I ovaj amandman na član 87, kao i sledeći na član 88, imaju za cilj da pojednostave proces gradnje i da rasterete zakon od prevelike regulacije. Očekujem da dobijemo pozitivan odgovor od Ministarstva, odnosno prisutne ministarke na ovaj naš predlog amandmana.

Isti su motivi, isti razlog i ista očekivanja da će biti prihvaćen ovaj amandman.

Imamo četiri sporazuma koji ponovo čine jednu neobičnu grupu zakona, nemaju nešto puno veze, ali da prihvatimo to kao želju za racionalizaciju vremena za rasprave.
Dve teme su od ove četiri meni posebno interesantne. To je zajam o sanaciji posledica od poplava i ovaj deo koji se tiče ovih sporazuma o kreditu za finansiranje digitalizacije, odnosno prelaska sa analognog na digitalni sistem ili emitovanje.
Velika je suma 240 i nešto miliona evra, šteta od poplava su još veće i to su dve činjenice koje su svima nama poznate i mislim da oko toga nema spora. Da li je neophodno da se uzima kredit za sanaciju štete od poplava? Jeste, naš potencijal nije takav da možemo to sami da rešimo. Da li su uslovi kredita dobri? Da, jesu, tih pola posto godišnje je nešto što je četiri puta povoljnije od nečega što je ovde skoro predstavljeno kao najpovoljniji krediti u istoriji čovečanstva, a to je ovaj kredit za Bliskog istoka. Tako da, sa te strane ne postoje primedbe od strane poslanika Nove stranke.
Kao što su i prethodnici govorili u ocenama šta su posledice poplava, ne mislim da nije dovoljno govoreno o tome šta je uzrok posledica poplava. Da li mi na današnji dan, prošlo je šest meseci i više od poplava, da li mi znamo da li postoji bilo koji krivac za to što se desilo? Poplave nisu božija kazna, kad bi bilo tako, onda bi to bio razlog za još veću zabrinutost, ali uveravam vas da poplave nisu božija kazna niti đavolji posao, nego da je najveći deo posledica poplava pitanje propusta sistema. Naravno, da je za propuste sistema uvek odgovorna aktuelna vlast. Mislim da to nije utvrđeno na valjan način ni u institucijama van ovog parlamenta, niti u ovom parlamentu.
Pitao sam ministra unutrašnjih poslova da li se vodi nekakva istraga o tome…

Vraćam se na temu zato što je to pitanje para. Mi sada uzimamo kredit kojim ćemo da opteretimo naše unuke i mislim da je vrlo važno da se dođe do uzroka zašto moramo da uzimamo kredit, tako da je to direktna veza. Ko to ne shvata, on ima neke zle namere.
Prema tome, delovi sredstava treba da idu za sanaciju šteta u energo sektoru. Svi smo bili svedoci ovde kada su nas ubeđivali neki predstavnici vlasti da je potpisan ugovor o osiguranju EPS i TENT-a. Zašto se sada ovde pominje da će deo ovih sredstava da ide za saniranje tih šteta, ako postoji ugovor o osiguranju? Očigledno je da ne postoji i to je nečiji propust i to je razlog što će u narednih 30 godina sledeće generacije koje će živeti na ovim prostorima morati da plaćaju, kroz budžet, a budžet pune građani, glupost i loš rad nekih ljudi čiji je posao bio da zaštite državu od poplava.
Očigledno da je to bilo moguće da se uradi, imamo primer Šapca, imamo primer sremske strane, ali u Obrenovcu se to nije desilo i na to mora da se da pravi odgovor.
Digitalizacija, uzimamo kredit od 24 miliona evra, po mnogo nepovoljnijim uslovima nego što je ovaj prethodni, za nešto što je pod velikim pitanjem da li je to posao države.
Ja mislim da je posao emitera i provajdera da ulažu u infrastrukturu koja njima donosi profit. To znači, tih 24 miliona, kad to pogledate, to je samo par puta više nego što je dug jedne privatne televizije za porez, a kamoli nekih drugih. Prema tome, to je trebalo da finansiraju Javni servis i druge televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju, zajedno i sa onima koji imaju regionalnu. Naime, 24 miliona je vrlo mali novac za jednu tako veliku stvar koja će i građanima da omogući bolji prijem programa, ali će i da poveća prihode emitera i provajdera.
Prema tome, ja mislim da je to potpuno pogrešna stvar u dva koraka - prvo, zato što to ne treba da finansira država i drugo, zato što za to ne treba da se uzima ovako nepovoljan kredit. Hvala.

Ja ne sumnjam u obavezu države da uredi ovu oblast. Moje neslaganje je vezano za finansiranje toga. Naravno da država treba da obezbedi zakonsku osnovu i naravno da treba da organizuje ceo taj posao. Ali, finansiranje je moglo da bude od tih emitera, koji su i dan-danas dužni, pa da im se naplati to što su dužni i da se s njima napravi ugovor o avansnom plaćanju za unapred. I to je moglo da se reši, jer 24 miliona nije novac koji je prevelik za ovu državu, a posebno ne za ljude koji se hvale da su medijski kraljevi imperija.
Prema tome, ja poštujem vašu želju da država to uredi i to je dobro, ali mislim da je izvor finansiranja na pogrešnoj strani.

Ne povreda Poslovnika.
Vi ste rekli da povredu Poslovnika Martinovića shvatate replikom, pa po tom osnovu, pošto sam ja pomenut u njegovoj replici, ja tražim repliku, tako da ne bude zabune, a vezano je za 5. oktobar. Saveznog ministra unutrašnjih poslova…

Zato što je pomenuo saveznog ministra unutrašnjih poslova. Ja sam jedini živ bivši savezni ministar unutrašnjih poslova

Replika.

  Da li ste vi rekli da je njegovo javljanje bila replika?
Dakle, 5. oktobar je jedan veliki dan u srpskoj istoriji. Petog oktobra se desila velika oktobarska, narodna, građanska, srpska revolucija, koja je donela mogućnost Srbiji da normalno živi u 21. veku.
Da podsetim poslanika koji je govorio o tome da je SRS, čiji je on tada bio član, podržala i rezultate izbora koji su prethodili 5. oktobra i sama događanja 5. oktobra. To treba da se setite, bez obzira na napore da gurnete u tamu vašu prošlost. Nemojte da se stidite toga. Svako ima neki deo svoje prošlosti koji bi da zaboravi, ali istorija je istorija.
Nikakva pomoć nije bila potrebna narodu da tada izabere svoju budućnost i ta odluka građana Srbije od 5. oktobra je dovela do toga da danas imamo bar privid demokratije u ovoj državi.
Još jedna stvar, predsedavajući, Sveta stolica nije institucija, to je država. Ovo je međudržavni sporazum. Hvala.

Kao što srpska javnost zna, a i poslanici, poslanik Pavićević i ja smo 26. septembra ove godine dali Predlog zakona o izmeni Zakona o visokom obrazovanju, zato što smo obećali ministru obrazovanja da ćemo mu pomoći u tome da izraz, ali i suštini nečega što se zove „akademska čestitost“, da to bude uneto u postojeći zakon. On je na sednici gde su bile izmene zakona rekao da iz proceduralnih razloga nije u mogućnosti da to predloži, ali da se slaže sa tom idejom. 
Akademska čestitost bi trebalo da bude preventivno i kurativno sredstvo protiv kriminala u visokom obrazovanju, protiv kriminala koji se najviše tiče plagijata, bilo da se radi o diplomama, bilo da se radi o doktorskim titulama. Povod za to je serija plagijata koja je obeležila dolazak nove vlasti na poziciji u ovoj državi, od ministra unutrašnjih poslova preko gradonačelnika Beograda, predsednika države, predsednika nekih opština i mnogih drugih čije su diplome i čija su zvanja blago rečeno sumnjiva, a za mnoge od njih je sve to dokazano.
Četvrti put predlažemo da se to uvrsti u dnevni red i ne postoji nikakav razlog, osim ako neko ne želi da bude saučesnik u tom krivičnom delu, da se odbije naš predlog. To je vrlo jednostavno, izmena četiri člana Zakona, vrlo lako razumljivo, svako može da ih pročita i shvati, samo treba da ima želju da se stane na kraj ovoj lošoj pojavi koja, naravno, nije počela ove godine, nije počela sa ovom vlašću, ali je dobila svoju najširu primenu upravo u toku ove godine na vrhovima aktuelne vlasti.
Naravno da će neko reći da to nije najgora stvar koja može da nas snađe. Naravno da neko može da kaže da treba menjati zakone koji će sprečiti zloupotrebe ministra Aleksandra Vulina, koji je hteo da dva miliona evra podeli svojim partijskim članovima.

Obrazlažem Predlog zakona i pokazujem potrebu za hitnošću.

Naravno da treba uvesti i zakone koji će sprečiti predsednike Vlade da se klade okolo i po parlamentu i da onda ne odgovaraju za to što rade.

Predsednice, čestitam vam na tome što ste posle sat vremena uspeli da popravite sistem, ali samo ovaj sistem, elektronskim, a to kako poslanik obrazlaže zakon, a da to nije protivno zakonu, nekom drugom, ili moralu, to je moje slobodno pravo. Ne možete vi da me učite kako se to radi.

Možete da me učite?

Onda morate da steknete licencu i da ta licenca ne bude plagijat.