Član 58. definiše nadležnost izvršnog odbora i kaže da vodi poslove akcionoarskog društva za osiguranje i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u tom društvu itd, obezbeđuje zakonitost rada društva, odgovara za tačnost poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja, donosi akta poslovne politike itd. To je prepisan tekst iz prethodnog zakona od reči do reči.
Nisam gledao da li ima pravopisnih grešaka, ali recimo da to nije najvažnija stvar u jednom zakonu. Ići će u lekturu pre objavljivanja u „Službenom glasniku“, tako da će se to popraviti, ali sam očekivao iz institucije kao što je Narodna banka, koja ima sve uslove za jedan dobar rad, da se takve male stvari ne dešavaju.
Ja i dalje nisam dobio odgovor od viceguvernerke za „Dunav osiguranje“, ali sam dobio natuknicu od neovlašćenog lica šta bi to moglo da bude, te je to meni potvrda da sam u pravu, da su ove izmene deo pripreme za jednu tajnu prodaju „Dunav osiguranja“ na „transparentan“ način, kao što je to bilo, recimo, sa JAT-om, pa ćemo uskoro imati na dnevnom redu zakon koji se zove 235 miliona razloga zašto je to bio loš posao.
Naravno da „Dunav osiguranje“ neće biti prodavan na način kao što je prodat „Beopetrol“, pošto je „Beopetrol“ prodat na međunarodnom tenderu, što je neostvareni ideal u procesu privatizacije. To se nije desilo, ako se dobro sećam, od prodaje „Mobtela“ na ovamo. Sve ostalo je bilo muvanje na čarobnom tepihu… (Isključen mikrofon)

Uprava akcionarskog društva za osiguranje. Član 59. „Upravu akcionarskog društva za osiguranje (u daljem tekstu: uprava), u smislu ovog zakona čini nadzorni odbor i izvršni odbor. Članovi uprave su dužni da preduzimaju mere radi sprečavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja koji su štetni ili nisu u najboljem interesu akcionarskog društva za osiguranje i njegovih akcionara“, opet bez zareza, „a koje vrše lica koja su blisko povezana s tim društvom – radi zaštite korisnika usluge osiguranja“.
43/1 BD/CG 17,05-17,15
I ovo je prepisan tekst iz prethodnog zakona, još jedan dokaz da nema nikakvog razloga za prekim postupkom. To više nije ni brze, nego je preki postupak. Odgovor viceguvernerke koji je sadržan u članu 280, gde se govori o tome da se način i uslovi za privatizaciju neće menjati, bio bi dobar odgovor da sam to dobio od nekoga ko ubeđuje sebe da ima neke veze sa ekonomijom, ali od ministarke koja je radila na tom resoru, pa naravno da nije važan samo proces, kako se nešto privatizuje, nego uslovi pod kojim će raditi to društvo koje će biti privatizovano.
Ako se ovim zakonom ne menjaju uslovi, pa što ga donosite? Što ga donosite onda? Znači, menjaju se uslovi i ti uslovi se menjaju u jednom delu očigledno po zahtevu onoga ko čega iza krivine da sačeka „Dunav osiguranje“ koje će verovatno do tada da bude dovedeno do nivoa gubitaša.
Privatizacija „Beopetrola“, ponosan na to, spreman, iako neformalno, nisam odgovoran, spreman na bilo šta, na bilo kakvo pitanje na tu temu.

Član 60. se tiče obaveza informisanja Skupštine o prihodima članova uprave.
Skupština najmanje jednom godišnje razmatra pismenu informaciju sa detaljnim podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova nadzornog odbora i izvršnog odbora i o svim ugovorima između akcionarskog društva za osiguranja i tih lica, te drugih lica povezanih s njima, čija je posledica imovinska korist za ova lica, kao i predlog nadzornog odbora o zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj koristi tih lica za narednu godinu.
I ovo je prepisano iz postojećeg zakona, opet da pohvalim, bez i jedne vidljive pravopisne greške, ali to nije dovoljno da opravda preki postupak donošenja ovog zakona.
Naime, u menjanju procedure rada jednog segmenta privrede, ne industrije, nego privrede, a to je sektor osiguranja, nisu potrebni nikakve prebrze promene i to je očigledno po članu 281, gde se kaže da će se ovaj zakon primenjivati tek po isteku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, što je, još jednom ću da ponovim, dovoljan razloga da obesmisli preki postupak kojim se ovaj zakon uteruje u dnevni red Narodne skupštine.
Još jednom da ponovim, za one koji to nisu čuli o prvom delu, poklon i prodaja ispod svakog nivoa se odnosi na NIS, za koju se glasali svi poslanici SRS, a „Beopetrol“ je prodat bez bilo kakvog pitanja parlamenta. To je bilo pitanje za Agenciju za privatizaciju, Sektor za tendere, koji je tada vodio sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, pa pitajte njega za sve.

Evo, sada je srpska javnost pronikla u tu magičnu tajnu zašto je gospođa Dragutinović dobila poziciju viceguvernera NBS, a to je vickastost. Vickasta je, kako ona govori. Ona se svađa sa poslanicima i dobacuje i zamera im da sporo čitaju ili da ne razumeju šta čitaju. Verovatno je to bila osnovna kvalifikacija zbog koje ste postali viceguverner NBS, koja je svetski rekorder po gubicima, po srozavanju kursa, po privilegijama koje imaju zaposleni i funkcioneri u toj banci. Ali, to nije tema. Ima za to vremena i postoje tu neki sudovi javnosti, moralni sudovi, gledanje u ogledalo. Ima tu puno načina da se to dovede u red.
Interesantni su uslovi za obavljanje funkcije člana uprave, koji su dosta dobro definisani, ali su isto prepisani iz prethodnog zakona, pa i sa te strane još jednom se dokazuje da nije bilo potrebe za ovakvim brzanjem i sa ovakvim zakonom po prekom postupku.
Neću da ih čitam. Poštujem sve restrikcije koje su izrečene pod uslovima za obavljanje funkcije člana uprave. Bilo bi jako dobro da bar jedan deo tih restrikcija bude uveden i za izbor poslanika u Skupštini Srbije, jer bi to sigurno dovelo …

Gde ste se vi prepoznali?

Onda nemojte da me prekidate. Pustite mojih dva minuta. Evo, poklanjam vam 15 sekundi.

Oduzimanje saglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave, član 164, NBS će rešenjem oduzeti datu saglasnost za obavljanje funkcije člana uprave pod 1. – ako je lice saglasnost dobilo davanjem neistinitih i netačnih podataka, pod 2. – ako član uprave više ne ispunjava najmanje jedan od uslova iz člana 62. ovog zakona, pod 3. – ako član uprave ne postupa u skladu sa obavezama člana uprave propisanim ovim zakonom, pod 4. – ako je ocenila da su se stekli uslovi za uvođenje prinudne uprave u skladu sa članom 206. ovog zakona, licu kome se oduzme saglasnost iz stava prvog ovog člana, danom donošenja rešenja iz tog stava prestaje funkcija člana uprave. Akcionarsko društvo za osiguranje je dužno da obezbedi potpunu primenu uredbe iz stava 2. ovog člana, za lice iz stava 1. ovog člana kome je oduzeta saglasnost iz tog stava ne može se podneti novi zahtev za dobijanje te saglasnosti u roku od tri godine od dana donošenja rešenja o oduzimanju date saglasnosti što je tekst koji je postojao i u aktuelnom zakonu i još jedan dokaz tome da nema potrebe da se po prekom postupku donosi ovaj zakon.
Ja bih da podržim inicijativu svog kolege Pavićevića, ne zbog našeg umora, mada sam ja odmorniji, moram da priznam, jer sam kasnije počeo da branim naše amandmane, nego zbog srpske javnosti koja bi trebalo da odmori i da sa novim entuzijazmom nastavi praćenje ove vrlo važne sednice, koja da podsetim srpsku javnost, ima za cilj očuvanje digniteta i obraza srpskog parlamenta.
To što ćete da nas sačekate iza neke odbrane Poslovnika, koji niste doneli vi, nego neka zla vaša prethodna skupštinska većina, sa tom definicijom se ja potpuno slažem.

Član 66. u odeljku 7. koji kaže – ostale odredbe koje se odnose na akcionarsko društvo za osiguranje, neosiguranje, prethodna saglasnost za promenu poslovnog imena i sedišta, pa to možda ima veze sa ovim ispod žitnim muvanjem sa Dunavom, kaže – akcionarska društva za osiguranje je dužno da od NBS zatraži prethodnu saglasnost za predlog odluke o promeni svog poslovnog imena, sedišta, odnosno adrese sedišta. Uz zahtev za dobijanje saglasnosti NBS za promenu sedišta odnosno adrese sedišta, podnosi se pored predloga odluke o promeni sedišta i dokaz o potrebnoj tehničkoj osposobljenosti iz člana 42. stav 3. tačka 11 ovog zakona o zahtevu iz člana 2. ovog zakona NBS odlučuje u roku od 30 od dana prijema urednog zahteva. Akti iz stava 1. ovog člana bez saglasnosti NBS su ništavni.
To je isto deža vi, odnosno sve je to već bilo u prethodnom zakonu, odnosno u zakonu koji važi i koji će važiti do polovine sledeće godine i time će nadživeti mnoge subjekte odlučivanja u ovoj državi u njihovom političkom delovanju.
Očigledna je namera skupštinske većine i predlagača i gospođe predsednice da se ide na iznurivanje nas dvojice kao predlagača i to ste malopre rekli, koliko smo mi sposobni i to nije pitanje koje je opet dostojno ovog parlamenta. Nećemo se u tome ko je uporniji na jedan besmisleni način da se takmičimo, bilo sa kim.
Poslanici Nove stranke će danas raditi do šest kao što je prethodno radno vreme, a vi posle toga vilenite koliko hoćete, o čemu hoćete. Nema nikakvog razloga da se radi po prekom postupku, tako da smo nas dvojica do 18,00 sati do kada je redovno i to bez pauze ceo dan.

Član 68. se bavi prethodnom saglasnošću na ulaganja u druga pravna lica i definiše, kao i u prethodnom zakonu, u istovetnom tekstu sa ne utvrđenim, evo ga ovde ipak bolje pošto je ispred „a“ je zarez, u tački 6, ali naravno da ću ja da iskoristim ovu plodnu raspravu o Zakonu o osiguranju za rad jedne važne osiguravajuće kuće kao i moj prethodnik, a to je „Beopetrol“ ili ti „Lukoil“.
Tačno je to što ste dobili kao mejl o tome šta je Savet za borbu protiv korupcije rekao o „Beopetrolu“, apsolutno tačan svaki navod, samo što to kao što je i sam prethodnik rekao se dešavalo u drugoj polovini 2004. godine kada je to bilo daleko čak i za gospodina Sinišu Malog, koji je bio šef tenderske procedure, a od mog vremena sigurno. Ja sam ponosan na način kako je prodato. Ugovor koji je obavezivao je potpisan u vreme kada sam ja imao tu čast da budem predsednik Vlade Srbije, a neki doktor iz Leskovca bi stvarno mogao da bude pristojniji. No, znači sve što se desilo…
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ali ste me ipak prekinuli.
Ponavljam, apsolutno sam ponosan na sve što je tada rađeno uključiv i ugovor koji je spremio i kontrolisao u to vreme sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Tačno je da su te ne sumnjive, nego kriminalne stvari o kojima govorite se desilo…

Član 72. govori o vrstama. On glasi – Društvo za uzajamno osiguranje osniva se kao društvo sa neograničenim doprinosom ili kao društvo sa ograničenim doprinosom.
Društvo za uzajamno osiguranje sa neograničenim doprinosom može od svakog člana osiguranika zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih šteta i ostalih rashoda, bez ograničenja.
Društvo za uzajamno osiguranje sa ograničenim doprinosom može od svakog člana osiguranika zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije već i od njegovog prethodno uplaćenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine – ako su naknadne šteta i ostali rashodi veći od prethodno uplaćenog doprinosa i ostalih prihoda društva.
Ako društvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove više vrsta osiguranja, svojim statutom može predvideti plaćanje dodatnog doprinosa odvojeno za svaku vrstu osiguranja.
Naravno da ovde imamo, osim ovih pitanja, odnosno primedbi koje se tiču pravopisa, i par suštinskih pitanja, ali pošto tražimo da se ovaj član briše u celosti, ne bismo sad gospodin Pavićević i ja da ulazimo u punu analizu i ovog člana koji se tiče vrsta. Ali, napomenuću još nešto što se tiče procedure i Poslovnika, a to je da je ograničeno vreme, da srpska javnost zna, za diskusiju po amandmanima. Znači, na ovaj zakon, na sledeći zakon i na ceo ovaj takozvani set zakona je 10 sati. To znači da je poslovnički ograničeno, odnosno opstruisano pravo poslanika da govore o amandmanima koje su podneli, a to je nezapamćeno u parlamentarnoj praksi Evrope.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad, član 74.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose osnivači društva za uzajamno osiguranje. Osnivači društva za uzajamno osiguranje u postupku dobijanja dozvole za rad mogu zastupati lica koja oni za to ovlaste.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana osnivači društva za uzajamno osiguranje podnose: 1) ugovor o osnivanju društva; 2) predlog statuta društva; 3) dokaz da raspolažu iznosom novčanog dela osnovnog kapitala koji je propisan članom 73. stav 1. ovog zakona; 4) dokaz o uplati doprinosa (premija) članova (osiguranika), sa spiskom tih članova; 5) poslovni plan društva; 6) dokaz da osnivači koji stiču kvalifikovano učešće u tom društvu ispunjavaju uslove iz člana 32. ovog zakona; 7) dokaz da predloženi članovi uprave u tom društvu ispunjavaju uslove iz člana 62. ovog zakona, 8) predloge akata poslovne politike iz člana 67. stav 2. tač. od 2) do 10) ovog zakona, s mišljenjem ovlašćenog aktuara na predloge ovih akata iz tač. od 2) di 5) tog stava i uslove osiguranja za obavezno osiguranje u saobraćaju sa mišljenjem ovlašćenog aktuara, ako će društvo obavljati ta osiguranja.
Tačno je da je dobro pročitati još jednom tekst Predloga zakona. Naravno, dobro je to zbog građana Srbije koji teško da su imali motiv i mogućnost da to rade, ali je to dobro uraditi i zbog kolega koji su želeli da pročitaju ovaj tekst, ali iz opravdanih razloga to nisu mogli, zbog nedostatka veštine čitanja. Hvala.

Ovo je jedan od najvažnijih i najdražih članova, i amandman samim tim po sebi, a to je statut. Statut je nešto što uređuje neke odnose, i ne pravi se kao bunker i sačekuša za političke protivnike, nego definiše odnose u jednom ozbiljnom organu, telu, instituciji, sa željom da poveća efikasnost rada u toj instituciji, a sve sa željom da rezultati rada te institucije budu takvi da građani Srbije oko toga imaju koristi.
Nažalost, bez obzira što piše da statut društva treba da sadrži odredbe o poslovnom imenu, o poslovnim osiguranjima, iznos novčanih dela, broj osnivača, pravu člana ograničenom i neograničenom doprinosu, početku i prestanku članstva u društvu fondovima i rezervama, to je teško urediti čak i u osiguravajućem društvu.
I onda se desi da, recimo u nekoj skupštini nekog osiguravajućeg društva, a možda čak i u parlamentu, imate članove, odnosno poslanike koji su se nekoliko puta strmeknuli očigledno. I naplatili dobre odštete zbog toga, ali to strmljeknjivanje je ostavilo trajne posledice na njihovu sposobnost praćenja diskusije.
Naravno, da je i ovaj član bio već sadržan u prethodnom zakonu koji i dan danas važi. Možda sa nekim malim izmenama, ali nismo uspeli da ih utvrdimo zato što nismo dobili i tekst prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, što bi bilo dobro za upoređivanje, šta to ovaj novi zakon donosi kvalitetnije, modernije u odnosu na prethodni. To što piše u obrazloženju, to možemo da verujemo ili da ne verujemo, ali da smo imali stari zakon, pa uporednu analizu, onda bi to bilo jasno. Ovako ostaje da budemo uvereni samo da je Duvan upao ispod žita u neki dil.

Prava i obaveze članova, član 78. – osiguranik stiče svojstvo  člana društva i za uzajamno osiguranje potpisivanjem ugovora o osiguranju.
Član društva za uzajamno osiguranje ne odgovara za obaveze tog društva.
Član društva za uzajamno osiguranje ne može svoje obaveze za plaćanje doprinosa i naknadnih uplata prema ovom društvu prebijati svojim potraživanjima prema ovom društvu.
Plaćanja doprinosa i raspoređivanja viška moraju biti pod jednakim uslovima za sve članove društva za uzajamno osiguranje.
Iz već navedenih razloga tražimo brisanje i ovog člana zakona, zbog problema sa procedurom i nasilnim kratkim vremenom za upoznavanje sa ovim zakonom. Možda bi bilo dobro da nam viceguvernerka objasni tu suštinu društva za uzajamno osiguranje. Koliko ja znam, takvih društava nema u ovoj Srbiji danas, ili grešim?
Mislim da bi bilo edukativno i za javnost i za poslanike da malo više saznaju kakva su to društva za uzajamno osiguranje. Po mom saznanju njih danas u Srbiji nema. Ako ih ima, koja su, ako ih nema, zašto ih nema? Hvala.

Član 79. – Skupština: skupštinu društva za uzajamno osiguranje, a bilo bi lepo da dobijemo malo edukacije oko toga šta je to društvo za uzajamno osiguranje, čine osnivači i članovi osiguranici.

Osnivači i članovi osiguranici društva za uzajamno osiguranje upravljaju tim društvom srazmerno svojim ulozima i doprinosima.

Osnivači društva za uzajamno osiguranje učestvuju u upravljanju tim društvom do povraćaja uplaćenih uloga.

Član 79. govori o skupštini, ali naravno, o skupštini osiguravajućih društava i ima iste one proceduralne primedbe sa naše strane kao i svih 78 članova pre tog.

Još jednom ću da parafraziram ono što je moja prethodnica, gospođa Čomić rekla, a to je da je obrazloženje potpuno besmisleno, da se u tom obrazloženju kaže da je zato što je po hitnom postupku predložen zakon, treba da se odbiju naši amandmani.

Stvarno bih voleo da saznam ko je kreator takvog analitičkog dubokoumnog obrazloženja.

Još jednom da ponovim, Nacrt zakona je irelevantan tekst za narodne poslanike, Poslanici se bave Predlogom zakona. Između nacrta i predloga, za one koji to ne znaju, razlika je u tome da je predlog ono što usvoji Vlada ili drugi predlagač, a u ovom slučaju NBS, a nacrt može da bude pisanija bilo koga sa bilo koje strane i da nikada ne dođe do stadijuma predloga.

Prema tome, javna rasprava ne može da počne dok je nacrt, dok taj tekst ima nivo nacrta. To može da bude stručna rasprava, može da bude otvoreno za javnost, ali to nije javna rasprava.

Samo predlog zakona koji izlazi u javnu raspravu može da dođe pred parlament, što u ovom slučaju nije bio slučaj. Hvala.