Oduzimanje saglasnosti da sticanje i uvećanje kvalifikovanog učešća je tema kojim se bavi član 41, ali pošto je pitanje savetovanja od strane kolega, vidim legitimno, pošto kolega nije prekinut malopre dok je davao savete, onda ću ja da uzvratim sa davanjem saveta pre nego što pređem na suštinu.
Vrlo je teško da bilo koji poslanik na kugli zemaljskoj je mogao da bude poslanik SNS 12 godina, pošto koliko se ja sećam ta stranka je osnovana pre pet-šest godina, a ako se prethodnik poziva da svjetle tradicije Srpske radikalne stranke čije korene, ali sve ono što se na korenje baca i nosi sa sobom, onda ja izražavam svoje duboko poštovanje prema njegovoj žrtvi.
To kako ste noću ostajali i kakve ste amandmane pisali kada ste svi bili u Srpskoj radikalnoj stranci, to se vidi o tome kako se ponaša vaš aktuelni predsednik, odnosno dr Vojislav Šešelj.
No, da se vratimo na član 41. Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju saglasnosti na sticanju uvećanja kvalifikovanog učešća o akcionarskom društvu za osiguranje ako utvrdi, pod jedan - da lice koji ima kvalifikovano učešće navedeno u saglasnosti dobilo na osnovu neistinitih i netačnih podataka, pod dva - da lice koje isto to učešće dobilo više ne ispunjava najmanje jedan od uslova iz člana 32. ovog zakona, koji smo isto tražili da se briše, da lice koje ima kvalifikovano učešće uveća to učešće bez prethodne saglasnosti Narodne banke preko nivoa za koje je potrebna ova saglasnost, pod četiri – da lice koje ima kvalifikovano učešće može ugroziti stabilno i sigurno poslovanje društva.
Tražimo brisanje ovog člana, a u postojećem zakonu koji je na snazi od 2004. godine, već postoji zaštita po ovom osnovu i sa druge strane i taj zakon iz 2004. godine će važiti najmanje još pola godine. Hvala.

Član 43. se bavi poslovnim planom i u svojoj sadržini kaže – poslovni plan aktivnost kao društvo za osiguranje mora da sadrži 1) osnove poslovne politike, 2) grupu osiguranja ili vrstu osiguranja koje će društvo obavljati - opet bez zareza - a za koje se izdaje dozvola za rad s prikazom strukture i prirode rizika koji se pokrivaju i budućih obaveza po tom osnovu, pod 3) program predviđenog reosiguranja, 4) procenu zahtevane margine solventnosti, 5) procenu elemenata garantne rezerve, odnosno ispunjenosti uslova koji se odnose na adekvatnost kapitala u skladu sa odredbama ovog zakona, 6) planirani iznos troškova osnivanja i način pokrića tih troškova i 7) elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja za trogodišnji period - pa sada ima zarez - a naročito očekivani prihod od premija, očekivani rashod na osnovu šteta, predračun troškova sprovođenja osiguranja sa očekivanom strukturom tih troškova, projekciju bilansa stanja – zarez - a posebno projekciju imovine koja će služiti za pokriće obaveza po osnovu osiguranja uz procenu likvidnosti.
Elaborat iz stava 1. tačka 7) ovog člana sadrži mišljenje ovlašćenog aktuara u delu koji se odnosi na to da li je očekivana premija akcionarska društva itd. itd.
Bez obzira što ovde postoji jedan vidljiv napredak u smislu pravopisne ispravnosti ovog člana i da se negde ipak ispred rečice „a“ stavlja zarez, što treba raditi uvek, i ovaj član zbog procedure i jednog nasilnog odnosa prema najvišem demokratskom domu našeg društva nema naše poverenje, te tražimo njegovo brisanje. Hvala.

  Član 45. se naravno bavi odbijanjem zahteva za izdavanje dozvole za rad, gde se definiše da NBS će odbiti zahtev za izdavanje dozvola za rad akcionarskom društvu za osiguranje - pod 1) ako se dokumentacija i podaci koje je podnosilac zahteva podnosi nepotpuni, pod 2) ako podnosilac zahteva nije dokazao da raspolaže iznosom novčanog dela osnovnog kapitala koji je propisan članom 27. ovog zakona, čije smo brisanje takođe tražili i na svu sreću u njemu se ne pominje ni Ustav Srbije, ni Dučić, pošto to očigledno izaziva negativne reakcije za predsedavajućim stolom, tačka 3) ako osnivački akt ili predlog statuta društva nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima, 4) ako poslovni plan društva, predlozi akata poslovne politike iz člana 6. i 7. do koga još nismo stigli, ali ćemo doći, stav 2. tačka od 2) do 10) ovog zakona, odnosno predloženi sistem upravljanja društvu nisu odgovarajući, 5) ako lica koja stiču kvalifikovano učešće u društvu ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, 6) ako bi zbog bliske povezanosti podnosioca zahteva sa drugim licima ili zbog strukture grupe društava kojem to lice pripada vršenje nadzora nad društvom u skladu sa ovim zakonom bi bilo onemogućeno ili znatno otežano.
Naravno, tu imamo i tačku 7) 8) 9) 10) i 11), a u zaključku ovog člana se kaže – ako NBS odbije zahtev za izdavanje dozvola za rad dužna je da navede razloge za to odbijanje, kao što je predlagač zakona obavezan da da obrazloženje zašto se odbijaju predlozi amandmana koje smo mi dali, odnosno amandmani na ovaj zakon koje će dati, a to obrazloženje nismo dobili na način i u tekstu koji bi bio primeren. Hvala.

Prestanak važenja dozvole za rad, član 47.
Pošto je zamereno što čitamo, ja znam da je to jedna od neobičnih delatnosti za jedan deo kolega od preko puta, ali mi ćemo, naravno, sa tim nastaviti i mislim da kvalifikacije tipa ko troši pare i zašto se troše pare u Skupštini, pre svega, to bi moglo da se uradi, recimo, tako da se vidi…

Gospodine predsedavajući, prethodnik je govorio o trošenju para…

Hvala, predsedavajući, hvala na podršci. Vaš stav, konstatujem da je to apsolutno temeljno, proceduralno i suštinsko ne slaganje sa besmislenim stavom koji je izrečen od ovog ranijeg poslanika. Možda je neke poslanike trebalo meriti kada su ušli u ovu Skupštinu, da se vidi šta inače oni rade u ovoj Skupštini.
Dozvola za rad izdata akcionarskom društvu za osiguranje prestaje da važi: 1) ako se osnivačka skupština društva ne održi u propisanom roku; 2) ako osnivači društva u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za rad ne podnesu prijave za upis u registar nadležnih organa; 3) ako društvo ne otpočne poslovanje u roku od jedne godine od dana upisa u registar kod nadležnog organa; 4) ako društvo ne obavlja poslove osiguranja duže od šest meseci neprekidno; 5) prenosom celog portfelja osiguranja na drugo akcionarsko društvo za osiguranje; 6) statusnom promenom društva; 7) danom donošenja rešenja Narodne banke Srbije o davanju saglasnosti za sprovođenje i tako dalje. Ima puno razloga koji su proceduralni i suštinski zbog kojih neko društvo za osiguranje treba da izgubi dozvolu za rad, a to su isto razlozi zbog kojih gospodin Pavićević i ja nećemo dozvoliti dalju degradaciju ovog parlamenta. Hvala lepo.
(Vladimir Đukanović, s mesta. Povreda Poslovnika!)

Mislite da nema osnova za repliku nakon ovoga?

Ako vi mislite da nema, poštujem.

Član 49. se bavi upisom u registar i kaže da - Osnivači i akcionarsko društvo za osiguranje dužni su da prijavu za upis društva u registar nadležnih organa donesu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja NBS o izdavanju dozvole za rad. Uz prijavu iz stava 1. ovog člana donosi se i rešenje iz tog stava, kao i rešenje NBS o davanju prethodne saglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave akcionarskog društva za osiguranje. Akcionarsko društvo za osiguranje stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar nadležnog organa. Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da rešenje o upisu u registar nadležnog organa dostavi Narodnoj banci u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.
Ovaj član, kao i ostali članovi, će stupiti na snagu za jedno sedam meseci, odnosno osam dana od objavljivanja plus šest meseci i time se još jednom pokazuje da nema potrebe za hitnim postupkom i ovakvim pristupom parlamentu. Očigledno je i to je svima koji se malo zanimaju za ovu oblast jasno da je ovakav član postojao i u postojećem zakonu, praktično u istovetnom tekstu. I da hitno donošenje novog zakona sa članom 49. neće promeniti ništa po pitanju pravne sigurnosti, po pitanju sigurnosti investicija, po pitanju osiguranja, po pitanju bilo čijeg statusa koji je vezan za nadležnosti ovog zakona.
Prema tome i zbog toga što je već postojao u prethodnom zakonu i zbog toga što nam član 281. ovog zakona kaže – primenjivaće se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim nekih odredbi u članu 233. Sve su to argumenti koji su osnova onoga što mi danas radimo.

Član 51. sa nadnaslovom „Skupština“ definiše skupštinu akcionarskog društva za osiguranje i kaže da tu skupštinu čine akcionari tog društva, (u daljem tekstu: akcionari). Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno, ili preko svojih predstavnika. Statutom akcionarskog društva za osiguranje, (u daljem tekstu: statut), ne može se akcionarima koji imaju jedan posto ili više akcija sa pravom glasa, onemogućiti neposredno vršenje prava glasa.
Mislim da jednom uporednom analizom ovog člana i onih propisa koji6 definišu rad Skupštine Srbije, bilo da su oni u Ustavu, ili u zakonu, ili u Poslovniku, može da bude blagotvorno za shvatanje čemu služi parlament i šta je suština parlamenta. Ni jedan parlament na svetu, pa ni srpski, nije stručno telo koje treba da se bavi stručnom ocenom pravnih akata koji dolaze na izjašnjavanje. Svi parlamenti na svetu su laička tela, bez obzira na pojedinačnu stručnost poslanika, to je laičko telo čiji je posao da zastupa interese građana u jednom društvu.
Da bi mahom laici za pitanje osiguranja, mislim, verovatno svi u parlamentu, mogli da se upoznaju sa ovom materijom koja je i te kako važna za život i rad u jednoj državi uređenoj. Važno je da predlog tog dokumenta, predlog tog zakona, dobiju na uvid u dovoljnom vremenskom periodu, velikom da bi mogli sa dubinskom analizom i uporednim analizama da utvrde da li je to dobro za građane koji oni predstavljaju. Iz tog razloga mi smo podneli amandmane na sve članove, pa i na član 51. Hvala.

To je član 53. koji definiše sednice Skupštine, jako je interesantan tekst koji bi isto mogao da posluži za nauk nekima prisutnim.
Sednice Skupštine održavaju se najmanje jednom godišnje. Narodna banka Srbije može zahtevati da se određena pitanja uvrste u dnevni red zasedanja Skupštine.
Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednici Skupštine, može se na toj sednici obraćati akcionarima, Nadzorni odbor Akcionarskog društva za osiguranje obaveštava Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom redu sednice Skupštine u roku predviđenom za obaveštavanje Skupštine, i nakon održane sednice dostavlja joj kopiju zapisnika sa te sednice.
Znači da zanemarimo pravopisne greške koje su ovde vrlo, vrlo prisutne, bogato je pravopisnim greškama.
Zamislite da se ova Skupština održava jednom godišnje. Zamislite kako bi to bilo kada bi u proceduru dolazile tačke dnevnog reda pet, šest dana, dva, tri dana, pre nego što počinju sednice.
Niko ne bi mogao ni o čemu da odlučuje.
Ovde je potpuno drugačija razlika, očigledno je veliko interesovanje poslanika za rad po ovom zakonu.
Četrdesetdva poslanika sam izbrojao pored nas dvojice, što je bogami skoro pa jedna petina ukupnog broja poslanika, tako da vidim da postoji veliko osiguranje.
Nadam se da ova brzina u donošenju ovog zakona nema veze sa zlim jezicima ili obaveštenim jezicima koji kažu da je ta brzina posledica želje, da se „Dunav osiguranje“ proda ispod žita što pre u toku zimskih praznika. Voleo bih da to nije tačno.

Član 55. definiše delokrug nadzornog odbora i kaže da – nadzorni odbor akcionarskog društva za osiguranje, a u daljem tekstu – nadzorni odbor, ima 23 nadležnosti.
Posebno je - Utvrđivanje poslovnih ciljeva, poslovne strategije i godišnji plan poslovanja društva i nadzire njihovo ostvarivanje; imenuje i razrešava članove izvršnog odbora društva; imenuje i razrešava ovlašćenog aktuara; nadzire rad članova izvršnog odbora društva; ustanovljava računovodstvene politike društva i izjašnjava se o aktima poslovne politike društva; daje mišljenje na finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i izveštaj o sprovođenju politike saosiguranja i reosiguranja i podnosi ih Skupštini na usvajanje, daje i opoziva prokuru; saziva sednice Skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda; izdaje odobrene akcije ako je za to ovlašćen statutom ili odlukom Skupštine, itd.
Obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima.
Ja pitah u prethodnom obraćanju da li je ta preša ili ta brzina kojom se ovaj zakon donosi, da li ima veze sa pričama da je to pravni preduslov za hitnu ispod žita prodaju državnog osiguravajućeg društva „Dunav“, nepoznatim investitorima, iz nekih nama dalekih, ali nekih vama prijateljskih zemalja.
Voleo bih da dobijem odgovor.

Nema odgovora?

Ne bih da vam smetam.

Čuli smo malo pre jedno premudro objašnjenje bivše ministarke o tome šta je nešto dobro da se uradi pre roka, a nije dobro da se čeka zadnji momenat, pa bih ja u maniru nekih drugih poslanika mogao da vas pitam – a što to niste uradili kada je bilo vreme?
Ne postoji razlog za hitnim postupkom. Ne postoji ni jedan razlog da se po hitnom postupku donese zakon koji stupa na snagu posle šest meseci i to možete da pokušavate da objasnite na 100 načina, ali to je neobjašnjivo. Hitan postupak za nešto što će da se kuva u julu mesecu sledeće godine, to je stvarno besmisleno.
Drugo, naravno da treba stalno da ponavljate odgovore na naša pitanja zato što ovaj prenos inače postoji ne zbog nas, nego zbog građana, a naravno da oni ne sede stalno da gledaju ovo ko špansku seriju, nego ljudi pale to na pet minuta, prođu, uvek su neki drugi ljudi, pa bi bilo dobro da što veći broj građana to sazna.
I konačno, kad već dajete tako hrabre, odlučne i mudre odgovore, dajte mi odgovor na pitanje da li hitno donošenje ovog zakona nije priprema za prodaju ispod žita državnog osiguravajućeg društva „Dunav osiguranje“, jer to je priča o kojoj priča cela beogradska čaršija, dobro obaveštena.