To nije tačno.

Ja vas molim prvo da me ne prekidate.

To bi trebalo da steknete vremenom, ali nemojte da govorite neistinu. Nisam nikome danas rekao da je glup. Rekao sam da su pametniji…

Pročitajte vi, pa onda mi kažite, šta sam ja, znači, kada za nekoga kažete da je pametniji, to je drugi stepen gradacije. Pametan, pametniji…

Član 4. glasi - određuje se Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo, za korisnika eksproprijacije.
Određuje se Grad Beograd, koga zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice u skladu sa nadležnostima utvrđenim opštim aktima Grada Beograda, za korisnika eksproprijacije u izgradnji površine javne namene, odnosno izgradnji objekata javne namene, javnih površina za koje je posebnim zakonima utvrđena nadležnost Grada Beograda za izgradnju, itd.
Ovde vidimo da, u stvari „Beograd na vodi“, od toga Beograd može da se bavi samo parkovima, klupama i možda nečim sličnim, ali da je glavni deo u Republici Srbiji, koja naravno nije investitor „Beograda na vodi“, jer, kao što smo čuli, tu postoje pare koje su tri i po milijarde i koje će biti iskorišćene, koje su naravno strana investicija. Ako to racionalno pogledamo, to u ovom članu nikako ne može da se zaključi, niti to ovde znači.
Zašto Republiku Srbiju zastupa državno pravobranilaštvo kao korisnik eksproprijacije? To je isto pitanje koje je potpuno nejasno. Šta znači izraz – odnosno drugo lice? Znači, Grad Beograd zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice. Ja znam da u siromašnom pravnom jeziku drugo lice može da se negde proguta kao formalno ispravna reč za ovo objašnjenje, ali mislim da je mnogo bolje bilo da je tu pisalo – drugi subjekt. Ovde imamo sada dilemu da li Grad Beograd zastupa javno preduzeće ili neko drugo lice, pa to lice može da bude bilo ko od prisutnih poslanika, od ljubitelja „Beograda na vodi“ koji su bili pre neki dan ispred sale, od ljudi koji možda imaju neku lošu nameru i mislim da je to jako loše da postoji u članu 4.
Prema tome, i član 4, kao i ostali članovi upućuju na to da je ovo pokušaj Vlade Srbije da jednu prljavu rabotu prebaci u ruke srpskom parlamentu, što ne treba da se dozvoli.

Član 5. čije brisanje tražimo je u jednoj rečenici – predlog za eksproprijaciju podnosi se najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pitanje je zašto zakon stupa na snagu nakon dana kada je donet ili objavljen u „Službenom glasniku“, ako je rok za eksproprijaciju? Pitanje je kako će to već početkom leta da počnu radovi na Savskom amfiteatru, ako je rok za eksproprijaciju pet godina? Pitanje je ako postoje planovi, detaljni planovi, šta se tamo radi, u kom obimu, po kom rasporedu? Zašto se čeka pet godina da bi se podneli zahtevi za eksproprijaciju?
Odgovori su naravno jasni, niti postoji plan, niti postoji projekat, niti postoji bilo šta što bi moglo da ukazuje da je ovo osmišljen projekat i da tu ima bilo kakve veze sa zakonitošću, sa građevinskom strukom, urbanističkom i arhitektonskom, a naravno da o javnom ekonomskom interesu se niko i ne bavi.
Čuli smo prekjuče i danas da je važno da se počne. Važno je da mi uđemo u to. Takvih započetih stvari ima puno u Srbiji. Trebalo bi da se napravi i to sam već govorio, ali ću ponoviti, da se napravi jedna agencija za spašavanje kamena temeljaca koji su položeni u ovoj jadnoj zemlji u zadnjih 20, 30, 40 godina. Toliko stvari je započeto, toliko kamena temeljaca je položeno, a da ništa posle toga nije na tom mestu izgrađeno i da bi stvarno trebali to da povadimo i napravimo jedan muzej, možda u Savskom amfiteatru koji bi bio posvećen započetim, a nedovršenim snovima. Hvala.

Na član 6. po predlogu za eksproprijaciju rešava organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, (u daljem: tekstu nadležni organ). Koji drugi organ može da se bavi ovim? Ko drugi može da se bavi poslovima eksproprijacije, osim organ koji je nadležan za poslove imovine u lokalnoj samoupravi.
To je još jedan nonsens. To je da se ovde doda da ne bude nekoliko članova koji su osnova za mutne radnje o kojima smo pričali, nego da se napravi jedan veći broj članova. Ima takvih još. Recimo, član 14, kasnije, i neki između koji su stavljeni samo kao ukras na ovome što bi trebalo da bude usvojeno i stvori uslove da se uđe u nešto nikome nije jasno šta se gradi, gde se gradi, zašto se gradi, ko finansira, u kojim rokovima i u čiju korist.
Čuo sam ovde dosta poslanika koji su vrlo jasno i javno rekli da bi voleli da je Beograd Abu Dabi. Da ih ne pominjem, ali jedno 5-6 njih su vrlo iskreno, sa osmehom na licu, rekli da bi voleli da Beograd bude Abu Dabi. Mislim da je to dobro i da je to jedan veliki napredak, pa verovatno i otuda ime stranke – Srpska napredna stranka, jer je to dramatično bolji stav, nego stav koji je bio kod istih tih ljudi pre 15-ak godina da treba pobiti po 100 muslimana. Mislim da je napredak jako veliki i sa ove osnove ja pozdravljam takav napredak… (isključen mikrofon.)
(Narodni poslanici govore u glas.)

Član 104.
Imam pravo na repliku, jer sam pomenut, ali da iskoristim povredu Poslovnika.
Vi ste meni oduzeli reč, jer sam izrekao pohvalu kolegama da su napredovali, a ono što sam dao potvrdu njihovog napretka možete na internetu da nađete na 100 mesta iz usta izrečeno i snimljeno od predsednika SNS, koji je tad bio u nekoj drugoj stranci.
Rekao sam da gospoda naprednjaci napreduju i ostajem pri tom iskazu. Tu nije bilo nikakvog razloga da mi oduzmete reč. Vi ste povredili Poslovnik i ja tražim… (Isključen mikrofon.)

Član 108. red na sednici. Rekli ste da sam ja psovao na sednici danas. To ste rekli.

To apsolutno nije tačno. Ja bih voleo da kažete kako sam ja to psovao.
Možete da tražite po stenogramu koliko god hoćete, nikada nisam psovao u Skupštini, danas posebno ne, ni pre pet minuta.
Ono što sam citirao na nečemu što se zove „ju tjub“ ima 534.162 pregleda, pa vas upućujem da odete na „ju tjub“ i da pogledate izjavu o kojoj sam govorio, da ne pominjem ponovo bilo koje ime. Svi znaju u Srbiji ko je to rekao, kada je rekao i zašto je rekao.
To ste mu i vi Martinoviću prebacivali, da je izdao te temelje vaše ideologije. Prema tome, to nije psovka, to je apsolutna istina, proveriva materijalnim dokazima i viđena od strane 534.162 čoveka na kugli zemaljskoj. Hvala.

Član 103. zloupotreba povrede Poslovnika od prethodnog diskutanta koji je sve vreme koje je prekoračio, inače trošio vrlo da direktno govori sa mnom, što ne bi smeli da mu govorite, drugo - da govori van teme, što ne biste smeli da mu dozvolite, treće - tek na kraju ste ga opomenuli da ne pominje na koji član se poziva. Znači, trebalo je da ga prekinete ranije.
Mislim da je to jasno kao dan, usput to je izrečeno…

Član 109.
Ni po jednom osnovu niste mogli da mi izreknete opomenu…

Član 108, red na sednici.

Ne, ne. Vi ste uradili više povreda, molim vas

Član 7. čije se brisanje opravdano traži glasi – uz predlog za eksproprijaciju podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, informacija o lokaciji i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Po čemu se razlikuje član 7. od člana koji to definiše u Zakonu o eksproprijaciji? Još jedan član zakona koji je ovde stavljen samo da se prikrije suština, a već smo pričali i cela Srbija to zna, mutne vode Beogradske i projekti koji ne vode ničemu, ali dobro.
Vrlo interesantno je obrazloženje koje je dato za odbijanje ovog amandmana i ono glasi da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Njemu je to odbijeno kako se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom propisano koji se dokumenti podnose uz predlog za eksproprijaciju. To je stvarno jedna genijalnost. Mislim da je pravo jedna ozbiljna nauka i da je državna uprava jedna ozbiljan deo državnog sistema i da je blago rečeno nepristojno da se na ovakav način državna uprava odnosi prema onome što predlažu poslanici.
Pitanje je zašto uopšte u „leks specijalis“ staviti normu koja je inače deo regularno opšteg važećeg Zakona o eksproprijaciji? Ako neko zna da odgovori na to pitanje, a da ne govori neistine o nekim koncertima koji se održavali, ne u JSO kampu nego u Kuli na ulici, a gde ste vi to bili Martinoviću u tom mraku, to je već za neku drugu istragu. Bojim se da to ne bi bilo na vašu korist.