Zahvaljujem se predsedavajući.

Predloženim amandmanom pokušava se da se u tekst zakona unese jedan kvalitativan pomak kada su u pitanju uređenje evidencija memorijala, naročito ratnih memorijala, kao i način finansiranja svega onoga što sledi nakon donošenja ovog zakona, a to su opet posvećenosti i dužna pažnja koju smo i onako i onako daleko ranije bili dužni da poklonimo svima onima koji to zaslužuju.

Srpski narod je u istoriji poznat i prepoznat kao slobodarski narod. Srpski narod je u svojoj istoriji vodio isključivo oslobodilačke ratove, nikada nije bio agresor. U istorijskim etapama slobodarski ratovi su uglavnom bili prepoznati po žrtvama koje je srpski narod imao u svim istorijskim fazama, žrtvama koje nisu bile male, naročito u periodu Prvog pa i Drugog svetskog rata u ratovima kada je takozvano reproduktivno stanovništvo bukvalno nestajalo sa teritorije koju je i tada a i danas pokrivala srpska država.

Zbog toga smo dužni da sa posebnim poštovanjem i uvažavanjem, sa posebnim pietetom se odnosimo prema žrtvama, prema oslobodiocima, prema svima onima bez obzira na ideologiju, bez obzira na politička opredeljenja, bez obzira na različitosti, da se upravo na ovakav način odužimo, ponoviću, mogli smo to i ranije učiniti ali ovo je u svakom slučaju nešto što je za visoko poštovanje prema svima onima koji to poštovanje zaslužuju.

Zbog toga i svi spomenici, bez obzira kome su podignuti, bez obzira koje ideološko opredeljenje simbolizuju, moraju biti stavljeno na svetlo dana. Moraju simbolizovati na određene istorijske etape, određene istorijske činjenice i događaje jer bez istorije, bez vraćanja u nazad da sagledamo sve ono što je srpski narod prošao i prolazio, nema budućnosti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Saglasiću se, uglavnom, sa onim što je izrekao kolega Aleksandar Martinović. Zašto? Zbog toga što mi ne smemo da delimo žrtve. Žrtve su nama iste, sa posebnim pijetetom prema svakoj od njih, bez obzira u kom istorijskom periodu su te žrtve položile svoje živote za slobodu srpskog naroda.

Zašto ovo govorim? Tokom Prvog svetskog rata, i mislim da se to nadovezuje na ono što je Aca Martinović rekao, Srbija je imala 1.247.435 žrtava. Dakle, preko 1.200.000 stradalih Srba u Prvom svetskom ratu. Podsećanja radi, to je 28% od ukupnog broja stanovništva, a to znači 62% reproduktivnog stanovništva, odnosno 62% muškaraca starosti od 18 do 55 godina života. Dakle, radi se o ogromnom broju žrtava koji nisu bili u koncentracionim logorima, ni sabirnim, ni radnim logorima, nego su davali svoje živote za slobodu Srbije i za slobodu srpskog naroda.

Podsećanja radi, pre 70 godina vođen je Nirnberški proces. U tom Nirnberškom procesu za zločine koji su počinjeni i u tim logorima o kojima govorimo je bilo optuženo 22 nacista, fašista, hitlerovca. Od njih 22, na smrt vešanjem je osuđeno 12, sedam upućeno na zatvor, troje oslobođeno. Na taj način je otvoren proces za dalje gonjenje. Staljin je tražio da se 50 hiljada istaknutih nacista pobije još na Teheranskoj konferenciji.

Na tom Nirnberškom procesu je saslušano preko 270 svedoka. Na tom Nirnberškom procesu je preko 2.600 dokumenata pročitano. U svim dokumentima su sadržane žrtve, i one žrtve koje su bile na teritoriji bivše Jugoslavije i žrtve u logorima, svi su obuhvaćeni bukvalno tim procesom. I taj proces nam daje za pravo da kažemo da i terminologija koja se vezuje za jedan pravni sistem koji je bio tada ustrojen od strane SAD, jer je na osnovu Londonske povelje došlo do toga da se formira pravni osnov za vođenje Nirnberškog procesa, koncentrisano sve ono što se sada nalazi u ovom zakonu. Zbog toga smatram da je kvalitet ovog zakona upravo dobra terminologija i dobro osmišljen način šta je ono što treba obeležiti.

Zašto sam ukazao na ove istorijske činjenice? Ove istorijske činjenice su nepobitne, apsolutno nepobitne. Kolega Martinović je ukazao na ono što se vezuje za Drugi svetski rat. U Prvom svetskom ratu su postojale druge specifičnosti, nemamo logore na način na koji smo ih imali u Drugom svetskom ratu, ali imamo preko 1.200.000 žrtava. Zar te žrtve treba sada odvojiti od onih iz Drugog svetskog rata? Apsolutno ne. Radi se o stradalima, o zarobljenicima, radi se o onima koji su davali živote za svoju državu, za svoj narod. Zbog toga, podrška stoji i mislim da sve ono što smo danas rekli ukazuje na kvalitet zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Moje pitanje podrazumeva istovremeno i zahtev za obaveštenje od strane Ministarstva finansija i odnosi se na restituciju. Ovo pitanje se postavlja zbog toga što deo stručne javnosti izražava određene dileme koje se moraju rešiti kako bi u praksi Zakon o restituciji dao puni efekat.

Radi se o tome što postojeći Zakon o restituciji definiše pravo fizičkog lica koje je ili bivši vlasnik oduzete imovine ili njegov zakonski naslednik da može u postupku restitucije povratiti tu imovinu. Podvlačim, samo zakonski naslednik.

Šta ćemo sa onima koji nisu zakonski naslednici, koji su testamentalni naslednici, a po Zakonu o nasleđivanju testamentalni naslednici su izjednačeni sa zakonskim naslednicima? Očigledno je da po odredbama ovog zakona nemaju pravo da podnesu zahtev za vraćanje imovine u odnosu na bivšeg vlasnika.

Postavlja se pitanje od strane stručne javnosti – da li je to ustavno, da li se na taj način krši zabrana diskriminacije? Ako je raniji vlasnik oduzete imovine ostavio testament i tim testamentom proglasio nekog ko nije zakonski naslednik, već sasvim treće lice, za njegovog testamentalnog naslednika, koji će naslediti njegovu imovinu, ili je taj testament možda i proglašen, ali nije realizovan, pa je to lice koje je testamentalni naslednik u očekivanju da će nakon kompletnog postupka realizacije testamenta postati vlasnik, sada obespravljen zbog toga što nema ista prava kao zakonski naslednik bivšeg vlasnika.

Šta u slučaju da je testamentom raspolagano zbog toga što su se zakonski naslednici na bilo koji način ogrešili o njihovog pravnog prethodnika, oca, majku, bilo koga, jer se nisu dostojno ponašali prema svom pravnom prethodniku, da su možda čak počinili i neku protivpravnu radnju, da su nedostojni nasleđivanja i zbog toga se testamentalni naslednik pojavljuje kao naslednik koji pretenduje na tu imovinu? Da li se i u tom slučaju krše jednaka prava zakonskog i testamentalnog naslednika?

Dalje, deo stručne javnosti, kojoj pripadam, ispoljava dilemu koja se opet vezuje za prava testamentalnih naslednika koji su čak i proglašeni testamentalnim naslednikom, ali je u međuvremenu već imovina oduzeta i zbog toga nisu mogli da se upišu kao vlasnici te imovine. Da li se i prema njima eventualno čini neka vrsta diskriminacije?

Naravno da su ovo pitanja koja se vezuju za zakonsku regulativu i pravilno tumačenje zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS u tom pravcu imamo razmišljanje koje može da ide u dva pravca. Jedan pravac razmišljanja je donošenje autentičnog tumačenja zakonske norme iz zakona u restituciji. Drugo pitanje je eventualno potreba da se zakon u ovom smislu dopuni ili izmeni, što takođe ima smisla.

U svakom slučaju, zakonodavac smo mi i možda bi u tom pravcu trebalo i razmisliti da se ovo pitanje zaista reši na adekvatan način, ali bih zamolio Ministarstvo finansija da u tom smislu da i odgovarajući odgovor.

Naravno da treba pohvaliti u svakom slučaju Agenciju za restituciju koja je dala ogroman doprinos kada su u pitanju rešavanja delikatnih restitucija. Tako je uspešno vraćena imovina kraljevskoj dinastiji Karađorđević, imovina u Novom Sadu, Vojvodini itd, itd. Agencija za restituciju tu uvažava svaku podršku i mi izražavamo zadovoljstvo zbog jednog takvog uspešnog rada, ali želimo da i kroz ovo pitanje doprinesemo da taj rad bude još efikasniji.

Na kraju bih, uz ovo pitanje, zamolio, imajući u vidu da sam pre, otprilike, ne znam tačno, nedavno, postavio poslaničko pitanje i Ministarstvu zdravlja na koje nisam dobio odgovor, vezano za transfuziju, da mi se odgovori. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pa, ne samo što niste adekvatno odreagovali na jednu grubu povredu Poslovnika, već ste dozvolili poslaniku Obradoviću da nastavi sa izuzetno grubim kršenjem Poslovnika tokom cele svoje diskusije.

Mislim da mi nismo i ne smemo da budemo taoci jednog takvog govora koji se ponavlja iz sednice u sednicu, koji se ponavlja uvek kada ovaj narodni poslanik uzme reč na sednicama Skupštine Republike Srbije. On nije samo rekao da postoji spomenik u nekom selu na teritoriji opštine Vranja koji je podignut teroristima, već je pozvao ministarku da na taj spomenik položi cveće. Da li je to uvreda, drage kolege narodni poslanici, samo našoj uvaženoj ministarki Slavici Đukić Dejanović, ili je to uvreda za državu Srbiju?

Mi lično nemamo ništa protiv da poslanik Obradović ode u to selo i da ukloni taj spomenik i da preduzme mere da se taj spomenik više nikad tu ne nađe, ali ne možemo dozvoliti da vređa državu, da vređa ovu vlast koja je omogućila da na teritoriji cele Republike Srbije, što je najvažnije, vlada mir i stabilnost i da niko nije ugrožen.

Ono što ste morali, a sad tu već, predsedavajući, nije, a morao je da učini, jeste da sankcioniše i ono što je nastavljeno i tokom diskusije od strane poslanika Obradovića, a to su i dalje bile uvrede gospođi Đukanović kao ministru koji predstavlja Vladu. Mislim da ovde ni jedan ministar nije došao na odstrel, pa i naša drugarica Slavica Đukić Dejanović.

Kada trpimo selektivnu kritiku, onda moram da podsetim poslanike opozicije na jednu činjenicu, i dozvolite mi samo pet sekundi, a to je da kad je uvređena ministarka Đukić Dejanović niko ovamo nije reagovao, a na jednu jedinu rečenicu koja je upućena gospođi Vukomanović smo doživeli salve kritika i uvreda na jedan neprimeren način.

Molim vas da o tome vodimo računa, da nemamo ni tu vrstu diskriminacije. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pre svega, predloženim amandmanom smo pokušali da ostavimo mogućnost ministru da oceni da li ovim amandmanom zaista dajemo doprinos poboljšanju kvaliteta zakona, u smislu njegove preciznosti, ili treba ostaviti postojeće rešenje onako kako je već normirano u predlogu ovog zakona.

Ono što je za pohvalu u svakom slučaju jeste jedna novina, a to je da konačno, i to nama u Poslaničkoj grupi SPS naročito imponuje, da je upravo ovo ministarstvo predložilo nešto što do sada nije bilo predmet sistematizacije u bilo kom zakonskom aktu do sada, a radi se o tome da se kroz saradnju više jedinica lokalnih samouprava, da li su u pitanju opštine ili gradovi, nebitno je, ta saradnja može ostvariti i osnivanjem zajedničkih preduzeća, ustanova ili institucija.

Prvi put dolazimo u situaciju da konačno rešavamo, i to zakonskim putem, status preduzeća koja se osnivaju od strane više jedinica lokalnih samouprava. Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo upravo mi u Poslaničkog grupi SPS bili inicijator da se promeni Zakon o javnim preduzećima, da se menja Zakon o privrednim društvima, da se na neki način dođe do rešenja kako konačno regulisati status tzv. regionalnih preduzeća, regionalnih javnih preduzeća, jer takvih u Srbiji imamo ne mali broj, kao što su regionalne deponije u Užicu, u Vranju itd.

Mislim da ste, ministre, u ovom smislu postigli jedan izuzetan napredak i da je u tom pravcu ovaj zakon evoluirao na najbolji mogući način. Zašto? Pa, zbog toga što konačno dolazimo do situacije da više jedinica lokalnih samouprava kroz osnivačke akte, gde su jasni statusi osnivača, sada su to opštine, gradovi itd, mogu da osnuju jedno takvo preduzeće. Mi do sada takav način nismo mogli da nađemo nigde u zakonu. Nismo imali zakonsko uporište i onda smo na pitanja koja smo postavljali konkretno pre dve godine ministru privrede, dobijali odgovor – pa, imate uporište u Zakonu o komunalnim delatnostima, što apsolutno nije adekvatan zakon i ne može se ni u kom slučaju vezati za ono što se sada reguliše.

Mislim da ste uspeli u tom pravcu da učinite jedan veliki iskorak i da je ovaj zakon sada rešio jedno pitanje koje do sada dugo vremena nije rešen, odnosno nije bilo nikako rešen.

Na kraju, pošto mi je ostalo još malo vremena od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, samo želim da istaknem još jednu činjenicu koja je takođe bitna, a to je da će kroz međuopštinsku ili međugradsku saradnju više jedinica lokalnih samouprava biti rešeni mnogi drugi problemi, i komunalni i svi oni koji su od najvećeg interesa za zadovoljenje potreba građana, jer sada ulazimo u situaciju koju do sada nismo imali, da opštine ili gradovi koji imaju bolje kapacitete, veće resurse, pomognu onim jedinicama lokalne samouprave koji te resurse nemaju, koje sa tim kapacitetima ne raspolažu i da na taj način zadovolje potrebe građana u najvećoj mogućoj meri.

Recimo, Trgovište ili Žagubica, vrlo male opštine, moraju rešavati svoja pitanja kada su u pitanju interesi građana, a te probleme ipak ne mogu sami rešiti i onda je logično da se oslanjaju na veće centre, na one jedinice lokalnih samouprava koje raspolažu sa mogućnostima da se ti problemi reše. Zaista, to je isključivo zbog građana jedna poruka koja je veoma važna. U svakom slučaju, sve pohvale za ovakav Predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Reklamiram član 27, u vezi člana 107, Poslovnika skupštine Republike Srbije. Ja i moje kolege u poslaničkoj grupi SPS želimo da verujemo da je prethodna govornica imala najbolju nameru kada je ukazivala na eventualne probleme u zakonu koje mi iskreno ne vidimo, ali je način da se obrati neko ministru, da ministar pravi budalama poslanike, apsolutno neprimeren način ophođenja u ovom parlamentu. Mislim da ste tu trebali da reagujete, iako, ponavljam, uveren sam da nije postojala bilo kakva zla namera ni prema ministru, ni prema bilo kome od njegovih saradnika, ali komunikacija ove vrste ipak nije prihvatljiva za ovaj dom.

Zbog toga sam i reklamirao član 107, pa vas molim da to imate u vidu, jer ipak ministri kada dođu ovde nisu glineni golubovi na koje ćemo mi ispaljivati hice kako bi ih privoleli da komentarišu na način kako mi to želimo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Član 27. u vezi člana 107, imajući u vidu i član 108, naravno, da ne bi ponavljali odredbe Poslovnika koje se vezuju za ono što je za najoštriju osudu. A za najoštriju osudu je u svakom slučaju svaka pretnja, svaki pokušaj da se destabilizuje država Srbija na način kako se to sada pokušava.

Svaki akt, svaka manifestacija radnje koja ugrožava našu stabilnost predstavlja opasnost za državu Srbiju. Ukoliko nismo jedinstveni, ukoliko ovo ne osudimo na najoštriji mogući način, dovodimo sebe u opasnost i na taj način doprinosimo da država Srbija bude ugrožena. To vlast Republike Srbije, mi koji participiramo u toj vlasti, ne smemo da dozvolimo.

Jednostavno, situacija koja nam nalaže oprez, budnost, a istovremeno s druge strane korišćenje svake moguće šanse ukoliko im se ukaže, a ima ih mnogo koji žele tu šansu da iskoriste, kao što je kroz ovo pismo to već nagovešteno, da destabilizuju državu, da smene vlast na neregularan način, nelegalan način – to svakako ne smemo da dozvolimo.

Zbog toga apel svim državnim organima, svim institucijama, svim onim koji su nadležni da se bave ovim pitanjima, da ovo pismo uzmu ozbiljno u razmatranje, da vinovnika ili vinovnike privedu pravdi, procesuiraju i da svako ko je za ovako nešto odgovoran bude krivično odgovoran na način koji podrazumeva najoštrije kažnjavanje. Ja vam se zahvaljujem.

Postojalo je više osnova za javljanje, jedan je Poslovnik, drugi je replika. Javljam se za repliku, iako je izneta jedna gruba uvreda na račun poslanika vladajuće koalicije, među kojima je i SPS, a to je pod jedan da se podnose besmisleni amandmani. Ja lično mislim da niko od mojih kolega, kako u SPS tako i u SNS i ostalim strankama, nije na tom nivou svesti da podnosi besmislene amandmane, a u tim besmislenim amandmanima se aktivno učestvovalo i raspravljalo zajedno sa ovde uvaženim ministrom.

S druge strane, nije tačno da su amandmani bez ikakvog dejstva, imajući u vidu da smo juče bili svedoci da su neki amandmani prihvaćeni i da je uvaženi ministar Ružić amandmane koje je ocenio kvalitetnim i sa doprinosom da se poboljša zakon prihvatio na jučerašnjoj raspravi.

Današnja rasprava je išla u istom duhu. Mislim da mi ne smemo dozvoliti bilo kome, a najmanje onima koji po amandmanima na ovaj način ne raspravljaju već demagoškim pristupom, jer da nije demagoški onda bi se usudili oni koji su podneli 300 amandmana na set zakona o obrazovanju, ako se dobro sećam iz ovih klupa sa ove druge strane, pa bi na isti način ocenili i taj rad podnošenja amandmana – briše se, bez ikakvog smisla. Ako nemamo doslednost i principijelnost, onda bolje da se ne javljamo, onda bolje da ne diskutujemo ni o čemu, jer iznosimo samo svoju nemoć da bi se bilo šta promeni naročito ne na način kako se to iznosi, a u svakom slučaju na neprihvatljiv način. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poslanička grupa SPS stoji na stanovištu da se ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer mi se čini da hipokrizijom nećemo mnogo doprineti kvalitetu zakona.

Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što su prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji i sada i ranije i uvek bila garantovana Ustavom. Ono što je garancija Ustava podrazumeva kako sa jedne strane zajemčene slobode i prava nacionalnih manjina, tako sa druge strane ono što nacionalne manjine moraju da poštuju kada je u pitanju njihova država, a to je država Srbija.

Jasno mi je, gospodine Vesoviću, šta to pokazujete, ali to nije dokaz onoga što vi namećete kao tezu u ovom parlamentu i što pokazujete pred građanima. Da li će većina u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu ili bilo gde gde je većinsko stanovništvo stanovništvo nacionalnih manjina prikazivati to što vi pokazujete je stvar nečega što podrazumeva nadležnost drugih organa, a ne Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na pogrešnu adresu ste se obratili zbog toga što je to potrebno da kažete nekom drugom ko je nadležan za to, a taj drugi ko je nadležan za to će svakako to imati u vidu i verujte da ima u vidu i verujte da se to prati.

Osim toga, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ima upravni inspektorat. Ukoliko je Statut jedinice lokalne samouprave nesaglasan sa zakonom ili, još gore, nesaglasan sa Ustavom, onda će upravni inspektor preduzeti odgovarajuće mere koje su propisane u granicama njegovih nadležnosti po zakonu i naravno da će takav akt ili biti suspendovan ili će biti podvrgnut oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, a onaj ko to bude inicirao biće nadležan da to uradi.

Na našu veliku sreću, mi imamo mehanizme da se suprotstavimo tome. Zašto u Hrvatskoj ne postoji ono što vi kažete da treba da postoji, a to je sloboda izražavanja srpskog stanovništva, to je pitanje za Hrvatsku državu koja je dužna da poštuje standarde, da poštuje slobodu i prava građana koja su zajemčena međunarodnim dokumentima, prevashodno Poveljom UN. Postoji i univerzalna Povelja o pravima i slobodama čoveka i građana, pa je to pitanje za organe vlasti države Hrvatske, a ne za nas. Mislim da se tu, takođe, napravili jednu zamenu teza koja nema smisla u ovom parlamentu.

Što se tiče SPS, ona je ponosna na Briselski sporazum koji je potpisao sadašnji ministar spoljnih poslova, a tada premijer Ivica Dačić, ponosna zbog njegovih državničkih sposobnosti koje sigurno vaša koleginica nikada neće imati, iako mu to imputira, na sreću neće imati, a ja neću Ivicu Dačića spuštati na vokabular koji je iznet na današnjoj sednici Skupštine, kako to inače vaša koleginica često govori, jer Ivica Dačić ne zaslužuje da se spušta na takav nivo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Želim, kao i svi mi u poslaničkog grupi SPS, da verujem da postoji dobra namera kada se ovaj amandman afirmiše na način kako se afirmiše, u cilju zaštite interesa srpskog naroda na teritoriji Raške oblasti, ali ta zaštita srpskog naroda na teritoriji Raške oblasti je već obezbeđena, rekao sam, pod jedan, Ustavom, a pod dva, svim onim što rade i na način kako to rade naši nadležni državni organi i institucije. U tom pravcu ne vidim ništa sporno, a što se tiče jednog, da ga nazovemo, ekscesa ili incidenta, onda bi bilo dobro da se pokrene odgovarajući postupak, podnese odgovarajuća prijava i to pitanje reši, ali ne da se koristi u političke svrhe i da se politički na taj način elementira.

Bošnjački ili bosanski jezik je jezik nacionalne manjine, i on kao jezik nacionalne manjine je zakonom definisan kao način izražavanja nacionalne manjine. Naravno, u granicama zakona, i naravno, ne povređujući prava drugih naroda i narodnosti, prevashodno srpskog naroda, gde je zvaničan jezik srpski jezik i zvanično pismo ćirilično pismo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, kolega.

Smatram za svoju obavezu da podržim amandman koji je predložila naša drugarica Ivana Dinić zbog toga što je smislen i zbog toga što bi u svakom slučaju mogao da doprinese poboljšanju kvaliteta zakona koji nesumnjivo opravdava sve ono što jedan zakonski predlog treba da ima, a to je da u njegovoj praktičnoj primeni su otklonjene gotovo sve nedoumice i da će on u svojoj praktičnoj primeni dati svoj puni potencijal.

Ono što bih zamolio da istaknem, prevashodno zbog građana, uvaženi ministre, nadam se da na taj način neću povrediti Poslovnik, jer je taj amandman korelativan sa ovim amandmanom, da istaknem jednu činjenicu da je upravo poslanička grupa SPS predložila amandman za koji se nadam da ste ga prihvatili, a to je amandman koji se odnosi na obrazovanje saveta mesnih zajednica na nivou grada Beograda. Imajući u vidu činjenicu da grad Beograd ima svoje specifičnosti i da je normiran, odnosno sistematizovan kako zakonski, po zakonu koji ima kategoriju leks specijalisa, to je Zakon o gradu Beogradu, a takođe je normiran i u Ustavu kao glavni grad Republike Srbije, onda je sasvim logično da upravo ta dva zakonska akta, odnosno jedan ustavnog karaktera, to je Ustav Republike Srbije i drugi Zakon o gradu Beogradu, definišu pitanja osnivanja i ustrojstva saveta mesnih zajednica.

Taj amandman, u svakom slučaju, doprinosi da zakon koji je jako dobar bude u celovitom smislu reči ono što podrazumeva obuhvatanje svega što nije obuhvaćeno, a grad Beograd zaista zaslužuje da ima jedan takav status, odnosno da se mesne zajednice na nivou grada Beograda osnivaju u skladu sa Zakonom o gradu Beogradu. Mi takođe smatramo da su sve skepse, sve sumnje u karakter i ustrojstvo mesnih zajednica nepotrebne zbog toga što se sada prvi put definiše kontrola rada mesnih zajednica, s jedne strane, a s druge strane se definiše ono što do sada nigde nije bilo stavljeno pod nadzor, a to je da se na nivou mesnih zajednica pojavljuje voluntarizam, da se pojavljuje čak i neka vrsta anarhije i da se mesne zajednice dovode do svog besmisla.

Ovom vrstom kontrole, rada mesnih zajednica kako njihove normative, tako i u tehničkom smislu njihovog rada postiže se zaista nešto što do sada nije bilo, a to je da mesne zajednice mogu postojati kao institucionalni deo lokalne samouprave, ali isključivo pod kontrolom lokalne samouprave. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom se pokušalo da se možda precizira sam tekst člana na koji se amandman odnosi, imajući u vidu da je on u punoj koleraciji sa ostalim tekstom zakona.

Konkretno, kada je u pitanju osnivanje mesnih zajednica, po istom zakonskom osnovu, istoj zakonskoj regulativi se mora predvideti i način, odnosno postupak ukidanja mesnih zajednica, a tj. promena bilo kakvog njihovog statusa u smislu ustrojstva organizacione strukture ili bilo čega sličnog. Zbog toga smo smatrali da bi eventualno ovim amandmanom mogli da doprinesemo da se samo precizira predloženi tekst člana na koji se odnosi amandman i da na taj način, u praktičnom smislu reči, ovaj zakon bude u potpunosti sinhronizovan kada su u pitanju sve njegove odredbe, dakle, svi članovi koji se međusobno upućuju, odnosno upućuju norme jedne na druge.

Ukoliko prihvatite ovakav amandman, mislim da bi na taj način doprineli ovome o čemu govorim, a u svakom slučaju, ukoliko postoje bolja rešenja, poslanička grupa SPS će takva rešenja podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Reklamiram član 106, jer ste propustili da primenite Poslovnik na najdirektniji način zbog kršenja Poslovnika.

Govornik koji je govorio o svemu osim o amandmanu, očigledno govori suprotno Poslovniku, odnosno bez tačke dnevnog reda. Niti je predmet amandmana antimigraciona politika, niti su predmet amandmana zapošljavanja u lokalnim samoupravama i plate u lokalnim samoupravama, niti je predmet ili tema onoga što bi trebalo da priča, nešto što se vezuje za kažnjavanja ili ne znam za šta.

Ništa od onoga što je predmet amandmana govornik nije rekao. Onog trenutka kada on i njegova stranka steknu mogućnost da većinom u ovoj Skupštini promene zakon, mi nemamo ništa protiv toga. Neka zakon dovedu u red na način kako to žele, ali ako ga budu dovodili u red na način kako to sada ističu, onda je ovoj državi zaista preti velika opasnost.

Zbog toga vas molim da u buduće vodite računa o tome kako se priča, na koji način se priča, da se ne koristi govornica za EPP, jer politički marketing Boško Obradović može da sprovodi van ove sale na mestu gde se taj marketing može sprovoditi, a ovde ne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice.

Javljam se po amandmanu iz jednostavnog razloga što smatram da je amandman apsolutno pravno neprihvatljiv. Razlozi koji su isticani u amandmanu ne opravdavaju amandman. Odudaraju od teme amandmana i samim tim čine amandman besmislenim u odnosu na obrazloženje koje je dato.

Kako bi se istakle činjenice zbog građana, kako bi građani bili upoznati sa istinom, za razliku od onoga što je u obrazloženju amandmana istaknuto, ja ću reći i nešto što niko ne može da dovede u sumnju a vezuje se za rad ministarstva, uvaženi ministre, i vaše saradnike.

Konkretno radi se o raspodeli sredstava budžetskog fonda za program lokalne samouprave. Ovde smo čuli kroz ekonomsko-politički program o nekakvim transfernim sredstvima koja se ne daju lokalnim samoupravama, odnosno navodno se nešto oduzima lokalnim samoupravama. Isključivo radi istine, isključivo zbog činjenica ističem da je čak preko 60 jedinica lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije konkurisalo po javnom pozivu za podnošenje zakona od strane jedinica lokalne samouprave za nekoliko vrsta projekata koji su definisani kroz tri cilja.

Prvi cilj su faktički sistematizovani programi razvoja infrastrukture, odnosno ulaganja u rekonstrukciju objekata kulture. Drugi cilj je pružanje finansijsko-tehničke i druge pomoći za razvoj i uvođenje elektronske uprave, i treći cilj, jeste pružanje pomoći ili podrška u organizaciji kulturnih, sportskih, turističkih i drugih manifestacija.

U sva ova tri cilja ministarstvo i ministar, na čijem je čelu naš drug i uvaženi gospodin Branko Ružić, je učinilo mnogo, tako da su sve jedinice lokalnih samouprava bez obzira, jer se na taj način nikako nije vršila diskriminacija, bez obzira ko je formirao vlast u tim jedinicama lokalnih samouprava, dobili odgovarajuća sredstva. Ta sredstava su čak 30,7 puta veća ove godine nego što je to bilo 2017. godine. Konkretno, za programe razvoja infrastrukture i ulaganje u rekonstrukciju objekata uloženo je 262 milijarde i 87 hiljade dinara, izvinite 262 miliona. Moja greška.

Sve u svemu, radi se o tome da smo dobili nešto što do sada lokalne samouprave nisu imale. Nisu imale ovakvu vrstu podrške.

U tom pravcu moram da istaknem veliku zahvalnost građana Sevojna, gradske opštine grada Užica, a samim tim i grada Užica, koje je dobilo 8,5 miliona dinara upravo vezano za ovaj projekat iz prvog cilja, odnosno ove prve grupe projekata koji podrazumeva mogućnost da se izvrši rekonstrukcija objekta koji je i ruiniran, koji je na neki način došao u fazu da može bukvalno da se uruši, a taj objekat će biti ubuduće u funkciji objekta u kome će se kulturne delatnosti i sve druge delatnosti afirmisati na najbolji mogući način. Ne samo u Užicu, mnoge druge jedinice lokalne samouprave su participirale i aplicirale i dobile odgovarajuća novčana sredstva.

Da demantujem onoga ko je vodio ekonomsko-politički program. Moram da istaknem da su tu i jedinice lokalnih samouprava, gde vlast ne predstavlja personifikaciju vlasti sa Republike. Gde na vlasti nije ni SNS ni SPS. Konkretno, opština Čajetina je dobila određena novčana sredstva, a tamo na vlasti nije ni SNS nije ni SPS.

Dakle, za razliku od svega onoga što je kroz političku promociju iznošeno kao neistina, da ne upotrebim neku drugu reč, ja sam izneo samo činjenice i te činjenice podrazumevaju da će se ovakav trend, da će se ovakav koncept rada, kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, nastaviti i dalje.

I, u tom pravcu taj koncept rada uvažava svaku vrstu podrške. A podrške ne samo nas ovde, nego i podrške svih građana Republike Srbije, jer od ovoga korist imaju isključivo građani Republike Srbije.

A, to znači da se pomaže jedinicama lokalne samouprave da u pravom smislu reči budu servis za zadovoljenje potreba njenih građana, odnosno građana koji žive na tim teritorijama, a to nije niko drugi nego naši građani.

Zbog toga smatram da je amandman, ne samo pravno neprihvatljiv, nego apsolutno činjenično neutemeljen i smišljen, odnosno sračunat samo na pokušaj devalviranja svega onoga što je pozitivno učinjeno a zasnovano na argumentima.

Mi u poslaničkoj grupi SPS, a i naša je partija uvek imala jaku argumentaciju i naše poruke prema građanima su onoliko snažne koliko je snažna argumentacija, a to pokušavamo uvek i nastavićemo sa takvim radom prepoznati već 28 godina, kao državotvorna stranka koja se utkala u sva istorijska razdoblja, u sve istorijske etape od 1990. godine do danas. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kada je prozivanje SPS u pitanju, bez trunke morala, onda je neophodno da se reaguje, a nedostatak morala je evidentan. Evidentan je zbog toga što se na partokratiju poziva neko ko je ogrezao u partokratiji, čiji su najbliži srodnici bili ili ostali i dalje zaposleni u javnim institucijama, odnosno u ustanovama ili organima i telima lokalne samouprave, gde onaj ko nas je prozvao živi. Ako je to tako, a jeste tako i to niko ne može da dovde u sumnju, pa ni sam govornik, onda zaista nedostaje moral kada se neko obrati SPS sa takvim kritikama.

Ono što takođe treba da se zna, agencije o kojima sada govorimo nije osnovala SPS, već politički roditelji stranke čiji je govornik nas prozvao. Ti njegovi politički oci su osnovali te agencije i te agencije su bile balast dugo, dugo vremena celog sistema, cele finansijske konstrukcije na kojoj treba da počiva budžet Republike Srbije. Zbog toga SPS sa ponosom može da kaže da i ministar Ružić, kao sledbenik gospođe Brnabić, nastavlja konzistentno jednu politiku koja je za poštovanje, a to je politika osavremenjavanja državne uprave i lokalne samouprave, i stavljanja na noge onoga što dugo godina unazad nije bilo stavljeno na noge.

Kada su u pitanju sudije, dovoljno je reći da ogroman broj sudija robuje švajcarskim francima u smislu podizanja kredita i kreditnih linija, pa je zaista krajnje nemoralno prozivati sudije i pravosuđe na način kako to čini Boško Obradović, služeći se ličnim političkim marketingom ili EPP-om. Zahvaljujem se.