Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SVM iznesem naše viđenje najpre Zakona o zaštiti potrošača.
Čuli smo zašto je potrebno donošenje potpuno novog Zakona o zaštiti potrošača sa pravnog aspekta, a zašto je to potrebno realnog života je to zbog toga što smo svi mi i svi građani Republike Srbije skoro svakodnevno u ulozi potrošača i za sve nas i za sve njih je od izuzetnog značaja da se zaštite njihova prava.
Čuli so i to iz izlaganja gospodina ministra, a i vidimo u praksi, da je postalo jasno da su sankcije koje su bile u trenutno važećem postojećem zakonu iz 2010. godine, postale za, mogu tako da se izrazim, nesavesne trgovce, neadekvatne i nedovoljne, vrlo često.
Ono što je možda najveći problem da se trenutni nadzor tržišta nalazi u ingerenciji više institucija. Sami potrošači u praksi imaju problem da ne znaju ni kome da se obrate, kada smatraju da treba da se zaštite njihova prava.
Činjenica da je vrlo slab sistem alternativnog rešavanja sporova, to smo čuli, i to bi trebalo, odnosno dovodi do toga da se potrošači sudskim putem, da idu na sud, ali to je izuzetno skupo, dugotrajno, neadekvatno, pa na kraju oni odustanu.
Ono na šta bih želela sve vas da podsetim na samom početku izlaganja, je da je moj uvaženi kolega, gospodin Zoltan Pek, još sredinom prošle godine, tačnije krajem maja 2013. godine, kada smo ovde prilikom dana za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi aktuelne teme, pričali o vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, on je tada u ime poslaničke grupe SVM, postavio pitanje vezano za zaštitu potrošača i pažnju svih je upravo postavio na to pitanje, na neadekvatan kvalitet proizvoda, i na to da su naše prodavnice, butici, ako pričamo o obući, odeći, na žalost i hrani, ali samo da se vratimo obući, odeći, one su pune nekvalitetnih proizvoda, ne kažem kineske robe, i on je to vrlo slikovito tada rekao u postavljanju pitanja, da se dešava da građani koji su u izuzetno teškoj socijalnoj situaciji kupe jeftino obuću i prilikom prve kiše za mesec dva se ta obuća raspadne i da na tome treba da radimo. Da se obezbedi određeni kvalitet, poštovanje standarda kvaliteta, jer možda građani misle da je jeftin proizvod adekvatan za njih, ali ovo ne znači jeftin proizvod.
Čuli smo u uvodnom izlaganju da je jedan od najvećih problema primene ovog zakona u praksi upravo nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira kao i vrlo slaba koordinacija tela koji su zaduženi za zaštitu prava potrošača i njihovog rada. U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama u proteklih nekoliko, tačnije protekle dve godine, se upravo naglašava da je donet Zakon o zaštiti potrošača 2010. godine, dobar, i da normativno on obezbeđuje prava potrošača.
Međutim, zbog neodgovarajućeg mehanizma za zaštitu i sprovođenja potrošačkog prava u praksi, sprečeno je ostvarivanje ovih prava. Znači, ono što je na osnovu istraživanja ohrabrujuće i pozitivno jeste da postoji povećana svest samih građana, koja potrošača u njihovim pravima, ali je veliki problem pristupa sudovima od njihove strane, usled neefikasnosti i vrlo visokih troškova, koje sudski postupci za sobom povlače. Znamo da su potrošački sporovi uglavnom sporovi izuzetno male vrednosti.
Dakle, sudska zaštita predstavlja komplikovanu praksu. Ono što je dobro i što ovaj predlog zakona o zaštiti potrošača, o kome danas raspravljamo je da se sada nudi širi opseg vršenja nadzora inspekcijskim organima i značajno je da se unapređuje vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.
Podsetila bih sve nas na činjenicu da je nivo blagostanja samih potrošača, usko povezan, ako to mogu da kažem, sa zaštitom konkurencije, i izuzetno je značajno da je u cilju zaštite konkurencije bitno da prava potrošača i interesi potrošača, budu stavljeni na prvo mesto.
Cilj donošenja zakona o potrošačima je, da im budu zaštićena prava. Koja su to prava. To su osnovna prava potrošača, pravo na zadovaljavanje osnovnih potreba, pravo na njihovu bezbednost i potrebno je da se osećaju bezbedno na tržištu, da imaju pravo na slobodan izbor proizvoda, pa i usluga, pravo na obaveštenost, na pravnu zaštitu i slična prava.
Jedan od razloga donošenja ovog novog zakona je i osnivanje tela za rešavanje potrošačkih sporova vansudskim putem, što je značajno i trebalo bi da obezbedi delotvornije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja.
Poslanički klub SVM naglašava i podržava potpuno usklađivanje prava sa EU. Propisivanje posebnog postupka za kolektivnu zaštitu potrošača, omogućiće se brzo, nadamo se brže i delotvornije sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba, kao što smo čuli od gospodina ministra.
Trebalo bi da se da veći značaj udruženjima i savezima za zaštitu potrošača. Nekoliko prethodnih govornika je spomenulo da je prvi nivo koji donosi ovaj zakon, upravo uvođenje tog nacionalnog registra potrošačkih prigovora da bi se prikupili prigovori potrošača koji su zaista pravi izvor informacija.
Uvaženi gospodin ministar kada je obrazlagao zakon, nije lako pričati o tri predloga zakona za kratko vreme, nije govorio samo o novinama i nije govorio o ugovoru posredstvom komunikacija na daljinu, odnosno vrlo kratko vezano za rokove. Naravno, sa stanovišta potrošača dobro je kupovati na daljinu, jer to znači da potrošač ne treba da ide kod trgovca, već kupovinu obavlja brzo i lako. Sa druge strane, prodaja izvan poslovnih prostorija trgovca može da bude vrlo napadna i neprijatna za potrošače, jer smo verovatno svi mi imali iskustva sa trgovačkim putnicima koji toliko insistiraju na kupovini proizvoda, da potrošač ne zna na koji način da se odbrani od njih, a na kraju možda kupuje i nešto što mu ne treba, za šta nema potrebe. Značajno je da se ovo promeni, odnosno da se olakša situacija potrošača.
Verovatno svi imaju iskustva, pa i građani da konstantno zvone telefoni dobijamo mejlove sa različitim ponudama, ono što u zakonu piše da kada neko putem telefona ili nekih sličnih kanala komunikacije, pokušava da dođe do potrošača, obavezan je da se prilikom predstavljanja da se predstavi i da kaže zašto telefonira, i to je isključivo zbog kupoprodaje, a ukoliko potrošač ne želi da učestvuje u tome, može da prekine taj razgovor.
Vratila bih se malo evropskom pravu. U evropskom pravu se vremenom ustanovilo pravo potrošača na period za predomišljanje i to je zapravo period tokom koga potrošač može bez nekih sankcija ili bez obrazloženja da odustane od ugovora.
Povraćaj robe trgovcu u ovom zakonskom roku se smatra, zapravo, blagovremenom izjavom o odustanku od ugovora.
Pričalo se ovde i o nedostatku saobraznosti. Nedostatak saobraznosti, kako ugovora ovog kupoprodaje roba ili usluga, je kada ta roba ili usluga nisu adekvatnog kvaliteta, ne odgovaraju nameni zbog koga je potrošač nabavio.
Možda jedna od najznačajnijih i najpozitivnijih novina ovog zakona, koju svakako SM podržava, je da je uvedeno da do prvih šest meseci potrošač može da bira između zahteva da se nesabraznost te robe otkloni zamenom ili odgovarajućim umanjenjem cene ili jednostavno da izjavi da raskida ugovor. Znači, ukoliko se to desi u prvih šest meseci kupovine robe, potrošač ne mora da čeka da se ona popravi. Ostavljena je minimalna mogućnost samo ako se izričito saglasi potrošač sa tim da dođe do popravke, ali značajno je da ga sada zakon ne tera na to da čeka te popravke kojima nekada nikada kraja.
Ono što je negativno i što je praksa pokazala da takođe i ti, kako smo ih nazvali, nesavesni trgovci zloupotrebljavaju i rok za reklamacije. Zaista nije bilo potrebe, a vrlo se dešavalo da se iskoristi taj maksimalni rok od 15 dana da bi odgovorili na reklamacije. Dobro je što se sada ovim novim zakonom smanjuje taj rok za reklamacije sa 15 na osam dana.
Ono što takođe nije spomenuto, a značajno je da se dešava, da se vrlo često kupuje polovna roba. Kod kupovine polovne robe potrošač može da bira između opravke ili zamene, a kada to nije moguće, znači ni opravka ni zamena tog proizvoda, odnosno robe, potrošač ima pravo ili na sniženje cene ili na raskid ugovora.
Ono na šta se ovaj zakon odnosi i sa čime se svi suočava su i usluge od opšteg ekonomskog interesa. To su usluge elektronske komunikacije, distribucije snabdevanja električnom energijom, gasom, toplotnom energijom, snabdevanje pijaćom vodom i prevoz putnika u javom prevozu.
Značajno je da svi imaju pravo na redovno obezbeđivanje ovih usluga od opšteg interesa i dostupnost i pristupačnost ovih usluga je jednostavno neophodna za normalan život.
Upravo zbog toga ovde ima najviše prigovora i vrlo su često. Zbog toga je značajno da ovaj zakon propisuje da trgovci koji pružaju usluge od ekonomskog interesa, oni su dužni da formiraju komisije za rešavanje reklamacija potrošača i da u sastavu ovih komisija moraju da budu i predstavnici evidentiranih udruženja i saveza. Znamo šta se dešavalo u prošlosti sa računima za električnu energiju, a i sada se dosta u određenim lokalnim samoupravama, npr. u Zrenjaninu, u gradu iz kog dolazim, priča i o novom načinu naplate toplotne energije. To izaziva i strah građana zato što postoje neke priče da će ti računi biti zimi za nekoliko hiljada dinara više nego što su trenutno, ako ne i dva, tri puta veći, a u toku letnjih meseci, kada nije grejna sezona, da će oni ostati skoro isti kao sada ili će se samo prepoloviti.
Zbog toga je značajno da ovaj predlog zakona spominje i građane koji su u teškoj socijalnoj situaciji i ostavlja ministru da se nađe adekvatan način da i oni dobiju i toplotnu energiju i gas i električnu energiju, elektronske komunikacije, sve što je neophodno danas za normalna život.
Poslednja ili pretposlednja misao koju bih još ovde želela da iznesem u ime poslaničke grupe SVM se odnosi na zaštitu potrošača, o ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanja, pošto je ovo takođe značajno i vrlo aktuelno u letnjim mesecima, a i u okviru ove glave predloženog zakona i posebna prava učenika, odnosno studenata koji borave u inostranstvu i koji su smešteni kod porodica.
Dobro je da sve više dece ima prilike da uči o kulturi drugih zemalja i da uči jezik. Značajno je da se oni posle vrate ovde i da m ovde obezbedimo posao. Dobro je da ovaj zakon naglašava da ti domaćini treba da ih tretiraju kao goste svoje dece i da im pomognu da nauče i kulture i običaje te druge zemlje gde se nalaze.
Što se tiče turističkih putovanja, neko bi pitao zašto je to značajno i zašto baš mora sa strane potrošača, kupca te usluge da bude ispoštovano sve što piše u tom ugovoru. To je zbog toga što neki građani zaista tokom cele godine vrlo teško i naporno rade za vrlo male plate i onda izdvoje sebi turističko putovanje od sedam, deset ili petnaest dana i ako već plate uslugu pogleda na more ili adekvatnog smeštaja sa klimom itd, značajno je da to bude ispoštovano i zbog toga je bitno da ovaj predlog zakona naglašava da, ukoliko te ponuđene usluge nisu ispoštovane, oni imaju pravo,ukoliko dobiju alternativnu ponudu, da tu ponudu prihvate, ukoliko je ona veće vrednosti, možete da doplatite, ukoliko je manje vrednosti, da dobiju naknadno razliku u ceni, ali ukoliko nisu zadovoljni, treća mogućnost je da zahtevaju vraćanje celokupnog iznosa koji su organizatoru platili po osnovu ugovora.
Za delimično izvršenje ugovorne obaveze organizatora ili docnje, odnosno kašnjenja, potrošač ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je platio organizatoru i, što je jako bitno, može da zahteva i naknadu štete ukoliko je nezadovoljan.
Svakako, pozdravljamo sankcionisanje poslovanje organizatora koji potpuno ignoriše primedbe potrošača.
Pre završnih odredaba ovog predloga zakona je naglašeno da zaštita potrošača ne može da bude adekvatna ukoliko se ona vrši samo na centralnom nivou, već da i autonomna pokrajna i jedinice lokalne samouprave moraju da budu uključene u ovaj posao, da budu aktivne i da štite prava i interese potrošača.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti potrošača, sveobuhvatno, ovaj zakon o zaštiti potrošača je preduslov za jačanje prava i interesa potrošača, ali, ono što je još značajnije, neophodna je efikasna primena ovog zakona i to je upravo jedan od načina da se pokrene konkurencija, inovacije i privredni rast. Ovo je razlog zašto poslanička grupa SVM podržava ovaj predlog.
Što se tiče ostale dve izmene i dopune zakona, podržavamo ih, naravno, ali bih naglasila samo u rečenici i po da Predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama je neophodan najpre zbog usklađivanja sa odlukom Ustanog suda. Dobro je što je to sada stiglo do nas i zbog eliminacije diskriminacije. U XXI veku zaista moramo još bržim koracima da idemo ka digitalizaciji. Znamo da sada za ovo nisu još obezbeđena sredstva, ali da se to planira za budžet za 2015. godinu. Zahvaljujem na pažnji.