STUDENKA STOJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1982. godine. Živi u Boru.
Po zanimanju je diplomirani inženjer menadžmenta.
Bila je direktorka Borskog turističkog centra.
Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 31.10.2019, 09:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 127
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čuli smo detalje o proceduri izbora predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije od ovlašćenog predstavnika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, odnosno od koleginice Petrović, i kao član ovog odbora bih istakla da je Odbor vrlo pažljivo razmatrao prijave kandidata i da smo na osnovu razgovora koji smo obavili sa kandidatima, po mom mišljenju, doneli dobru odluku. Nesporno je da su kandidati bili vrlo kvalitetni, a ono što je bilo presudno prilikom izjašnjavanja o izboru kandidata, osim dobrih kvalifikacija prijavljenih bila je vizija kandidata za unapređenje rada same Komisije za zaštitu konkurencije.
Dakle, kod većine članova Odbora, što se i pokazalo prilikom izglasavanja, preovladali su kandidati koji su prilikom intervjua pokazali odlično poznavanje delokruga rada same komisije, njenog funkcionisanja, ali pre svega su izneli jako dobre intencije i smernice za jačanje i unapređenje rada Komisije za zaštitu konkurencije.
Predsednik i članovi Komisije biraju se, kao što smo čuli i od kolege Bogatinovića, iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije koji iza sebe imaju minimum 10 godina relevantnog radnog i stručnog iskustva, imaju ostvarene značajne i priznate radove ili praksu u ovoj oblasti.
Moram reći u svoje lično ime da sam jako prijatno iznenađena kompetencijama izabranih članova Komisije, kao i predsednika ove Komisije, jer njihove biografije su zaista impozantne i zaista očekujem od ovog sastava da nadmaši prethodni koji jeste dobro radio, bio je uspešan u svom radu. Utoliko će ovom sastavu biti teže da napravi vidljiv napredak u ovoj oblasti. Međutim, zato smo i birali najbolje među njima, one koje su dorasli izazovu da sa jednom novom energijom uđu u sprovođenje aktivnosti komisije.
Konkurencija kao jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije podrazumeva nadmetanje poslovnih subjekata radi boljeg pozicioniranja na tržištu i uvećanja sopstvene ekonomske efikasnosti. Zaštita konkurencije i stvaranje tzv. fer tržišne utakmice je višestruko korisna kako za privredu tako i za građane kao korisnike određenih usluga, odnosno dobara.
Kompanije često nisu svesne da određenim antikonkurentskim odlukama i potezima na tržištu krše Zakon o zaštiti konkurencije. U tim slučajevima se protiv njih pokreće postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije. Delovanjem ove komisije obezbeđuje se unapređenje ekonomske efikasnosti tržišnih aktera čime se blagotvorno deluje na privredni rast i produktivnost samih učesnika na tržištu.
Takmičenje ponuđača na tržištu pak generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnih i raznovrsnijih dobara i usluga, što predstavlja, naravno, veće zadovoljstvo za krajnje potrošače a utiče i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranje održivih radnih mesta.
Zbog važnosti ove oblasti od kandidata koje smo kao Odbor predložili Narodnoj skupštini, a koje će kolege u danu za glasanje, nadam se, podržati očekujemo vidljiv pomak u sprovođenju politike konkurentnosti naravno u onom delu koji je u nadležnosti ove komisije. Zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima.

Evo, između ostalog današnji dnevni red obuhvata i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između naše Vlade i Vlade Republike Bugarske, a koji se odnosi na saradnju dveju država u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa.

Ovaj sporazum koji je potpisan u Beogradu jula ove godine, čime se učvršćuje i jača naša saradnja sa susednom Bugarskom u ovoj oblasti, pre svega time što se uređuju procedure međusobnog pružanja pomoći.

Javnosti je dobro poznato da je dolaskom SNS na čelo Srbije saradnja naše zemlje sa drugim zemljama dobila potpuno novi oblik. Podignuta je na vrlo visok nivo u najvećem broju slučajeva ti odnosi su prijateljski, a posebno se pažljivo neguju dobrosusedski odnosi sa zemljama u regionu.

Za Srbiju je svaki vid saradnje sa susedima od izuzetnog značaja, jer više nismo ona izolovana Srbija, već smo otvoreni i ka Evropi i da svetu, razvijamo se ekonomski i gradimo putnu infrastrukturu koja nas povezuje.

Kao što je protekle subote rečeno na otvaranju istočnog kraka „Koridora 10“ koji je povezao Srbiju i Bugarsku srušen je zid između dve republike. Spojene su zapadna i istočna Evropa.

Istorijski značajne stvari za Srbiju se dešavaju i svako od nas kao i naši građani znamo koliko je sve to važno za razvoj naše zemlje i dostizanje standarda kome težimo.

Srbija i Bugarska će uskoro završiti i zajednički gasovod čime će dve zemlje ubirati prihode od taksi, a građanima omogućiti stabilno tržište gasa. Ovakva prijateljstva šalju dobru sliku o zemljama na Balkanu i vrlo je korisno za ovaj prostor da međusobno sarađujemo i razvijamo naše ekonomije, da izvozimo naše proizvode, da jačamo privredne kapacitete i postanemo znani kao Balkan na koji se rado dolazi turistički, rado se investira i otvaraju nove fabrike.

Srbija je već na tom putu i lider je u regionu po privlačenju investicija izgradnji infrastrukture i svaki novi projekat sa našim susedima doneće obostranu korist.

U tom smislu ovaj sporazum između Srbije i Bugarske u oblasti zaštite od privrednih i drugih katastrofa podrazumeva obaveštavanje o opasnostima, zajedničku obuku spasilačkih timova, kao i pojednostavljenu proceduru prelaska spasilaca preko državne granice.

Razmena informacija će dovesti do pravovremene reakcije i podizanja bezbednosti građana, a pojednostavljena procedura prelaska državne granice do bržeg dopremanja humanitarne pomoći što je od presudnog značaja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske su već sprovodili određene projekte, kao što je projekat zaštite od požara, zatim zaštite od poplava i klizišta, a veoma je uspešna i saradnja u oblasti borbe protiv korupcije, krijumčarenja narkotika i tako dalje.

Dakle, jedna vrlo uspešna saradnja Srbije i Bugarske, a ovim sporazumom će postati još intenzivnija, naravno, zahvaljujući dobrim i prijateljskim odnosima koje predsednik Vučić održava sa Bugarskim premijerom možemo očekivati odličnu saradnju i u budućnosti.

Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, kao što je Vlada i najavila kada je bilo reči o ostvarenom suficitu u budžetu Republike Srbije, deo tog viška novca predviđen je za isplatu korisnicima penzija.

Pred nama je odluka o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za PIO, kojom se za isplatu korisnicima penzija obezbeđuje 8,7 milijardi dinara. Ova isplata je zapravo simbol oporavka ove zemlje, posebno Fonda za PIO koji je, sećate se, pre par godina, bio opustošen.

Mi sada raspravljamo o tome za koliko će koja penzija biti povećana kada se svako novo povećanje primeni na pojedinačan iznos penzije, ali dobro se sećamo trenutka kada se strepilo hoće li penzije uopšte biti isplaćene ili su strahovito kasnije.

Takođe, sećamo se da skoro nijedan privredni subjekt ili radna organizacija nije bila u stanju da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pamtimo i zatvaranje fabrika i otpuštanja, visoku nezaposlenost, pa su građani u ostvarenju prava na isplatu penzija maltene mogli samo da sanjaju.

Onda krediti, ovi što su sve pokrali, podizali pred izbore da bi penzije isplatili, naravno sa vrtoglavim kamatama. Sve je to iza nas, ali ne u tako dalekoj prošlosti da se ne bismo toga sećali.

Vlada koju predvodi SNS utvrdila je Predlog o izmenama i dopunama Zakona o PIO u kome se navodi da će u buduće po švajcarskom modelu penzije, počev od 1. januara 2020. godine, biti usklađivane u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. Taj će predlog biti razmatran i ovde u Narodnoj skupštini, pa ćemo tada detaljnije govoriti o tome.

Vidite, kada se ukupno stanje u državi stabilizovalo, kada se privreda oporavila, završena je i fiskalna konsolidacije i kada su javne finansije na zdravim i čvrstim nogama, nema sumnje da će i plate i penzije rasti. Brzina tog rasta srazmerna je brzini razvoja srpske ekonomije. U prilog tome svakako ide i današnje potpisivanje Sporazuma sa Evroazijskom unijom, kojim će Srbiji biti otvoren pristup tržištu od 180 miliona ljudi, a proširen je i spisak robe i povećane su količine koje ćemo izvoziti na to tržište.

To će se tržište širiti sa svakom novom zemljom, koja će pristupati Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Moći ćemo uskoro da izvozimo gotovo 100% proizvoda bez plaćanja carina u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.

Mi moramo povećati proizvodnju, dame i gospodo, tržište je obezbeđeno, ova Vlada je na tome radila, država je tržište obezbedila, sada moramo da proizvodimo ono što to tržište zahteva.

Moram reći da prema asortimanu proizvoda koji smo dobili, a koji se traži na ovom tržištu, radi se o proizvodima kao što su koziji i kravlji sir, i to u neograničenim količinama, sve vrste voća, rakije, takođe u neograničenim količinama. Dakle, dobijamo mogućnost da oživimo srpsku poljoprivredu, da se mladi ljudi zainteresuju i da nam sela ožive.

Poštovani građani, mi ćemo podržati ovu odluku u danu za glasanje i svaku narednu koja će uticati na poboljšanje standarda života u Srbiji, a pre svega na standard naših penzionera. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Bor, 28.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 1500.00 RSD 06.10.2016 -
Direktor JP Borski turistički centar Opština Mesečno 67000.00 RSD 26.09.2014 -