STUDENKA STOJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1982. godine. Živi u Boru.
Po zanimanju je diplomirani inženjer menadžmenta.
Bila je direktorka Borskog turističkog centra.
Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 31.10.2019, 09:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 131
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 20 dana i 19 sati

Poštovana gospođo Stojanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, nadovezaću se na svoje kolege i između ostalog komentarisaću ovaj Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, obzirom da se tiče velikog broja ljudi koji su zaposleni preko agencije i da sa ne strpljenjem očekuju da nešto više čuju o ovom zakonu danas ovde u Narodnoj skupštini.

Ovaj zakonski okvir uvodi se kako bi se regulisalo pitanje samih agencija za privremeno zapošljavanje koje postoje u praksi, a nisu obuhvaćene propisima koji uređuju oblast rada.

Naime, agencijski radnici su zapravo ustupljeni zaposleni, odnosno oni zasnivaju radni odnos sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku.

Ovaj zakon utvrđuje uslove pod kojima se agencijskim radnicima obezbeđuje jednak tretman u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, tačnije u pogledu zarada, radnog vremena, odsustva sa rada, odmora, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih uslova koji se primenjuju na zaposlene koje zapošljava poslodavac, po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade.

Prema podacima Ministarstva za rad, zaključno sa septembrom 2018. godine, u Srbiji je registrovano 111 agencija za zapošljavanje. Ove agencije obavljaju poslove posredovanja u zapošljavanju i druge poslove u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Zaposleni agencije zaključuju ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa određenim licima i za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika. Tako angažovana lica nemaju odgovarajuća prava koja proističu iz radnog odnosa, stoga ovaj predlog zakona rešava vrlo važna pitanja za zaposlene preko agencija. Pre svega, pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, pravo na plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje.

Neto zaradu, koja je kod ovih zaposlenih u čak 45% slučajeva bila niža od 25 hiljada dinara, poslodavac će ubuduće morati da izjednači sa zaradama ostalih zaposlenih po istoj kvalifikaciji. Od sada će agencije moći da ustupaju poslodavcima samo zaposlene sa kojima su zasnovali radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, što će nesumnjivo doprineti povećanju broju zaključenih ugovora.

Materijalna situacija agencijskih radnika će se značajno poboljšati i ne samo time što će im neto primanja biti veća, već će imati i zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i sva ostala prava koja zaposleni crpe iz radnog odnosa.

Smanjiće se rad na crno, biće ukinuta i nelojalna konkurencija među samim agencijama, ali je svakako najvažnije to što će zaposleni preko agencija biti izjednačeni sa zaposlenima kod poslodavca kome su ustupljeni u pogledu radno-pravnog statusa.

Zahvaljujem se ministarstvu na uloženom radu i prepoznavanju ovog problema, kao i na ponuđenim zakonskim rešenjima. Primena ovog zakona uslovljena je donošenjem podzakonskog akta koje ministarstvo treba da donese u roku od dva meseca po usvajanju ovog zakona, a ja im želim uspešnu implementaciju. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, kao što je koleginica Žarić Kovačević pomenula na početku svog izlaganja 2014. godinu, ja ću nastaviti u prilog tome, da se podsetimo šta je bilo 2014. godine.

Kada je budžetski deficit bio veliki, a dug opšte države oko 70% BDP-a, pred Srbijom su tada bili veliki fiskalni izazovi, upravo u smislu smanjenja tog deficita i stabilizacije javnog duga. U toj situaciji smanjenje plata i penzija bilo je nužno.

Međunarodna iskustva pokazuju da su neke zemlje koje su bile u sličnim situacijama smanjivale plate po stopi od 15 do 30%, a penzije i do 12%.

Mi smo, bogu hvala, bili u malo povoljnijem položaju, ali je činjenica da smo u tu situaciju došli isključivo zbog neodgovornosti naših prethodnika koji su 2008. godine, bez ikakve ekonomske opravdanosti, povećali penzije za 20%.

Pored mera fiskalne konsolidacije, preduzeli smo i mere za rentabilnije poslovanje javnih preduzeća, za smanjenje sive ekonomije, racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru i mnoge druge mere. Da je dosovska vlast duže potrajala, ni ove mere ne bi bile dovoljne.

Međutim, ako se sećate, Vučić kao tadašnji predsednik Vlade je rekao: prvo, legislativne reforme i investicioni ambijent, drugo je rešavanje problema preduzeća u restruktuiranju i nalaženje strateških partnera, treće je reforma javnih preduzeća koja će biti katastrofalno teška, kako je tada najavio, četvrto je borba protiv sive ekonomije, peto su mere fiskalne konsolidacije i šesto reforma uprave. Nije se moglo zaključiti koja je od ovih mera teža.

Između ostalog, Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava usvojen je te 2014. godine kao jedan od mehanizama za sprovođenje mera fiskalne konsolidacije.

Smanjenjem ovog rashoda u državnom budžetu postignut je određen nivo stabilnosti javnih finansija i zaustavljen je sunovrat države. Odmah zatim, stvoreni su uslovi za ekonomski oporavak i dugoročno održiv razvoj.

Danas, samo pet godina kasnije, zahvaljujući odgovornosti, vrednom radu i dobroj ekonomskoj politici, mi smo usvojili budžet za 2020. godinu koji je, bez sumnje i po oceni svih relevantnih činilaca, razvojni u svakom segmentu.

Srbija je i do sada postizala odlične rezultate kada su u pitanju izgradnja infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta, a sa tom praksom se nastavlja i u budućnosti.

Naredna godina ne samo da će doneti veća primanja građanima, već svaki razdeo u republičkom budžetu beleži povećana izdvajanja.

Najveće izdvajanje je za sektor zdravstva. U odnosu na proteklu godinu, veći je budžet za zdravstvo za čak 73%, a u sklopu toga povećana su izdvajanja za lečenje hroničnih bolesti za 25%.

Nastavlja se i praksa rekonstrukcija škola.

Kapitalne investicije koje su predviđene biće vredne rekordnih 260 milijardi.

Očekuje nas izgradnja Moravskog i Fruškogorskog koridora, još auto-puteva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, itd.

Mi smo prva vlast koja će značajno uložiti u kulturu. Osim muzeja, koje smo stavili u funkciju, naredne godine će u modernizaciju infrastrukture biti uloženo 2,4 milijarde dinara, a izgradićemo i koncertnu dvoranu, koja je vredna preko 14 milijardi.

Ulagaće se u svaki sektor, ali ono što je najvažnije, mi trošimo ono što smo zaradili. Izbalansirani su nam rashodi i prihodi. Privreda beleži rast i beležimo najmanju stopu nezaposlenosti od 1995. godine i ona sada iznosi ispod 10%, a za par godina očekuje se da će ona biti ispod 8,5%.

Na kraju mog obraćanja, moram da istaknem da me posebno raduje najava predsednika Vučića da će se uskoro fokusirati na ulaganja u istok Srbije. Istočna Srbija sa nestrpljenjem iščekuje da se ova najava u godinama koje su pred nama realizuje kroz konkretne razvojne projekte. Zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ova tema o putnim ispravama meni je dala ideju da istaknem sledeću stvar. Ova inicijativa predsednika Republike o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala u regionu upravo je ono što celom regionu treba, treba da bude signal da je pravi trenutak da svi zajedno pokažemo svoju evropsku zrelost. Sve države u regionu, bilo da su već članice EU, bilo da su u postupku pregovora, bilo da pretenduju da otvore pregovore imaju isti cilj, veći stepen razvijenosti, bolji privredni rast, rešavanje problema sa migracijom stanovništva koje je nezadovoljno životnim standardom i svaka od tih zemalja čeka neko bolje vreme.

Mislim da je svako vreme dobro, ako svi zajedno stvorimo uslove za ostvarivanje svojih ciljeva koji su nam svakako zajednički. Našim građanima su zajednički jer bilo da neko živi u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, ili nekoj drugoj zemlji u regionu on želi životni standard koji je bolji, veću platu, bolje uslove što svaka pojedinačna država može ostvariti samo ako se ekonomski razvija. Zemljama na Balkanu potreban je brži razvoj i upravo ga zajedno možemo postići. Osim što bi građani putovali bez pasoša, odnosno samo sa ličnom kartom u zemlje regiona, uvođenjem zajedničke carinske kontrole na graničnim prelazima moguće su uštede novca koje se prema prvobitnim procenama mere stotinama miliona evra.

Dakle, ušteda novca, ušteda vremena, mogućnost razmene ljudskih resurs između kompanija. Značiće velikim kompanijama, velikom broju investitora koji bi ulagali u naše zemlje. Dakle, ovu ideju podržavaju i SAD, i evropski zvaničnici, jer tako oni vide funkcionisanje naših zemalja upravo kroz ekonomiju i sposobnost međusobne ekonomske saradnje. Znači, to je ono što oni od nas traže. Inicijativa je veliki korak napred, i kao što sam već rekla, treba da pokaže stepen evropske zrelosti zemalja u regionu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Bor, 28.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 1500.00 RSD 06.10.2016 -
Direktor JP Borski turistički centar Opština Mesečno 67000.00 RSD 26.09.2014 -