Tačno po amandmanu.
Nebulozan znači maglovit, nejasan i neodređen. Prema tome to nije nikakva ružna reč. Posebno kaže – nebulozan, nejasan, neodređen i tiče se ideja i izlaganja, tako da ja nisam malopre rekao ništa što bi moglo da naruši dignitet ovog parlamenta. Preporučujem malo čitanje ozbiljnih knjiga. Hvala vam.

Predlog ove izmene koji je dala Vlada je da se omogući da direktori posebnih organizacija rada, vladinih posebnih organizacija, mogu da se biraju iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Srbiji, što je jedan presedan u odnosu na inače pravila koja tu važe.
Predlagač kaže da je Ustavni sud izuzetak koji je bio primer za ovo, ali mislim da Ustavni sud ne može da bude organ koji se poredi sa Direkcijom za robne rezerve ili Zavodom za statistiku ili Centrom za razminiranje, što su sve posebne organizacije, tako da je naš predlog da se ovaj član briše, jer smo mišljenja da u državi Srbiji ima sasvim dovoljno ozbiljnih ljudi koji imaju dovoljno znanja i formalnog obrazovanja da mogu da budu na čelu ovih deset posebnih institucija, a da ne mora da se poseže za ljudima koji su već zaposleni na fakultetima.
Pitanje je da li ljudi koji treba da edukuju studente imaju vremena da se bave ovakvim stvarima. S druge strane, posao koji treba da rade direktori ovih posebnih organizacija je takav da ne iziskuje tu vrstu stručnosti koju nose profesori. Možda je jedan izuzetak, a to je novoformirani Republički sekretarijat za javne politike i možda tu treba tražiti mogućnost za ovu izmenu, ali mislim da za sve ostale za to ne postoje razlozi.
Izrazio sam sumnju, koja možda nije tačna, ali sumnja jeste da se to radi zbog jednog republičkog sekretara za zakonodavstvo koji već obavlja i funkciju tu i profesor je na fakultetu.

Član 2. čije brisanje tražimo je identičan kao član 1. s tim što se ovde radi o zamenicima direktora.
Vlada misli da u potencijalu postojećih službenika ili u potencijalu ljudi koji danas ne rade u Vladi nema ni dovoljno kvalifikovanih ljudi da budu zamenici direktora posebnih organizacija. Te posebne organizacije su Sekretarijat za zakonodavstvo, Direkcija za robne rezerve, Zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavode, Geodetski zavod, Direkcija za imovinu, Centar za razmenjivanje, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje i novi Sekretarijat za javne politike.
Iz istih razloga koji su bili razlozi za brisanje člana 1. ponavljam te iste razloge, ubeđen da, pre svega u postojećem potencijalu svih ovih posebnih organizacija među činovnicima koji su već tamo, ima dovoljno i stručnih i mladih i iskusnih i sposobnih ljudi koji mogu da obavljaju taj posao i da nije potrebno uvoditi tu instituciju rukopoloženja od strane predsednika Vlade, jer, kao što je rekla koleginica Čomić, ovo su posebni činovnici kojima je dovoljno samo da ih predloži predsednik Vlade, što apsolutno nije dobra mera, niti namera.

Hvala.
Slažem se sa argumentacijom koju je rekla gospođa Čomić. Dodao bih još da bez obzira ko je postavljao načelnike okruga kada su se to zvali okruzi ili sada upravni okruzi iz 90-ih, kada je ta funkcija izmišljena, preko postpetooktobarskih vlasti do dana današnjeg da je grešio. To je funkcija bez funkcije. Do sada je načelnik okruga bio nadležan svojoj sekretarici i svom šoferu i posle ove promene ostaje to isto, s tim što on dobija časno zvanje funkcionera. On ne vrši nikakvu koordinaciju rada, niti može to da radi, bilo da se radi o detaširanim republičkim organima, pre svega inspekcijama na nivou svog okruga, a posebno ne na slobodnim izborima izabranima predsednicima, gradonačelnicima opština koje čine taj okrug.
Potpuno je besmisleno da dobije tako visoku funkciju. Mislim da bi ministarka preko reforme državne uprave trebalo da ide ka tome da se ta funkcija ili izbriše iz zakona ili da se da neka adekvatna funkcija načelniku upravnog okruga. Ne vidim šta bi to bilo. Tu nema nikakvog razloga, a taj savet okruga, može da predsedava njime predsednik najveće opštine ili opštine po azbučnom redu ili na bilo koji drugi način, samo zbog ovoga ne treba stavljati na trošak države, na trošak građana 29 novih funkcionera.
Koliko se sećam, načelnici okruga su do skora bili zaposleni u zajedničkim službama Vlade, to znači zajedno sa vozačima, kafe kuvaricama i to je praktično bio njihov značaj za funkcionisanje države Srbije. Hvala.

Ovaj stav ministra je vrlo pozitivan. On je rekao da je akademska čestitost nešto što je neophodno da se uvrsti u pravni sistem ove države. Povod za to su plagijatori ili osumnjičeni za plagiranje zvučnih imena na visokim državnim funkcijama. Neću da ih pominjem, cela država zna i za Stefanovića i za Malog i za sve ostale. Ali, to je samo vrh ledenog brega. Takvih plagijatora ima puno i nisu samo iz vladajuće stranke, niti iz vlasti, bivše ili sadašnje. To je jedna poplava kroz Srbiju poslednjih nekoliko godina, pet, šest, možda i deset, gde je masa novih doktora koji imaju vrlo neobične, ponekad vrlo ekskluzivne diplome za koje praktično niti ko zna, niti ko zna gde su ih branili.

Zato je jako važno da se u toj oblasti, gde je praktično to najlakše uraditi, stavi tačka na jedno takvo ponašanje. Naravno da je to pre svega interes akademske zajednice. Ali, to je interes i celog društva, da svi koji šalju svoju decu na studije znaju da ih šalju u nešto što jeste jedna nova vrednost koja nije podložna manipulacijama, prevarama, plagiranju i bilo čemu što je potpuno suprotno onome što treba da nosi jedna akademska funkcija.

Rekli ste, gospodine ministre, da iz tehničkih razloga ne možete da prihvatite ovo, da smo mi tu izmenu stavili u član 6, koji je bio deo Predloga izmena zakona, da mislite da je jednoj takvoj izmeni mesto u članu 4. Taj član 4. nije bio sada deo izmene. Evo, sada vam nudim kompromis.

Ako gospodin Pavićević i ja predložimo zakon o izmeni Zakona o visokom obrazovanju, gde ćemo u članu 4. da tražimo izmenu tog zakona, sa tekstom koji smo sada stavili u član 6, a to znači da se akademska čestitost inkorporira u te izmene zakona, da li će Vlada Srbije, da li ćete vi kao ministar i vaše ministarstvo dati podršku predlogu dvojice poslanika za izmene zakona u tom pravcu? Mi to možemo da uradimo jako brzo, već početkom sledeće nedelje i eto nam prilike da u ovom brzom tempu kojim radi parlament Srbije, vrlo brzo dođemo do toga da se ostvari naša zajednička ambicija, a to je da nam visoko obrazovanje bude čestito.

Naravno, možemo da iskoristimo priliku da se taj atribut, ta definicija, ugradi i u druge zakone koji definišu ostale nivoe obrazovanja. Potpuno se slažem s tim da to nije samo problem u visokom obrazovanju, mada je tu najveći. Ali, naći ćemo te probleme i u nižim nivoima obrazovanja. Ako se oko toga slažemo, eto prilike da pokažemo da parlament radi u jednoj dobroj volji, sa dobrim namerama, gde nije važno koje je boje članska knjižica ili ko odakle dolazi, ili šta je bio a šta će biti, nego da pokažemo da oko ove važne teme možemo da postignemo visok nivo saglasnosti koji će dovesti do toga da jednoglasno promenimo zakon, a da on bude izmenjen na predlog dvojice opozicionih poslanika. Hvala.

 

Gospodin ministar je rekao da samo uvođenje ove sintagme u zakon neće promeniti bitno stanje i da je za to potrebno da se učini mnogo više. Slažem se, ali taj princip, uvođenje principa u zakon proizvodi to da se na osnovu tog principa, na svim univerzitetima i fakultetima pravi pravilnici koji će se baviti razradom tog principa. Da ste pitali svoje savetnike oni bi vam rekli to, nego niste, jer niste imali vremena, verovatno.
U svakom slučaju, mi upravo to želimo da ovaj princip stvori uslove da se podzakonskim aktima, pravilnicima i ostalim podzakonskim aktima spreči ponavljanje ovakve situacije koju danas imamo.
Potpuno je besmisleno optuživati bilo koga da je kriv zbog toga što se neka deca upisuju na neke fakultete, a neka deca na neke druge fakultete. Ako je smanjen broj upisanih na Megatrendu, ja sam ponosan zbog ovoga što smo radili proteklih nekoliko meseci, a za ove druge fakultete postoje neka druga, mnogo primerenija objašnjenja. Devetnaest ili dvadeset puta je prethodni govornik sa druge strane pomenu ministra unutrašnjih poslova u nameri da ga odbrani. Mislim da sada cela srpska javnost i da joj je jasno da tu odbrane nema i da su naši navodi tačni. Hvala.

Gospodin Martinović je rekao da mi nismo adekvatni sagovornici, i ja se potpuno slažem sa tom ocenom.       
Nikada nisam rekao za aktuelnog predsednika Vlade Srbije da je izdajica, da je kukavica, što gospodin Martinović jeste govorio. Ja nikada nisam bio seiz jednog haškog optuženika koji je poznat po tome što je dr opštenarodne odbrane i socijalističkog samoupravljanja.
Nikada nisam bio pomenut u vezi sa bilo kakvim plagijatom i auto-plagijatom.

Repliciram. Dokazujem da mi nismo adekvatni sagovornici.
Vrlo mi je drago što su se javili skoro svi poslanici koji imaju problem sa plagijatima. Pozivam i ostale da se danas jave, tako da srpska javnost bude potpuno uverena šta se ovde dešava.
Ponavljam, ovde je rečeno i to da je akademska čestitost političko oružje. Za takve ljude, da. Za takve ljude, akademska čestitost jeste oružje. Jeste oružje protiv primitivizma, kriminala i korupcije. Hvala.

Nastavlja se jedna ne reformska politika koja se demagoški svaki dan tako proglašava i ovde imamo jedan tipičan primer. Evo već nekoliko sati pričamo o jednoj potpunoj tehničkoj stvari, a to je da li nam trebaju zdravstvene knjižice, da li one treba da budu u elektronskoj formi, da li je to moguće i koliko to košta. Naravno da je to moguće, naravno da sve ima cenu i ona nije tema skupštinske rasprave, naravno da je pre tri godine donete zakon i mesec dana preko toga i da nije ništa urađeno da se uvedu te kartice, a postajali su svi uslovi da to već bude završeno nego je to posledica jednog opšteg javašluka koji i u zdravstvu, koje je vrlo onako nezgodno mesto za bilo kakav javašluk, je jako izraženo.
Prvo, to što nije zakazana sednica mesec dana po isteku važenja zakona je jedna neodgovornost, bilo da je to pitanje parlamenta, odnosno vođstva parlamenta ili pitanje Vlade, sve jedno, to je neodgovornost.
Oprema kojom se takve kartice rade, oprema kojom su napravljene nove lične karte je u Srbiju stigla 2003. godine, novembra meseca. Kupila je Vlada koju sam ja vodio i ta oprema je od tada mogla već da štampa sve ono što je bilo potrebno da se olakša život građanima Srbije i da svoja prava ostvaruju na način koji je dostojan XXI veka.
Da li treba da se te kartice naplaćuju? Naravno da ne treba zato što je to posao Fonda, koji inače prikuplja velike pare iz džepova građana opravdano, naravno, samo je pitanje za šta se troši taj veliki novac.
Čuli smo poslednjih nekoliko meseci neverovatne izjave gde je Fond uštedeo neke pare - smanjeni su troškove Fonda. To znači da je neko umro zbog toga što se neko igrao sa narodnim zdravljem. Fond ne može da štedi nego Fond treba najracionalnije da potroši novac koji skuplja od građana da bi lečio te iste građane, tako da je apsolutno nemoguća varijanta, mogućnost da Fond zdravstvenog osiguranja uštedi 300 miliona evra i da toliko prebaci penzionom fondu. Zbog toga je verovatno smanjen broj budućih penzionera, zato što ima puno ljudi koji zbog toga neće da dožive penziju.
Ono što je mnogo važnije od toga da li ćemo da pomerimo rok za izdavanje zdravstvenih knjižica po novom modelu je da li ćemo da reformišemo sistem zdravstva. Mislim da se svi slažemo da ovaj sistem nije dobar i da ga treba promeniti.
Predlog Nove stranke, koji je deo našeg programa, je da se opredelimo za Beveridžov sistem, koji funkcioniše ne samo u bogatim državama kao što je Velika Britanija, kao što je Danska i zemlje Skandinavije, nego taj sistem funkcioniše i u Grčkoj i u Portugalu, tako da nisu samo bogati spremni za jedan takav sistem.
Ono što je kod tog sistema najvažnije, to je solidarnost. To znači da svi građani bi imali zdravstveno osiguranje i time bi se jedna velika noćna mora koja je danas prisutna kod mnogih građana bi bila deo istorije – da li je plaćen doprinos, da li imam markicu, da li je overena knjižica, šta ako se to desi u pola noći u onim danima kada se plaćaju doprinosi, da li će me primite, da li me neće primiti.
Po istraživanjima javnog mnjenja, koji daju mnoge podatke, pa i podatke o tome koji su strahovi dominantni kod građana, više od 20 godina imamo strah od nemogućnosti lečenja zbog toga što ljudi nisu sigurni da će imati osiguranje da će moći da se leče. Prelaskom na Beveridžov sistem mi bismo taj ogroman strah kod naših građana poslali u istoriju.
Dakle da se bavimo ozbiljnim poslovima, ozbiljnim reformama, a zdravstvene knjižice, ovakve ili onakve, biće posledica tih reformi, a ne uslov kao što se ovde kaže.
Posebno je besmisleno da se kaže da je to uslov EU. Ne postoje uslovi EU nego mi trebamo da ispunimo standarde koji su neophodni da bismo postali deo te integracije.

Imamo 18 spojenih tačaka i ne mogu da prihvatim nijedno razumno obrazloženje zašto to treba da se uradi.
Pozivanje na prošlost, naravno da je bila loša, i 27 i 25 je potpuno besmisleno. Ovo je degradacija parlamentarizma i čudim se kako kolege poslanici priznaju na to da šta god da dođe iz Vlade, bilo koji predlog, da se to prihvati odmah. To nije dobro za parlamentarizam u Srbiji. To nije dobro za Srbiju generalno. Ne samo za ovaj saziv nego i za neku budućnost.
To da imate 18 tačaka u objedinjenoj raspravi sa 13 različitih tema, evo da građanima Srbije bude jasno koje su to teme: zaštita tajnih podataka sa pet zemalja, socijalna sigurnost, ekonomska saradnja, Svetski poštanski savez, drumski saobraćaj, Centar za vode, posao članova porodica diplomata, srednjoročna prognoza vremena, veterina, zajam, mirovna misija i finansijski plan NSZ, kakve to veze ima jedno sa drugim? Onda možemo da spojimo sve tačke.

Ne mogu da promašim temu, 18 tačaka, šta god da kažem…
(Isključen mikroofn.)

Ne znam koje pravo dajete sebi da ocenjujete o čemu govorim. Ponavljam, kada imate 18 tačaka objedinjenih, onda o svemu može da se priča. Ovo obuhvata sve živo. Od postojanja sveta, do bilo koje teme.
Imamo još neke sporazume koje smo očekivali da vidimo danas, recimo, Ugovor sa Mercedesom koji je obećan za današnji dan, za 8. septembar, sa vrha današnje vlasti. Čudi me da toga nema. To bi bilo potpuno prirodno da bude zajedno sa ovim sporazumom o veterini, sa Avganistanom ili o Centru za vode, ili izaberite sami kao sa švetskog stola, bilo šta od ovoga o čemu se danas govori.
Naravno da je većina ovih sporazuma danas potrebna. Naravno da ćemo nas dvojica, poslanici NS da podržimo najveći deo svih ovih sporazuma i naravno da nećemo glasati za budžet NSZ zato što nećemo da nosimo na savesti takvu odluku, a ko mora ili ko hoće to razumem. To je politički pragmatizam.
Naravno nema nikakvog razloga da se zadužujemo više nego što to sada radimo, tako da nećemo da podržimo ni zajam sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj zato što će to dodatno da poveća našu zaduženost koja se inače svake sekunde podiže za 45 evra i to možete da vidite na naslovnoj strani sajta NS, tačno u ovoj sekundi kolika je zaduženost Srbije posle dve godine napredne vlasti.
Loš primer koji postaje pravilo stvara probleme koji su nerešivi na jedan duži vremenski period. Nema potrebe, bar ne u parlamentu da se ubeđujemo da ima smisla da 18 tačaka brani jedan ministar, sa 16 službenika, sekretara i drugih činovnika koji ne mogu da kažu ni reč, jer je takav Poslovnik, a imali bi šta da kažu, jer poseduju i iskustvo i znanje iz tih oblasti. Ovo sada je jedno pozorište, jedna mala operetska predstava gde ovi ljudi kojih trenutno ima više nego poslanika SNS u sali, izigraju prateće vokale ili deo scenografije.
To je srozavanje ugleda i Državne uprave i Vlade, a ne samo parlamenta. Nadam se da nećemo više imati ovakve primere loše organizacije i lošeg pristupa parlamentarizmu i vlasti u Srbiji uopšte. Hvala.

Hvala.
Reforma državne uprave je neophodna i oko toga se svi slažemo. Tačno je da je bilo pokušaja i u ranijem periodu i tačno je da su ti pokušaji bili mahom neuspešni. Bojim se da je ovo još jedan primer.
Naravno, ovaj predlog izmene zakona ne možemo da nazovemo reformom državne uprave, možemo da kažemo da je to neki početak, koji ima neke dobre stvari, ali mahom tu se provlače stvari koje nisu nešto što bi ličilo na reformu državne uprave, a kamoli sama reforma.
U oceni stanja, evo, izneću neke podatke: januara, februara 2004. godine srpska birokratija ili administracija je zajedno sa javnim sektorom brojala 504 hiljade zaposlenih. Danas ih ima, po podacima koje imamo iz aktuelne Vlade, 785 hiljada. To je povećanje od skoro 50%.
Grad Niš je imao 2001. godine 813 zaposlenih u gradskoj upravi. Danas ih ima 2.150, a nije se povećao broj stanovnika, isti je kao što je bio i ranije, a i tih 813 je bilo mnogo. U vreme bombardovanja, 1999. godine, pošto je 250 činovnika bilo mobilisano, ja sam poslao kući još 250 žena čiji su muževi, braća i deca bili mobilisani, što znači da nas je ostalo 300 i sve funkcije grada su radile, redovne funkcije plus one ratne funkcije, bez bilo kakvog produžetka radnog vremena, u 8.00 sati.
Prema tome, imamo činovnika za dve države. Toliko možemo da pokrijemo. Kažem u šali, da bi bilo jasnije – ako neko želi da vodi neki osvajački rat sa ovim prostora, to ima smisla samo da zaposli sve državne činovnike koje danas imamo i koji primaju platu i za koje teško da svi imaju stolice i radne stolove, a kamoli referate i zaduženja.
Ono što je neophodno za reformu u Srbiji, a posebno za reformu državne uprave, to je 20% niži fond bruto plata. Bez toga, ništa ne može da se promeni. Možemo da izmišljamo toplu vodu i nove teorije, ovakve ili onakve, bez 20% niže bruto plate, tu nema boga. Mora da bude otpušteno 15% ljudi iz državne uprave. Pitanje je ko treba da bude otpušten. Svi oni koji su navučeni u tu državnu upravu u poslednjih 10 godina, od kada je broj otišao sa 500 hiljada na skoro 800 hiljada. Ko su ti ljudi? To znaju sindikati u državnoj upravi i oni treba da daju svoj doprinos tome. Oni znaju ko je radnik a ko je neradnik, oni znaju ko je doveden a ko je vredan, oni znaju i kome možda, iako nije najbolji radnik, treba pružiti socijalnu pomoć u tome da ne izgubi posao. Ali, generalno, znaju sindikati, odnosno zaposleni u državnoj upravi, ko vredi a ko smeta. I oni moraju da naprave tu selekciju, naravno, uz nekakav socijalni program koji je nužan.
Drugima u državnoj upravi, u javnom sektoru, treba ih stimulisati da bolje rade, tako što bi im bile povećane plate, tako što bi im bili ustrojeni načini i kriterijumi kako da oni koji dobro rade dobiju veće plate. Odmah mogu da vam kažem da su plate lekara u Srbiji smešne i da to mora da se poveća. Zbog toga i imamo probleme. To nema veze s državnom upravom, ali generalno važi za ceo javni sektor.
Učitelji, nastavnici u osnovnim školama, ceo prosek prosvete ima nižu platu nego prosek Srbije. Tamo su skoro 70% ljudi sa visokim obrazovanjem. U ukupnom proseku Srbije je 23% sa visokim obrazovanjem, a prosveta ima 10% manje prosečne plate nego što ima prosek Srbije. To je katastrofa. To mora da se menja.
Precizno, još nekoliko stvari. Mi smo dali puno amandmana i nadamo se da će neki biti prihvaćeni. Recimo, ova izmena koja dozvoljava profesorima univerziteta da postaju direktori posebnih organizacija je potpuno besmislena. Ja mislim da se to radi samo zbog jedne organizacije koja se zove Republički sekretarijat za zakonodavstvo, jer je tamo trenutno direktor neko ko bi da bude i profesor. Inače, potpuno je besmisleno da za Direkciju za imovinu direktor bude profesor, Centra za razminiranje direktor bude profesor…

Znači, to je potpuno nepotrebno. Ima dovoljno ljudi van univerziteta koji mogu da rade taj posao, a ovi drugi koji su na univerzitetu treba da tamo daju svoj maksimalni doprinos. Hvala.

Član 104.
Nije povod, niti je ovo replika, pogrešno je ministarka shvatila deo mog izlaganja, samo sam hteo da pomognem da budem dobro shvaćen. Tu ne mora da se posvađamo oko toga. Hoću da vam objasnim razlog za repliku.