Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih u ime poslaničke grupe SVM želela da pohvalim MUP, odnosno temeljni rad na Predlogu zakona o policiji uz uvažavanje mišljenja svih relevantnih aktera, između ostalog, kako Saveta Evrope, tako i OEBS, i same stručne javnosti.
Smatramo da na prvom mestu treba da bude zaštita, obezbeđenje bezbednosti građana na najbolji mogući način.
Predlogom zakona, kao što smo to čuli iz obrazloženja uvaženog ministra, predviđena je reorganizacija unutar MUP, podelom poslova na unutrašnje policijske i uvode se neka nova zvanja i činovi policijskih službenika, što je dobro.
Napravljena je, što je dobro, značajna razlika u ovlašćenjima službenika koji rade na policijskim poslovima i drugih državnih službenika. Naglašena je funkcija upravljanja ljudskim resursima koja sa urađenim delokrugom uspostavlja sistem karijernog napredovanja, što je izuzetno značajno, upravo zbog toga što će se napredovanje bazirati na osnovu rezultata rada, godišnjih ocena i odgovarajuće obuke.
Što se tuče problema nasilja u porodici, značajno je da je došlo do izmene određenog člana koji se odnosi na to da su policijski službenici dužni da u saradnji sa drugim nadležnim organima odmah preduzmu neophodne mere i radnje u skladu sa zakonom, čijim vršenjem bi se sprečilo dalje vršenje nasilja, odnosno opasnost za samu žrtvu.
Kao što smo čuli u obrazloženju uvaženog ministra, u četvrtak kada smo razgovarali o ovom zakonu, naravno da policijski službenici ne mogu da postupaju bez sudskog naloga i da bi u praksi došlo do odgovarajuće primene ovih izmena i ovog člana, značajno je da se u bliskoj budućnosti promeni i Krivični zakonik paralelno sa ovim, odnosno iz Ministarstva pravde čujemo neke naznake da će se možda doneti krovni zakon, ili poseban zakon o nasilju u porodici, koji će zapravo regulisati postupanje više institucija koje su uključene u ovaj problem.
Ono što je takođe značajno je i da, kao što je poznato, policija je i do sada obavljala poslove zaštite bezbednosti na nivou lokalne zajednice, ali sada taj koncept, odnosno vrednost, dobija svoje mesto i u zakonskom tekstu, što je takođe značajno. Dozvolite mi da se u narednih nekoliko minuta baziram na amandmane koje je poslanička grupa SVM podnela na Predlog zakona o policiji.
Prvi amandman se odnosi na posebne uslove za popunjavanje radnih mesta u MUP. Naime, u Predlogu zakona stoji, navedena su radna mesta za koja se predviđaju posebni uslovi, a jedan od posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa u MUP je državljanstvo Republike Srbije, odnosno da kandidat bude državljanin Republike Srbije. Nadalje, ostali posebni uslovi su da ima pribavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije najmanje pet godina neprekidno, pre dana podnošenja prijave za zasnivanje radnog odnosa, da nema dvojno državljanstvo za ona radna mesta na kojima je propisano isključivo državljanstvo Republike Srbije, da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova i ostali zdravstveni kriterijumi, psihološki, fizičke sposobnosti kao i kriterijumi kompetentnosti za radno mesto za koje konkuriše.
Želela bih da naglasim da je za nas izuzetno značajno ono što smo postigli 2011. godine, prilikom izmena i dopuna Zakona o policiji. Naime tada smo uspeli da amandmanom izmenimo zakon i da postignemo da zabrana dvojnog državljanstva bude izuzetak, a ne pravilo prilikom zaposlenja u MUP. Zbog toga smatramo da iz ovog Predloga zakona, sigurna sam za nekoliko dana usvojenog novog zakona o policiji, treba jasno ovo da stoji.
Gospodine ministre, moram da naglasim da bez obzira na to što je to postignuto 2011. godine, sami znate da je u praksi prilikom primene ovoga dolazilo do određenih problema upravo zbog nedostatka određenih pravilnika, pa bih apelovala da se posle usvajanja ovog novog zakona o policiji što pre donesu i neophodni pravilnici koji regulišu ovo pitanje.
Dakle, isključivo državljanstvo Republike Srbije kao poseban uslov, treba da bude redak izuzetak, a ne pravilo, kao što je to i regulisano članom 110. važećeg Zakona o policiji, u kojem isključivo državljanstvo Republike Srbije nije propisano kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, već je navedeno da se za pojedina radna mesta može propisati da lice ima samo državljanstvo Republike Srbije
Naš sledeći amandman, zapravo to je isti amandman, ali drugi deo tog amandmana, se odnosi na preciziranje odredbe, konkretno stava 2. člana 137. Predloga zakona koji glasi: „prilikom zasnivanja radnog odnosa Ministarstvo vodi računa o zastupljenosti nacionalnih manjina.
Želela bih da pohvalim predlagača što ovaj stav stoji u ovom članu. Mi bi želeli da ga preciziramo sledećom odredbom. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, Ministarstvo vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma koji je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave, za koje je obrazovana organizaciona jedinica, u kojoj lice zasniva radni odnos radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.
Podsetila bih sve nas na pravo garantovano članom 77. Ustava Republike Srbije. Pripadnici nacionalnih manjina, naime, imaju pod istim uslovima kao ostali građani pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Upravo cilj poštovanja načela jednake dostupnosti radnih mesta, jedno od aktivnosti akcionog plana za pregovaranje poglavlja 23. sa EU, konkretno kaže, predviđa, da će se poseban akcioni plan za implementaciju normativnog okvira za zaštitu nacionalnih manjina, posebnu pažnju posvetiti, između ostalog jačanju napora da se garantuje sveobuhvatna primena ustavnog načela odgovarajuće zastupljenosti u širem javnom sektoru, širenjem preferencijalnih kriterijuma za pripadnike manjinskih zajednica, kao što smo ovde spomenuli, uključujući i znanje jezika nacionalne manjine prilikom zapošljavanja i ovaj poseban akcioni plan bi trebalo da bude usvojen na Vladi Republike Srbije ovih dana ili ovih nedelja.
Drugi amandman, pošto su ova dva obrazloženja su se odnosila na jedan amandman, drugi amandman smo podneli na član 9. Predloga zakona, prema kome Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedišta i područja za koje se obrazuju te organizacione jedinice.
Predlog poslaničke grupe SVM je da se to čini vodeći računa o područjima sudova i javnih tužilaštava. Naime, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, određena su sedišta i područja osnovnih javnih tužilaštava, a članom 18. Predloga zakona je propisano da policija u predistražnom i istražnom postupku postupa po nalogu i zahtevima upravo javnog tužioca i suda, dok su članom 25. istog Predloga zakona utvrđeni poslovi područne policijske uprave.
Naprosto, smatramo da razlozi efikasnosti i operativnosti nalažu da se prilikom određivanja područja organizacionih jedinica jednostavno vodi računa i o područjima i sedištem, odnosno mreži sudova i javnih tužilaštava, shodno odredbama spomenutog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Poslanička grupa SVM svakako podržava da policija bude što operativnija i što efikasnija i da ništa ne može da spreči obezbeđenje bezbednosti, sigurnosti građana.
Nadalje, podržaćemo predlog zakona o javnom okupljanju iz nekoliko razloga, a svakako su razlozi prevazilaženje pravnog vakuma, pravne praznine i nakon 24 godine donošenje akta usklađenog sa Ustavom Republike Srbije i novom realnošću najvažnije.
Naime, opšte poznato je da od 23. oktobra prošle 2015. godine u Republici Srbiji ne postoji poseban zakon o javnom okupljanju, odnosno zakon koji uređuje ostvarivanje Ustavom zajamčenog prava slobode okupljanja.
Smatramo da će donošenje zakona koji će regulisati ovu materiju, biti od velikog značaja, posebno imajući u vidu to što sam spomenula da je poslednji zakon donet davne 1992. godine.
U prethodne skoro dve i po decenije, prethodnih 24 godina, mnogo se toga promenilo, naprosto se promenila i realnost. Došlo je do određenih tehničkih dostignuća.
Na primer, opšte je poznato i velika je vest da je prošle 2015. godine u aprilu, na primer u Španiji, u Madridu došlo do, odnosno protestovali su i hologrami. Dakle, mi se suočavamo sada sa činjenicom da na određenom prostoru protestvuju i virtuelne kopije, odnosno dolazi do okupljanja virtuelnih kreacija ljudskih bića, a Republika Srbija već nekoliko meseci nema zakon koji reguliše ovu oblast, odnosno postojala je pravna praznina.
Pozdravljamo svakako što su prihvaćene mnoge primedbe stručne javnosti, iznesene prilikom javne rasprave o ovom predlogu zakona i uvažene su i pretočene u Predlog zakona o javnom okupljanju, posebno imajući u vidu one primedbe koje su u skladu sa aktivnostima koje su planirane i u Akcionom planu za prigovaranje Poglavlja 23 sa EU.
Smatram izuzetno značajnim i što su prihvaćene primedbe stručne javnosti koje se odnose, recimo, na vreme okupljanja, koje je u Predlogu zakona između šest i 24 časova, a u nacrtu je bilo između osam i 22 časova, kao i na rok za prijavljivanje javnog okupljanja, koje je sada najkasnije pet dana pre održavanja javnog okupljanja, a u nacrtu je bilo osam.
Želela bih da naglasim da međunarodni standardi nalažu da rok za prijavu ne sme biti previše dugačak, ali se ne određuje šta se zapravo smatra predugačkim rokom.
Značajno je da je Predlog zakona o javnom okupljanju usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i Odeljenja za demokratizaciju i ljudska prava OEBS-a, kao i sa relevantnim konvencijama, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Poveljom o osnovnim pravima u EU.
Predlog zakona o javnom okupljanju, kao što sam spomenula, usklađen je sa Ustavom Republike Srbije, kojim je propisan da je mirno okupljanje građana slobodno, kao i da okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže prijavljivanju, ni odobrenju, a sloboda okupljanja se može zakonom ograničiti ako je to neophodno. Znači, Ustav propisuje zaštitu javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Predlogom zakona je propisano da se okupljanje može prijaviti i odvijati kao kretanje učesnika okupljanja na određenom prostoru, takozvano okupljanje u pokretu, koje se može odvijati kretanjem i zaustavljanjem kretanja, na određenim mestima između mesta polaska i mesta završetka kretanja.
Preciznije je definisano i spontano mirno okupljanje, što je svakako dobro, bez organizatora. Ovo spontano, mirno okupljanje se odnosi na okupljanja koja nemaju zvaničnog organizatora, koja su zapravo neposredna reakcija na određeni događaj. Nakon tog događaja, koja se odvijaju na otvorenom ili zatvorenom prostoru, i predloženo je da se ovakva okupljanja ne prijavljuju.
Za SVM je izuzetno značajna sadržina člana 2. Predloga zakona, da je mirno okupljanje slobodno i da svako ima pravo da organizuje okupljanje, što znači potvrdu na slobodu mirnog okupljanja, a to pravo za manjinske zajednice ima i simbolički značaj, pošto to znači mogućnost da manjinske zajednice različitim povodima mogu da iskažu poštovanje spram važnih događaja kako iz istorije, proslave, komemoracije itd.
Pravo na slobodu javnog okupljanja predstavlja važan doprinos očuvanju manjinskog identiteta.
Sloboda javnog okupljanja, budimo realni, nažalost, nema još razvijenu tradiciju u Republici Srbiji, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, gde je ta sloboda duboko ukorenjena u demokratskoj tradiciji. Smatramo da je važno da postoji svest da je pravo na slobodu mirnog okupljanja komplementarno sa drugim pravima, kao što je sloboda udruživanja, kretanja, mišljenja itd.
Svesni toga da ne postoji idealan zakonski predlog koji bi preneo sve složene životne situacije u zakonske odredbe, ali smatramo da je važno da se Predlogom zakona o javnom okupljanju postavlja temelj za pokretanje dijaloga o ovom pitanju u političkoj zajednici. Stoga će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog u danu za glasanje.
Treći predlog zakona – Predlog zakona o javnom redu i miru je na snazi od 31. jula 1992. godine, kao što smo čuli. Od tada se skoro ništa nije menjalo, osim nekih krivično-pravni odredbi nakon stupanja na snagu Krivičnog zakonika i više puta su menjane kaznene odredbe, odnosno visina novčanih kazni.
Uvaženi gospodin ministar je u uvodnom izlaganju izneo šta je suština Predloga zakona. Ono što je značajno je usklađivanje sa kako Zakonom o prekršajima, tako i novinama koje su se desile u proteklim godinama, kao što je komunalna policija, kao što su razne inspekcijske službe itd.
Posebno bih naglasila da radi zaštite javnog reda i mira, dece i maloletnika, ovde se definišu prekršaji protiv javnog reda koji se javljaju u radu ugostiteljskih objekata propisivanjem strožijih sankcija itd.
Želela bih u preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe da naglasim još dva pitanja. Jedno su tzv. sitne krađe. Želela bih da podsetim da smo uspeli da izmenama Krivičnog zakonika smanjimo definiciju iznosa sitnih krađa sa 15.000 na 5.000. Međutim, cilj SVM-a je da se počinioci krađa gone po službenoj dužnosti u okviru prekršajnog postupka i kada vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od 5.000 dinara. Za ova dela, ako su izvršena na štetu privatne imovine, gonjenje se i dalje preduzima po privatnoj tužbi, što je problem.
Svesni da ovo može da se reši jedino istovremenim izmenama Krivičnog zakonika i dopunama Zakona o javnom redu i miru, što sada nije slučaj, mi sada na Predlog zakona o javnom redu i miru nismo podneli amandman. Međutim, izuzetno je značajno da u bliskoj budućnosti rešimo i ovaj problem. Konkretno, potrebno je sitne krađe brisati iz Krivičnog zakonika i prepisati ih u Zakon o javnom redu i miru, odnosno uvesti novi prekršaj. Smatrala sam da je značajno da ovo naglasim i da ovo zajedničkim naporima rešimo u bliskoj budućnosti.
Za sam kraj, pošto su praznici nedavno prošli, svi smo imali prilike da se uverimo u korišćenje petardi od strane kako maloletnika, pa tako i starijih. Mislim da je to sada izuzetno aktuelno pitanje. Za razliku od važećeg zakona, Predlog zakona o javnom redu i miru eksplicitno ne spominje petarde. Međutim, citirala bih član 17. stav 1. Predloga zakona o javnom redu i miru – ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. Propisane kazne smatramo dovoljnim, adekvatnim. Međutim, ono što je problem u praksi je njihova primena, jer jednostavno policija ne reaguje, a da ne pričam o korišćenju automatskog oružja prilikom kako utakmica, tako i određenih slavlja. Smatram da nadalje treba zaista insistirati na primeni ovih kazni da građani ne bi morali da trpe negativnu reakciju na ovu vrstu slavlja.
Gospodine ministre, saradnici, nadam se da ćete u narednim danima podrobno pogledati naše amandmane, prihvatiti iste i u danu za glasanje, kao što sam naglasila, podržavamo Predlog zakona o javnom redu i miru i o javnim okupljanjima. Zahvaljujem.