Izmena u ovom članu je izvršena zbog „Beograda na vodi“, po našem mišljenju.
Tu se u ovom članu koji je jako dug, ima 6,3,7 tačaka, postavlja i opcija da republička Vlada može svojom ocenom da proglasi nešto objektom od značaja za državu, što naravno nije nemoguće.
Ovde je problem što to nije definisano kao neki objekat koji je vezan za pitanja odbrane, ili za pitanje saobraćaja, zdravstva, ili nešto slično tome, nego se dopušta da Vlada bilo šta proglasi za objekat od posebnog značaja ili plan od posebnog značaja za celu državu, što podrazumeva da i kockarnice, hoteli, restorani, akva-parkovi i takve stvari postanu deo nacionalnog interesa, što je neozbiljno za jednu ozbiljnu zemlju.
Mi smo već u načelnoj raspravi govorili o tome da je bolja varijanta da se donese novi zakon, ovo će biti deveta verzija postojećeg zakona od 2007. godine, ako se ne varam, na ovamo, da je postao jedan dobar zakon oko koga smo se složili i sa ministarkom da je bio dobar, ali da je njegova mana bila u tome da nije sprovođen i jednim abditovanim, jednom malom popravkom tog zakona iz 2003. godine i njegovom primenom bi se stvorio jedan dobar osnov za dalji razvoj i planiranja i izgradnje u našoj državi.
Naravno da nisu jedini problemi u izgradnji i malih investicija samo u lošem zakonu. Naravno da postoje i razlozi koji su bar isto toliko važni, a to je ekonomska kriza i ova globalna, i ova regionalna, ali i ovaj najstarija naša srpska. Sigurno je da bi jedan dobar zakon, ne dobar nego odličan zakon, mogao da otkloni mnoge prepreke koje su i to nešto malo investicija sprečavale da dođu do naše države.
Zato ja mogu da obećam da ćemo poslanik Pavićević i ja do kraja marta sledeće godine, ako to već ne uradi nadležno ministarstvo, napisati predlog zakona o planiranju i izgradnji. Mi smo već počeli da na tome radimo. Mislimo da je rok od tri meseca sasvim dovoljan da se to završi i nećemo probiti taj rok sigurno.
Ja se nadam da ćemo i tada imati blagonaklonost koju smo imali u nekoliko slučajeva vezanih za ovaj zakon od strane ministarke. Mislim da je ovo jedna oblast života i rada u Srbiji gde ne bi trebalo da ima puno prostora za stranačka nadmetanja, na prepucavanja šta je bilo i kako je bilo. Svi znamo, ovo je oblast koja je stručna i ovo je oblast gde investitori prepoznaju koliko je to dobro ili loše.Prema tome, tu nema mesta demagogiji,bilo socijalnoj, bilo ideološkoj.
Znamo da je zakon od 2007. godine do danas koji je menjan, evo deveti put, bio loš. Složićemo se da, ako imamo usvojenih 50 i nešto amandmana na 100 i nešto članova ovog zakona, da i ova izmena nije bila dovoljno dobra. Ja ne prebacujem tu odgovornost ministarki zato što ona nije neko ko je u svojoj karijeri radio nešto ovako slično, tako da mislim da je tu najmanja krivica. Ovo je posledica jednog olako datog obećanja od strane predsednika Vlade pre izvesnog vremena, koje je naravno prekršeno u tajmingu, ali to je manje važno. Nije važna brzina, nije ovo trka na 100 metara, nego je važnije to da ne dobijemo kvalitetan predlog zakona.
Da ponovim još jednom šta su naše primedbe bile, generalno. Pre svega, to što je zadržana stroga hijerarhija planova. Time se generiše komplikovana procedura donošenja svih dozvola koje su neophodne za početak gradnje.
To je naravno isto tako loše zato što je zadužen prostor i plan Srbije, jedno konzervativno rešenje koje ne doprinosi ni decentralizaciji, ni regionalnom razvoju, ni bilo čemu što bi moglo da donese to da…