Građani i građanke Srbije, upravo ćemo sada doći do suštine ova dva amandmana, njihove svrsishodnosti i jasnog objašnjenja kako se Vlada upetljala i kako smo došli do ove situacije da pričamo sat i po o nečemu što je potpuno nepotrebno. Trebalo je samo da bude usvojen i prvi naš amandman i drugi naš amandman.
Ovaj amandman kaže da se u članu 22. reč „narednog“ zamenjuje rečju „osmog“. To znači da pozivamo da zakon bude primeren Ustavu gde piše da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ne postoji nikakav razlog da se to ubrzava.
Obrazloženje za odbijanje našeg amandmana kaže da se on ne prihvata iz razloga što su u obrazloženju Predloga zakona precizno navedeni razlozi zbog koji zakon treba da stupi na snagu pre osmog dana, a ti razlozi kažu da je to potreba da se ponovo obezbedi kontinuitet u finansiranju sistema upravljanja hemikalijama, kao i zakonski okvir za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona. Malopre nam objašnjavate da vam treba tri meseca za ove takse. Kako onda dan posle objavljivanja može da stupi na snagu zakon, gde je važno da stupi prvog dana zbog taksi, a za takse tražite tri meseca da ih napišete? U tome je suština.
Pozivanje na istoriju, na to šta je bilo, kada je bilo, ko je bio, gde je bilo, je politikanstvo najgore vrste. Nema nikakve mržnje u nastupu kolege Pavićevića i mom nastupu, bez obzira na velike razloge zbog kojih bi ona trebala da se pojava, ali zato se ljudi razlikuju.

Prema tome, mislim da je jasno šta je problem i mislim da građani Srbije treba da znaju o čemu se radi, a Vlada, nadležna ministarka ima sada poslednju šansu da ispravi svoju grešku.

Poštovani građanke i poštovani građani Srbije, drage gošće, deseti put poslanik Pavićević i ja predlažemo zakon o dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Razlog je svima jasan, zato što je Srbija u poslednjih nekoliko godina postala država gde su plagirane diplome i zvanja vrlo česta pojava posebno u vrhu vlasti, kako lokalne, tako i državne vlasti.
Imamo bar nekoliko ministara, direktora javnih preduzeća i mnogih drugih ljudi koji su na javnim funkcijama koji su nesumnjivo sa činjenicama optuženi da su nosioci plagiranih diploma. Zato je potrebno da se ova oblast uredi i zato što sam ministar po svom iskazu septembra prošle godine je rekao da je nesposoban da to sam uradi. Poslanik Pavićević i ja smo mu obećali da će za 15 dana dobiti Predlog zakona, koji je dobio 26. septembra, kao i svi poslanici u ovom parlamentu, koji uvodi u srpsku zakonodavnu i životnu praksu akademsku čestitost.
Naime, član 2. ovog zakona predlaže da se posle člana 5. dodaje naziv član 5a koji glasi – akademska čestitost, a da član 5a glasi – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Naravno da se ovo podrazumeva u civilizovanom svetu, ali naravno da i u civilizovanom svetu je neophodno da se ono što se podrazumeva stavi u neku normu, tako da, evo, po deseti put stavljam ovo zajedno sa kolegom Pavićevićem na odlučivanje u ovaj visoki dom.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu je Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio Predlog rezolucije o Srbiji, koji će biti pred parlamentom za nekih mesec i po dana.
Postoji ocena stanja u mnogim oblastima. Pod tačkom 39. je data ocena stanja u oblasti visokog obrazovanja, odnosno u oblasti plagijata, pa kaže – Evropski parlament je zabrinut što se akademske institucije, zajedno sa državnim organima i javnim funkcionerima nisu mogli suočiti sa optužbama za postojanje plagijata na univerzitetima.
Danas je prilika da zaštitimo Srbiju od dalje bruke i sramote koju ova pojava nanosi našoj državi, posebno onim mladim ljudima koji ozbiljno rade svoj posao studiranja i koji su sada pod velikom sumnjom zbog mangupa u redovima aktuelne vlasti. Zato vam predlažem da usvojite ovaj predlog, da ga stavimo na dnevni red, za sreću i za dobru budućnost svih građana Srbije. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, u ovom setu zakona imamo tri zakona koji se bave jednom oblašću koja je potpuno zapostavljena u ovoj državi. Nije jedina oblast koja je zapostavljena. Naravno, nije to krivica aktuelne ministarke, ali vrlo malo pažnje se poklanja svemu onome što se tiče zaštite životne sredine i to je posledica jedno poslovničko bahatog odnosa raznih vlasti prema raznim oblastima u ovoj državi, a posebno prema ovoj.
Nova Vlada, ova od pre tri godine, u dva izdanja nije učinila nikakav poseban napredak u toj oblasti i o tome nam govori ocena stanja Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta u Predlogu rezolucije o Srbiji. Pod tačkom 38. izneto je da je na zaštiti životne sredine i klimatskih faktora premalo učinjeno sa naše strane i da tu mora da se učini više da bismo dobili prelaznu ocenu. Naravno da je potpuno sekundarno važno to šta misli Evropska komisija, Evropski parlament, Brisel, šta mi radimo. Važnije je da se zbog građana Srbije posveti veća pažnja ovoj oblasti.
Od ova tri zakona poslanici Nove stranke će uslovno podržati dva i bezuslovno jedan zakon. Bezuslovno ćemo podržati Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Tu nemamo nikakve primedbe. U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, mislimo da je propuštena šansa da se ti inače solidni tekstovi završe na valjan način.
Ponovo imamo greške ili namere, svejedno, koje su potpuno besmislene, a to je to važenje zakona dan nakon donošenja, dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. To je potpuna besmislena brzina koja je inače protiv Ustava, koja se primenjuje retko i u izuzecima koji imaju opravdanje za to. Apsolutno nema nikakvog razloga da to važi za zakon koji reguliše oblast koja, jedno tri-četiri godine, nije regulisana na pravi način.
Znači, imamo, i u jednom i u drugom zakonu, da važi dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Treba da bude osam dana i dali smo taj predlog kroz naše amandmane i nadam se da ćete imati razumevanja za taj predlog.
Drugo, mislimo da je rok od tri meseca za izradu i usvajanje podzakonskih akata prevelik. Ako je to oblast koja je bila nenormatizovana jako dugo, mislim da je bilo dovoljno vremena da se pripreme podzakonski akti. Predlažemo da umesto tri meseca predlog za donošenje podzakonskih akata bude 30 dana. Siguran sam da ministarstvo, državna uprava Srbije, pa i neki drugi izvori mogu da učine napor da to bude uvedeno u nekoliko nedelja i da onda stvarno kažemo da smo doneli važne zakone iz važnih oblasti sa primenom koja je adekvatno brzo urađena. Da nam je sada palo napamet da pišemo izmene zakona, za tri meseca može da se završi ceo proces.
Očekujem od vas da prihvatite ove amandmane. Oni imaju najbolju nameru. Mislim da se oko toga slažemo. U tom slučaju ćemo gospodin Pavićević i ja podržati sva tri predloga zakona.
Ovde se u zakonu o izmenama Zakona o biocidnim proizvodima ukida agencija, odnosno ona je već ukinuta, a poslovi te agencije se prebacuju na Ministarstvo. Mislim da je to dobro rešenje. Gospodin Pavićević i ja, Nova stranka misli da je to klasično viđenje državne uprave. Znači, to da je Ministarstvo odgovorno za nešto, a ne da se krije iza direkcija, agencija, osim u situacijama kada je neophodno da postoji neki poseban organ van ministarstva. Mislim da je mnogo poštenije i politički odgovornije, lakše za merenje uspeha i neuspeha i odgovornosti pojedinih funkcionera i organa, i to da Ministarstvo vodi te poslove, da sve službe budu deo Ministarstva i onda se jasno vidi ko je odgovoran, i pozitivno i negativno. I ako je kriv, i ako je zaslužan za nešto, da se tačno zna, da se ne krijemo iza nekih izmišljenih agencija koje praktično služe za širenje zapošljavanja.
Podržavamo ove izmene. Predlažemo da prihvatite naše amandmane i mi ćemo glasati za sva tri predloga zakona.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Čast mi je da pridružim gospodinu Pavićeviću i ostalima koji danas brane ovo dostojanstvo parlamenta i proceduru i bez obzira što smo čuli eksplicitno i sadržaj nema nikakve veze i da je puko poštovanje lošeg Poslovnika oko čega se svi slažemo, a koga je poslanička većina već dve godine mogla da promeni pa nije, ili zato što neće ili zato što ne zna, ipak je procedura majka suštine.
Ne možete da donesete ništa dobro ako ne poštujete proceduru. To nema veze da li se radi o Zakonu o osiguranju član 35. ili se radi o bilo čemu drugom. To je nešto što mora da se pokaže i dokaže na današnji dan i u danima koji sled, do Nove godine pred ovim parlamentom i da se apsolutno dobri zakoni, ako su dobrom procedurom došli pred poslanike, imaće apsolutnu podršku poslanika Nove stranke i to smo pokazali pre neku nedelju kada je tri, četiri, pet, osam amandmana…

… usvojeno. Naravno da to sve ima veze sa članom 35. i sa naslovom koji je iznad toga, a koji glasi – saradnja sa stranim nadzornim organima, član 35: „Kad je podnosilac zahteva za dobijanje saglasnosti iz člana 31. ovog zakona lice iz finansijskog sektora koje ima sedište, odnosno prebivalište u inostranstvu – Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim nadzornim organima radi utvrđivanja da li je to lice pod redovnim nadzorom u matičnoj državi i da li poštuje propise te države, odnosno ispunjava uslove propisane članom 32. ovog zakona“.
Ovo je egzemplar član 35. kakva je neraskidiva veza između procedure i suštine. Naravno, i ovi drugi članovi su važni, ali član 35. je posebno zbog toga važan, zato što na jedan najjednostavniji način govori o tome da ne možete bez procedure koja treba da bude usaglašena sa drugom državom, da obavite posao koji je suština ovog zakona.
Naravno, da nema nikakve veze ovaj član 35. sa tim što je NBS pre izvesnog vremena dozvolila poskupljenje osiguranja motornih vozila za 40% protivno bilo kakvom ekonomskom parametru koji postoji u ovoj državi i to je na veliku sramotu i štetu građana Srbije.
Ako u Srbiji imamo preko dva miliona registrovanih motornih vozila, povećanje od 40% je dramatičan atak na standard građana.
Naravno da član 35. ima veze sa tim ne dozvoljenim povećanjem, utoliko što je i tada, kao što se i sada pokušava, došlo do toga da se suština, a to je povećavanje zarade jedne lobi grupe, pokaže time da je to urađeno po proceduri, jer postoji nadležnost NBS da odobrava takvo enormno, neopravdano, da nisam blag čovek u suštini, rekao bih, kriminalno povećavanje, ali neću to da kažem.
Dakle, cela ova procedura, kao i podnošenje amandmana, da li ih je pet, 10, 12, mi smo predložili 513 amandmana u nadi da će oni imati sudbinu kao što je to bila sudbina onih osam amandmana koji su usvojeni pre neki dan.
Međutim, ovde očigledno ima manje sluha da se poštuje procedura, a samim tim i manje sluha da se poštuje suština. Ako je po proceduri da se na ovakav način, praktično bez javne rasprave, stručna rasprava sa osiguravajućim društvima je sasvim u redu i to ima veze sa članom 35. o kome govorim sve vreme, ali to nije javna rasprava.
Ne donose se zakoni zbog direktora i vlasnika osiguravajućih društava, nego zbog građana koji su korisnici tog osiguranja.
Znači, građani treba to da znaju. Narodni poslanici su po svim definicijama, pa čak i po definiciji koja je sada važeća u Srbiji, predstavnici građana i mi imamo obavezu, ne pravo, da tu svoju funkciju vršimo tako da objasnimo građanima šta ih očekuje, ako se promeni nekakav zakon.
Naravno da ne postoji nikakva šansa da se neusvajanjem člana 35. ovog zakona ugrozi pravna stabilnost građana Srbije, jer naravno da postoji zakon koji reguliše ovu oblast, ne postoji pravna praznina. Taj zakon verovatno nije toliko loš, pošto je opstao ovih 10 godina, uz ispravku da negde jula ili maja 2004. godine ili aprila, kada je donet taj zakon…

… koji je takođe imao član 35, kao i ovaj…
Nemojte da me molite, nego pokušajte da imate kriterijum koji je usaglašen. Prethodni govornik nije pomenuo zakon, pa nije opomenut. Ja govorim upravo o članu 35. i o zakonu koji po članu 278. treba da se ukine, kad se usvoji ovaj zakon, i hoću da kažem da je taj zakon donet u trenutku kada se ja nisam bavio politikom, niti gospodin Pavićević. Ako se mislilo na demokrate koji sede ovde, oni su glasali protiv tog zakona. Što se tiče procedure, toliko.
Nikako neće poslanici Nove stranke ulaganjem amandmana na član 35. Zakona o osiguranju da ugroze niti političku stabilnost države, niti bezbednost građana, niti slobodu poslovanja, pa i poslovanja uslugama osiguranja, niti na bilo koji drugi način neće ugroziti bilo čije interese u ovoj državi, a da su ti interesi i proceduralno i suštinski i zakonski važne. To mora da se nauči.
Ono što ste rekli malo pre, što je predstavnica Narodne banke rekla malo pre, da procedura nije važna, nakon takve izjave u državama koje su bliže demokratiji nego Srbija se podnosi ostavka.

Uz svo poštovanje vašeg opredelenja političkog, molim vas da ipak čujete šta se ovde kaže, pošto je na najgori način govoreno o Novoj stranci i o nama koji smo u njoj, o tome da mi ne možemo da ugrozimo nikoga, što je bilo afirmativno, jer to nikada nismo ni želeli da radimo, niti smo to ikada radili.
U obrazloženju je spomenuto da je srozavana socijalna sigurnost građana. U vreme kada sam se ja prošli put bavio politikom javni dug je bio ispod devet milijardi evra, a sada je skoro 23 milijarde. Evro je bio 62 dinara, a sada je skoro 130 dinara. Nezaposlenost je bila …

Ovo je replika. Ja ne govorim o amandmanu. Ovo je replika gde dokazujem da su netačne tvrdnje prethodnika.

Ne, ja govorim činjenice koje su proverljive. Znači, ni jedna tvrdnja koju je prethodni izrekao nije tačna ni na koji način.
Konačno, nešto što nema veze sa tim, i ja pozdravljam učenike Treće beogradske gimnazije, uveren da tamo idu pametna i lepa deca. Ja to znam najbolje. Hvala.

Na 16. strani ovog Predloga zakona naslov je – pravne posledice nedozvoljenog sticanja – uvećavanja kvalifikovanog učešća, a to se dalje kroz član 37. obrazlaže na način da se kaže – ako lice stekne, odnosno uveća kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu za osiguranje u visini ili preko nivoa propisanog u članu 31. stav 1. ovog zakona, čije brisanje mi takođe tražimo, odnosno tako da postane matično društvo bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije - Narodna banka Srbije će rešenjem naložiti ovom licu da otuđi stečeno, odnosno uvećano kvalifikovano učešće u ovom društvu u roku koji ne može biti duži od tri meseca od dana donošenja ovog rešenja, što je jasno pozivanje na proceduru.
Nakon donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, lice iz ovog stava više ne može neposredno ili posredno da ostvaruje glasačko pravo u akcionarskom društvu za osiguranje, pravo na dividendu ili druga prava koja proističu iz stečenog ili uvećanog kvalifikovanog učešća, niti može da utiče na upravljanje ovim društvom ili na posebnu politiku ovog društva.
Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da obezbedi da nakon donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, lice iz stava 2. ovog člana, ne ostvaruje prava u društvu za osiguranje iz tog stava, odnosno da ne može da utiče na upravljanje ovim društvom ili na poslovnu politiku društva. Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otuđi stečeno, odnosno uvećano kvalifikovano učešće na način koji je i u roku utvrđenim u rešenju iz ovog stava, pravni posao na osnovu koga je stečeno, odnosno uvećano kvalifikovano učešće ništav je. Narodne banke Srbije rešenje iz stava prvog ovog člana…

…dostavlja registru nadležnog organa, Komisiji za hartije od vrednosti, centralnom registru i depou…

… kliringu hartija od vrednosti. Samo želim da ovim čitanjem celog člana pokažem srpskoj javnosti jednostavnost materije kojom se bavi ovaj zakon. Hvala.

Član 39. – obaveza pravnih lica s kvalifikovanim učešćem da dostavljaju informacije. Ovaj član je takav da treba da se briše zato što je ceo postupak predlaganja ovog zakona loš, ali da pročitamo i šta ovde piše. Možda će to pomoći shvatanju značaja procedure.
„Pravna lica s kvalifikovanim učešćem u akcionarskom društvu za osiguranje koja imaju saglasnost iz člana 31. ovog zakona dužna su da Narodnoj banci Srbije dostave podatke i informacije o novoimenovanim članovima organa upravljanja tih lica, o licima koja u tim pravnim licima steknu kvalifikovano učešće ili sa njima postanu blisko povezana, kao i o svakoj statusnoj promeni – najkasnije u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja, odnosno sticanja tog svojstva, odnosno od dana saznanja o budućoj statusnoj promeni.
Narodna banka Srbije može od lica iz stava 1. ovog člana tražiti da joj dostave i druge informacije koje se odnose na njih same i/ili na lica koja su blisko povezana a značajna su za razjašnjavanje ili tumačenje podataka i informacija iz ovog člana ili za utvrđivanje da li su promenjeni uslovi pod kojima je Narodna banka odobrila sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u akcionarskom društvu za osiguranje.“.
Pored suštinskih i proceduralnih primedbi, ovde moram da stavim jednu pravopisnu primedbu, a to je da u stavu 2. u rečenici – Narodna banka može od lica, itd, i/ili lica s kojima su blisko povezana a, uvek se ispred rečice „a“ stavlja zarez. To nije krivica viceguvernera, ali bi neko u Narodnoj banci trebalo da se bavi i lektorisanjem. To ne bi poboljšalo ovaj zakon, ali bi bilo bar pravopisno ispravno.