Koristim. Došli su neki ozbiljni ljudi iz nekih ozbiljnih zemalja, sedeli gore na ovom balkonu 15 minuta i pobegli odavde. Na sreću, ne znaju srpski, inače bi otišli odmah. Ova rasprava, to je čist bezobrazluk, bahatost, neznanje, licemerje od polovine činovnika do 90% ministara u aktuelnoj i bivšoj Vladi.           
Šta je problem da se upiše svojina kada vi znate šta je vaše, kada pretpostavljate šta je vaše? Šta je problem da se to upiše? Tri godine. Zamislite svako kod svoje kuće da pogleda i da ne zna šta je njegovo i da ga baš briga, ili u svom dvorištu. Nego, ajde, videćemo sutra. Verovatno da postoji veliki broj zloupotreba koje izviru iz tog nerešenog stanja i verovatno da je to razlog. Nije administracija od činovnika do predsednika Vlade samo bahata, licemerna i da nema pojma, nego je i korumpirana. Sigurno da se u tome ne zna da li je nešto državno, pokrajinsko ili lokalno i da postoje veliki uslovi za razne manipulacije.
Ako ova Skupština želi da radi ozbiljan posao, ako ne želi da usvoji još jedan sramotan zakon, onda treba da se usvoji amandman od tri meseca, sasvim dovoljno do Nove godine, i da se pokaže ta moć organizacije, ta želja za reformama, ta želja za promenama, efikasnost, da se angažuju svi resursi, a ako treba i ovi strani savetnici. Pa ajde Guzenbauer neka dođe da to reši. Ako ne može on, onda Fratini. Ako ne može Fratini, daj da nađemo nekog petog, da nas neko nauči kako treba da se brinemo o svojoj imovini.
Kada čovek, fizičko lice, građanin ne zna da se brine o svojoj imovini, onda se on proglasi poslovno nesposobnim. To znači da nije normalan. Bojim se da ovakvim ponašanjem mi svi odavde građanima Srbije šaljemo jako lošu poruku, da je ovo mesto gde se potežu poslovnici, replike oko stvari ko je dokle bio, koliki je čiji bio staž i ne znam šta, a da se ne ulazi u suštinu stvari zbog kojih i postoji ovaj dom. Zato je, naravno, parlament u najnižem rejtingu u odnosu na sve državne institucije. Ovo je jedna arena gde nam se baci koska iz Nemanjine i onda mi ovde ličimo na ljude koji se oko te koske bore. To mora da bude prekinuto. Ovom parlamentu mora da se vrati čast i počast i mesto u ustavno-pravnom poretku Srbije. Na ovakav način kako danas radimo sigurno neće.
Ja vas pozivam, prvo da mi date neki odgovor, ako smete, možete i znate, a drugo da usvojite ovaj amandman.

Nije problem u tih dva minuta, veći je problem u tri godine gde niko ništa ne radi.
Odgovor koji smo sada dobili od ministarke je katastrofalan. Ja ću sada da vas podučim i da vam otkrijem jednu tajnu, kako država može da utiče da građani, lokalne samouprave, javna preduzeća i Pokrajina Vojvodina primenjuju ono što piše u zakonu: poštovanjem zakona. Znači, vladavinom prava. Ja znam da je to malo neobičan institut u Srbiji, ali, recimo, hajde da pokušamo malo sa vladavinom prava, pa onda da se rokovi ne pomeraju zato što neko to koči. Baš me briga iz koje je stranke. Treba da bude otpušten odmah. U državnoj upravi imate duplo više ljudi, možete da otpuštate ceo dan, tri meseca i nećete dovoljno da ih otpustite. Krajem 2003. godine bilo ih je u administraciji 27 hiljada, danas ih ima 72 hiljade. U gradu Nišu ih je u oktobru 2000. godine bilo 809, danas ih ima 2.840. Kao da rastu, kao da je neki rasadnik.
Prema tome, primena zakona. Primenom zakona i prihvatanjem našeg amandmana se dolazi do toga da ako se ne završi do nove godine upis imovine, imovina postaje državna. Nije to trajno, može država sutra da prenese ponovo to nekoj lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ako treba, ali…

Naravno da je ovaj amandman u skladu s zakonom i Ustavom i naravno da je smislen i naravno da nudi rešenje za ovaj problem. Zbog javnosti, ovaj prvi amandman se odnosio na imovinu odnosno na javašluk oko upisa imovine lokalnih samouprava i Pokrajine Vojvodine, a ovaj se odnosi na javna preduzeća.
Čuli smo svašta. U ovoj raspravi smo čak čuli da kad se ne sprovede zakon, da ne nastaje šteta. Onda je pitanje – a zašto se donosi zakon ako njegovo nedonošenje ne prouzrokuje štetu? Bilo je i pitanje kako kazniti nekoga ko nije uradio svoj posao za ove tri godine? Onda se i ministarka pitala kako to da Vlada kazni one koji su bili neažurni? Ja ću da vam kažem kako.
Imate ovde javna preduzeća, a to se odnosi i na javna preduzeća čiji je osnivač država Srbija, ako neko sluša ovo. Ta javna preduzeća čiji je osnivač država Srbija, imaju svoje direktore. To znači da Vlada Srbije može da ih smeni ako nisu radili svoj posao, a njihov posao je za protekle tri godine bio da upišu svoju imovinu. Nisam čuo da je smenjen nijedan, ili bar da je smenjen iz ovog razloga.
Da li je upisana imovina „Srbijavoda“ potpuno ili nije? Da se kladimo da nije. Njega treba smeniti inače i zbog Obrenovca, ali, neka bude razlog i to što nije uradio svoj posao oko imovine. Da li je upisana imovina EPS-a? Koliko čujem, taj direktor je ponovo dobio mandat. Dve i po godine je bio vršilac dužnosti a sada je postao formalno direktor, verovatno zato što je uradio nešto veliko za EPS, ali imovina sigurno nije upisana.

Prema tome, eto načina kako da kaznite one koji brukaju Vladu Srbije, a samim tim i državu Srbiju.

Da li možete da obezbediti prisustvo ministra? Evo ministra, hvala vam. Pronose se neke vesti oko vašeg zdravlja, pa sam se zabrinuo zbog toga i bilo bi dobro da čujete.
Nova stranka smatra da je ovaj zakon u načelu dobar i da on uređuje jednu važnu oblast koja do sada nije bila adekvatno uređena. Sigurno je da u njemu ima i propusta, ali mislim da ti propusti teško mogu da budu otkriveni u ovom trenutku, nego će oni biti otkriveni u sprovođenju zakona, tako da neće biti loše, ni sramota da se ovaj zakon za godinu dana preispita, njegovo delovanje i da se vidi da li nešto može da se popravi.
Naravno, i amandmani koji su predloženi od gospodin Šutanovca i nekih drugih, treba ih ozbiljno uzeti u obzir u donošenju konačne odluke. Definitivno ozbiljna oblast, ozbiljan zakon i tu nema dileme.
U ovoj raspravi smo dobili jednu salvu preterivanja oko značaja izvoza vojne opreme, uvoza, kao da je to najvažnija privredna grana u Srbiji.
Ona nije bila najvažnija privredna grana ni u vreme bivše Jugoslavije, Nesvrstanih, Sovjetskog Saveza i drugačije podele sveta, a kamoli danas.
Naravno da je važno da onaj deo industrije koji se bavi ovom proizvodnjom treba da opstane, ako je to moguće, ali nemojmo da predstavljamo to kao neko čudo koje će da reši naše ekonomske probleme, naprosto to je nemoguće i nama su potrebne duboke ekonomske i sve druge reforme da bismo došli do toga da naša privreda radi na valjan način.
Mislim da će dobro ova oblast da se uredi i mislim da ćemo imati u narednom periodu dovoljno vremena da preispitamo delovanje samog zakona.
Kada je ministar odbrane već tu, mislim da je možda prilika da mu se postavi još nekoliko pitanja koje imaju veze sa ovom temom, a to je recimo, sam ministar je rekao da se očekuje parada 16. oktobra, moje pitanje je – šta se obeležava 16. oktobra? Šta se to desilo u Srbiji 16. oktobra, pa je parada tog dana? Malo sam gledao po istoriji, tog dana je rođen Enver Hodža, 1908. godine…

Papa Vojtila je izabran za papu istog, teško je da je i to povod. Znači, molim vas, nisam ja prvi pomenuo paradu, nego ministar.

Tog dana je i…

Dakle, 16. oktobar, da li to ima neke veze sa izvozom vojne opreme? Da li je to tema? Da li hoćete to da slušate? Znači, da li ta parada 16. oktobra ima veze sa uvozom –izvozom vojne opreme ili ima veze sa pogubljenjem Marije Antoanete, koje se desilo 1793. godine? Voleo bih da čujem odgovor na to pitanje, zašto je parada 16. oktobra?
Još jedno malo pitanje, a to je – po kom osnovu se dobije vojno obezbeđenje, po kom osnovu to dobija premijer Vlade Srbije i po kom osnovu dobija građanin, koji je njegov brat?
Mislim da je to tema koja je jako važna i koja je jako …

Gospodine predsedavajući, to šta se vama sluša ili ne sluša, to je vaša lična stvar. Ovde svi govore o temi koja je danas na dnevnom redu sa svojim izletima u razne, slušali smo izveštaje o SDPR-u, to nije tačka dnevnog reda, slušali smo izveštaj o tome ko gde radi, ko leti helikopterom, pa gde nađoste samo mene da prekidate u tome? O nepotizmu, tu su bile i porodične svađe u jednom trenutku. Sada vi mene opominjete zato što se vama ne sviđa. Kada bih slušao samo ono što mi se sviđa u ovom parlamentu, ja bih bio gluv odavno, ne bih slušao ništa. Tako se ne vodi, ali ja neću vama da dociram, vi ste čovek u ozbiljnim godinama i poštujem vas potpuno.
Čuli ste pitanja – po kom osnovu premijer ima vojno obezbeđenje i po kom osnovu njegov brat ima bilo kakvo obezbeđenje, a kamoli vojno?
Zašto je toliko važno u diskusijama drugih bilo to da li mi kupujemo oružje ili ne kupujemo? Od akumulatora do sto aviona, tenkova, najsavremenijih pušaka, zašto je to važno za jednu državu koja je vojno neutralna? Zar vam se ne čini da je to mali paradoks, da smo navodno vojno neutralni a sa druge strane treba da nagomilamo naoružanje? To je besmisleno.

Čuli smo već i bili smo svedoci toga da je ovo početak redovnog jesenjeg zasedanja. Bila je himna, bile su zastave, gardisti i, nažalost, nije se promenilo ništa, ponovo se ova Skupština bavi stvarima koje teško mogu da se stave u prvi red prioriteta života u Srbiji. Teško da odlaganje obaveza administracije državne, bilo na lokalnom, bilo na pokrajinskom, bilo na državnom nivou, treba da bude najvažnija stvar kojom treba da bude otvoreno redovno zasedanje Skupštine Srbije.
Ove spojene četiri tačke, spojene međunarodne ugovore podržavamo bez ulaženja u njihovu suštinu. Oni su potrebni i tu nema nikakve priče, ali Predlog izmena Zakona o javnoj imovini i Predlog izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su nedopustive.
Koliko se sećam prošle godine, negde početkom leta je primena ovog zakona odložena na godinu dana. Danas, posle nekih 15 meseci mi imamo ponovo predlog da odložimo primenu ovog zakona na još dve godine. Hajde da licitiramo šta će biti kroz dve godine. Hoće tada da se tražiti odlaganje na deset godina? Da li su krivi građani Srbije zbog ovoga, a mi predstavljamo građane Srbije? Ne, krivi su loši činovnici, oni koji su dovedeni u zadnjih deset godina sa one ili ove strane i koji ne daju dobrim činovnicima da rade svoj posao. Krivi su njihovi šefovi koji su to postali samo zato što imaju člansku kartu ove ili one strane i naravno da su krivi ministri, trojica njih u ovom periodu, koji nisu uradili ništa da se sprovede zakon.
Koja je to muka, koje je to posebno znanje, posebna hrabrost, čudotvorne moći koje su potrebne da se neko seti šta je njegova imovina, pa da pred nadležnim organom podnese zahtev da se to upiše u spisak njegove imovine. Koja je to mudrost? Da li to zahteva neke specijalne natprirodne moći? Da li to zahteva neku tehnologiju koja još uvek nije poznata ljudskom rodu? Da li to zahteva bilo šta, što bi bilo ovoliko iznad onoga što je normalan rad administracije?
Naravno, kada osuđujemo one koji su to zaboravili da urade, mislim na predsednike bilo koje opštine, iz bilo koje stranke, mislim na administraciju pokrajine koja nije deo vladajuće većine sadašnje i naravno na državne organe.
Poseban primer su javna preduzeća. O tome da ne pričam. Hajde da kažemo da su neke lokalne samouprave nedovoljno iskusne, da imaju nedovoljno znanja, pitanje da li u Crnoj Travi, ili ne znam u Žitištu ima dovoljno kapaciteta za tako nešto, ali u javnim preduzećima, gde su plate ogromne, gde ih ima tri puta više nego što treba. Gde kada neko ne bude više direktor postaje savetnik, pa imamo po 50 savetnika direktora bivšeg. Da tu nema uslova da se završi jedan posao, to je katastrofa.
Mi smo predložili pošto rok ističe danas, koliko se sećam, da se rok produži za tri meseca, do Nove godine i da to bude poslednji rok za upis javne imovine. Ko ne upiše do tada, to postaje državna imovina. Ko se nije snašao, ko nije dovoljno kompetentan, ko hoće da manipuliše nečim, ko je glup pa ne može to da uradi, treba da ostane bez svoje imovine. Ta imovina neće da ode niz Dunav, Savu ili ne znam gde, nego će da ostane državna imovina države Srbije. Prema tome ostaje tu, a može država kasnije, ako je nekome baš neophodno, ako se vidi da je neka greška napravljena bez nekog velikog razloga, ili iz objektivnog razloga, da onda država prenese bez naknade tu imovinu nekoj lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ili pokrajini, što je sve moguće.
Ovako, ovim zakonom se odlažu reforme na najmanje godinu dana sa tendencijom da to bude trajni proces odlaganja i time se nagrađuju, ako ne nagrađuju, onda bar ne kažnjavaju oni koji su doveli do ove sramote. Usvajanje ovog zakona će biti sramota za srpski parlament.

Samo da obeležimo ovaj istorijski dan, da je usvojen amandman poslanika Nove stranke. Zahvaljujem se potpredsednici, ministarki i njenoj ekipi koja je našla i razumevanje i hrabrost za jedan takav akt. Nadam se da će to postati tradicija, da citiram jednog lošeg političara.            
U daljem radu na ovom setu zakona, očekujemo da nam se da to dodatno objašnjenje vezano za celishodnost, odnosno za svrsishodnost. Mislimo da je to važno i zbog nas kao poslanika, ali i zbog srpske javnosti koja treba da dobije priliku da ocenjuje šta je svrsishodnije zajedno sa nama. Hvala.

Ova tačka se tiče roka u kome Vlada treba da postavi, odnosno zaposli onoga ko je prošao na konkursu, ko je izabran na konkursu i u predlogu Vlade je taj rok 30 dana, a u našem predlogu amandmana je taj rok 15 dana.
Odgovor Vlade je da se ne prihvata amandman, jer Vlada smatra da rok koji ona predlaže je primereniji i celishodniji.
Mislim da bi bilo jako interesantno srpskoj javnosti, a i nama, i meni lično, zašto je rok od 30 dana celishodniji i primereniji nego rok od 15 dana, kada je izabran kandidat za neko mesto, za neku funkciju? Šta je problem u tih 15 dana da bilo koja Vlada, a kamoli ova hiperaktivna, po svojim rečima, Vlada, da ne može za dve nedelje da to sprovede u delo, nego treba celih 30 dana? Koji je to razlog?
Postoje u srpskoj tradiciji neka pravila koja su vezana za dane, ima i onih 40 dana, ali, vidim da to nije predloženo, na sreću.
Usvajanjem naših predloga, skraćivanjem roka za 15 dana, čime se taj rok stavlja u primerenost i celishodnost, mislim da bismo time dobili poboljšanje ovog zakona i mislim da je prava prilika da u ovom trenutku prihvatite naš amandman i time zajedno poboljšamo zakon. Hvala.

Nisam shvatio najbolje šta ste rekli sada, gospođo ministarka. Da li vi predlažete da se sada, u ovim izmenama, skine ovaj poslednji deo rečenice koji glasi: „ili do narušavanja poverenja javnosti“ ili to spremate za neki sledeći?
Ako je to vaša odluka sada, to znači da je naš amandman suštinski prihvaćen. On nije formalno prihvaćen, ali suštinski jeste.
(Kori Udovički, s mesta: Suštinski je prihvaćen amandman.)
Dobro, ali ja bih ipak još nešto da kažem o tom amandmanu.
Naravno da možete da loše tumačite neke stvari ili ako ne čitate ili ako čitate, pa imate zlu nameru ili ako čitate, ali ne shvatate šta piše.
U članu 78. postojećem koji se menja članom 16. Predloga izmena zakona lepo piše da se državni službenik otpušta ili razrešava sa položaja ako je osuđen na kaznu zatvora najmanje šest meseci, ako ima konačno rešenje kojim je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, ako mu je data ocena „nezadovoljava“, što obuhvata tu mogućnost nadležnog funkcionera, starešine organa da kroz ocenu „nezadovoljava“ može da završi sa tim lošim činovnikom itd.
Prihvatamo i ovu izmenu koja je sada usledila. Ako je formalno potrebno, mi onda povlačimo amandman na ovaj član 16. ako je novi tekst takav da u novom tekstu nema reči: „ili do narušavanja poverenja javnosti u taj državni organ“.
Svi pokušaji da neko iznošenjem neistina u parlamentu obmane javnost je loše za dostojanstvo parlamenta. Malopređašnji pokušaj nečega ili nekoga kome stvarno nemam šta da zamerim, priroda čini svoje pa ne možemo da budemo uvek jači od nje, ja mislim da je bila obaveza da, bez obzira ko je iz koje stranke, da ga predsedavajući upozori da iznošenje laži, odnosno neistina ne doprinosi povećanju dostojanstva naše kuće koja se zove srpski parlament. Hvala.

Po amandmanu, ali samo da vam kažem da se nisam prepoznao u diskusiji za koju ste vi rekli malopre da sam se prepoznao, nego sam govorio o suštini amandmana.

Dajte da govorim svoja dva minuta, a posle dajte ocenu. To je jedna stvar.
Imam pravo da govorim svojih pet minuta i to ću da iskoristim. Javio sam se da objasnim, kao predlagač, znači tu nema potrebe da se prepoznaje niko. Kada piše da je predlagač Zoran Živković, onda sam to u ovom parlamentu ja jedini Zoran Živković. Nikakvo prepoznavanje, nego reakcija predlagača na ono što je izneto u jednoj besmislenoj diskusiji.
Nakon intervencije ministarke, koja je objasnila da je Ministarstvo, odnosno Vlada prihvatila praktično suštinu našeg amandmana ovom izmenom, ja sam povukao amandman. To je bio cilj mog javljanja, a nebuloze, koje se čuju svuda po parlamentu, nikada ne mogu da izazovu prepoznavanje kod jednog časnog čoveka kao što sam ja.