Voleo bih da me ministar čuje kad govorim.

Gospođo predsednice, moje vreme tek dolazi. U nadi da ne smetam ministru koji bi trebalo da sluša šta priča narodni poslanik koji je dobio reč, po amandmanu na član 4. zakona, hteo sam da se zahvalim ministru na tome što je dao jednu dobru informaciju o tome šta sprema Vlada, ali mu je onaj deo koji dokazuje da je ovo prva nužna mera potpuno pogrešan pristup.
Naime, destimulisani ljudi koji rade u javnoj upravi, a to se radi time što se kažnjavaju sa smanjivanjem plata od 10% i oni koji rade dobro, i oni koji rade odgovorne poslove, da ne ponavljam ponovo, ličiće na demagogiju i vaspitačice i učitelji, nastavnike i profesore, i lekare i drugo medicinsko osoblje, a da pored njih u javnoj upravi sede ljudi koji su iz kategorije dovedenih. Slažem se u poslednjih deset godina, ne samo u poslednje dve godine i da oni nezasluženo ne primaju ni tih 90% plate, to nije rešenje za problem u kome se nalazimo.
Sviđa mi se opravdana kritika ministra koji je rekao da su svi njegovi prethodnici u poslednje vreme vodili katastrofalnu politiku i to je tačno, ali su i oni kao …

Neko ko je spasilac, kome se to nije desilo. Hvala gospodine ministre.

Potpuno svejedno, pomenuta je stranka, pomenut sam i ja i gospodin Pavićević, ali odgovor će biti isti, naravno.
Jedno egzeplantno nepoznavanje moderne srpske istorije bi trebalo da definiše nastup koji je kolega imao pre, ali mislim da nije u pitanju njegov vid i zaborav, nego je tu loša namera. Vidim da ovde, evo i sada je ovaj ministar pomenuo mržnju. Odakle vama ideja da bilo ko koga mrzi ovde, posebno da gospodin Pavićević i ja mrzimo bilo koga ovde? To treba da se zasluži. Neki nivo prezira da, ali mržnja apsolutno ne.
Prema tome, u vreme bivšeg režima, ako se to meri kada je neko bio recimo premijer Srbije, a to je bilo do 2004. godine, početka, nije izvršena nijedna nelegalna, sumnjiva ili bilo kakva slična privatizacija, čak ni po Verici Barać, ni po EU, niti po bilo kome, to malo pogledajte. Primedbe na „Beopetrol“ se tiču 2005. godine. Ponavljam, za ovaj period nije bilo ničeg sumnjivog.
Ono po čemu vi verovatno pamtite tu godinu, pa ste zbog toga nervozni, to je što je u toj godini izvršena jedna policijska akcija, zajedno sa tužilaštvom, gde su mnogi vaši prijatelji bili korisnici usluga narodne milicije ili policije i to je sećanje koje je naravno teško, razumem, ali to je sve bilo zasluženo. Svako ko je imao tada priliku da o trošku države prenoći noć ili više u pritvoru, a posle je naravno došao pred lice pravde i osuđeni su mnogi, mnogi, mnogi, to što su mnogi od njih bili članovi vaših stranaka, tada su se zvale drugačije, radikalska ili kako već, to nema veze sa privatizacijama.

I na ovaj član, kao i na ostale članove, osim dva pretposlednja, podneli smo amandman koji zahteva brisanje ovog člana, jer mislimo da je zakon loš, da je zakon dao jedan paritivni pristup rešavanju jednog velikog problema, da su propuštene šanse da se reši taj kancer, a to je taj višak zaposlenih, ti dovedeni koji nisu problem, zato što su članovi stranaka, nego zato što su samo to u životu i zbog toga što su samo zbog toga dobili privilegije, čast da rade u javnom sektoru.
Time su sprečili, prvo, ljude pored sebe koji rade u tom javnom sektoru, da rade dobro, jer im smetaju, oduzimaju im stolice, smetaju im da rade svoje dnevne obaveze, sprečili su neke druge ljude koji nisu članovi stranaka da zauzmu dobra mesta u državnoj upravi i da rade na korist građana, svih građana, bez obzira iz koje su stranke i konačno, došli su tamo da šire propagandu jedne propale politike.
Naravno da se to nije prvi put počelo da dešava 2012. godine, bilo je toga i ranije, u zadnjih 10 godina, ali od 2012. godine na ovamo, to se graniči sa elementarnom nepogodom.
Pitanje je da li će se smanjiti za 10% plate u „ErSrbiji“, gde su te plate, naravno velike?
Koliko čujem bivšeg predsednika Vlade, on se svaki dan hvali da je to njegov lični i najveći uspeh u poslednje dve i po godine, a ako jeste, onda je to verovatno neko državno preduzeće.
Ako jeste državno preduzeće, mene jako interesuje, da li će i oni nositi i snositi posledice kao i svi drugi ljudi?
Naravno, važi to i za „Beograd na vodi“, i još jednu bajku iz debele knjige bajki Aleksandra Vučića.

I na ovaj član smo podneli amandman koji glasi – briše se, sa namerom da i time pokažemo da ceo zakon, odnosno najveći deo ovog zakona nije dobar, s tim što moram da kažem da na član 12. i na član 13. nismo podneli nikakve amandmane, jer mislimo da je to jedino smisleno u ovom zakonu.
U članu 12, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, tzv. solidarni porez, koji je bio kazna za dobre lekare, profesore i druge…
(Predsedavajući: Gospodine Živkoviću, ovo je amandman na član 8.)
Naravno, pa valjda mogu da kažem nešto pored toga. Ima veze s tim.
Tim porezom su dobri lekari, profesori i drugi dobri i stručni ljudi u javnom sektoru bili kažnjeni. Ovim članom 12. se taj porez ukida i to je jako dobro i ja čestitam ministru na tako hrabroj odluci. Član 13. je samo formalni deo.
U članu 8. se na pola stranice, to je verovatno jedno 300, 400 slovnih znakova, pravi mehanizam kontrole kod javnih preduzeća primene ovog zakona. Mi smo rekli da se briše, zato što u celini treba da se briše, ali generalno ovo govori o poverenju koje Vlada Srbije, a posebno ministar finansija, imaju u javni sektor koji je, gle čuda, pod upravom istih onih koji dele vlast i na nivou države.
Toliki nivo nepoverenja je posledica opravdanog straha da su većina tih javnih preduzeća u poslednjih nekoliko godina, neka bude 10, bili praktično mesto mnogih zloupotreba, sa nekoliko časnih izuzetaka sigurno, ali da su javna preduzeća u najgorem smislu te reči u većini bile javne kuće u srpskoj privredi.

Ovde piše da će novčanom kaznom od 500 do dva miliona dinara će kazniti prekršajno pravno lice koje je korisnik javnih sredstava, izuzev Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i njihovih organa, ako i onda – ne izvrše.   
Zašto se ovde izuzima Republika Srbija, lokalne vlasti i njihovi organi? To je nejasno, tako da bi bilo dobro da nam ministar to objasni.
Pošto smo na kraju ove serije naših amandmana na ovaj zakon, drago mi je što smo se složili ministar i gospodin Pavićević i ja da ovo nije mera koja rešava problem, da treba doći do ozbiljnih mera. Potpuno se slažemo sa onim što je izneo ministar i što jeste naše viđenje i naš program za rešavanje tog problema, a to je da je neophodno smanjiti masu plata u javnom sektoru za bar 9%. Verovatno i više od toga i da je u izvršavanju te namere nedovoljno to da se smanjuju plate linearno, nego da treba ići ka tome da se smanji broj zaposlenih, pre svega iz kategorije dovedenih i kategorije onih koji ne znaju zašto su zaposleni, ne znaju šta rade kada odu na svoj posao.
Ovo je samo prva mera, mislim da u toj meri morate da budete jači, dublji, dosledniji i da tu tražite i uštedu za deo onoga što se tiče Penzionog fonda ili onog dela kontribucije iz budžeta prema Penzionom fondu, a Penzioni fond je tema drugog zakona koji sledi iza ovoga, mora da se rešava na neki dugoročniji, održivi način, kroz privatne fondove, kroz obavezno privatno penziono osiguranje, kroz dokapitalizaciju Penzionog fonda ili ne znam kako, ali sigurno ne na način da se ionako bedne penzije, koje su zaštićena ustavna kategorija, smanjuju.

I ovaj zakon ima isti cilj, a to je da se smanji rupa u budžetu. To je legitiman cilj, ali je metod za ostvarivanje tog cilja pogrešan, a u ovom slučaju čak i neustavan. Mi smo to stavili u svoj amandman. Bilo je već nekih tumačenja nekih pravnih eksperata, polueksperata i pravnih pacera da li je to utemeljeno ili nije.
Nadam se da će većina glasati protiv ovog predloga zakona i da će usvojiti naš amandman, a ako se to ne desi, ne samo mi, nego već nekoliko desetina hiljada i penzionera i drugih građana Srbije su spremni da podnesu zahtev za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom.
Mogu da vam kažem da je u obrazloženju, u kreiranju tog obrazloženja, učestvovali su ljudi koji su, da ne kažem baš šta, ali su u Ustavnom sudu, tako da, nemojte da očekujete da će Ustavni sud biti transmisija vlasti, nego očekujem da će da pokaže ono zbog čega postoji ustavno u pravnom sistemu države Srbije, a to je da koriguje nezakonito, neustavno ponašanje vlasti.
Generalno, da bude jasno građanima Srbije, svim penzionerima, koji imaju penziju veću od 25.000 dinara, kao da je tih 25.000 dinara neko veliko bogatstvo se smanjuju penzije u određenom iznosu i to više nego što se plate u javnom sektoru istog nominalnog iznosa smanjuju.
Znači, penzioneri su više kažnjeni od radnika u javnom sektoru, a penzije su po tumačenju kome smo mi bliski, stečeno pravo i ono ne može da se menja bilo kakvim zakonom.

Hvala.
Član 3. daje razradu kako se obračunava ovaj državni lapot nad penzionerima i to je član koji treba brisati iz više razloga. Dakle, ne samo što je protivustavan, nego je protiv svih civilizacijskih dostignuća 21. veka u Evropi.
Mislim da predstavnik vlasti koji ovde sedi, od koga inače treba zaštiti mikrofon pošto je vrlo ugrožen kada on govori, treba da se seti 90-tih godina, kada je participirao u vlasti sa malo dužom kosom i sa nekim JUL-om, u to vreme su penzioneri ostali bez penzija, naravno, kao što će i sada ostati, a onda je ta dosovska vlast u prvih nekoliko godina vraćala taj dug penzionerima i uspela da vrati taj dug, što će se naravno desiti i sada. Nažalost, i tada i sada će biti na teret poreskih obveznika, jer kako su glasali, tako će da žive.
Bilo kakva priča o neustavnosti privatizacije je, blago rečeno, jedna bespravna laž. Po tom istom zakonu o privatizaciji sa nekoliko manjih izmena do pre par meseci su vladali, odnosno bili učesnici u vlasti…

O amandmanu na član 3. upravo pričam, koeficijent 0,25…

Ovde je rečeno od predlagača da su ovo razlozi što nema penzija, pa ja sada da dokažem da to nije tačno. To je nešto što nisam ja uveo u ovu diskusiju nego neko pre mene.

Vi ste mi oduzeli par sekundi. Dozvolite mi da završim rečenicu samo.
Da je mislio da je to protivustavno trebalo je da pokrene inicijativu ili da tuži. Hvala.

Član 5. je još jedan dokaz nesigurnosti predlagača, kome nije dovoljno da napiše ovakav besmislen član 4. gde se isplate penzija smatraju konačnim, nego to pojačava u članu 5. tako što kaže opet – isplate penzija na način utvrđen u čl. 2. i 3, odnosno kao što se kaže i u članu 4. – primenjuju se i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Genijalno. To je stvarno jedan jasan dokaz koliko je nesigurnosti kod onoga ko je morao da napiše ovo obrazloženje i ovaj zakon, a zna da će pasti pred Ustavnim sudom, pa je onda pokušavao iz ovih par članova da obodri sebe. Eto, možda će se neko uplašiti ovakvog rešenja. Ustavni sud ima svoju jasnu nadležnost i mislim da tamo još uvek ima ljudi koji mogu da odgovore onome što je uloga koju taj visoki pravosudni organ ima. 
Na kraju ove rasprave još jednom da ponovim, naravno da je velika poteškoća za budžet Srbije da se preko 250 milijardi dinara upućuje iz budžeta za penzioni fond i za isplatu penzija, ali taj problem se ne rešava na način koji je ovde predložen. Niko, pa ni ovoj odlazećoj Vladi u ostavci nije dao pravo da izvrši državni lapot nad penzionerima. Čudi me da nismo čuli reakcije iz tog dela poslanika.
Konačno, naravno da gospodin Pavićević i ja nećemo ostati na glasanju kod ovih amandmana, jer naprosto to je racionalnom čoveku potpuno jasno šta će se desiti, a i zbog nekih koji svojim prisustvom u ovom časnom domu vređaju član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Srbija danas ponovo ima priliku da gleda najnoviju epizodu serije koja se zove - bajka Aleksandra Vučića i to je ono…

…posledica izbornih rezultata koji su potpuno legalni i legitimni. Naravno, bajke generalno su poznate po tome što ne sadrže puno činjenica, odnosno mahom su izmišljene i mahom činjenice u njima ne mogu da se zovu činjenicama. Da li su to bajke nekih ozbiljnih pisaca bajki ili nekih neozbiljnih, to nije bitno.
Šta kontra bajke? To su činjenice. Činjenice su da imamo rebalans koji će definisati najveći budžetski deficit u modernoj srpskoj istoriji, a to je 225 milijardi dinara ili ti 300 po Fiskalnom savetu. To nije nikakvo smanjenje, za razliku od nekih prethodnih godina koje jesu bile rasipničke, tu se potpuno slažem. Ali, ako pogledamo grafikon deficita 2003. godine, kada je to bilo 750 miliona evra, 2012. godine kada je to bila milijarda i 50 miliona i ovu godinu kada je to milijarda i 88 miliona, odnosno 880 miliona evra, onda je jasno da je deficit najveći.
Manji su prihodi iz skoro svih izvora, posebno oni od kojih se najviše očekivalo, a to je od PDV, povećano PDV one niže stope. Prihod je tu dramatično smanjen. Potpuno je netačno da postoji povećanje prihoda od akciza na duvan. Naprotiv, tu je veliko smanjenje i postoji malo povećanje akciza za naftne derivate tj. uvođenje onog markera i to je potpuno dobra stvar.
Ono što se predviđa kao rešenje to je da se smanje plate i penzije, penzije koje su stečeno pravo i neću da ponovo pričam o tome. To su već neki pre mene rekli i biće sigurno puno tužbi, ali objašnjenje koje je dao ministar finansija je katastrofalno, da penzionerima sa istim nivoom penzija kao plate treba uzeti više zato što ovi što rade, što nisu penzioneri, kupuju odela za posao. To je besmisleno stvarno, osim ako to nije upućeno policajcima koji nisu dobili nove uniforme zadnjih 12 ili 13 godina.
Penzije ne mogu da se smanje ni na koji način. To je protivustavno. Plate su inače u javnom sektoru 2003. godine bile 910 miliona evra, 2012. godine – skoro dve milijarde evra, a ove godine su dve milijarde i 250 miliona evra, tako da je to dramatično povećanje.
Ova igra oko toga da li je povećano zaposlenost ili nije je čista prevara. Naravno da je smanjen broj nezaposlenih. Po Narodnoj banci Srbije, tu su podaci od juna meseca, koje ja imam, su 769 hiljada ljudi, ali broj zaposlenih se nije povećao. To znači da tu nema nikakvog zapošljavanja nego da je to igra sa statistikom.
Prema tome, to su posledice rada ove Vlade i tu nema šta da se priča. Tajkuni koji su počeli da vraćaju svoje poreske dugove, što nisu blokirani? Kako mogu da rade ako su dužni po par stotina miliona? Blokira se svaka radnja, potpuno opravdano, kada je dužna. Kako da to ne važi za velike tajkune?
Priča se o metafori sa Titanikom i mislim da je to jako loša metafora. Tačno je da ni ova Vlada ni neke ranije nisu preuzele nov brod u polaznoj luci. Ali, Titanik, ako je to Srbija, je potonuo i bojim se da je tu metafora tačna i da će Srbija da potone sa ovom Vladom.
Konačno, priča o hrabrosti, o tome da neko ne preza od teških rešenja. Onaj ko je hrabar ne beži od dijaloga, ne beži od debata pred javnošću, ne zatvara TV stanice i ne ukida nikakve TV emisije. Ti koji su hrabri, a pričaju sami o sebi da su hrabri, teško da to stvarno jesu. Za takve ljude postoji izraz da se oni hvalisaju i da su hvalisavci, a moje Nišlije za takve kažu da se puvaju. Hvala.