Dozvolite mi da završim.
Pošto mi je vreme isteklo, u narednim javljanjima ću dati detaljna objašnjenja.

  Hvala vam. Ovde čujemo dve vrste argumenata. Jedan je argument predlagača, predlagačice, da to treba odvojiti kao posebno ministarstvo zaštite životne sredine, i drugi argument vlasti, odnosno prethodnog predlagača da je potpuno logično da to bude zajedno za Ministarstvom poljoprivrede.
Poteže se i argument da je u nekoj prethodnoj Vladi to ministarstvo bilo zajedno sa Ministarstvom za prostorno planiranje. I jedna i druga strana daju odlične argumente da podrže naš predlog gde se to ministarstvo zove Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja. Nije poljoprivreda zagađivač, niti prostorno planiranje utiče negativno. Loša poljoprivreda, loše vođenje poljoprivrede, loša primene i sve ono loše što može da se primeni u poljoprivredi pravi problem.
Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije i oko toga se valjda svi slažemo. Prostorno planiranje ako se dobro uradi ono smanjuje opasnost od zagađenja. Ako se radi loše, kao u poslednjih deset i kao u poslednjih pedeset godina pre tih deset godina, onda imamo problem i sa životnom sredinom i sa stalnim razvojem privrede, sa malim investicijama, sa nezaposlenošću, sa svim onim što muči ovu zemlju i u poslednjih deset godina i u poslednje dve godine intenzivno.
Prema tome, ako slušate svoje argumente i jedna druga strana, jasno mi je da ćete glasati za naš amandman oko promene broja i sastava ministarstava i da ćete podržati ovaj razuman predlog koji u oblasti zaštite životne sredine upravo u isti subjekat stavlja i one koji su potencijalni zagađivači i one koji mogu to da spreče.
Mislim da taj rad u preventivnom smislu može da bude vrlo efikasan, upravo ako to bude jedno ministarstvo sa nadležnostima koje će se primenjivati i sa nadležnostima koje će biti primenjive na svakoga i sa sastavom tog ministarstva i sa ministrom i sa državnim sekretarima, službenicima koji će biti dovoljno hrabri i edukovani da primene sve te zakone na valjan način.
Složićemo se da ako se primenjuju dobri zakoni da je šansa za štetu vrlo mala, bilo da je u pitanju životna sredina, spoljna politika, zdravstvo, policija ili bilo šta drugo. Hvala.

Formalno je pre numeracija u pitanju, a suštinski je predlog da umesto „Ministarstva spoljnih“ poslova imamo „Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija“. Spoljni poslovi bez evropskih integracija ne postoje za državu koja pred kojom su pregovori sa EU. Ko to neće da stavi u svoj zakon on očigledno ne misli ozbiljno da nastavi put ove države prema EU.
Biće vrlo čudno da neko prihvati mesto ministra inostranih poslova ako je deo vezan za evropske integracije van tog ministarstva, a posebno je ružno i teško objašnjivo bilo kome ko želi dobro ovoj zemlji, da se evropskim integracijama bavi ministar, ili kako čujemo ministarka bez portfelja.
Mislim da je to jedan loš princip koji se nastavlja u odnosu na prošlu Vladu i pozivam vas da usvojite ovaj amandman, jer samo na ovaj način možemo da pokažemo da smo jedna ozbiljna zemlja u kojoj, evo sada u parlamentu sede sve stranke koje su spremne da daju svoj doprinos putu Srbije ka EU, na ovaj način jednostavan, formalan to uverenje će biti jasno svim građanima Srbije, biće jasno svim našim prijateljima u Evropi, biće jasno i našim neprijateljima koji ne žele da nastavimo taj put. Hvala vam.

Hvala. Mislim da bi bilo dobro da kada vodite sednicu da upućujete poslanike da govore o temi, ali hoćemo da se bavimo političkim prepucavanjem, to je isto deo parlamentarnog života, pa možemo i time da se bavimo.
Da podsetim mlađanog kolegu, ne sećam se imena, da sam ja bio poslednji put u nekom organu vlasti pre deset godina, da je od tog vremena puno toga prošlo, tako da za tih godinu dana koliko sam bio predsednik Vlade, teško da je Srbija mogla da uđe u Evropsku uniju, uz sve dobre stvari koje su tada urađene.
S druge strane, koliko se sećam najveći deo vaših kolega koji ovde sede sa vama su tada obećavali Karoblag-Ogulin i Viroviticu.
Prema tome, molim vas ako pričamo na taj način, setiću se puno toga iz vaše prošlosti, što će, ne vama, pošto ste vi jako mlad, ali za mnoge druge da ostane kao večni beleg. Ja nemam čega da se stidim iz svoje prošlosti za razliku od mnogih ovde.
Deo poslanika koji sede sa vaše strane je glasao za Vladu koju sam ja vodio, učestvovao u petooktobarskim promenama, palio ovu skupštinu, a sada se ponašaju kao da taj deo njihovog života ne postoji.
Pozivam sve kolege da se bavimo onim što je na dnevnom redu, ako neko hoće da se bavimo prošlošću, spreman sam o tome da pričam danima, satima, nedeljama, godinama. Hvala vam.

Obavešten sam o prezimenu mog prethodnika, sada sam se setio da je to odbornik u Skupštini grada Beograda, juče je ponovio to oko grama obećanja i tone rada, tu lošu metaforu.
Što se tiče mog imovnog stanja, naravno, bez obzira što sada imate malo više od 15 godina, malo toga znate.
Nemam ja nikakve vinograde i to ko vam o tome priča ta njegova pamet je na nivou koji ja neću da komentarišem, a vama dajem preporuku da ga ne slušate.
Ja nisam dobio nikakvu subvenciju nikada, to je dobilo jedno preduzeće gde sam ja bio suvlasnik, a vaš Aleksandar Vučić je dobio stan od države sa 20 i nešto godina na 15 dana pred početak bombardovanja 1999. godine, tada kada je još uvek bio patriota, tada kada je još uvek govorio o Ogulinu, o Karlobagu, o proterivanju ovih ili onih preko ovih i onih planina, i to je pitanje, a vas gospodin predsednik je platio porez na ekstra profit, to nije moja kleveta niti moja dosetka, to je fakat.
Prema tome, dokazano je sudski, po osnovu zakona, nije sudski , da je ostvario ekstra profit, što je naravno, za bilo koju moju, poslovnu aktivnost od 1986. godine do danas, niti je utvrđeno, bez obzira na velike napore raznih vlasti.
Konačno, moji naslednici su živi i zdravi, nisu u ovom parlamentu, ni direktno ni kroz metaforu i ja ljude koji sede u ovom parlamentu, nikoga od njih, nijednog pojedinačno niti grupno ne smatram svojim naslednikom. Hvala.

Naravno, da neću da upadnem u zamku da govorim neistinu da bih dobio već naručeni aplauz svojih kolega. Naravno da je i to deo poslaničke prakse i nemam ništa protiv toga.
Samo hoću da vas podsetim, pošto ste vi, gospodine Babiću, nešto stariji od ovog kolege čije sam prezime uspeo da upamtim, a to je da se u vreme dok sam se ja bavio politikom pre ovih nekoliko meseci koji su iza nas, od 1997. godine kao predsednik Skupštine Grada Niša, od 2000. do 2003. godine kao savezni ministar unutrašnjih poslova, od 2003. do 2004. godine kao premijer i par navrata poslanik, što savezne, što republičke skupštine, ova država nije zaduživala, nego su dugovi vraćeni. Pet milijardi dugova je vraćano za jednu godinu. Zapošljavanje bilo pozitivno, odnosno da je trend bio pozitivan. Obnovljeno je sve ono što su socijalisti zajedno sa vama i sa NATO paktom uništavali u devedesetim godinama. Propast Srbije je počeo 1990. godine, a naravno da nije prekinut, na moju žalost, 5. oktobra, nego je to bila samo jedna mala šansa koja nije iskorišćena, a posebno u periodu od 2004. godine do dana današnjeg.
Ne vidim bitnu razliku u vremenu od 2004. godine do današnjeg dana, bez obzira ko je bio tada na vlast, u posledicama koje su te vlasti od 2004. godine do dana današnje nanele i privredi, i građanima, i pravu, i poštovanju i časti ove države. Devedesete godine, to je najgore vreme u istoriji Srbije. Ako hoćete, i od Karađorđa ili ako hoćete od Nemanje ili ako hoćete od Radovana nekog pra, pra, to je najgore vreme u istoriji ove zemlje.
Nemojte da se pozivate na to vreme, nije dobro ni za vas, nije dobro za bilo koga. Naravno da istorija to piše i naravno da ljudi koji žele da pamte činjenice to jako dobro znaju.
Nemam nameru da govorim o tome. Kao što ste videli, podneli smo 36 amandmana.
(Predsednik: Vreme.)
To je bila naša ideja za današnji dan.
(Veroljub Arsić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Pošto sam pomenut kao mandatar, a bojim se da sam jedini čovek ovde koji je bio mandatar. Tačno je da je to ministarstvo bilo takvo kao što ste vi rekli i to ministarstvo je radilo odlično zbog toga što je imalo odličnog ministra. Ne samo to. Postoje mnogi dokazi zašto to može da bude zajedno. Ne bih da za minut i 20 sekundi ulazim sa vama u raspravu o pravu. To je naravno oblast u kojoj ste vi apsolutno nadmoćni u odnosu na mene.
U organizaciji rada Vlade postoje mnogi primeri u Evropi gde su to ministarstva koja su ne po imenu, nego su po suštini. Ministarstvo pravde obuhvata i lokalnu samoupravu i državnu upravu i zaštitu ljudskih prava. Prema tome, to je moguće rešenje.
S druge strane, tačno je da bi ministar u takvom ministarstvu trebalo da ima četiri, pet državna sekretara i to jeste koncept Vlade, odnosno sistema o reformi političkog sistema i državne uprave koji predlaže Nova stranka. Da imamo devet ministarstava, devet ozbiljnih političara koji će biti na čelu tih ministarstava. Ozbiljnih političara koji će preuzeti potpunu odgovornost za rad tih ministarstava, a da na nivou državnih sekretara budu eksperti koji bi mogli da nastave svoj rad i kad se promeni Vlada i kada se promeni ministar i da se time da stabilnost rada državne uprave.
Znači, političari kao ministri koji definišu ciljeve Vlade, a eksperti kao ljudi koji po svom znanju, po svom iskustvu iz postojećeg potencijala državne uprave mogu da daju najbolje rezultate za ostvarivanje tih ciljeva. Tako rade ozbiljne kompanije, tako rade ozbiljne vlade, tako rade ozbiljne porodice. Mislim da nema nikakvog razloga da to bude prepreka. Naravno, većina ima pravo na svoje …

Hvala.
Ovo je amandman koji ima za cilj samo da se tekst u amandmanu na član 2. uskladi u pogledu opisa delatnosti, samo prenumeracija. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u predlogu ovog zakona bilo u jednom drugom članu.
Naravno da nije bilo nikakvih bitnih izmena u njemu i time je izbijen još jedan kontra argument, odnosno neargument, pogrešan argument da je naš predlog rešenja Zakona o ministarstvima posledica samo želje da se dobije neka politička promocija. Ne, naravno, ovo ministarstvo mora da ostane takvo kakvo je u Predlogu zakona. Za Novu stranku je to potpuno prihvatljivo. Ministarstvo unutrašnjih poslova mora biti uvek jedna samostalna jedinica, bez veze sa nekim drugim nadležnostima. Tačno je da ono daje, to je neko pomenuo, veliki doprinos zaštiti ljudskih prava i time kako radi i time kako se bori protiv kriminala i time kako ne zloupotrebljava na raznim nivoima svoje nadležnosti. Nadam se da će pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a posebno policije, imati malo više sreće sa ministrom nego što je to bilo u poslednjih deset godina. Ali, ako su tačne najave oko kadrovskog rešenja, bojim se da su te moje nade uzaludne. Hvala vam.

Javljam se po članu 107, a to su uvredljivi izrazi. Mislim da je nekolicina kolega iz SNS vrlo negativno govorila o svom kolegi Nebojši Stefanoviću i moju brigu za rad Ministarstva unutrašnjih poslova su povezali sa svojim negativnim odnosom prema svom kolegi, što mislim da vi morate da sprečite. Ja nisam pomenuo ničije ime u svom izlaganju, niti sam pomenuo na koga mislim da će biti kandidat za ministra unutrašnjih poslova. Koliko znam, u proceduri nije nikakav dokument u ovom parlamentu koji sadrži imena kandidata. Prema tome, ne možete da donosite takve zaključke.
Konačno, za jednog pravnika za koga sam čuo da je bio student generacije ili svih vremena ili čega god, morali biste da znate da je u akciji „Sablja“ uhapšeno samo 4.000 ljudi, da je podneto 5.000 krivičnih prijava, da je privedeno na razgovor 12.000 ljudi, da je presuđeno više hiljada konačnih izvršnih presuda, a da je broj onih koji su ostvarili nadoknadu za navodno, ponavljam, navodno nezakonito privođenje i zadržavanje manji nego što je statistika za pet godina pre „Sablje“ i deset godina nakon „Sablje“.
Znači, prošle godine je više ljudi ostvarilo pravo na nadoknadu zbog pogrešnog zadržavanja nego što je to bilo 2003. godine. Navodno, zato što oni koji su to dobili, a bili su vezani za „Sablju“, su dobili samo zato što im je advokat bio tadašnji ministar pravde. Inače ne bi mogli da dobiju tu nadoknadu. Svi koji su uhapšeni u „Sablji“, sa dva-tri izuzetka, su zaslužili da budu uhapšeni, zadržani i osuđeni.

Ovo sada govorim vrlo ozbiljno, bez bilo kakvih pogrešnih namera, vrlo slabo se čuje. Znači, vrlo slabo čujem ovde mnoge govornike i molio bih da tehnička služba vidi šta je sa tim.
Koliko sam shvatio vi ste rekli da će gospodin Stefanović koga ja nisam pomenuo, još jednom da vam kažem, u svojstvu budućeg ministra unutrašnjih poslova da će obavljati tu funkciju bolje od mene. To je nemoguće, to je apsolutno nemoguće. Pre svega zbog toga ako malo proučite, ako se malo predate čitanju, što je jedna dobra stvar i ne boli i zna da da dobre darove ako to neko ozbiljno radi, nikada nisam bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, nego sam bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Na sreću poslednji, tako da niko ne može da bude bolji savezni ministar unutrašnjih poslova od mene, bar zbog toga što sam bio poslednji.
Što se tiče zabrinutosti za stanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, mislim da to treba da bude zabrinutost svih nas ovde. U proteklom periodu, i u proteklih 10 godina stanje u tom ministarstvu nije bilo dobro, bilo je puno loših stvari. Vi ste u vašim kampanjama ukazivali jednim delom potpuno opravdano na te loše stvari koje su obeležavale rad tog ministarstva gde je bilo toga da ministar praktično nije upravljao svojim ministarstvom, da nije mogao da postavi ni svog šofera, a kamo li nekog drugog, da je direktor imao veće nadležnosti od ministra, da je direktor bio vezan za neku drugu funkciju predsednika države, predsednika Vlade, a ne za mesto ministra. Sve je to deo naše prošlosti.
Konačno, policajci koje vidimo na ulici u uniformama i ne hvalim se time, samo kažem koliko je loše stanje, poslednji put su dobili svoju odeću i obuću 2003. godine i poslednji put su ozbiljne nabavke tehnike u policiji bile 2003. godine.

Mislim da je stvarno krajnje vreme da se uvede red na današnjoj sednici. Nemam ništa protiv toga, protiv bilo kakvih neuspelih, frfljavih ili ovakvih pokušaja bilo koga da me uvredi, posebno ako to dolazi od strane prekoputa, posebno od pojedinih poslanika. Ti njihovi pokušaji uvrede su meni komplimenti, izvinite.
Uvek kad pomenete akciju „Sablja“, hvala vam. Ponosan sam na to, na svakog privedenog od 12.000, na svakog zadržanog u pritvoru od 3.800, na svakog protiv koga je podneto 5.000 krivičnih prijava, za svako od rešenih 30 ubistava, 20 i nešto ubistava u pokušaju, milioni komada municije, tone droge, svega onoga što 1.000 gromčića koji su se desili u prethodne dve godine ne mogu da nadomeste ni sa 1%, ali mislim da to nema nikakve veze sa temom o kojoj mi govorimo ovde.
Konačno, samo za informisanje javnosti, SMUP se nije bavilo zaštitom ličnosti na republičkom nivou, to je jedna stvar.
Druga stvar, ministra MUP nije mogao da smeni premijer kao ni dan danas, nego samo Skupština, a čini mi se da je neko ko je frfljao na tu temu, malopre je bio utom parlamentu i glasao je za izbor tog istog ministra dva puta.

Hvala.
Pošto se nastavlja ovaj mali kurs političke netolerancije, onda neću da ulazim u tu diskusiju. Ministarstvo za kulturu je predviđeno. Ministarstvo za informisanje postoji samo u državama koje imaju problem sa slobodom govora. To nikad nije bilo u našoj vizuri, niti sa bilo kakvom željom da se država bavi time.
Samo da upozorim sve govornike koji su rekli da su protiv ovog amandmana. To je isti tekst od reči do reči, od slova do slova, sa sve zarezima i tačkama kao u predlogu koji je dala poslanička većina, samo je prenumeracija. Znači, vi ste rekli da ovo ništa ne valja? To pitajte predlagača Arsića zašto mu nije dobar tekst. Tekst je potpuno isti. Što bi rekli Srbi, copy-paste varijanta potpuno. Prema tome, čitajte malo to. Mogli biste da vidite o čemu se govori.
Što se tiče straha od rada MUP, mladi kolega, ja sam u politici više …

Mlade kolege, ja sam u politici više od 20 godina. Prvi put sam u ovaj dom ušao 1994. godine, izašao 1997. godine, bio na raznim funkcijama, promenio puno režima, raznih ministara policije, informisanja i sličnih, bio svedok kada su ovi koji su zloupotrebljavali državu ubijali svoje političke protivnike… (isključen mikrofon).

Dakle, u vreme kada sam ja bio premijer i pre toga savezni ministar unutrašnjih poslova ova država je vraćala svoje dugove. Ukupan spoljni dug je tada smanjen za šest milijardi i nešto evra, to je jedan podatak. Zaposlenost je bila veća nego sada. Dolazile su prave, ozbiljne investicije tenderskom privatizacijom i grinfild investicijama, jedine u istoriji Srbije od tada i pre toga do dana današnjeg, i to uzmite malo pogledajte, čitajte. Treći put vam, ponavljam čitajte, mnogo je dobro. Probajte nije opasno.

Nije ništa direktno. Vi mene znate, pa kad bih ja direktno?