi i jedino se mogu koristiti za ostvarivanje javnog interesa.
Ko razume, svaka mu čast.

Članom 54. se predviđaju kaznene odredbe, kao i u svakom zakonu o haraču, za to da sa 3.000 dinara kazniće se za prekršaj za fizičko lice koje ne prijavi promenu podataka, u skladu sa članom 40. stav 4. To je, znači, ko ne prijavi promenu brojila kroz koje mu dolazi struja do televizora. Novčanom kaznom u visini od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje izvrši tu tešku povredu podataka u skladu sa članom 40.
Naravno da je i ovaj član dokaz tome da je ovde od jedne pretplate, koja je imala jedan prividni vid dobrovoljnosti, sada se ovde uvodi harač.
Pitanje je ustavnosti ovog zakona i mi ćemo pokrenuti ocenu ustavnosti i pitanje je nekih tumačenja, koje smo čuli malopre, da ne zastareva dug po ovoj taksi. Da li je to u saglasnosti sa zakonom o obligacionim odnosima, koji podrazumeva zastarelost u roku od godinu dana, ali to nije danas tema.
Obrazloženje za odbijanje našeg amandmana da se član 54. je, naravno, i dalje vrhunac pravne teorije i prakse - amandman se ne prihvata jer se bez jasnih sankcija zakon obesmišljava.

U članu 55. su predviđene iste kazne, od 3.000 hiljade dinara za fizičko lice i 10.000 hiljada dinara za pravno lice. Isto, znači ako neko u roku od 15 dana ne prijavi promenu svog strujomera, biće kažnjen sa 3.000 ili 10.000 dinara.
Obrazloženje je isto kao i za prethodni stav - amandman se ne prihvata jer se bez jasnih sankcija zakon obesmišljava.
Predviđeno je ovim zakonom da se taksa uvodi 1. januara 2016. godine. Garantujem vam da ona neće biti uvedena, samo ćemo danas i narednih godinu dana imati bruku što smo doneli ovaj zakon, odnosno oni koji za njega glasaju, jer 1. janura 2016. godine mi miriše na jedno predizborno vreme, kada sigurno demagoška vlast neće uvesti nikakve nove takse. Hvala.

  Hvala lepo.
Kao što znate, poslanik Pavićević i ja smo protiv donošenja ovog zakona. Smatramo da su ponuđena rešenja bila sadržana u postojećem zakonu i da su eventualne male izmene mogle da budu izvršene time što bi se doneo zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Već sam govorio u načelnoj raspravi o tome da je ostalo malo preduzeća za privatizaciju, da postojeći zakon nije prepreka u ostvarivanju te privatizacije, nego je upravo ne stvaranje opštih makro-ekonomskih stabilnih uslova za dalje sprovođenje privatizacije, a to se u razlozima za donošenje novog zakona stavlja kao glavni argument za šta treba doneti novi zakon.
U ovom zakonu ima dosta rešenja koja praktično ozakonjuju ono što je u prethodnom zakonu bilo nezakonito, tako da bi mnoge od ove 24 privatizacije ili 224, kako ja mislim, koje su sumnjive ili nezakonite, bile zakonite da su vođene po zakonu koji vi predlažete. Konačno, ovde se uvodi slobodna pogodba koja je sakrivena iza strateškog partnerstva i to su sve razlozi zbog kojih mislimo da ovaj zakon ne treba doneti. Ponavljam, već je postojalo rešenje u prethodnom zakonu.
Videćete od amandmana do amandmana da su mnogi članovi samo ispremeštani u odnosu na prethodni zakon, da nešto što je bilo objašnjeno, odnosno definisano u članu 4. starog zakona sada prebačeno u član 3. ili u član 5. To je nepotrebno trošenje vremena sa samo jednim ciljem da se kaže – donet je novi reformski zakon za 200 ili 300 preduzeća na koja će se, u najboljem slučaju, primenjivati.
Kada je počeo proces privatizacije bilo je 4.000 preduzeća, a danas je ostalo 600 i nešto. Hvala.

Ja se nadam da ste osetili zadovoljstvo kad ste mi dali reč, a ne samo zato što ste morali da mi date reč.

Na sreću sednice odbora se direktno prenose i snimaju, tako da osim prisutnih članova Vlade i Vladinih institucija i dvadesetak poslanika i srpska javnost je mogla da lepo čuje i vidi šta je juče rečeno na odboru.
Ja sam rekao da na odboru neću da diskutujem o amandmanu, da diskutujem o ovih 95 amandmana, a da ćemo povući amandman na Zakon o stečaju, jer su nas ljudi iz Vlade ubedili, pre svega direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da je to rešenje sa legitimacijama dobro. Znači, to sam rekao, rekao sam vam da usmeno da li je dovoljno da to kažem usmeno, vi ste rekli pismeno, a inače se kaže „pisano“ i dogovorili smo se da ja to povučem danas kada taj amandman bude na dnevnom redu.
Prema tome, nema razloga da iznosite neistine, posebno kada je vrlo lako proverljivo to što sam ja juče rekao na odboru.
Sa druge strane, meni je jako drago da naši amandmani su naišli na ovako visok nivo interesovanja i aktivnosti i to govori o njihovom kvalitetu. Hvala.

Hvala uvaženom kolegi što mi je dao mogućnost da dobijem još malo vremena koje ću naravno potrošiti, ne na odgovor besmislici koju je izrekao, nego na daljem dokazivanju da ovaj zakon nije dobar i da ovaj zakon mora da bude ne usvojen, odnosno ja se nadam da će posle ovako iscrpnih, kvalitetnih, dubokoumnih rasprava poslanika većine i sam ministar da shvati da zakon treba da se povuče, jer usvojiti zakon sa podrškom ovakvo grandioznih umova će biti stvarno komplikovana stvar.
No, pozdravite vi svakoga ko piše o meni...