Replika je posledica salve neistina…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Rekao mi je da sam bio u mraku.)

Dakle, salva neistina koja se izriče svakodnevno u poslednjih 20 godina, od 1995. godine o meni, ali to nije tema ove replike. Ovo je samo jedan mali doprinos uvaženog kolege koji se, čini mi se, hvali nekim pravničkim znanjem i nekim titulama. Neću da ulazim koje su vrste te titule, da li kao Stefanović, da li kao Mali, ali generalno, taj nivo neistine, taj nivo nemogućnosti da se ljudi suoče sa činjenicama…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je sad ovo? Jesam ja ukrao titulu?)
Ovo je replika, naravno, tako da mogu da govorim o tome.
Dakle, taj nivo nepristojnosti, neistina… Hajde zbog srpske javnosti da kažemo, koncert u Kuli je bio za doček Nove godine, održan na centralnom trgu u Kuli i svirao je Bajaga. To što je vama izvor sajt pokojnih beretki, nekadanjših beretki, to govori o tome šta vas interesuje u životu i to je potvrda one moje tvrdnje koju sam rekao malopre, zbog koje sam kažnjen, a koja je izrečena…
(Poslanici pričaju u glas.)

Hvala, nisam se javio, ali hvala što ste mi dali reč inače bih se javio kasnije.
Član 8. je još jedna u zbirci, velikoj zbirci članova ovog zakona koji imaju za cilj da nešto prikriju, da se napravi neki mrak ko u kuli pre izvesnog vremena. Ovde je to pitanje zloupotrebe prava na pravičnu tržišnu naknadu imaocima, odnosno vlasnicima nepokretnosti na teritoriji koja bi trebalo da bude to buduće ostvarivanje sna o „Beogradu na vodi“. Ovde se pravi razlika po tome kako je stečena ta imovina. Što je potpuni nonsens, to ne postoji ni u jednom drugom zakonu nego se priča o tome da li je i tu se pravi razlika između toga da li je imovina stečena teretnim ili bez teretnim pravnim poslom, a Ustav to naravno zabranjuje i ne dopušta bilo kakvu promenu.
Ovde se priča o tome da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekta iz člana 3. stav 2. ovog zakona, a to je bespravni objekta vlasnik ovog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
Gde to ima u bilo kom zakonu? Tržišna vrednost objekta je uvek put ka određivanju nadoknade, a ovde se govori, još jednom ponavljam, da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 3. stav 2. ovog zakona vlasnik takvog objekta ima pravo na izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Član 9. koji se bavi rokovima za eksproprijaciju i koji treba brisati, pre svega što treba brisati i ove ranije članove, a i zbog toga što u sebi samom sadrži vrlo čudna rešenja za našu uobičajenu praksu i ovo više liči na pravila prekog suda, nego na regulaciju postupka eksproprijacije.
Naime, u sedmom ili osmom stavu, da ne brojim, piše – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik.
Kolega hoćete li da mi date da govorim, ja vas molim? Hvala.
Znači, u roku od osam dana, od kada vam država i ne znam ko god da u ime države to radi, vlasnik nepokretnosti je dužan da da svoj odgovor. To se dešava u državi gde katastru trebaju dve godine da uknjiži nešto, to se dešava u državi gde sudski sporovi traju trideset i nešto godina. To se dešava u državi gde ne možete u roku od osam dana da dobijete ništa, ni potvrdu o nečijoj smrti, nedao Bog, a kamo li nešto ozbiljnije.
Ovde se stavlja prekim sudom uza zid, samo što mu nisu vezane oči još, pri tome, pred streljački stroj, ovoj vlasti, građanin koji treba da se izjasni od toga što mu je bačeno kao predlog organa koji se bavi eksproprijacijom. To je nešto što je nezapamćeno u Srbiji i zbog toga treba menjati ovaj zakon.
I pošto je tu ministar finansija, bilo bi lepo da poduči neke poslanike, koji očigledno to ne znaju, da porez na imovinu nije prihod budžeta Srbije nego lokalni prihod koji samo ide preko budžeta.

Član 10. je logičan nastavak člana 9. koji sam malopre objašnjavao i nisam dobio nikakav odgovor ni od ministra pravde, ni od ministra finansija, oni se i dalje brane ćutanjem, kada neko govori konkretno o amandmanu, pa ću pokušati kroz član 10. da dobijem neki logičan odgovor.
Član 10. nam daje još jedan odgovor je ujdurma, zašto je to tako mutno. Opet su rokovi neverovatno kratki. Kaže – ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz tog i tog člana ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog ćutanja administracije. Ako dođe do te situacije žalba zbog ćutanja administracije se podnosi ministarstvu i rešava se opet, gle čuda, u roku od osam dana.
Najefikasnija stvar u Srbiji je sprovođenje eksproprijacije za potrebe projekta „Beograd na vodi“. Znači, nigde nemate takve rokove. Ponavljam, ovde katastar dve godine ne može da uknjiži najjednostavnije, gde su potpuno čisti svi papiri i cela procedura, a ovde se stvaraju uslovi da onaj ko želi da izvrši eksproprijaciju to izvrši po maniru prekog suda, tako što da ponudu vlasniku imovine. On ima osam dana da odgovori. Ako ne odgovori za osam dana on praktično mora da prihvati tu ponudu. Administracija ćuti a ćutaće namerno narednih osam dana, onda će korisnik eksproprijacije dobiti ćutanjem administracije sva prava, za 15 dana. To ne postoji nigde. To čak ni kod notara u onoj prevari od zakona nije moglo da prođe, a kamoli sada.
Prema tome, jasno je zašto nadležni ministri ćute po ovoj temi. Hvala.

Član 15. iz one prve grupe članova gde se nešto pokušava da zamuti da bi mutne vode beogradske mogle da uspešno budu sprovedene, mada to neće uspeti. Dakle, šta je ovde problematično? Poslednji član, odnosno stav, koji glasi – konačni obračun između investitora i grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. To se nikada nije desilo u Beogradu. Nikada.
Grad nikada nije tako radio, nego su po završetku svake faze izgradnje regulisane obaveze za dotadašnju izgradnju i nekada je i unapred ugovarao sledeću fazu. Ovako se favorizuje jedan investitor u celom gradu. I to je još jedan dokaz da iza ovog predloga zakona stoji nešto prljavo i nešto što ima za cilj da kršenjem Ustava, kršenjem zakona i svim onim što ide okolo, dođemo do situacije da ćemo biti pred projektom pod navodnicima koji je protivustavan, građevinski neostvariv i ekonomski katastrofalan za državu. Voleo bih da mi ministar finansija da odgovor na ovu moju konstataciju.
Pošto imam još 30 sekundi, o svemu se pričalo, ja sam jedini koji je u poslednja tri sata pričao o amandmanima, čuli smo sve druge priče, pa smo čak čuli i jednu priču o listopadnoj vlasti i o zimzelenoj vlasti i gospodin Pavićević je lepo primetio da je svaka vlast listopadna, naravno da je to aksiom i da tu nema nikakve priče, ali oni koji sebe prepoznaju kao četinarsku vlast su potpuno u pravu. Jer ta…

Član 16. je od one sorte koja muti nešto u celoj ovoj stvari. Kaže – po okončanju postupka eksproprijacije i upisa u prava svojine nad nepokretnostima, Republika Srbija, itd, može dati u dugoročni zakup, ne mora da se pravi partnerstvo sa tim velikim investitorom koji donosi 3,5 milijarde sa istim garancijama, kao one moje četiri koje sam ponudio pre sat vremena, nego to može da se da u nekakav dugoročni zakup. Potpuno novi momenat.
Koliko sam ja pratio, tačno se zna ko gradi, kad gradi, kako izgleda, koliko je visok, šta je sve izgradio u svom životu, koje velike misli je rekao, koliko će biti stanova, koliko će biti kula, koliko će biti čega kod, a sada se to daje u zakup nekome, odnosno stvara se takva mogućnost, a onda kaže u poslednjem stavu – troškovi grada Beograda na utvrđivanju, na uređivanju građevinskog zemljišta, na lokaciji, obuhvaćenoj planskim dokumentom iz člana 2. ovog zakona, biće regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije.
Pod kojim uslovima? Oko čega, oko kog dela projekta? Kada se to završava, koje su cene, koji su propisi, ko vrši veštačenje, potpuno jedna otvorena stvar gde se sve daje u ruke onima koji žele da naprave taj čuveni „Beograd na vodi“. Da završim od malopre listopadno i četinarsko, svaka vlada je listopadna. Ko se prepoznaje u četinarskoj, zimzelenoj (isključen mikrofon).

Član 17. završni koji je dokaz višegodišnje bahatosti. U Ustavu Srbije piše da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali namerno da bi se pokazalo ta prazna moć, ta estradna nikakva, operetska moć insistira se stalno da to važi sutradan od objavljivanja ili danom objavljivanja, narednog dana.
Ako pogledamo član 5. koji kaže da je rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju čime se bavi ovaj zakon pet godina, voleo bih da ministar Vujović objasni čemu ova žurba da počne da važi dan nakon objavljivanja, kada postoji period od pet godina, kada ne postoji ni jedan plan, ni jedan projekat, ne zna se šta se gradi, gde se gradi, ko gradi, iz čega se gradi, u kojim odnosima, kako i šta se plaća.
To je potpuno besmislena stvar. Imam dva predloga, jedan je da se usvoji ovaj amandman i da se briše i ovaj član kao i svi pre toga. Drugo je da nakon rasprave o amandmanima ne zakazujete sada u narednih nekoliko dana Dan za glasanje, zato što smo na pragu jednog praznika. Pre sedam dana potpuno opravdano nismo radili zbog praznika Veliki petak po Gregorijanskom kalendaru, ne postoji nikakav razlog da radimo na Veliki petak po kalendaru koji poštuje većina građana ove države.

Da li možete da mi date još par sekudni?

To znači da vas neka teška muka tera …
(Isključen mikrofon.)

Danas smo čuli puno toga na današnjoj sednici. Na početku je bilo čitanje jednog eseja, gde su tu i razne stvari vezane za Galileja, za Ajfela, za Prometeja, za primere iz komunističke Jugoslavije, pozivanje na višedecenijsku ili viševekovnu sudsku praksu Republike Srpske. Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru.

Čuli smo da je Beograd kočio izmeštanje železničke stanice, što je nemoguće zato što to nije posao grada nego je to posao države, da se to dešavalo u nekom ranijem periodu. Čuli smo puno stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Čuli smo i to da se na Novom Beogradu podigla cena stambenog prostora kada je napravljena Beogradska arena, što je isto besmisleno. Arena, inače, posluje sa gubicima od kada je napravljena, a potpuno je drugi razlog zašto su tamo skupi stanovi, koji inače nisu tako skupi, jer je tržište propalo.

Čuli smo i izjavu premijera koji je rekao da nama u Srbiji nikad nije bilo dobro, i to piše u stenogramu. Da nikada nije bilo dobro, sa čime mogu možda da se složim, ali i drugi deo te izjave koji glasi – nikada neće biti dobro.

Ne znam da li je to obećanje ili pretnja, ali u svakom slučaju to je nešto što srpski premijer nikada ne sme kaže svojim građanima, makar to bilo greškom.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon sa dugim naslovom koji je već dobio popularni naziv leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Građani Srbije u svojoj modernoj istoriji tačno znaju, kada im neko nudi leks specijalis, da se taj zakon donosi ili da se prikrije neka krađa ili da se spremi neka krađa ili da se završi neka krađa.

Imali smo primer sa leks specijalisom, tamo 1997. godine, prošlog veka. To je bio zakon koji je trebalo da prikrije izbornu krađu koja se tada desila na lokalnim izborima. Imali smo leks specijalis koji je pomenut pre neki minut i nekoliko puta danas koji jeste, takođe jedna krađa, ne znam zašto nije istražen, ne znam zašto nisu osuđeni oni koji su krivi za to, a ovo će sigurno biti jedna teška prevara, ako ne ništa gore.

Slažem se sa onima koji kažu da je učinjeno dosta time što je počišćen Savski amfiteatar, i to je dobro, i mislim da je to maksimum mogućnosti ove Vlade. Ako uđemo dublje u ceo projekat, imamo to da je on protivustavan, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, da načelo poštovanja privatne svojine se teško narušava bez vidljivog razloga. Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na „Beogradu na vodi“, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.

Nisam čuo ni jednog arhitektu, građevinca, urbanistu koji je rekao da je tehnički izvodljivo to što se vidi na ovoj maketi koja je takva, kakva jeste, teško se razume šta se sa njom hoće. Iz onoga što se vidi, iz onoga što se priča, ti milioni kvadrata su neizvodljivi iz puno razloga, pre svega zbog parkinga, zbog celog saobraćaja, zbog ostataka infrastrukture itd.

Konačno, ekonomski deo je potpuni promašaj. Potpuni promašaj i bilo bi jako lepo da u leks specijalis, jer to je poseban zakon, specijalni zakon, vidimo ko će to da gradi, ko je ta firma sa kojom se to ugovara, koliko će biti tu metara kvadratnih, koliko će to da košta, kolika će biti zarada, da li se to radi iz nekih para ili iz nekog novca koji već postoji ili je za to potreban kredit, ko će da vraća kredit, šta je kolateral za taj kredit. To bi trebalo da piše u leks specijalisu.

Ako se priča o velikoj šansi za našu građevinsku industriju, pa onda da napišemo to, da je obaveza da ona radi ceo ovaj projekat.

Konačno, vređali ste, predsedniče Vlade, srpski narod pet, deset puta danas, govoreći da je lenj, da se boji struje, železnice, napretka, bilo čega modernog. To govori čovek koji je 2002. godine rekao da je Berlinski zid pao 1990. godine.

Dvojica govornika su me pomenula, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Predsednik Vlade je duhovito pokušao da izbegne odgovore na sva suštinska pitanja koja sam postavio, tako da nisam zadovoljan odgovorom i nadam se da ću dobiti neki bolji odgovor. Ponudu da učestvujem u ovome što ne znamo šta je, ali je najbolje, u ovome što mora da se utvrdi leks specijalisom, a ne znamo čemu služi, ne želim, naravno. Nikada nisam bio saučesnik ni u čemu sličnom, te neću to da budem ni sada. Mislim da je mnogo važnije da dobijemo odgovore na pitanja koji to ugovori, koji izvođači, koje obaveze, koji kolaterali, koji krediti? To je pitanje za leks specijalis, a ne jedna opšta priča o tome da treba da se… Rekli ste 10 ili 15% ukupne površine je privatna, pa zašto ovoliki zakon? Ceo dan pričamo, glasaćemo, biće o tome toliki amandmani itd. Zar to nije moglo da se završi na neki drugi način?

Ali, jako je interesantno to što je na početku svog izlaganja, koje niko nije mogao da razume, pa ni doktori sa „Megatrenda“, ministar unutrašnjih poslova rekao da ja znam mnogo o krađama.

Ja citiram ministra. Ministar je rekao da ja znam mnogo o krađama. Ja mislim da smo to čuli svi. Kada to kaže neko sa ulice, to onda može da se opravda na razne načine, te ovakav je, te onakav je, ali kada nam to kaže ministar unutrašnjih poslova, onda posle toga mora da sledi ili skidanje imuniteta meni i hapšenje zbog neke krađe, ili izvinjenje i ostavka čoveka koji se lažno predstavlja kao doktor a vrši funkciju ministra unutrašnjih poslova.

Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo.

Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo u svom izlaganju malopre.