Hvala vam, gospodine predsedniče.
Najpre bih se složila sa ovom opaskom koju ste dali.
Imam pitanje koje bih uputila, recimo, Aleksandru Vučiću, kao prvom predsedniku Vlade zaduženom za borbu protiv korupcije, ili Ivici Dačiću, ili tužilaštvu, ili Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave, ili bilo kome u ovoj zemlji ko može da da odgovor na pitanje - na koji način, pod kojim uslovima, zbog čega i kako dolazi do čuvenog prekomponovanja vlasti u lokalnim samoupravama?
Kako se dešava da stranke koje su izgubile na izborima postaju prve vlasti? Kako se dešava da stranke koje nisu prešle cenzus ulaze u lokalne parlamente? Da li je tačno da su odbornici u svim lokalnim samoupravama u Srbiji izloženi pretnjama i ucenama i da im je nuđen mito, da su zapravo na razne načine prisiljeni, primorani ili prinuđeni da učestvuju u tim novim koalicijama, da učestvuju u upodobljenim vlastima širom Srbije?
Razlog zbog koga ovo pitam je, naravno, događaj iz Kikinde, gde su, prema rečima odbornice Azre Valentić, njoj najpre nuđene pare i funkcije u nekakvoj budućoj lokalnoj samoupravi, a zatim i upućene pretnje, s obzirom na to da pripada stranci koja treba da učestvuje u prekomponovanju vlasti. Ja sam iz Novog Sada, grada u kom se isto tako nešto desilo.
Mi smo bili svedoci i u Novom Sadu i u Zrenjaninu, od toga da je i te kako bilo pritisaka, prinuda, pokušaja korupcije, gde su odbornici držani u karantinu danima pre sednica skupština, sprovođeni do tih sednica, ne bi li slučajno opet promenili mišljenje i strane kojima su pripadali.
Smatram da prosto to nije atmosfera u kojoj lokalne samouprave treba da funkcionišu i da to nije dobra poruka koja se šalje građanima koji izlaze na te lokalne izbore, misleći da rezultati tih izbora imaju bilo kakvog uticaja na to na koji će način biti formirana vlast. Znamo šta se desilo u Novom Sadu, u Zrenjaninu. Videli smo šta je pokušano da se desi u Kikindi, da li to treba da očekujemo u Somboru, Subotici, u svim onim lokalnim samoupravama u kojima lokalna vlast zbog rezultata izbora nije napravljena po identičnom modelu po kome funkcioniše republička vlast.
Molim bilo koga, za koga god vi smatrate od ovih koje sam na početku navela da im se to pitanje prosledi, jer smatram da je odgovor interesantan, ponajmanje narodnim poslanicima, a najviše građanima koji očekuju od odbornika koje su birali da tamo zastupaju neke njihove interese.
Razlog zbog koga sam spomenula Aleksandra Vučića na početku je taj što mene izuzetno interesuje recimo, da li je njemu lično poznato, najpre kao prvom potpredsedniku Vlade, zaduženom za borbu protiv korupcije, a zatim i kao predsedniku stranke kojoj su puna usta borbe protiv korupcije, kakvim se metodama lokalni funkcioneri te stranke služe na lokalu, ne bi li privoleli odbornike širom Srbije da pomognu SNS u tome da formira vlast, čak i u onim opštinama gde je na izborima izgubila.
Ukoliko Aleksandar Vučić zna za to šta ti lokalni funkcioneri rade, onda njegova borba protiv korupcije apsolutno nema nikakvog smisla.
Opet, ukoliko ne zna, a ja sam lično svedok, da se veoma često pozivaju na njega, onda je to nešto što treba rešiti u stranci, s obzirom na to da je onda to problem koji on ima u okviru svoje stranke druge prirode, ali u to neću da ulazim.
Ovo nas, naravno, dovodi i do pitanja šta je bilo sa onom čuvenom krađom glasova na izborima? Šta je sa onim džakovima, kada ćemo saznati kako se to desilo, gde se to desilo, zašto se desilo, koji će biti epilog priče, a s obzirom na to da sam iz Novog Sada, izuzetno me interesuje gde je stigla istraga na kojoj je SNS izuzetno insistirala, pre nego što je ušla u koaliciju sa Romskom demokratskom strankom, s obzirom na to da je imala apsolutnu podršku LSVM da se istraži da li je Romska demokratska stranka kupovala glasove?
Vidim da mi je vreme isteklo, hvala za produženje.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Moje pitanje je upućeno vama. Vi ste, zapravo, Narodna skupština je 30.10. ove godine, dobila Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je u ovu skupštinu uputila Skupština Vojvodine, koja je iskoristila svoje ustavno pravo da može da predlaže zakon u Narodnoj skupštini na usvajanje. Radi se o tome, da je Skupština AP Vojvodine zauzela stav da izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koje su neposredno pre toga usvojene u ovoj skupštini, nisu u korist građana AP Vojvodine i da nanose štetu građanima AP Vojvodine.
Moje pitanje vama – da li ste započeli konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, koje bi se odnosile na to da li će ovaj zakon ikada doći na dnevni red Skupštine? Pitam zbog toga što smatram da je izuzetno važno da ovaj predlog zakona, koji je uputila Skupština AP Vojvodine, bude usvojen pre budžeta Republike Srbije, zbog toga što budžet, onako kako je pripremljen i kako je došao u ovu skupštinu, kao osnovicu za deo novca koji pripada AP Vojvodine koristi ono što je utvrđeno starim Zakonom o budžetskom sistemu, što znači da bi budžet AP Vojvodine, ako bude usvojen bez izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, iznosio 57 milijardi i 319 hiljada dinara. Međutim, ukoliko Skupština Srbije pre toga bude makar razmatrala, pa potom i usvojila izmene i dopune Zakona koje je poslala Skupština AP Vojvodine, u tom slučaju bi budžet AP Vojvodine iznosio 75,5 milijardi dinara. Razlika je 18 milijardi dinara, odnosno trećina budžeta AP Vojvodine.
Osim toga što bi se budžetom Republike Srbije, ukoliko se usvoje izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je uputila Skupština AP Vojvodine, budžet Vojvodine bio veći za čitavu trećinu. Vama je poznato da je Vlada Vojvodine zatražila ocenu ustavnosti ovog zakona i budite spremni da, ukoliko se budžet Republike Srbije usvoji bez izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, koji je tražila Skupština AP Vojvodine, da će poslanička grupa LSV istog dana nakon usvajanja budžeta Republike Srbije pokrenuti zahtev za ocenu ustavnosti budžeta, s obzirom na to da Ustav Republike Srbije jasno garantuje AP Vojvodini 7% budžeta Republike Srbije, a ne 7% poreskih prihoda, kako to predviđa zakon koji je ova narodna skupština usvojila.
Vi ste u prethodnom period pokazali da, ukoliko smatrate da je neki zakon bitan, ne prezate od toga ni da prekinete sednicu koja je u toku, obavite razgovore sa šefovima poslaničkih grupa, izdejstvujete da se o nekom zakonu makar razgovara u Narodnoj skupštini. Moje pitanje vama je – da li imate nameru da to isto učinite i sa zakonom koji je uputila Skupština AP Vojvodine? Da li to vaše ocenjivanje, da li je nešto bitno ili ne, zavisi od predlagača zakona ili se odnosi na sam sadržaj zakona?
Veoma je važno da ove izmene i dopune, koje je uputila Skupština AP Vojvodine, budu usvojene pre budžeta ili, makar, na istoj sednici kada je budžet, da bi osnovica za izračunavanje budžeta AP Vojvodine mogla biti veća. Osim toga što bi neusvajanje ovih izmena predstavljalo štetu za građane i građanke Vojvodine, isto tako bi predstavljalo kršenje Ustava Republike Srbije. Smatram da vi kao predsednik ovog doma ne bi trebalo da dozvolite da se takve stvari ovde dešavaju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
S obzirom na to da veliki broj amandmana koje su dale mnoge poslaničke grupe nije usvojen, pre svega oni iza kojih i mi stojimo, a koji se odnose na nezavisnost rada NB, LSV će glasati protiv ovog zakona u Danu za glasanje, koji će verujem uslediti nakon ove sednice. Glasali smo protiv prvih predloga za izmene i dopune u avgustu, s obzirom na to da najveći deo svih tih nedostataka koje su tada isticali poslanici i međunarodna i stručna javnost nije otklonjen, s obzirom na to da smatramo da predložene izmene i dopune ne samo da ne povećavaju nezavisnost NB, nego još više dovode NB u zavistan položaj.
Smatramo da ovaj zakon nikako ne može imati našu podršku i plašimo se da ćemo za nekoliko meseci imati izmene i dopune ovog zakona na isti način na koji to činimo sada, kada će predlagač već treći put morati da posluša ono što su mu govorili narodni poslanici u ovoj skupštini i ono što je govorila stručna javnost, ono što je govorila međunarodna javnost, jer vidimo da se to desilo sada.
Nažalost, osim onih amandmana koje je dao Odbor za finansije, predlagač je usvojio vrlo malo amandmana za koje verujemo da bi donekle popravili kvalitet ovog zakona i zbog toga će poslanička grupa LSV svakako glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođo guvernerko, potpredsednici Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, kada smo u avgustu usvajali prvi put izmene i dopune ovog zakona, imali smo priliku da vidimo da je on naišao na kritike ne samo opozicije, čak i vanparlamentarnih stranaka u Republici Srbiji, nego i na kritike stručne javnosti, Evropske komisije, Svetske banke, MMF, a kritike Evropske komisije su se nakon toga vrlo brzo očitovale i u Izveštaju Evropske komisije koji je upravo ovaj zakon ocenio, tada kao predlog grupe narodnih poslanika, kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu priključenja Srbije EU. Mi smo tada u avgustu bili protiv izmena i dopuna ovog zakona, a bićemo opet protiv njih. Razlozi za to su brojni. Pokušaću da ih navedem u svom izlaganju.
Ovo je inače bio prvi zakon koji je počeo Srbiju da udaljava od tog evropskog puta, prvi zakon za koji smo otvoreno dobili primedbe međunarodnih i monetarnih institucija i političkih institucija koje smo tom prilikom, odnosno koje je većina u ovoj skupštini tom prilikom odlučila da ignoriše. Nakon toga smo imali još nekoliko tih izjava raznih zvaničnika naše države, koje bi se mogle svrstati u red izjava koje Srbiju udaljavaju od evropske porodice zemalja koje narušavaju odnose u regionu koji su vrlo teško građeni. Međutim, mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrži na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji će Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, koja ipak jeste jedina koja odlučuje o tome, udaljavaju od priključenja EU.
Naravno da se u ovoj diskusiji, kao i tada kada smo prvi put usvajali ovaj zakon, nekoliko najčešćih reči, izgovorenih i od strane poslanika i od strane predlagača i od strane stručne i međunarodne javnosti, su – nezavisnost NBS. Nezavisnost NBS, osim toga što je bila i jedna od osnovnih primedaba i Evropske komisije i MMF i Svetske banke, je nešto o čemu Srbija treba da vodi računa, sve i da zanemarimo te primedbe koje su došle iz međunarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno važna za funkcionisanje Narodne banke, definisana Ustavom Republike Srbije i to je nešto na čemu bi i Narodna banka i ova skupština i Vlada Republike Srbije trebalo da insistiraju, sve i da ne postoje ove primedbe iz Evropske komisije i drugih institucija koje su dolazile i u Skupštinu i u Narodnu banku i koje su se mogle čuti u javnosti.
I pre nekoliko dana smo u ovoj skupštini, jednom drugom prilikom, kada je predsednik prekinuo sednicu koja je u toku, mnogo razgovarali o nezavisnosti i nadležnostima NBS, zbog toga što je Zakonom o preuzimanju banaka ozbiljan deo nadležnosti NBS, Ministarstvo finansija preuzelo na sebe. Tad smo imali polemiku sa Mlađanom Dinkićem, koji je na dosta uvredljiv način govorio ne samo o postojećim bankama u Republici Srbiji, nego u krajnjem i o Narodnoj banci, zbog toga što ukoliko te banke zaista toliko loše posluju, zbog čega im onda Narodna banka ne oduzme dozvolu za rad.
U obrazloženju ovog zakona piše da se ovaj zakon usvaja da bi se učinio pozitivan korak i dalje približavanje njegovih odredaba odredbama ugovora o EU, Ugovor o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Svako ko pogleda ovaj dopis koji je stigao uz zakon bi u tom slučaju očekivao da ono što je u avgustu bilo izneto kao primedba Evropske komisije, MMF, Evropske centralne banke bude otklonjeno sada ovim novim izmenama i dopunama. Međutim, ovaj zakon ne samo da ne otklanja ono što je u avgustu izneto kao primedba, nego smo mi danas na sastanku Odbora za evropske integracije dobili mišljenje Evropske komisije, za koje gospođa guvernerka kaže da nije upoznata sa njim. Vaši saradnici, koji su zakon predstavljali na Odboru za evropske integracije, su isto tako rekli da prvi put vide taj dopis Evropske komisije, iako na njemu stoji da je poslat i NBS kao predlagaču. Mislim da je poprilično čudno da ukoliko zaista namera zakona jeste da se otklone nedoumice, da se približimo tim međunarodnim monetarnim institucijama, da se u tom slučaju ne zatraži prethodno mišljenje ili konsultacija ili makar neki vid upoznavanja onih koji su nadležni da o tome cene sa samim sadržajem zakona.
Naime, da krenemo redom. Sada ću pokušati da sublimiram ono što jesu bile primedbe Evropske komisije i MMF na zakon ranije, kao i sada, jer se ne radi, a u odgovoru ste gospodinu Vargi rekli da je to političko mišljenje koje nije obavezujuće za NBS, međutim, Evropska komisija je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju,nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke i MMF, koji ni na koji način niti jesu, niti mogu biti političke institucije. Radi se o institucijama sa kojima Republika Srbija svojim opredeljenjem mora da sarađuje.
Ono što je u avgustu bila prva zamerka i Evropske komisije i MMF i Evropske centralne banke je hitnost koja je pratila donošenje ovog zakona. Ovaj put imamo još kraći rok za donošenje ovog zakona. Moja kritika tu ide pre svega predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, koji, istina, nije prvi koji uvodi praksu prekidanja sednica da bi se u okviru sednice održala druga sednica, ali to činite mnogo češće nego bilo koji drugi predsednik do sada.
Uverena sam da bi gospođa Tabaković, kao dugogodišnja narodna poslanica, imala razumevanja da ste vi rekli da je sednica Skupštine trenutno u toku i kada se bude završila, da ćemo isto tako po hitnom postupku usvojiti ovaj zakon i da ćete ga staviti na razmatranje narodnim poslanicima.
Nadam se samo, opet se vraćam na ono što je rekao gospodin Varga, da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku ne klasifikujete prema predlagaču i da će se, isto tako, Predlog zakona koji je predložila Skupštini AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, naći pred ovom skupštinom vrlo hitno. Ne vidim zbog čega je ovaj zakon hitniji od nekog drugog zakona, samim tim što i sam predlagač u obrazloženju zakona navodi da se čak razmatrala i mogućnost da ovo i ne bude materija koju bi regulisao zakon, što relativizuje sam značaj zakona.
Ono što je druga stvar koja je opet u svim primedbama koje su u avgustu stizale na ovaj predlog zakona, a koja opet nije otklonjena jeste to da se narušava nezavisnost NBS. Kao što sam rekla, sve i da to nisu zamerile te druge institucije, to je Srbija, to je Narodna skupština Srbije sama po sebi morala da zaštiti, i da insistira na nezavisnosti NBS, zbog toga što je to izuzetno važno, zbog toga što je to definisano Ustavom, zbog toga što ne iziskuje nikakva finansijska sredstva, pa da to bude neki razlog da nemamo nezavisnu NBS i zbog toga što to jeste posao narodnih poslanika i posao Narodne skupštine. To bi trebalo da radimo i da apsolutno zanemarimo preporuke Evropske komisije.
Ono što je dalje bio problem u avgustu, opet se ne otklanja ovim predlogom zakona, to je način biranja vice guvernera. Vidimo da to nije otklonjeno, a vidimo da nema ni namere da se to tako nešto desi, a to je izuzetno loše. Svetska banka je u svom izveštaju u avgustu usporila nadležnosti, odnosno izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao jednog tela koje ima izuzetno velike nadležnosti i jednog moćnog tela. Ovaj zakon i ove nove izmene i dopune Zakona i dalje ni na koji način ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasnu sliku o mandatu i jasnim nadležnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna Zakona da se to telo još naknadno ojača.
Jutros smo dobili zajedničko mišljenje Evropske komisije, MMF i Evropske centralne banke, koji izražavaju kritike na skoro svaki član ovih predloženih izmena i dopuna. Oni imaju konkretne predloge na koji način da se izbegnu ove nove neusklađenosti sa propisima Evropske komisije i EU. Naime, njih brine i institucionalna nezavisnost NBS-a, brine ih i personalna nezavisnost NBS-a, brine ih i nacrt nad radom i način izbora vice guvernera, trajanje mandata, način ograničavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. Na karaju, mada mislim ne manje važno, činjenica da je guvernerka politička ličnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednika najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji.
To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune Zakona, s obzirom na to da bi bilo logično pretpostaviti da oni koji su jedini nadležni da ocenjuju usklađenost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj skupštini sa propisima EU, nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona.
Na kraju, postoji u ovom zakonu još jedan veći problem sa aspekta ljudskih prava, a to je postojanje člana 10. u ovom zakonu, koji uskraćuje pravo koje je garantovano svim građanima Republike Srbije – pravo na ustavnu žalbu. Da stvar bude još gora, u samom obrazloženju zakona stoji sledeća rečenica – iako je Ustavom Republike Srbije pravo na pravno sredstvo zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava, pa se čak i navodi član 36. Ustava Republike Srbije, koji kaže da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, o obavezi ili na pravu zasnovanom interesu zbog pravne sigurnosti, a imajući u vidu i uporednu pravnu praksu, predlaže se da se ovo pitanje uredi na izričit način kako bi se izbegle sve eventualne nedoumice u praksi.
Kada se govori o osnovnim ljudskim pravima zagarantovanim Ustavom Republike Srbije, tu nema mesta za rečicu "iako". To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Slažem se da je namera bila druga i ima čitav niz amandmana od različitih poslaničkih grupa koje su predložile različite načine kako da se ovo pitanje bliže uredi, ili kako da se bolje formuliše, ili da se preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagača, ali suspenzija Ustavom zagarantovanih ljudskih prava zarad nekih viših ciljeva, niti je novost ni u političkoj praksi svetskoj, niti u našoj. Duboko verujem da to nije bila namera ni predlagača, zbog toga što je to izuzetno opasno.
Kada smo govorili o Zakonu o preuzimanju banaka, isto tako je tim zakonom bio suspendovan čitav niz odredaba drugih zakona. Svakako da osnovna ljudska prava, garantovana Ustavom, ne mogu biti predmet suspenzije. Verujem da će se naći način da se preformuliše ova zakonska odredba na neki način.
Da završim, svakako da bez usvajanja čitavog niza amandmana koji će, plašim se, promeniti čitav smisao zakona i verujem da neće biti usvojeni od strane poslanika u ovoj skupštini, LSV ne može podržati Predlog ovog zakona zbog toga što on ne samo što ne otklanja one zamerke koje su bile iznesene kada su prvi put izmene i dopune zakona donošenje, nego i dalje udaljava Srbiju od važećih propisa EU i samim tim šteti evropskim integracijama Republike Srbije.
Nećemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon, pre svega i da zanemarimo preporuke koje su došle iz EU zbog toga što on na ozbiljan način ugrožava nezavisnost NBS. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Pre svega kada je u pitanju Zakon o preuzimanju banaka naša osnovna zamerka je bila upravo i to što u njemu nigde ne piše da Ministarstvo finansija donosi predlog na osnovu kontrole koju vrši NBS, zbog toga što smo se i pitali na koji način Ministarstvo finansija može doći do tih podataka, i tražili smo da u zakonu to piše, ali nije predmet taj zakon, tako da neću govoriti o tome.
Kada smo govorili o ovim primedbama, mislim ne govorimo o istom dokumentu. Govorim o dokumentu Evropske komisije koji je stigao jutros na Odbor za evropske integracije, koji ima sedam strana, koji navodi i primedbe iz avgusta prošle godine koje nisu otklonjene ovim predlogom zakona, tako da o dva različita dokumenta govorimo. Ne bih imala nameru da zloupotrebljavam nešto što je Evropska centralna banka poslala. Mislim da se radi o suviše ozbiljnoj stvari da bih to činila.

Po Poslovniku.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Član 27. – svi učesnici u raspravi su, osim toga što su dužni da poštuju zakone i posebno dužni da poštuju i Ustav. Vama je gospodine Dinkiću poznato AP Vojvodina, autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije, koja može da raspolaže svojim budžetom na način na koji smatra da je potrebno. To u šta AP Vojvodina može da uloži 300 miliona evra je apsolutno stvar legitimno izabranih predstavnika građana AP Vojvodine. Vi, podsetiću vas niste jedan od njih. Autonomna pokrajina ima svoje organe, ima svoju Skupštinu, ima svoju Vladu, ima i tu "Razvojnu banku" i način na koji želi da vodi "Razvojnu banku" je apsolutno stvar AP Vojvodine i vi niste ti, koji kao ministar finansija možete da uzimate na sebe nadležnosti koje nemate u skladu ni sa jednim pravnim propisom ili pravnim aktom u ovoj zemlji.
Ta "Razvojna banka Vojvodine" je nastala kao pokušaj da se spase "Metals banka", koja je upala u probleme upravo u vreme dok je gospodin Jelašić, vaš guverner, bio guverner. Da li je i za to kriv neko drugi ili će biti da su za to što je "Metals banka" upala u probleme možda krivi upravo kadrovi G17 plus.
Ta vaša briga za novac građana Vojvodine je izuzetno dirljiva, i ja je cenim, ali možda pokušajte da brinete o novcima građana Vojvodine tako što ih nećete zakidati Zakonom o budžetskom sistemu, tako što nećete poklanjati 25.000 hektara zemlje šeicima mimo svih zakona u ovoj zemlji, tako što vaša potpredsednica Vlade neće zaračunavati dva puta isti autoput građanima AP Vojvodine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Pokušavamo da razrešimo spor koji je nastao u vezi sa "Razvojnom bankom Vojvodine" i vidim da govorimo iz različitih perspektiva. Ukoliko bude prilike, još ću govoriti o tome, ali s obzirom na to da nije "Razvojna banka Vojvodine" tema ili se bar nadam da "Razvojna banka Vojvodine" nije predmet ovog zakona, videćemo da li će biti vremena kasnije o tome da se govori.
Bilo je rečeno, naravno, mnogo velikih reči, međutim, treba reći šta je suština današnjeg predloga i šta je suština zakona koji je danas došao pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Suština je, sudeći po onome što smo čuli, da danas ovde Ministarstvo finansija i ministar Dinkić od ove skupštine očekuje da mu dozvolimo da mimo važećih zakona, koji već regulišu ovu oblast, neki poslanici su rekli i mimo Ustava i, svakako, mimo svojih ovlašćenja, bez jasno definisanih kriterijuma, uslova i pravila, na osnovu neke svoje slobodne procene, u budućnosti odlučuje da bilo koja od banaka koja u sebi ima određen deo, ne znamo tačno koliki, državnog kapitala može biti preuzeta od bilo koje druge banke, ukoliko ministar Dinkić oceni da ta banka predstavlja ozbiljnu pretnju za finansijski sistem i finansijsku stabilnost. Ne samo to, nego će još ova druga banka, koja bude preuzimala banku za koju je ocenjeno na osnovu nejasnih parametara da predstavlja opasnost, dobiti bespovratnu finansijsku pomoć države za tu transakciju koju namerava da sprovede.
Naravno, svakome je jasno da ima nekoliko problema koji postoje u ovom zakonu i zbog kojih, naravno, LSV neće biti u mogućnosti da podrži ovaj zakon. Prvo, mi smo ovde čuli da se ovaj zakon donosi zbog toga da bi "Poštanska štedionica" uoči nedelje štednje preuzela "Agrobanku". Međutim, to nije tačno. Da je to tako, mi bismo videli da te dve reči pišu u ovom zakonu. U ovom zakonu bi se eksplicitno pominjala "Agrobanka", u ovom zakonu bi se eksplicitno pominjala "Poštanska štedionica", ali to nije slučaj. Ovde se zapravo radi o uspostavljanju jednog pravila, i to izuzetno opasnog pravila, gde gospodin Dinkić pokušava sebi da dodeli ona ovlašćenja koja ni prema Ustavu ni po zakonu ne može imati, a sudeći po iskustvima koja imamo sa njim neki bi rekli – ne bi ni smeo imati.
Drugo, ono što nedostaje ovom zakonu, mi smo pokušali to amandmanima da regulišemo, su kriterijumi kada se može desiti da neka banka bude preuzeta od strane druge banke. Šta znači ozbiljna pretnja za stabilnost finansijskog sistema? Kakva je to pravna kategorija? Da li postoji ozbiljna pretnja, manje ozbiljna pretnja, neozbiljna pretnja, koji uslovi treba da budu ispunjeni, kako se to procenjuje i ko to procenjuje? Postoji Zakon o bankama koji na vrlo precizan način definiše banke. Zbog čega ista takva kategorizacija banaka nije upotrebljena u ovom zakonu? Zbog čega su kriterijumi u kojima dolazi do tog preuzimanja apsolutno nejasni, ako ne i nepostojeći?
Nepostojanje ovih jasnih i zakonom utvrđenih kriterijuma posebno je opasno imajući u vidu da je upravo gospodin Dinkić ličnost koja je trenutno ministar finansija, jer nas iskustvo koje imamo sa njim, posebno kada je u pitanju reforma bankarskog sektora, upozorava da treba da sumnjamo ili u njegove dobre namere ili u njegove sposobnosti. Jedno od ta dva je u prošlosti nedostajalo i zbog toga je veoma važno i precizno utvrditi kriterijume pod kojima može doći do preuzimanja ovih banaka.
Ova bespovratna finansijska sredstva koja se daju su zapravo državne pare koje se u teoriji, kako smo sada čuli, mogu dati i nekakvoj privatnoj banci, domaćoj ili stranoj, nije ni važno, čuli smo i o stranim bankama, da bi se preuzimale državne banke, banke koje su u vlasništvu Pokrajine, banke posebne namene itd.
Da li, gospodine Dinkiću, možete da naslutite zbog čega smo zbog toga zabrinuti? Da li se sećate guvernera Jelašića koji je danom kada je prestao da bude guverner počeo da radi u jednoj privatnoj stranoj banci? Da li vam je jasno zbog čega je u najmanju ruku čudno da se državne pare daju privatnim bankama da bi preuzele državne banke? To je nešto što, naravno, otvara prostor za ozbiljnu i veliku korupciju, posebno zbog nepostojanja kriterijuma. Zbog toga smatramo da je ovo neprihvatljivo.
Preuzimanje ovih banaka, nekoliko poslanika je govorilo o tome, se vrši bez pristanka akcionara, deponenata, drugih poverilaca, bez odluka skupština banaka, što će naravno demotivisati svakoga ko ima bilo kakvu pomisao da investira u bankarski sistem, zbog toga što Vlada jednom svojom, čini se, moguće i proizvoljnom odlukom preko noći može da preuzme njihovu imovinu i druga banka postane vlasnik toga.
Naravno, gospodine Dinkiću, treba da shvatite da ne možete deliti, nuditi, prenositi, preuzimati i poklanjati tuđu imovinu. Počnite da poklanjate svoje, da delite svoje, preuzimate svoje, a našu imovinu, molim vas, ostavite na miru.
Govorili ste o "Razvojnoj banci Vojvodine", o tome kako Vlada Vojvodine suludo troši pare. Da su građani Vojvodine želeli da vi odlučujete o njihovim parama, vi biste za početak makar prošli cenzus u Pokrajini. Hvala.

        Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ministar mi je direktno uputio pitanje.

Hvala gospođo predsedavajuća. Vašom ljubaznošću sam govorila i duže nego što je bilo i predviđeno, čini mi se osam minuta, iako je moja poslanička grupa na raspolaganju imala manje i ne mogu da ne primetim da je od svih primedbi koje sam izrekla ministar odgovorio samo na ovu jednu moju rečenicu o "Razvojnoj banci Vojvodine", koja kako sam rekla, ja bar shvatam, i nije tema.
Ne sporim pravo na mišljenje i Ministarstvo finansija i gospodina Dinkića kao ministra, o tome šta treba raditi sa "Razvojnom bankom Vojvodine" i mišljenje je da Vlada Vojvodine u onome što čini greši. Sa pomoćnikom gospodina ministra sam dosta dugo razgovarala dok je sednica trajala, i ono oko čega smo se složili jesu činjenice. Ne sporim da "Razvojna banka Vojvodine" jeste u izvesnim problemima. Ne sporim da te probleme možda i nije moguće rešiti na način na koji to Vlada Vojvodine predlaže, ali ono što ja sporim je način na koji gospodin Dinkić danas ovde govori o Vladi Vojvodine, način na koji pokušava da razreši problem sa "Razvojnom bankom Vojvodine", verujem da on kao ministar finansija ima i druge mogućnosti da takav problem razreši.
On je, koliko ja shvatam sugerisao Bojanu Pajtiću na koji način on smatra da ovo pitanje treba rešiti. To Bojan Pajtić nije prihvatio i Vlada Vojvodine, u krajnjem, nije prihvatila. Ona se odlučila za drugi put, njihov zahtev za dokapitalizaciju se nalazi pred NBS. Guvernerka će u danima koji dolaze odlučiti pozitivno ili negativno o tom zahtevu i tu se uloga Ministarstva finansija u ovom trenutku završava.
Ne sporim zabrinutost, ne sporim pravo na zabrinutost, ali sporim način na koji diskreditujete Vladu Vojvodine, na koji diskreditujete "Razvojnu banku Vojvodine" i način na koji motivišete, ovom prilikom, sve one koji kojim slučajem drže novce u toj banci, da istog trenutka taj novac iz banke povuku, jer ako je to cilj, onda ste izuzetno uspešni.
Vi nazivate avanturama to što Vlada Vojvodine želi da dokapitalizuje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo pitam, da li su možda avanture bile za nekoga one silne subvencije za radna mesta, ulaganja u železare, u "Fijat", u topionice, itd.
Što se tiče kriminala, a ljude iz Vlade Vojvodine ste jednom, verovatno u žaru govora, nazvali kriminalcima, i one ljude koji su u banci, nazvali ljude koji učestvuju u kriminalu, mislim da treba da potražite i u svojoj stranci odgovore, jer ste prethodne četiri godine u istoj toj Vladi Vojvodine učestvovali. Hvala.

Po mojoj se diskusiji vodi rasprava.

Ali ako gospodin Dinkić govori "vi", na koga tačno misli?

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Molim vas da skrenete pažnju ministru da ne može takvim tonom da razgovara sa poslanicima i na način koji se obraćao koleginici iz DSS. Krajnje je neprimereno na takav način razgovarati, tim rečima i tim tonom. Samo zbog toga što se neko ne slaže sa onim što je ministar izneo, ne znači da on ne razume o čemu se radi, ne zna o čemu se radi ili da ne treba da govori u Skupštini. Svako treba da govori u Skupštini. Svako ko je izabran od strane građana ima pravo da govori o čemu god hoće, a vi gospodine ministre, ako se ne slažete ili ako pristojnim tonom ne možete da razgovarate sa poslanicima, onda bolje u sebi zadržite to što imate da kažete, nego što vičete na narodne poslanike. Zaista nema smisla i trebalo je, gospođo potpredsednice, da ga opomenete. Jesmo svi umorni, rasprava dugo traje, bila je sve samo ne prijatna, ali to gospodinu ministru ne daje za pravo da se ovako ponaša u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Postavljam pitanje Narodnoj skupštini - da li možda predsednik Narodne skupštine ima informaciju o tome da je mimo znanja Narodne skupštine promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom na to da je delegacija koja je boravila u Abu Dabiju pre nekoliko dana apsolutno mimo tog zakona i suprotno odredbama tog zakona ponudila tamošnjem šeiku 25 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, što ide direktno na štetu pre svega poljoprivrednika u našoj zemlji, s obzirom na to da se radi o očiglednom nepoštovanju zakona i ugledu naše zemlje kao zemlje u kojoj se poštuju zakoni i opšte uzev u kojoj postoji vladavina prava?
Takođe, nameće se još jedno pitanje – da li mi to u Srbiji sada imamo dogovornu ekonomiju, s obzirom na to da je ovo klasičan primer upravo toga? Ako je iko u Republici Srbiji mogao da oseti opasnosti i ako je iko naučio šta je to dogovorna ekonomija, onda je to AP Vojvodina. Smatram da ovo treba najozbiljnije razmotriti i na ovo pitanje Narodna skupština mora dati odgovor.
Naime, najvrednija vojvođanska imovina, vojvođanski "Naftagas", koji je pod imenom NIS poklonjen Ruskoj Federaciji za obećanje o Južnom toku, je otišao tako da jedino što imamo od tog čitavog famoznog sporazuma je poklanjanje NIS-a, a sada imamo situaciju da Mlađan Dinkić najavljuje i poklanja bez tendera 25 hiljada hektara zemljišta Ujedinjenim Arapskim Emiratima, opet u zamenu za obećanja o nekakvim budućim investicijama.
Osim što na taj način Dinkić objašnjava šta misli o Vojvodini, u kojoj njegova stranka nije prešla cenzus, šta misli o vojvođanskim poljoprivrednicima, šta misli o preduzećima zainteresovanim za uzimanje u zakup tog zemljišta, Dinkić time pokazuje i šta misli o restituciji, s obzirom na to da je upravo zemljište koje je obećao predmet restitucije i da mnogi građani očekuju ishod tog spora.
Naime, više je nego očigledno da Dinkić ne može da ustupa 25 hiljada hektara zemlje bez tendera zbog toga što je on tako odlučio i procenio da je tako najbolje. Ukoliko u ovome ipak uspe, nakon najvrednije vojvođanske kompanije "Naftagas" i najvrednijeg što Vojvodina ima, a to je poljoprivredno zemljište, da li možemo očekivati da u nekim narednim dogovorima, zahvaljujući svojoj slobodnoj proceni, Dinkić pokloni, recimo, Petrovaradinsku tvrđavu ili 25 hiljada građanki i građana AP Vojvodine?
Pri tome, daleko od toga da Vojvodini ne trebaju investicije, daleko od toga da je poljoprivreda u sjajnom stanju i daleko od toga da Vojvodini ne treba svež kapital, ali dosadašnje iskustvo sa dogovornom ekonomijom, sa jedne strane, a sa druge strane, naravno, i učinak Mlađana Dinkića, teraju nas na oprez.
Mlađan Dinkić, koji sada poklanja 25 hiljada hektara zemlje, najavljuje pravljenje novog JAT-a, a 2008. godine najavljivao je da će, ako privatizacija ove kompanije ne uspe, država finansirati njeno restruktuiranje i kupiti nove avione. Dva meseca kasnije rekao je da JAT neće dobiti ni dinara iz republičkog budžeta, a opet nekoliko meseci kasnije ova skupština je odobrila kredit od 10 miliona evra, što za investicije, što za socijalni program. Podelu akcija JAT-a je najavljivao 2010. godine, da bi odmah zatim rekao da od tih akcija možda neće biti ništa, tako da Ujedinjenim Arapskim Emiratima treba da bude jasno o kakvom se zapravo pregovaraču radi, treba da bude jasno da ono što im je ponuđeno je direktno u suprotnosti sa zakonima ove zemlje i Narodna skupština treba da zaštiti svoj integritet, svoje dostojanstvo i da ne dozvoli da ministri po slobodnom nahođenju krše zakone zbog toga što su u tom trenutku procenili da je najbolje.
Dakle, moje pitanje je – da li je promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da li će Skupština uraditi nešto povodom toga što se ne poštuje? Hvala.

Gospodine predsedniče, vi ste dali jedno dosta čudno tumačenje kada ste gospodinu Babiću oduzeli reč, naime, vi suprotno odredbama člana 103. stav 2. tvrdite da narodni poslanik ne može da reklamira član Poslovnika na čiju je povredu već ukazano.
To nije tačno. Molim vas, nemojte to da ustanovljavate kao pravilo u Skupštini.
Narodni poslanik ne može da ukaže na istu povredu Poslovnika na koju je već ukazano, a vi možete raznim svojim postupcima povrediti isti član nekoliko puta i to ne znači da ako je neko već ukazao na povredu nekog člana, da ne može biti ponovo ukazano na povredu tog člana, nego samo ne može biti na istu povredu ukazano.
Zato, molim vas nemojte da slobodnim tumačenjem Poslovnika, netačnim tumačenjem Poslovnika, ovde onemogućavate poslanicima da govore, jer vi možete u toku jednog zasedanja u teoriji 15, 17 i 37 minuta prekršiti isti član Poslovnika i to onda znači da narodni poslanici ne mogu na to da vam ukažu.
Zato, molim vas da čitamo Poslovnik onako kako piše i da ga više na ovaj način ne kršite.