A to je licenca?

E, tako se dobijaju i diplome.

Ovaj zakon neće dobiti podršku poslanika Nove stranke, a zvukovi divnih stvorenja iz džungle mogu da prate moj govor slobodno.
Zašto neće dobiti? Zato što je to izmena jednog lošeg zakona. Potpuno se slažem da je zakon iz 2009. godine bio na ivici katastrofalnog i tu nema nikakve sumnje. Ali, promena tog zakona sa 50% izmenjenih članova neće od te blizu katastrofe napraviti ništa mnogo bolji. Bilo je dovoljno vremena i za novu vlast, dve i po godine skoro tri, da donese jedan novi zakon. To nije bilo tako teško zato što je u bližoj srpskoj istoriji postojao jedan odličan zakon koji je donet 2003. godine, isto se zvao kao ovaj i to je verovatno navelo koleginicu iz SNS da pogreši u oceni da je loš zakon donet 2003. godine. Mi sada imamo izmene zakona iz 2009. godine. Tako da je to verovatno bio lapsus, slažem se.
Taj zakon je nažalost imao vrlo kratak period primene zato što je ubrzo došla neka nova vlast koja ga je primenjivala na najgori mogući način, odnosno primenjivala ga je pogrešno. Taj zakon je promenjen relativno brzo, a pre toga nije primenjivan pre svega što je bio moderan, zato što je uvažavao sve specifičnosti Srbije u tom trenutku. Verovatno poseban razlog za to je što je imao kaznene odredbe koje su bile vrlo ozbiljne. Taj zakon je predviđao, taj iz 2003. godine kaznu do godinu dana zatvora bez alternative u novčanoj kazni za ono ko započne gradnju bez dozvole. To je bila jedna posebna odredba koja nije uobičajna ali je to trebalo da uvede red u planiranje i izgradnju u Srbiji. To se nije desilo, šta više čak su neki mediji koji su bili zaduženi za gradnju nekoliko meseci posle preuzimanja vlasti počeli da rade tako što su kršili taj zakon, ali da se ne vraćam u to.
Prema tome, zakon je loš i mi ćemo pokušati da ga popravimo sa 17, 18 amandmana, ali preporučujem ako su iskrene namere i ministarstva i Vlade da spreme novi zakon jer ovaj definitivno neće biti dobar. Videćete i po našim amandmanima da ste napravili puno propusta, neki su tehničke prirode, neki suštinske. Bilo je teško i pisati amandmane zbog komplikovanosti celog tog procesa.
Šta je ono što su osnovne zamerke? Prvo, previše regulacije i centralizacije u odlučivanju u ovoj oblasti. Ponovo se vraća, odnosno afirmiše, odnosno nije promenjen deo koji se tiče prostornog plana Srbije, što je jedno konzervativno, zastarelo gledanje na ovu oblast. Zamena za to u zakonu iz 2003. godine je bila strategija prostornog razvoja Srbije, što je jedan mnogo širi i savremeniji dokument koji daje više slobode i investitorima i lokalnoj samoupravi i tim regionalnim centrima naravno uz poštovanje zakona, bez mogućnosti da se uđe u bilo šta što je protivzakonito. Imamo previše regulative i dan danas, tako da mislim da to da za 28 dana se dobije dozvola će biti isto tako realno kao što je po prethdonom zakonu to bio 31 dan.
Ogromna je procedura, i dalje ima puno papira. To što će sad umesto investitora neko iz opštine da trči po svim tim šalterima, nisam siguran da će poboljšati značajno taj period vremena.
Imamo i recimo u članu 17. kojim vi predlažete legalizaciju „Beograda na vodi“, tog projekta koji je započet mimo zakona, odnosno protivno zakonu. Tu se uvodi ponovo da projekti od značaja za Republiku koji definiše Vlada, što je potpuno pogrešna stvar, ne može jedan komercijalni trgovački centar sa kockarnicama, sa molovima, sa ne znam čime, da bude projekat od nacionalnog interesa. To je arbitriranje koje neće da nas odvede daleko.
Prema tome, mislim da je jako važno da ova ili neka sledeća vlada, za koju se nadam da će uskoro da bude formirana, da spremi jedan ozbiljan zakon, a odličan primer za to je Zakon iz 2003. godine i abditovanje tog zakona bi bilo sasvim dovoljno da u Srbiji stvorimo vrlo dobre uslove za stanogradnju.
Naravno, ni najbolji zakon neće sam po sebi da pokrene investicije i tu postoje mnogi drugi problemi, ali to nije tema današnje sednice.

Cilj ovog zakona, pa i amandmana, o kome se sada radi, o kome sada pričamo je da u Srbiji omogući borbu protiv korupcije. To je jako potrebna stvar našoj državi, našem društvu, jer je kancer korupcije duboko prisutan i ima ga svuda. Naravno da je korupcija najviše vezana za vlast, koja god. Da li je to ova prethodna Ivice Dačića Vlada ili ova aktuelna Vlada? U svakom slučaju, očigledni su mnogobrojni primeri. Kao što znate, imamo jedan presedan, a to je da se prvi put desilo da je Agencija za borbu protiv korupcije preporučila smenu ministra pravde. Zamislite taj nivo paradoksa da onaj ko treba da bude jedan od glavnih boraca za pravdu, za borbu protiv korupcije, za borbu protiv kriminala, uopšte od državnog organa koji je zadužen za borbu protiv korupcije bude predložen za smenu.
Očigledno je da je neophodno stvoriti institucionalne uslove da se ta borba protiv korupcije vodi i na način da građani koji su svesni svoje odgovornosti, koji su više svesni svoje odgovornosti, nego mnogi predstavnici vlasti, a posebno ministri pravde, policije i ovi slični, da dobiju taj okvir institucionalni da mogu slobodno da prijavljuju nadležnim organima ili javnosti da govore primere o svim vrstama kriminala pa i o korupciji posebno.
Šta se dešava sa tim ljudima? Ti ljudi koji to rade mahom su maltretirani, šikanirani, preplašeni. Tako da je u Srbiji neophodno doneti jedan zakon o slobodi od straha. Ja sam siguran da će takav predlog ubrzo biti na dnevnom redu.
Bilo je govora o radnim grupama koje su se bavile pripremom ovog zakona. Na početku i u načelnoj raspravi sam govorio o tome da su potpuno u pogrešan kontekst stavljeni poverenici za informisanje i za zaštitu građana, koji su navodno dali svoj doprinos ovom zakonu, što nije tačno. Danas smo na jedan brutalan, primitivan način imali primer pokušaja obračuna sa nezavisnim telima, kao što su poverenici jedan i drugi i Agencija za borbu protiv korupcije, zato što rade svoj posao.
Bila je priča o parama koje je neka radna grupa dobila za izradu ovog zakona, a moje pitanje nekome ko može da odgovori na to pitanje, a logično je da to bude ministar pravde, je da li je tačno da je radna grupa Ministarstva takođe imala honorare koji su otprilike iste veličine kao što su i honorari koji su pominjani od ove neformalne radne grupe? Da li je tačno da su bili ti honorari, a posao radne grupe Ministarstva je bio samo da pokvari dobar Predlog zakona koji je…

O tome upravo i pričam. Amandmani na član 5. da se doda tačka 4, 5. i 6. Ja to vrlo dobro pratim.
Prema tome, to je više nego sigurno, da je posao radne grupe Ministarstva bilo samo to da pokvari dobar Predlog zakona, a masa amandmana koje mi predlažemo su iz onog dobrog predloga zakona, a čiji tvorci su bili malo pre, bio je pokušaj da oni budu osramoćeni. To je potpuno besmislena stvar.
Drugo, vaš prethodnik, gospodine predsedavajući, je dozvolio da se postavljaju pitanja ministru, pa ne znam zašto to sad ne bi važilo i za mene.
Recimo da uzmemo primer uzbunjivača koji je upozoravao na firmu „Asomakum“. Firma koja je fantomsko preduzeće, vrlo interesantnog vlasnika, tri, četiri godine deluje, radi, dužno je za porez, pred bankrotom je. O tome priča javnost, a onda neko ko to javno kaže, još je narodni poslanik, bez obzira što je to moja malenkost, dobije atak sa najvišeg nivoa vlasti ili bar bi tako trebalo da bude mesto na kome sedi neko ko se predstavlja kao predsednik Vlade Srbije u ostavci. Hvala.

I sami ste rekli, gospodine predsedavajući, da je povređen Poslovnik, član 107, dostojanstvo. To što ste dozvolili prethodnom govorniku da pominje bolest, lekare i da niste reagovali, to stvarno …

Molim vas da mi dopustite da dam obrazloženje.

Kako ste malopre mogli da dozvolite?

Ovaj set od četiri zakona, ugovori i okvirni sporazum, poslanici Nove stranke će podržati, glasaće - za.
Dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda i Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje su naravno značajniji. Okvirni sporazum treba da se potpiše ,tu nema nikakve sumnje, oko Save, i naravno ugovor o saradnji sa EUMESTAT. To su stvari oko kojih, ja mislim, nema nikakve sumnje, nigde u Srbiji.
Što se tiče ova dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda je bolje rešenje nego prethodni zakon sa verovatno još nešto mana, koje će, nadam se biti popravljene delom amandmanima koje su neke kolege podnele, delom podzakonskim aktima, delom kroz primenu i nadam se još jednu izmenu koja će biti, ako ona bude potrebna.
Što se tiče Zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, mislim da je to dobar zakonski okvir. On se prvi put pojavljuje u našem ustavo-pravnom sistemu, nema ga nešto mnogo ni po Evropi, ali to ne znači da je to loše rešenje. Bilo kakva sumnja oko toga da li je tajkunsko da li je zelenaško ili je tako nekako, mislim da ne stoji. Ovo liči, a kažem liči, zato što ćemo videti u primeni kako će to da ide, na jedan pravi tržišni zakon.
To je faktički jedan, odnosno država daje jedan potpuno definisani ugovor, odnosno okvir jednog ugovora između dve strane gde postoji poljoprivredni proizvođač, bilo da je fizičko lice, bilo da je kompanija, s druge strane neko ko ima novac koji želi da u to plasira, i to se zove tržišna proizvodnja.
Ako je neko tajkun, onda je to neko ko radi nešto protiv zakona, i njemu je mesto ne u raspravama u Skupštini Srbije, nego u zatvoru. Ovo nije ta situacija. Ja i gospodin Pavićević ćemo podržati ovaj zakon.
Ne bih da ulazim detalje, mislim da su sva rešenja takva da mogu da dobiju prolaznu ocenu. Obrazloženje je, za razliku od mnogih drugih zakona koji dolaze nama na odlučivanje, vrlo sadržajno, široko, sa svim aspektima koji su neophodni za jedno dobro obrazloženje. Tako da sa te strane imate pohvalu.
Ali kad ste već tu, mislim da je to dobra prilika da vam dam jedan predlog, i mislim da je taj predlog dobar i da trebate da pozitivno odgovorite na njega, a to je da srpska javnost, preko vas, i preko još nekih ministarstava sazna koliki je obim novca, sredstava, kroz razne vidove podsticaja poljoprivredne proizvodnje uložen u poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji u zadnjih 10 godina, recimo od 2004. godine do 2014. godine.
Po internetu, po podacima koje sam mogao da nađem na internetu, to je negde blizu ili preko tri milijarde evra, negde od 275 miliona u 2004. godini, govorim o evrima, preko minimalnih 197 u 2005. godini i maksimalnih 390 u ovoj godini, ili nešto više od toga. To je ogromna suma novca. I to je potrebno da se ulaže u poljoprivredu i tu nema nikakve sumnje, ali, mislim da je jako važno srpskoj javnosti, a pre svega poslanicima, da se zna koji su efekti tih ulaganja, gde su otišla ta sredstva? Ko su korisnici svih tih sredstava?
Mislim da je dobro da to bude zajednički izveštaj Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine i Ministarstva unutrašnjih poslova. Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj ko, kad i za koje namene je dobio koja sredstva, kakva sredstva za razne podsticaje poljoprivredne proizvodnje.
Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj o stanju robnih rezervi, skladištari privatni, situacije gde se da nekom pšenica, pa miševi pojedu pšenicu, pa to posle nestane, a Ministarstvo unutrašnjih poslova da za svaku subvenciju da svoje mišljenje da li je ona bila zakonita ili nije. Znači, bilo da se radi o subvencijama ili o nekim drugim davanjima.
To je lako napraviti, to je tabela gde bi prvo bilo ime onog ko je dobio novac, da li je to fizičko lice ili je to neka kompanija, koliko para, kad, pod kojim uslovima, za koje namene, vaš komentar da li je to bilo uspešno, da li je to dalo efekta u podsticaju nečega. Što se tiče robnih rezervi, kako je poslovanje i dali tu ima nečega što je dobar podsticaj i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje će dati da li se oko i oko čega se vode istrage, da li je nešto presuđeno kao kriminalna radnja, verovatno je bilo i takvih stvari, ali dobro je da srpska javnost, a pre svega poslanici u ovom parlamentu imaju celokupnu sliku o tih tri milijarde i skoro 300 miliona. Hvala vam.

Ponoviću i ovo je jedan od zakona koji na silu nosi epitet reformski, koji će imati takvu promociju u medijima, a koji naravno nije ni blizu onoga što je moglo i što je trebalo da se uradi po ovoj temi. Naravno, slažem se sa tim da je bilo vremena i ranije, da je to mogla da uradi i prethodna vlast, to znači vlada Ivice Dačića, pa i ona vlast pre te prethodne vlasti. Tu nema nikakve sumnje.
Šta ovde sve ne valja? Ne valja to što će teško ovakav zakon da ohrabri bilo koga da bude uzbunjivač u pravom smislu reči, jer po primedbama koje su došle iz relevantnih institucija, ovaj zakon se bavi samo onim delom koji se tiče procedure i teško da će stvoriti neku novu atmosferu u borbi protiv korupcije u Srbiji. Naravno, potpuno je smešno da tu borbu vodi SNS, ali to je neka druga tema.
Na početku se ministar pozvao i zahvalio Šabiću, Jankoviću, kao poverenicima koji su dali svoj doprinos u kreiranju ovog zakona. Oni su se ogradili o ovaj tekst javno i rekli da ne stoje iza njega, da su bili deo radne grupe na početku kreiranja ovog teksta, ali da ono što je konačni proizvod nema nikakve veze ili nema puno veze sa onim što je bio njihov predlog ili njihovi predlozi. Prema tome, to nije tačno. Znači, ministar nije rekao istinu kada je rekao da oni stoje iza ovog zakona. Naprotiv.
Protiv ovog zakona su, pored poverenika i sajt „Pištaljka“, ali i Agencija za borbu protiv korupcije, sa kojom ministar ima lični problem, odnosno to je ona agencija koja je predložila smenu ministra pravde, koliko se sećam. Agencija za borbu protiv korupcije je državni organ. Prema tome, nije nikakav sajt, nije nikakav tajkunski lobi, nije nikakva zavera istoka, zapada, Amerike, ne znam koga, nego je to jedan državni organ koji treba respektovati.
Šta je suština ovoga? Suština je da je zakon mogao da bude puno bolji, da je to što je on prvi zakon sa tom temom bila dobra prilika da bude i odličan zakon, što je, naravno, kao i u mnogim drugim situacijama propušteno, tako da imamo situaciju da je bilo neophodno intervenisati amandmanima, a i poslanik Pavićević i ja smo napisali 27 amandmana. To su amandmani „Transparentnosti Srbije“ i tu nema nikakve sumnje da to nije samo naš rad, nego naprotiv, to je pre svega rad tog NGO.
Vrlo je važno kada sprovodite neki zakon, kad imate jedan veliki problem, a to jeste korupcija u Srbiji, kad hoćete da ga rešite, kad hoćete da se borite protiv toga, važna je i strategija, važan je i zakon, ali puno je važna kredibilnost ljudi koji bi trebalo da sprovode taj zakon.
Šta mi ovde imamo? Imamo Predlog zakona koji je poslat iz Vlade Srbije, koji je potpisao ministar koga Agencija za borbu protiv korupcije predlaže za smenu, odnosno predlog Vladi je dao ministar pravde, ovde prisutni, koga je, ponavljam, Agencija za borbu protiv korupcije predložila za smenu. Jedan deo tog zakona bi trebalo da sprovodi i MUP, gde imamo samozvanog doktora koji teško da može da se bori sa kredibilitetom, čak i da je ta diploma doktorska, odnosno zvanje ispravno, a očigledno da postoje jaki osnovi da se u to sumnja i, konačno, imamo predsednika Vlade koji, pored ostalih stvari, sebi dozvoljava da se u parlamentu kladi u svoju funkciju, u najviše mesto na političkoj sceni Srbije, da izgubi opkladu i da ne podnese…

Na dnevnom redu je zakon o uzbunjivačima i vrlo je važno ko će da sprovodi taj zakon, zato vam govorim, a zakon sprovodi Vlada. Oko toga se slažemo.

Konačno, SNS kao politička stranka je napravila sajt koji se zove „snsborbaprotivkorupcije.rs“, na kome stoji, ovo je naslovna strana. Na toj strani, ovde se pozivaju građani Srbije da ako znaju nešto o nekoj korupciji da to prijave SNS. Time SNS dovodi ljude u zabludu koja može da dođe do toga da oni krše zakon. Ako neko zna za neko krivično delo ne javlja se SNS, nego nadležnim organima. Hvala vam na ovom sečenju.

Hvala na ova dodatna dva minuta.
Recimo, oko ministra Selakovića, ovde prisutnog, šta sam ja to izneo, a da nije tačno? Da li u Srbiji postoji Agencija za borbu protiv korupcije? Da li postoji? Postoji, naravno. Da li je ta Agencija za borbu protiv korupcije podnela predlog Vladi da se ministar Selaković smeni? Jeste. Šta je tu netačno? Naravno, sve je tačno.
Jako je lepo što niste ni pokušali da branite bivšeg predsednika Vlade, ali to je potpuno razumljivo. Cenim to vaše shvatanje realnosti i čini mi se da idete u dobrom smeru.
Što se tiče kuraži koju će neko da dobije ovim zakonom, da priča o vinogradima, o Fruškoj Gori, o prirodnim lepotama Vojvodine, AP Vojvodine u sastavu Srbije, je jako lepo, ali teško da je zakon pisan sa tom intencijom. Trebali su nadležni organi, već nekoliko puta, da provere te navode o toj Fruškoj Gori, o tim vinogradima, i to se i dešavalo. Naravno, da treba to da provere još jednom i, ako to uveseljava vas preko puta, još jednom, ali to nema nikakve veze sa borbom protiv korupcije, niti sa borbom protiv kriminala.
To je zaluđivanje još onih par desetina hiljada ljudi koji veruju u ono za šta su glasali pre šest-sedam meseci. Ali, generalno ovaj zakon je loš. Kao što znate gospodin Pavićević i ja smo nekoliko puta glasali za dobre predloge zakona, bez bilo kakve sumnje. Nije naše ponašanje takvo da moramo po svaku cenu da budemo protiv. Naprotiv, ovde je propuštena šansa, a o kredibilitetu ljudi koji treba da sprovode zakone neću više da pričam, to Srbija već zna.

Naravno da sam se prepoznao i naravno da je svima u Srbiji jasno onima koji dobro čuju i onima koji mogu dobro da razmišljaju o onome što čuju, da zadnja stvar na svetu ili poslednja stvar na svetu koja bi mi pala na pamet jeste da se poredim sa Aleksandrom Vučićem.
Ta pozicija golijata u mitologiji je vrlo interesantna. Slažem se sa vama, mogu delimično da se složim sa tom definicijom. Hvala vam ako ste me stavili u poziciju Davida, to je isto jedna dobra pozicija.
Šta je suština ove priče? Suština ove priče je da neko ko završi pravni fakultet u Srbiji, što je jedna časna stvar, ali takvih ljudi u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada, možda i stotine hiljada. Samim tim to nikome ne daje pravo da bilo kome docira ili da ga optužuje za nešto. Neko ko nije sposoban da položi pravosudni ispit, državni ispit, ko nije sposoban da radi ništa drugo nego mu se zbog toga da mesto ministra pravde, ne može nikome da soli pamet.
Sa druge strane ako ministar pravde zna nešto što je nelegalno, a tiče se privatizacije „Lukoila“, Duvanske industrije Niš, Duvanske industrije Vranje, subvencija za neki vinograd na Fruškoj Gori neka to kaže nadležnim organima. Ne treba da se plaši, kao da će biti usvojen ovaj zakon koji će da ga okuraži.
Takvih amatera čiji je prvi posao bio da izigravaju velike, naučne, stručne, patriotske i državne veličine sam se ja i ovaj narod nagledali u zadnjih dvadeset i nešto godina koliko god hoćete. Znamo kuda idu i kako se završava njihova serija.

Jako je dobro što je ovakav zakon posledica pritiska javnosti. Naravno da predlagači ni jedni ni drugi nisu to uradili zato što su se baš pre 15 dana setili neophodnosti izmena zakonskih rešenja koji se tiču finansiranja političkih aktivnosti u Srbiji, nego je to bila posledica javno obavljenog teksta jednog novinara koji je zaključio da će rebalansom budžeta da se, ako se dobro sećam, 500 miliona dinara da bude povećan nivo finansiranja stranaka iz budžeta, što bi naravno bilo potpuno neprihvatljivo i nakon toga pod pritiskom javnosti su se pojavila dva predloga. Sigurno da je bilo šanse da se i oko ta dva predloga napravi neki dogovor ali da ne ulazim u taj deo.
Znači, bajka o tome da je genijalna reformska ideja da se smanje troškovi za političke stranke pošla pa od predsednika Vlade, mada on nije, koliko vidim, predlagač ovog zakona, nije tačno. Pritisak javnosti je dobar. Ja se nadam da će biti još takvih primera.
Bilo bi naravno, bolje da je ovaj predlog zakona predvideo rešenje koje bi podrazumevalo progresivno smanjivanje sredstava za političke stranke. To znači da stranke koje sada dobijaju preko pet miliona evra godišnje, kao što je slučaj sa najvećom vladajućom strankom SNS, i to samo iz budžeta Srbije, da ne dodajem tu budžet pokrajine, lokalnih samouprava, znači pet miliona evra, dame i gospodo, građani Srbije.
Najmanje stranke, naravno, dobiju neku mrvicu i to je fer. Naravno da ne može da se dobije isti nivo. Što se tiče stranke koju vodim, da ne ostane javnost uskraćena za tu informaciju, to je negde oko, to je sada milion i 40 hiljada mesečno, to znači na godišnjem nivou nešto ispod 100 hiljada evra.
Naravno da mora da postoji razlika po veličini stranke, zastupljenosti u parlamentu, ali ovako velika razlika, pet miliona sa jedne strane, je stvarno nešto što će teško građani Srbije da prihvate.
Naravno ovo je samo deo novca koji troše političke stranke. Naravno da su vrlo prisutne zloupotrebe vladajućih stranaka u iskorišćavanju resursa koji im daje javni sektor. Bilo da je to prelivanje keš novca po raznim osnovama, što je naravno, nažalost javna tajna, bilo po tome što se koriste resursi svih tih javnih preduzeća.
Ja imam jedan predlog, da recimo smanjimo dramatično troškove za izborne kampanje. Hajde da se, ako ne ovom prilikom, onda u nekoj sledećoj brzoj izmeni zakona, uvede zakonska obaveza, odnosno zabrana komercijalnog reklamiranja u izbornoj kampanji. Za to se koriste ogromne pare, posebno u zadnjih sedam-osam godina. Zadnja kampanja u kojoj sam ja učestvovao, a gde sam mogao da kontrolišem tok novca, to je bilo negde 2003. godine i tada je cela kampanja, svi bilbordi, televizije, flajeri, gorivo i sve živo je bilo ispod jedan milion evra za stranku koja je tada bila najveća u Srbiji.
Danas, na prošlim izborima se priča o ciframa od 10, 15, 20 miliona evra i pitanje je – kuda ide taj novac?
Moj predlog je da se sve stranke dogovore i da se donese takvo zakonsko rešenje da nema komercijalne reklame. To znači da kampanja ide preko elektronskih i pisanih medija, kroz duel emisije, gde će stranke dobijati prostor, recimo, srazmerno nekoj svojoj snazi u prethodnom sazivu parlamenta. Time bi bila ušteda koja bi se merila sa nekoliko desetina miliona evra, a ne sa nekih dva ili tri, koliko je sada. To bi bila jedna ozbiljna mera za smanjivanje ogromnih troškova.
Ako to ne uradimo, ovo će biti kozmetička mera. Glasaćemo za nju, nismo protiv, i kozmetika nekad ima smisla. Ali, ovaj zakon neće sprečiti zloupotrebe kje su ogromne i koje se dešavaju i dan danas.
Prema tome, svi smo bili svedoci da su u nekim izborima koji su bili ove godine korišćeni i batinaši i keš i lanč paketi i razni drugi načini za podmićivanje birača. To mora da bude prekinuto i ja sam dao predlog kako to treba uraditi.