Dakle, član 104. između ostalog govori o tome da poslanik ima pravo na repliku, a vi mi niste dali pravo na repliku te ste tako povredili Poslovnik - „Kada drugi poslanik ili ministar nije dobro shvatio neki deo njegovog izlaganja, kada je pogrešno protumačen.“
Vi možete da mi oduzmete reč i to nije nikakav problem, ali ne znam čemu stvarate takvu atmosferu.

Hvala.
Stanje u visokom obrazovanju Srbije, nije tako loša, ima tu i dobrih profesora i dobrih programa i dobrih studenata, ali to je onaj deo visokog obrazovanja koji nema nikakve veze sa državom, niti sa ministarstvom, nego su to ljudi koji iz svojih ličnih pobuda i svoje lične ambicije i znanja žele da učine nešto dobro za studente ili studenti koji žele da stvarno urade nešto za svoju budućnost. Ono čime se bavi država u visokom obrazovanju u poslednjih deceniju i više malo, je jako loše.
Moram da priznam da sam puno očekivao od novog ministra koji se pojavio kao ne stranačka ličnost, kao čovek koji je rekao da ima dosta rešenja koja su već spremna koja treba samo aktivirati, poslati ih prema parlamentu koji će to usvojiti, naravno sa većinom koja inače glasa za sve što dolazi iz Vlade.
Očekivao sam da danas dobijemo jedan takav zakon o izmena Zakona o visokom obrazovanju, ali to se nije desilo. Ima nekoliko dobrih stvari u njemu. To je ubrzanje nostrifikacije stranih diploma, malo više javnosti u radu, malo veća brzina u akreditaciji, ali to su tehničke stvari, suštinske ništa bitno nije dogodilo. Ono što jesu problemi srpskog visokog obrazovanja, a to je korupcija, nekompetentnost jednog dela nastavnika, plagijati koji su isplivali poslednjih nekoliko mesece, a naravno da ih je bilo i ranije i da to nisu prvi, a bojim se, liči mi da neće biti ni poslednji. Mislim da su to osnovni problemi koji nisu ni dotaknuti ovim predlogom zakona.
Zastareli programi na dobrom delu fakulteta koji praktično ne nude neku upotrebljivo znanje svojim studentima. Očekivao sam da bar date u ovom predlogu zakona odgovor na ono što jeste danas tema u Srbiji, bez obzira na sve pokušaje da se to gurne ispod tepiha, a to je pitanje plagijata. Naravno, ja neću sada da pominjem ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića koji je optužen za plagijat, neću da govorim ni o guvernerki NBS-a koja je diplomirala u Prištini marta 1999. godine, koliko se sećam tada je bilo bombardovanje i ne znamo gde je doktorirala. Neću da pominjem ni potparola Fondacije Dragica Nikolić….

Prvo, govorim o zakonu.
Potparola Fondacije Dragica Nikolić, koji isto….

A koju vi to nadmoć imate da procenite šta ja hoću da kažem na kraju ove rečenice? Da li je zabranjeno da se pominju ova imena? Da li postoji zakon o zaštiti ovih imena? Oni su primer za najveći problem koji postoji danas u srpskom visokom obrazovanju. Ovo nije ispit na Megatrendu, nego je ovo najviši dom u Srbiji i vi ćete morati da čujete šta misli narodi poslanik.
Elem, neću da pominjem ta imena, rekao sam, neću da pominjem ni Marka Đurića koji kaže da je diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu, iz Kancelarije za Kosovo, što nije tačno, bar se to ne vidi na sajtu tog fakulteta. Neću da govorim ni o Mići Megatrendu, govoriću o tome….

Govoriću o tome, pošto je ministar tražio od nas kao od poslanika da mu pomognemo u kreiranju zakona, i da nađemo spasonosno rešenje, koje je sam rekao malo pre, da se popravi ovaj zakon. Naravno da nas dvojica nemamo tu zabludu da smo spasioci, ali smo ponudili amandman na član 1. koji se menja i glasi – da aktivnosti kojima se ostvaruju prava iz stava 1. ovog člana moraju biti javna i otvorena prema građanima i građankama, uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti. Taj deo iza zareza, „uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti“ je prva brana u sprečavanju tog kancera srpskog visokog obrazovanja, a to je plagiranje.
Sigurno da znate šta znači akademska čestitost. Mislim da vama nema potrebe da to objašnjavam i ne samo da znate, nego da je i posedujete, tako da vam je sa te strane lakše.
Evo prilike da usvojite jednu dobru sugestiju opozicije, bez obzira što smo opozicija. Mislim da vam to smetati.

Da vas ohrabrim, već je usvojen jedan amandman koji smo nas dvojica predložili pre neku sednicu, tako da se nije ništa srušilo i sve je u Srbiji ostalo onako kako je bilo, ne baš dobro, ali nije ni postojalo gore. Rekli ste malopre da … (Isključen mikrofon.)

Hvala lepo.
Danas ćemo izabrati 33 ministra u poslednje dve godine, u ove dve Vlade Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, a gospodine Sertić će biti peti ministar privrede i to samo po sebi dosta toga govori. U biografiji koji smo dobili nema puno toga da se pročita. Siguran sam da je vaša biografija mnogo sadržajnija, ali u ovome što smo mi dobili imamo jednu veliku rupu između 17. maja 1967. godine kada ste rođeni i marta 2013. godine kada ste izbrani za predsednika PKS kao jedini kandidat, jer između toga ne piše ništa.
Naravno, tu su i neke nagrade o čijoj vrednosti i vi i ja i srpska javnost dosta toga zna, tako da ne bih time da se mnogo bavim, niti ste vi, gospodine Sertiću, tema današnje sednice, jer ćete biti izabrani sigurno. U to nema nikakve sumnje, ali kao peti ministar koga na to mesto postavlja Aleksandar Vučić uz manju ili veću saglasnost Ivice Dačića i kao peti ministar koji će otići sa punim ruksakom, sa punim rancem loših emocija i loših vesti zato što ćete vi biti krivi za ono što nije dobro u srpskoj privredi. Naravno da to nije tačno. Naravno da vi ne možete da budete krivi za to, ali ćete vi biti ta žrtva koju će trebati ponovo biračima da se kroz šest meseci ili devet meseci da se podnese ili da se kaže – evo, mi smo na vrhu vlasti opet imali genijalnu ideju, ali neko nije znao to da sprovede. To je bila sudbina Dinkića koji je bio prvi ministar privrede u ovoj koaliciji, pa Radulovića, pa Mirovića, Vujovića, koji je na vreme pobegao na jedno malo bezbednije mesto, ali će i on da završi verovatno isto kao i ostali i vi ste tu peti.
Pošto vi ne možete da se obraćate, što mislim da je loš običaj, kažite podpredsedniku da nam kaže kada mislite da podnesete ostavku. I vi ćete biti ne svojom krivicom krivi za ono što jeste Srbija danas u privrednom smislu, a to znači da imamo istorijsku nezaposlenost koja je sada blizu 25%. Pošto su neki govorili o nekim ranijim vremenima i ranijim režimima, 2004. godine marta meseca, kada sam predavao dužnost predsednika Vlade, nezaposlenost u Srbiji je bila 14%. Tog istog dana smo mi bili na 71. mestu po konkurentnosti, a danas je Srbija na 94. mestu, što je napredak u odnosu na prošlu godinu, kada smo bili 101. Tada je evro koštao 62,2 dinara, a danas preko 118 dinara. Godinu dana pre toga, 2003. godine, investicije u Srbiju su bile skoro tri milijarde dolara, a prošle godine jedva da je bilo pola milijarde dolara. Te godine je srpska birokratija, svi zaposleni u javnom sektoru su brojali broj od 504.000, a danas je to 784 hiljada i nešto. To je stanje srpske privrede.
Čuli smo da imamo jedan veliki spas za Srbiju, a to je „Er Srbija“. Naravno da je to tema koja je jako poznata u Srbiji. Ova Vlada je uspela da uradi nešto što nijedna pre toga nije uspela, a to je da svi građani Srbije učestvuju u radu jedne aviokompanije, ali ne tako što imaju deonice i dividendu, nego zato što svi plaćaju tu aviokompaniju, isto kao što je to bilo i u vreme prethodne Vlade koju je kontrolisao Boris Tadić, da istina bude prisutna.
Prema tome, i dalje je „Er Srbija“ pod velikim subvencijama koje pišu u onom delu ugovora koji nismo imali čast da dobijemo.
Naravno, bilo je puno obećanja malopre šta se sve otvara u septembru, oktobru, novembru i decembru ove godine i sledeće godine. Da vam samo kažem da je tako obećana fabrika čipova u Pančevu pre dve godine. Koliko ja znam, nema fabrike čipova na Balkanu, a kamoli u Pančevu. Takođe, veliki kargo centar je bio obećan, „Mercedes“ iz „Ikarbusa“ itd, itd.
Jedne novine izdaju ovaj dodatak, zovu se „Poslovi“. Na 40 stranica su poslovi koji se nude preko nadležne službe, preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Samo na dve stranice su poslovi u realnom sektoru, a na 38 stranica, možete da proverite, su poslovi u javnom sektoru. To vam kažem jer je ova ili neka slična Vlada donela odluku da više nema zapošljavanja u javnom sektoru. Hvala.

Ja se nadam da ova replika neće da uznemiri potpredsednika Dačića, koji je utonuo u jednu hibernaciju oko ove teme.
Da, pomenuli ste već malopre taj „Swarovski“ tri puta i predsednik vaše stranke jedno 18 puta, Boris Tadić jedno 48 puta, Dinkić jedno 225 puta i ja mislim da je više pomenut taj „Swarovski“ nego što ima onih stakliću u jednoj ogrlici tog „Swarovskog“ ili u svim mogućim. Prema tome, to nije važna stvar. Važna stvar je da ne možemo da se oduševljavamo na početku 21. veka u tome što se prave hale. Naravno da se prave hale. To je potpuno prirodna stvar. Pravile su se pre 200 godina, prave se pre 50 godina, sto godina, pa i danas se prave. Stvar je u tome da to meni ne smeta.
O mom patriotizmu i o tome šta ja mislim o ovoj države, to ja neću da govorim. Dovoljno dugo sam na političkoj sceni, dovoljno dugo sam radio sve i svašta, pa neka ocenjuje neko drugi, buduća pokoljenja, Enciklopedija Britanika, nadležne službe, ko god hoće, ali ono što ne mogu da trpim je laž.
Najbolja laž trenutno u Srbiji je „Er Srbija“ zato što 99,5% ljudi u Srbiji nisu u prilici ni da priđu aerodromu beogradskom, a kamoli da se popunu u jedan od tih devet ne novih nego polovnih, novih ali polovnih aviona nego što su to bili pre dve godine, to je tačno, ali da su novi, nisu.
Možete da pričate bajke o tome. Ko može da zna, a da ima ovoliko veze sa ekonomijom, koliki će biti profit jedne države jula meseca, kada se poslovanje ocenjuje u februaru i martu mesecu? Može knjigovodstvenim egzibicija.

Realno, 50 miliona dolara se bacaju… (Isključen mikrofon.)

Što se mene tiče, zatvaramo sad.
Od kraja, direktan let Beograd-Njujork je postojao do 2003. godine. Neka besmislena vlast je ukinuta 2004. godine taj let zbog neisplativosti. To samo arhikreten može da uradi …

Pardon, samo kreten, bez „arhi“.
Drugo, hajde da prestanemo sa tim epskim neistinama. Kakvo topljenje tenkova u Smederevu? To pitajte ili Tadića, koji je bio jedan od osnivača SNS, ne član, ali osnivač, pomogao je u osnivanju, ili pitajte Dačića, koji je sve vreme bio tu negde blizu te vlade. Čak i da je neko hteo da topi tenkove u Smederevu, to je tehnološki nemoguće. Pitajte sadašnjeg ministra odbrane, pitajte budućeg ministra privrede, možda u Privrednoj komori znaju da je to tehnološki nemoguće. To nema nikakve veze sa ovom pričom.
Godine 2003. JAT tadašnji je imao gubitak te godine 300.000 dolara. I tada je moglo da se radi sa profitom. Naravno da su dugovi JAT veliki u istorijskom smislu iz prethodnog perioda, kao što su i danas veliki kada nisu bili otpisani od strane države.
Generalno, nemojte da se pozivate na patriotizam, jer to je tanka pređa gde vi pokušavate da gradite svoj politički opstanak. Nacionalna kompanija, samo zato što je nacionalna ne treba da postoji ni jedna ako je njeno postojanje nemoguće. Mogu da vam danima pričam o državama koje su jako velike i veće od Srbije, a koje nemaju svoju avio kompaniju, pa su žive i zdrave.

Uvek svoje.

Uvek svoje samo.
Imamo očigledan primer jednog pokušaja da se na mala vrata po hitnom postupku za vikend u nedelju u 12,05 časova, a to je skoro kao pet do 12, progura nešto što će stvoriti velike probleme građanima Srbije, a uvešće nezakonitost u pravni sistem na još jedan način, odnosno u još jednom zakonu.
Kao što smo imali primer sa članom 20ž Zakona o privatizaciji, koji je bio neustavan, tako imamo sada ponovo ovde jedno zakonsko rešenje koje je potpuno u suprotnosti sa drugim različitim zakonima.
Potpuno je besmisleno da se bilo ko javlja i objašnjava materiju koju bi trebalo da objasni ministar, makar kada ministar nije u sali, ali prethodno obrazloženje je posebno besmisleno, jer ako to tako shvatimo kao što je nama to prezentirano, to znači da svako od nas može da ugovara na svojoj parceli bilo šta i da nema nikakve potrebe da postoje zakoni koji se bave planiranjem, gradnjom, izgradnjom, kontrolom, nema potrebe da postoji bilo kakva inspekcija, nego se sve to dogovara jednom obligacijom koja se potpisuje pod okriljem javnog beležnika.
Dakle, ono što mi nudimo to je da nadležni organi lokalne samouprave i države Srbije vode kontrolu nad tim šta se podrazumeva pod zemljištem koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Naravno da o tome postoje propisi i naravno da ti propisi moraju da budu strogi i primenjivi i kontrolisani svakodnevno od strane nadležnih organa. Da li javni beležnik na bilo koji način može da utvrdi da li je taj prostor, to zemljište neophodno za redovnu upotrebu zgrade ili je to volja dve ugovorne strane koja nema nikakve veze sa zakonom, to je neutvrdivo od strane javnog beležnika.
Ne postoji ni jedan razlog da se ne prihvati naš amandman, a posebno što je Vlada to odbila sa obrazloženjem i nije isključena primena pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji.
Znači, mi ukazujemo da će to pravilo da bude grubo narušeno, a ovde se ne kaže da je ono zaštićeno, nego da nije isključena mogućnost primene tog pravila, ja nisam pravnik, ali vrlo čudan pravni institut i teško da možemo da ga nađemo u bilo čijoj pravnoj teoriji ili praksi. Hvala.

Već smo izneli u načelnoj raspravi, a to ćemo sada da ponovimo, a i druge kolege su dale brojne primedbe na ovaj predlog zakona. Očigledno je da početak primene ovog zakona od sutra bi proizveo velike probleme, uvođenje nezakonitosti, pravne nesigurnosti, masu nepoznanica. Ovaj zakon treba da sprovode javni beležnici, a njih u Srbiji treba da bude 250. Njih danas ima 90 i nešto. Komora javnih beležnika je važan faktor u njihovom radu i ona ne može da bude formirana ako nema 100 beležnika, a nema ih na današnji dan. Ukazali smo u prethodnom amandmanu na neusaglašenost sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Ima još puno drugih primedbi, kao i da bi donošenje ovog zakona sa odloženim rokom početka primene, to znači 1. jula sledeće godine, bio dovoljan rok, čak i za ovakvu Vladu da ispravi sve ove loše stvari, sve nedostatke i da do 1. jula sledeće godine, posle pet, šest godina priprema, počne da radi javno-beležnička služba, kao i da svi zakoni, koji se tiču te službe i tog dela našeg pravnog sistema, budu takvi da neće izazivati probleme građanima Srbije, nezakonitost, pravnu nesigurnost, nego da im pomaže u tome da život u Srbiji, barem u toj oblasti bude bolji, nego što je bio do dana današnjeg. Hvala.

Hvala.
Podneli smo amandman gde tražimo smanjivanje iznosa taksi koje su predviđene za sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno beležničkog zapisa, plaća se taksa itd.
Prvo da vam kažem da se zakon zove Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama, ali da bude jasno onima kojima to nije jasno, da te takse ne idu sudovima nego idu javnim beležnicima, tako da je to jedan potpuno drugačiji tok novca i te cene bi morale da budu mnogo niže.
Proteklih dana smo imali hvalospeve o poslu javnih beležnika, da je to najvažniji posao u pravnom sistemu. To smo čuli od ministara i od nekih drugih. Vrlo je čudno da su taj posao decenijama obavljali ljudi koji su mahom imali srednju stručnu spremu i to mahom nije proizvodilo nikakve velike probleme, niti je stvaralo gužve po sudovima jer, naravno da ovaj posao nisu radile sudije, nego je to radilo jedno odeljenje, obično šalter koji čak i fizički nema veze sa zgradom suda, tako da je to obrazloženje potpuno besmisleno.
Način na koji je izabrano bar 50% javnih beležnika, na koji smo ukazivali, šuraci, za koje ministar kaže da nisu rođaci, što je tačno, ja nisam rekao da su rođaci, ali su šuraci nekih ministara, deca vrlih sudija i članova neke od vladajućih stranaka itd. dobio obrazloženje zašto je to tako vrhunsko važan posao i zašto je to pijadestal prava ili pravne prakse u ovoj državi, zato što su takse tako velike, da prvo, ovaj napaćeni i osiromašeni narod dovode u dilemu da li da uopšte koriste to pravo da overe nekakav ugovor, a sa druge strane tu su ogromne zarade javnih beležnika i zato tražimo da se takse smanje, zato što ovaj narod nema para da to plaća i zato što će jedan deo javnih beležnika i pored smanjenih taksi moći da se dovoljno obogati da isplati svoje nadoknade onima koji su im omogućili da dobiju tu funkciju. Hvala.