Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pregršt dobrih sporazuma je danas na dnevnom redu. Ja ću se osvrnuti na ovaj Sporazum o zajmu za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac – Novi Beograd između Srbije i kineske Export – Import banke.

Ovaj ugovor je zaključen još 2017. godine, a aneks ugovora 2019. godine i sada je na nama da sporazum potvrdimo i nastavimo trend dobre saradnje i pozitivnih iskustava.

Vrednost projekta je 193 miliona evra i obeležiće 2020. godinu kao godinu realizacije veliko ekološkog projekta koji će obezbediti i kvalitetnije grejanje, jer će se toplotna energija koja se dobija iz TENT u Obrenovcu koristiti za zagrevanje većeg dela Novog Beograda.

Na taj način ušteda za grad Beograd iznosiće oko 16.000.000 evra godišnje.

Zakonom o budžetu za 2020. godinu planirano je zaduživanje kod kineskih banaka radi finansiranja 85% vrednosti ovog projekta, dok će preostalih 15% obezbediti Srbija. Realizacija projekta podrazumeva izgradnju toplovoda od TENT u Obrenovcu do toplane na Novom Beogradu, kako je i navedeno u Memorandumu o razumevanju iz 2017. godine.

Podsetiću vas da smo ušli u sedmu godinu od kada je kineski predsednik predstavio Projekat „Jedan pojas, jedan put“ koji podrazumeva i saradnju sa Srbijom u oblasti energetike. Za nas je od ogromnog značaja to što je njima Srbija toliko važna zemlja na Balkanu u smislu pouzdanog poslovnog partnera.

Svakako treba da intenziviramo saradnju u oblasti ekonomije, infrastrukture, energetike, zatim, zdravstva, kulture, prosvete itd. Međutim, Srbija je sa Kinom potpisala sporazume koji se tiču putne infrastrukture, kao i one koji se tiču saradnje Poštanske štedionice i Kineske Razvojne Banke. Primetan je i rast obima kineskih direktnih investicija, a to su Smederevo, Bor, Zrenjanin itd. i to dokazuje da kineski partneri imaju poverenja u Srbiju, jer realizuju stabilne i dugoročne projekte.

To je uspeh SNS i predsednika Vučića. Napravljena je ta mogućnost za sigurno investiranje u Srbiji i stabilan poslovni ambijent, koji poslovni ljude traže, a uz to razvila se i saradnja na kapitalnim projektima koji su od velikog značaja za Srbiju.

Za razliku od situacije u kojoj je budžet Republike Srbije bio 2012. godine, danas smo prvi po privlačenju direktnih stranih investicija. Radom i posvećenošću Srbija napreduje i nastavićemo da radimo na uređenoj, finansijski stabilnoj, ekonomski još jačoj Srbiji, modernoj Srbiji koja će moći da parira razvijenim zemljama Evrope.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, današnji Predlog zakona otvara jednu vrlo značajnu temu čiji je cilj da se sačuvaju od zaborava stradanja čitavih naroda. Sve je manje ljudi koji su preživeli Holokaust koji mogu posvedočiti o strahotama koje su doživljavali i važno je da njihove priče kao direktnih svedoka budu ispričane i do detalja zabeležene.

Takođe, postoje ljudi, odnosno porodice koje su pružale utočište prognanima i time rizikovale sopstvene živote, tako da i njima treba odati počast.

Progon bilo kog naroda u bilo kom obliku trebalo je da ostane u prošlosti i da se o njemu samo govori kao o strahoti koja se nikada više ne sme ponoviti. Nažalost, mi Srbi i do dana današnjeg trpimo razne vidove progona. Svedoci smo i ovog poslednjeg događaja u Crnoj Gori i svega što se dešava Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Širenje pouke o Holokaustu treba biti briga celog sveta. To je globalna tema, globalna stvar i mora biti poslata jasna poruka.

Ovaj Memorijalni centar „Staro sajmište“ u Beogradu je važan korak u očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora, jevrejskog logora i prihvatnog logora. Ovaj memorijalni centar obuhvatiće prostor na levoj obali Save uključujući i kulturno dobro „Staro sajmište“ i njegovu okolinu, kao i odgovarajući prostor Jevrejskog prolaznog logora „Topovske šupe“.

U tom centru će ljudi moći da uče šta je bio Holokaust, kako bi se sprečila revizija istorije ili kako bi se sprečilo negiranje Holokausta. Osim obrazovne uloge, ovaj Memorijalni centar će imati i ulogu da očuva izgled samog tog prostora u Beogradu. Takvo sećanje ima vrlo važan cilj, a to je da sve buduće generacije upamte da se nikada i nigde više takve strahote zaista ne smeju ponoviti. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, pre nešto više od tri meseca, ova agencija je odobrila plan razvoja prenosne mreže, zaključno sa 2028. godinom i investicione ciljeve, u ciklusu 2019. – 2021. godina. Dokumenta je sastavio operater prenosne mreže, odnosno Elektromreža Srbije.

U listi proizvodnih kapaciteta, za koje se očekuje da će se povezati na dalekovode, nalazi se 14 vetroelektrana. U oktobru mesecu prošle godine, zvanično je sa radom počeo „Čibuk 1“, odnosno najveći vetropark, ne samo u Srbiji, već i na zapadnom Balkanu, sa 57 vetrogeneratora, koji mogu snabdeti 113 hiljada domaćinstava.

Ovo je projekat kompanije iz Abu Dabija i ogroman je korak ka prelasku na čistu, odnosno zelenu energiju u Srbiji. Investicija je vredna 300 miliona evra i donela je 158 megavata snage.

Ovakvi projekti omogućili su Srbiji da proizvodi 27% svojih potreba energije iz obnovljivih izvora, a time se smanjuje korišćenje uglja u proizvodnji električne energije.

Sa tim u vezi, grad Bor radi na detaljnom planu regulacije, posle čega sledi izrada projektno-tehničke dokumentacije, za početak gradnja vetrocentrale snage 50 megavatia na području Crnog Vrha.

Ideja je da taj vetropark ima 14 turbina na teritoriji Bora, a preostalih sedam na teritoriji susedne opštine Žagubica.

Inače, planina Crni Vrh je poznata po velikom intenzitetu vetrova, a kompanija koja rukovodi ovim projektom vršila je merenje vetra proteklih sedam godina na ovoj planini. Ustanovljeno je da bi to mogla biti jedna od najboljih lokacija u Srbiji. radi se o domaćoj kompaniji, a njihova ambicija je da pribave građevinsku i energetsku dozvolu do 2021. godine i da odmah zatim počnu sa podizanjem tornjeva.

Vrednost ove investicije se procenjuje na oko 100 miliona evra.

Dakle, što se tiče energije vetra, Srbija polako pokriva sve one lokacije koje su pogodne za podizanje vetroparkova i do sada ih ima sedam koji su u funkciji, a biće ih još.

Osim energije vetra, svi znamo da je isplativo i korišćenje energije Sunca, odnosno solarne energije, koja ima zapravo i najveći potencijal, zbog sunčanih dana u našoj zemlji, zbog količine sunčanih dana.

Ono što svakako znači svakom domaćinstvu u Srbiji jesu ti solarni paneli, za podmirivanje sopstvenih potreba za električnom energijom, a mislim da domaćinstva na jugu Srbije, barem prema onome što sam ja uspela da vidim, prednjače u korišćenju ove mogućnosti.

U svakom slučaju, povećava se iskorišćenje besplatnih ekoloških i večnih izvora energije, što je vrlo značajno za očuvanje životne sredine, značajno je i za neku uštedu u finansijskom smislu, ali ima još mnogo prostora za unapređenje ove oblasti.

Nadam se da će Ministarstvo energetike u godinama koje su pred nama, više raditi na tome. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu svega što smo u ovoj raspravi čuli, kao i na osnovu mišljenja građana koji se nama poslanicima obraćaju, opšti utisak je da i dalje postoji nezadovoljstvo građana Srbije pravosudnim sistemom.

Iako građani dobro znaju da mi poslanici ne možemo rešavati probleme te vrste, žele nekome da kažu, da se čuje njihov glas i imaju potpuno pravo da od nas očekuju i zahtevaju da apelujemo na pravosudne organe, jer bez obzira na njihovu nezavisnost, oni su dužni da budu efikasni, nepristrasni i da obezbede građanima ostvarivanje prava onako kako je to zakonima previđeno.

Ministarstvo pravde čini sve što je u domenu i mogućnosti tog ministarstva, od donošenja zakona, preko ispunjavanja obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima, do povećanja efikasnosti rada sudova kroz sprovođenje strategije za razvoj pravosuđa, kako poboljšanjem uslova rada, tako i ulaganjem u infrastrukturne projekte radi poboljšanja radnog prostora.

Međutim, kada govorimo o kandidatima za predsednike sudova koje predlaže Visoki savet sudstva, ispostavi se da su neki kandidati povezani, kako smo čuli, sa određenim kriminalnim grupama. Mi nismo dobili nikakvo objašnjenje kako je do ovoga došlo i bez neke namere da diram u odluke Visokog saveta sudstva, neke su stvari prosto nedopustive. Posle će neko reći da se političari mešaju u odluke nezavisnih organa, ali na ovo se zapravo ne može ćutati. Mi ovakve kandidate definitivno ne prihvatamo.

Sa druge strane, određene sudije sebi daju potpuno pravo da komentarišu dnevnopolitičke teme, da se bave politikom, kao pomenuti sudija Majić. Mislim da ne bi trebalo da kažemo da je prihvatljivo da sudija Apelacionog suda odlazi u političke emisije i komentariše sudske predmete, otvoreno se uključuje u političke teme, da pritom ni u jednom trenutku ne prikriva svoju stranačku pripadnost. Da se razumemo, sudije moraju biti apolitične i to piše i stoji u Ustavu Republike Srbije. Ne mogu sudije biti iznad pravnih akata, tj. iznad zakona.

Da ne zapostavimo sve one koji svoj posao obavljaju časno i pošteno, jer takvih ima u većem broju, da ne bude da su svi u istom košu, jer zapravo nisu, a upravo takvi, časni i pošteni, bili su oterani na ulicu u katastrofalnoj reformi sudstva 2009. godine, jer nisu hteli da sude kako im DS kaže.

Sudije svoju funkciju treba da pravdaju pred građanima Srbije time što će je obavljati u skladu sa zakonom, bez da podlegnu uticaju bilo koje političke partije, a još manje kriminalne organizacije, a da Visoki savet sudstva sudije povezane sa kriminalom predlaže za predsednike sudova, u ovom slučaju u najmanju ruku je skandalozno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženo gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo razna mišljenja kako u načelnoj raspravi, tako i u ovoj u pojedinostima, od toga da od izbora ne treba praviti matematiku, da veću pažnju treba posvetiti građanima.

Pre svega, izbori su sami po sebi ništa drugo već čista matematika. Sabere se koliko je ko dobio glasova i time se odredi zastupljenost određenog subjekta u političkom krugu.

Druga i najvažnija stvar je da je smanjenje cenzusa sa pet na tri procenata upravo usmereno ka građanima, odnosno biračima u Srbiji. Onima čiji predstavnici nikako nisu mogli da dosegnu tih pet procenata da bi se njihov glas čuo u parlamentu ili u lokalnim skupštinama. NJihove stavove i ideje ovde nismo mogli čuti. Sada će tim građanima Srbije biti omogućeno da na izborima kandiduju svoje predstavnike koji će zastupati njihove interese i stavove.

SNS je najveća stranka, zapravo jedina koja je nekoliko puta veća od prve naredne po veličini. S toga se mi tako i ponašamo. Hoćemo da mišljenja suočavamo u parlamentu, odnosno u institucijama koje su za to određene, a ne na ulici. Politici jeste mesto u parlamentu i ovde se ostvaruju interesi građana Srbije. Ovde ima toliko medijskog prostora da u živom programu svako može da kaže šta misli i šta je uradio za ovu zemlju i za njene građane. Zato ovde treba da se nađe što širi krug predstavnika naroda. Zato smo i predložili smanjenje cenzusa sa pet na tri procenta.

Još nešto, da bi ste bili nečiji predstavnik, morate biti izabrani od strane te grupacije. Čula sam jednog kolegu iz opozicije u jednoj televizijskoj emisiji u kojoj kaže da on predstavlja građane koji ne izlaze na izbore, što je zaista smešno.

Mi ovim predlogom omogućavamo da građani na legalan način izaberu sebi predstavnike koji će zastupati njihove interese, a ne da im se nameću predstavnici koji nisu ni učestvovali na izborima, a onda su kupovinom nekih stranaka ili pojedinih poslanika došli do nekog broja ljudi u parlamentu i preko tih poslanika ostvaruju svoje lične interese. Na taj način obmanjuju građane.

Dakle, ovo je izmena u korist demokratije, u korist građana Srbije, u korist kvalitetne politike koja treba biti vođena isključivo u institucijama ove države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ako mi dozvolite, ja ću se vratiti na pomenuti projekat autoputa vožd Karađorđe i neke od komentare koji su dati na tu temu.

To sa kim Šumadija želi da se poveže nije jedini parametar po kome se može odlučivati u ovom projektu. Moramo gledati dvosmerno. Istočna Srbija i te kako ima interesa da se taj autoput izgradi, i zbog privrede u Boru koja će u narednim godinama se ozbiljno razvijati i zbog turizma u Kladovu i Negotinu i zbog Zaječara i ostalih gradova u istočnom delu Srbije.

Dakle, mi sa istoka Srbije pozdravljamo ovaj projekat i iskreno se nadamo da će se na kraju odlučiti da se izgradi auto-put u Ipsilon kraku koji će biti povezan i sa Koridorom 10 i sa Koridorom 11.

Što se tiče aerodroma u Boru, on će biti pripojen preduzeću Aerodromi Srbije i to je prvi korak koji takođe mi pozdravljamo, a iskreno se nadam da će sledeći korak biti ulaganje u njegovu funkcionalnost. Njegova pista je presvučena suvim asfaltom i on ima sve predispozicije da jednog dana ukoliko za to bude bilo potrebe, bude pretvoren u međunarodni aerodrom, a kao jedini aerodrom u tom delu Srbije svakako je vrlo važan strateški za Srbiju, barem podjednako kao Batajnica, Lađevci i Ponikve. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Mihajlović, navikli smo da kada su u ovoj sali ljudi iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture to obavezno označava neke nove projekte i zaista je toliko toga realizovano u prethodnom periodu da smo se brzo i lako navikli na to da se Srbija razvija, da se gradi, da napreduje. Skoro da smo zaboravili da smo decenijama pre dolaska SNS na vlast imali užasnu sliku i kada je u pitanju infrastruktura i kada je u pitanju građevinarstvo, a i svi ostali važni segmenti u državi. Ne kaže se uzalud da se čovek lako navikne na dobro.

Ono što je dobro za istočnu Srbiju, u ovom materijalu koji je ovde pred nama, je sasvim izvestan projekat izgradnje brze saobraćajnice Paraćin – Zaječar, sa krakom prema Boru, za koji je dokumentacija u pripremi. Vi ćete me, gospođo Mihajlović, dopuniti ukoliko se razgovaralo i o načinu finansiranja ovog projekta ili ako imate neke dodatne informacije.

Sledeća stavka koja je vrlo važna za Bor jeste autoput „Vožd Karađorđe“, čiji će jedan krak ići ka Svilajncu, Despotovcu, pa sve do Bora. Dužina ovog autoputa biće između 220 i 270 kilometara u zavisnosti od toga da li će biti povezan sa koridorima 10 i 11.

Svima je poznato da su ovakvi projekti zamajac privredi i da uz dobru infrastrukturu možemo očekivati privredni razvoj, a istočna Srbija, odnosno grad Bor, već očekuje velike investicije kineskog partnera koji će u proširenje proizvodnih kapaciteta rudnika uložiti 800 miliona dolara, ali uložiće i u razvoj novog rudnika bakra i zlata. To svakako znači upošljavanje velikog broja radnika, znači višestruko uvećanje prihoda za gradski budžet i znači ekonomski pomak tog dela Srbije koji je ranijim vlastima služio isključivo za pljačkanje, za prodavanje fabrika koje su odmah nakon toga zatvarane i za otpuštanje desetina hiljada radnika.

Treća velika investicija koja je jako značajna je brza saobraćajnica Kladovo – Negotin, dužine 146 kilometara. Taj deo Srbije je predivan i ljudi nisu mogli da dolaze često zbog jako loših puteva koji nisu rađeni decenijama unazad. Sada će se omogućiti takva infrastrukturna povezanost koja će biti podsticaj kako za turiste, tako i za privredu, odnosno za mala i srednja preduzeća. To znači novi način planiranja budućnosti građana istočne Srbije, smanjenja odliva stanovništva i nove mogućnosti za razvoj.

Dakle, mi možemo samo da zahvalimo vama i da zahvalimo Aleksandru Vučiću što brine o realnim potrebama građana istočne Srbije, a ove ljude iz Saveza za Srbiju možemo samo da pitamo da li im još uvek nije jasno zašto mu zahvaljujemo svakoga dana. Hvala i vama.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre.

Kulturno bogatstvo Srbije je zaista impozantno. Ostaci civilizacija stari desetinama vekova u kojima su tragove ostavili svi narodi koji su živeli, a koji i danas žive na ovim prostorima i utkali nešto svoje u srpsku kulturnu baštinu privlače veliki broj turista. Kada se govori o kulturi, govori se o nečemu lepom, nečemu što je ljudima važno, nečemu u čemu ljudi uživaju. Kultura je oduvek bila važan deo našeg srpskog identiteta, a često smo u teškim vremenima kroz kulturu i opstajali. Tome svedoče spomenici kulture, biblioteke, muzeji, etno nasleđe, običaji itd.

Prvi pisani kulturni spomenik ćiriličnim pismom je Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka pisano zlatom na belom pergamentu koje je UNESKO uvrstio među najznačajnija dela svetske dokumentacione baštine. Ovo jevanđelje čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova koji se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sanpeteburgu biće predat Srbiji mesec dana nakon stupanja na snagu ovog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je danas pred nama na dnevnom redu.

Dakle, uprkos tome što se Srbija nalazila na prostoru čestih ratova, razaranja, ostalo nam je ipak bogato kulturno nasleđe koje spaja pretke i potomke i zato je toliko važno i čuvati ga i negovati.

Vlada Srbije je pokazala veliko razumevanje za očuvanje i razvoj kulture. Rekonstruisan je i Narodni muzej Srbije koji je bio zatvoren 15 godina, a zatim otvoren je Muzej savremene umetnosti koji je bio zatvoren 10 godina. Takođe, budžetom za 2020. godinu predviđene su investicije u modernizaciji infrastrukture namenjene kulturi u iznosu od 2,4 milijarde i naravno ulaganja u koncertnu dvoranu od preko 14 milijardi.

Plate zaposlenih u kulturi su veće za 10%. Sve u svemu napravljen je veliki pomak u ovoj oblasti i planiran je čitav niz aktivnosti u kulturi i to ne samo u prestonici, odnosno u Beogradu. Otvoreno je pozorište „Bora Stanković“ u Vranju, završiće se rekonstrukcija pozorišta u Subotici, očekuju se brojne aktivnosti i u Novom Sadu koji će zvanično i postati 2021. godine evropska prestonica kulture.

Mi smo ovde u parlamentu usvojili izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima, ako sećate, kojim je značajno unapređeno ostvarivanje prava umetnika, odnosno autora ili interpretatora muzike, autora filmova itd, pravo na naknadu za sadržaj koji pružaoci medijskih usluga koriste u proizvodnji programa. Jedini medij u Srbiji koji nikada nikome ništa neće platiti su Đilasovi N1, Nova S i ostali, jer nisu registrovani u Srbiji. Samoproglašena elita ne mari za kulturu, a u to smo se više puta i uverili.

U svakom slučaju kako se razvija ekonomija Srbije uvećava se i ulaganje u kulturu. Nema sumnje da će sve to zajedno doprineti celokupnom razvoju našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama su izmene i dopune zakona iz oblasti obrazovanja. Pre svega moram da istaknem da kada je reč o vama ministre i vašim Ministarstvu, vašem zajedničkom radu na unapređenju obrazovanja, zaista imate kontinuitet i kvalitet u rešenjima koja preduzimate.

Za ovih nekoliko godina, koliko sam ja ovde u parlamentu, svaki zakon koji ste pred nas poslanike postavili imao je za cilj isključivo unapređenje procesa obrazovanja, dobrobit učenika i studenata i popravljanje stanja u prosveti uopšteno, koje je zaista bilo, kao što znamo, jako loše.

Osim što su poslednjih godina značajno poboljšani uslovi u školama, što su objekti renovirani, negde čak izgrađeni i novi, uvedena digitalizacija, koja značajno olakšava funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, najveći uspeh, po mom mišljenju je uvođenje dualnog obrazovanja.

Dve decenije unazad smo mogli da slušamo o tome kako deca završavaju škole bez imalo praktičnog znanja, da se obrazuju za profile za koje realno, na tržištu ne postoji potreba, bar ne u onolikom broju koliko njih taj profil obrazovanja završi.

Dalje, kao primedbu smo mogli čuti i da treba obrazovane profile prilagoditi potrebama poslodavaca kako bi nakon diplomiranja učenici mogli da zasnuju radni odnos. Ovaj model obrazovanja, odnosno dualni model, rešava upravo ove pomenute probleme. Omogućava učenje kroz rad, rad kod potencijalnog poslodavca, koji kao što ovde vidimo, u najvećem broju slučajeva zapošljavaju upravo one koji se obrazuju po dualnom modelu.

Obzirom da Ministarstvo prosvete prati implementaciju zakona koje mi ovde donosimo, podaci jasno govore o uspehu uvođenja dualnog modela obrazovanja, pa tako imamo podatke iz septembra meseca školske 2019/2020 godine, da ukupno 72 srednje stručne škole realizuju jedan ili više dualnih obrazovnih profila od ukupno 35 dualnih obrazovnih profila za ovu godinu. Preliminarni podaci o upisu učenika u školsku 2019/2020, odnosi se na srednje škole, pokazuje da je oko 2.600 učenika upisalo prvi razred po dualnom modelu obrazovanja. Ukupno u svim razredima dualno obrazovanje pohađa oko sedam hiljada učenika u 104 škole na 37 dualnih obrazovnih profila.

Prema podacima Privredne komore Srbije, do sada je oko 400 kompanija akreditovano ili je u postupku akreditacije sa 953 licencirana instruktora.

Ono što bi još građani trebalo da čuju, kada govorimo o ovoj temi, jesu rezultati istraživanja u Srbiji. Na primer, nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ, ispitivala je u svom istraživanju efekat modernizacije profila na kvalitet ishoda obrazovanja na radni status i na kvalitet poslova zaposlenih. Radi se o profilu bravar, zavarivač, električar, industrijski mehaničar. To su učenici koji su upisani 2015/2016. godine, a završili su školu 2018. godine. Analiza je pokazala da su učenici koji su pohađali neki od ova tri profila nalazili prvi posao upravo u kompaniji u kojoj su pohađali učenje kroz rad, odnosno u toku modela dualnog obrazovanja sticali praktično znanje u tim kompanijama i zarađivali su veću platu od svojih vršnjaka koji nisu školu učili po tom modelu.

Postoje i dokazi da su učenici koji pohađaju dualne profile nalazili posao koji je vezan baš za njihovo obrazovanje. Takođe, postoje i podaci koji govore o tome da su poslodavci vrlo zadovoljni kadrovima koje zapošljavaju nakon završetka škole po dualnom modelu, kao i podaci da su učenici zadovoljni svojim odabirom profila, a i rezultati su im svakako daleko bolji.

To je najbolja potvrda da ste uradili pravu stvar, kako za zapošljavanje mladih, tako i za razvoj privrede koja će na raspolaganju imati odgovarajući kvalitet kadrova koji su osposobljeni za rad. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, nadovezaću se na svoje kolege i između ostalog komentarisaću ovaj Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, obzirom da se tiče velikog broja ljudi koji su zaposleni preko agencije i da sa ne strpljenjem očekuju da nešto više čuju o ovom zakonu danas ovde u Narodnoj skupštini.

Ovaj zakonski okvir uvodi se kako bi se regulisalo pitanje samih agencija za privremeno zapošljavanje koje postoje u praksi, a nisu obuhvaćene propisima koji uređuju oblast rada.

Naime, agencijski radnici su zapravo ustupljeni zaposleni, odnosno oni zasnivaju radni odnos sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku.

Ovaj zakon utvrđuje uslove pod kojima se agencijskim radnicima obezbeđuje jednak tretman u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, tačnije u pogledu zarada, radnog vremena, odsustva sa rada, odmora, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih uslova koji se primenjuju na zaposlene koje zapošljava poslodavac, po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade.

Prema podacima Ministarstva za rad, zaključno sa septembrom 2018. godine, u Srbiji je registrovano 111 agencija za zapošljavanje. Ove agencije obavljaju poslove posredovanja u zapošljavanju i druge poslove u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Zaposleni agencije zaključuju ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa određenim licima i za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika. Tako angažovana lica nemaju odgovarajuća prava koja proističu iz radnog odnosa, stoga ovaj predlog zakona rešava vrlo važna pitanja za zaposlene preko agencija. Pre svega, pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, pravo na plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje.

Neto zaradu, koja je kod ovih zaposlenih u čak 45% slučajeva bila niža od 25 hiljada dinara, poslodavac će ubuduće morati da izjednači sa zaradama ostalih zaposlenih po istoj kvalifikaciji. Od sada će agencije moći da ustupaju poslodavcima samo zaposlene sa kojima su zasnovali radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, što će nesumnjivo doprineti povećanju broju zaključenih ugovora.

Materijalna situacija agencijskih radnika će se značajno poboljšati i ne samo time što će im neto primanja biti veća, već će imati i zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i sva ostala prava koja zaposleni crpe iz radnog odnosa.

Smanjiće se rad na crno, biće ukinuta i nelojalna konkurencija među samim agencijama, ali je svakako najvažnije to što će zaposleni preko agencija biti izjednačeni sa zaposlenima kod poslodavca kome su ustupljeni u pogledu radno-pravnog statusa.

Zahvaljujem se ministarstvu na uloženom radu i prepoznavanju ovog problema, kao i na ponuđenim zakonskim rešenjima. Primena ovog zakona uslovljena je donošenjem podzakonskog akta koje ministarstvo treba da donese u roku od dva meseca po usvajanju ovog zakona, a ja im želim uspešnu implementaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, kao što je koleginica Žarić Kovačević pomenula na početku svog izlaganja 2014. godinu, ja ću nastaviti u prilog tome, da se podsetimo šta je bilo 2014. godine.

Kada je budžetski deficit bio veliki, a dug opšte države oko 70% BDP-a, pred Srbijom su tada bili veliki fiskalni izazovi, upravo u smislu smanjenja tog deficita i stabilizacije javnog duga. U toj situaciji smanjenje plata i penzija bilo je nužno.

Međunarodna iskustva pokazuju da su neke zemlje koje su bile u sličnim situacijama smanjivale plate po stopi od 15 do 30%, a penzije i do 12%.

Mi smo, bogu hvala, bili u malo povoljnijem položaju, ali je činjenica da smo u tu situaciju došli isključivo zbog neodgovornosti naših prethodnika koji su 2008. godine, bez ikakve ekonomske opravdanosti, povećali penzije za 20%.

Pored mera fiskalne konsolidacije, preduzeli smo i mere za rentabilnije poslovanje javnih preduzeća, za smanjenje sive ekonomije, racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru i mnoge druge mere. Da je dosovska vlast duže potrajala, ni ove mere ne bi bile dovoljne.

Međutim, ako se sećate, Vučić kao tadašnji predsednik Vlade je rekao: prvo, legislativne reforme i investicioni ambijent, drugo je rešavanje problema preduzeća u restruktuiranju i nalaženje strateških partnera, treće je reforma javnih preduzeća koja će biti katastrofalno teška, kako je tada najavio, četvrto je borba protiv sive ekonomije, peto su mere fiskalne konsolidacije i šesto reforma uprave. Nije se moglo zaključiti koja je od ovih mera teža.

Između ostalog, Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava usvojen je te 2014. godine kao jedan od mehanizama za sprovođenje mera fiskalne konsolidacije.

Smanjenjem ovog rashoda u državnom budžetu postignut je određen nivo stabilnosti javnih finansija i zaustavljen je sunovrat države. Odmah zatim, stvoreni su uslovi za ekonomski oporavak i dugoročno održiv razvoj.

Danas, samo pet godina kasnije, zahvaljujući odgovornosti, vrednom radu i dobroj ekonomskoj politici, mi smo usvojili budžet za 2020. godinu koji je, bez sumnje i po oceni svih relevantnih činilaca, razvojni u svakom segmentu.

Srbija je i do sada postizala odlične rezultate kada su u pitanju izgradnja infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta, a sa tom praksom se nastavlja i u budućnosti.

Naredna godina ne samo da će doneti veća primanja građanima, već svaki razdeo u republičkom budžetu beleži povećana izdvajanja.

Najveće izdvajanje je za sektor zdravstva. U odnosu na proteklu godinu, veći je budžet za zdravstvo za čak 73%, a u sklopu toga povećana su izdvajanja za lečenje hroničnih bolesti za 25%.

Nastavlja se i praksa rekonstrukcija škola.

Kapitalne investicije koje su predviđene biće vredne rekordnih 260 milijardi.

Očekuje nas izgradnja Moravskog i Fruškogorskog koridora, još auto-puteva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, itd.

Mi smo prva vlast koja će značajno uložiti u kulturu. Osim muzeja, koje smo stavili u funkciju, naredne godine će u modernizaciju infrastrukture biti uloženo 2,4 milijarde dinara, a izgradićemo i koncertnu dvoranu, koja je vredna preko 14 milijardi.

Ulagaće se u svaki sektor, ali ono što je najvažnije, mi trošimo ono što smo zaradili. Izbalansirani su nam rashodi i prihodi. Privreda beleži rast i beležimo najmanju stopu nezaposlenosti od 1995. godine i ona sada iznosi ispod 10%, a za par godina očekuje se da će ona biti ispod 8,5%.

Na kraju mog obraćanja, moram da istaknem da me posebno raduje najava predsednika Vučića da će se uskoro fokusirati na ulaganja u istok Srbije. Istočna Srbija sa nestrpljenjem iščekuje da se ova najava u godinama koje su pred nama realizuje kroz konkretne razvojne projekte. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ova tema o putnim ispravama meni je dala ideju da istaknem sledeću stvar. Ova inicijativa predsednika Republike o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala u regionu upravo je ono što celom regionu treba, treba da bude signal da je pravi trenutak da svi zajedno pokažemo svoju evropsku zrelost. Sve države u regionu, bilo da su već članice EU, bilo da su u postupku pregovora, bilo da pretenduju da otvore pregovore imaju isti cilj, veći stepen razvijenosti, bolji privredni rast, rešavanje problema sa migracijom stanovništva koje je nezadovoljno životnim standardom i svaka od tih zemalja čeka neko bolje vreme.

Mislim da je svako vreme dobro, ako svi zajedno stvorimo uslove za ostvarivanje svojih ciljeva koji su nam svakako zajednički. Našim građanima su zajednički jer bilo da neko živi u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, ili nekoj drugoj zemlji u regionu on želi životni standard koji je bolji, veću platu, bolje uslove što svaka pojedinačna država može ostvariti samo ako se ekonomski razvija. Zemljama na Balkanu potreban je brži razvoj i upravo ga zajedno možemo postići. Osim što bi građani putovali bez pasoša, odnosno samo sa ličnom kartom u zemlje regiona, uvođenjem zajedničke carinske kontrole na graničnim prelazima moguće su uštede novca koje se prema prvobitnim procenama mere stotinama miliona evra.

Dakle, ušteda novca, ušteda vremena, mogućnost razmene ljudskih resurs između kompanija. Značiće velikim kompanijama, velikom broju investitora koji bi ulagali u naše zemlje. Dakle, ovu ideju podržavaju i SAD, i evropski zvaničnici, jer tako oni vide funkcionisanje naših zemalja upravo kroz ekonomiju i sposobnost međusobne ekonomske saradnje. Znači, to je ono što oni od nas traže. Inicijativa je veliki korak napred, i kao što sam već rekla, treba da pokaže stepen evropske zrelosti zemalja u regionu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čuli smo detalje o proceduri izbora predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije od ovlašćenog predstavnika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, odnosno od koleginice Petrović, i kao član ovog odbora bih istakla da je Odbor vrlo pažljivo razmatrao prijave kandidata i da smo na osnovu razgovora koji smo obavili sa kandidatima, po mom mišljenju, doneli dobru odluku. Nesporno je da su kandidati bili vrlo kvalitetni, a ono što je bilo presudno prilikom izjašnjavanja o izboru kandidata, osim dobrih kvalifikacija prijavljenih bila je vizija kandidata za unapređenje rada same Komisije za zaštitu konkurencije.

Dakle, kod većine članova Odbora, što se i pokazalo prilikom izglasavanja, preovladali su kandidati koji su prilikom intervjua pokazali odlično poznavanje delokruga rada same komisije, njenog funkcionisanja, ali pre svega su izneli jako dobre intencije i smernice za jačanje i unapređenje rada Komisije za zaštitu konkurencije.

Predsednik i članovi Komisije biraju se, kao što smo čuli i od kolege Bogatinovića, iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije koji iza sebe imaju minimum 10 godina relevantnog radnog i stručnog iskustva, imaju ostvarene značajne i priznate radove ili praksu u ovoj oblasti.

Moram reći u svoje lično ime da sam jako prijatno iznenađena kompetencijama izabranih članova Komisije, kao i predsednika ove Komisije, jer njihove biografije su zaista impozantne i zaista očekujem od ovog sastava da nadmaši prethodni koji jeste dobro radio, bio je uspešan u svom radu. Utoliko će ovom sastavu biti teže da napravi vidljiv napredak u ovoj oblasti. Međutim, zato smo i birali najbolje među njima, one koje su dorasli izazovu da sa jednom novom energijom uđu u sprovođenje aktivnosti komisije.

Konkurencija kao jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije podrazumeva nadmetanje poslovnih subjekata radi boljeg pozicioniranja na tržištu i uvećanja sopstvene ekonomske efikasnosti. Zaštita konkurencije i stvaranje tzv. fer tržišne utakmice je višestruko korisna kako za privredu tako i za građane kao korisnike određenih usluga, odnosno dobara.

Kompanije često nisu svesne da određenim antikonkurentskim odlukama i potezima na tržištu krše Zakon o zaštiti konkurencije. U tim slučajevima se protiv njih pokreće postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije. Delovanjem ove komisije obezbeđuje se unapređenje ekonomske efikasnosti tržišnih aktera čime se blagotvorno deluje na privredni rast i produktivnost samih učesnika na tržištu.

Takmičenje ponuđača na tržištu pak generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnih i raznovrsnijih dobara i usluga, što predstavlja, naravno, veće zadovoljstvo za krajnje potrošače a utiče i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranje održivih radnih mesta.

Zbog važnosti ove oblasti od kandidata koje smo kao Odbor predložili Narodnoj skupštini, a koje će kolege u danu za glasanje, nadam se, podržati očekujemo vidljiv pomak u sprovođenju politike konkurentnosti naravno u onom delu koji je u nadležnosti ove komisije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima.

Evo, između ostalog današnji dnevni red obuhvata i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između naše Vlade i Vlade Republike Bugarske, a koji se odnosi na saradnju dveju država u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa.

Ovaj sporazum koji je potpisan u Beogradu jula ove godine, čime se učvršćuje i jača naša saradnja sa susednom Bugarskom u ovoj oblasti, pre svega time što se uređuju procedure međusobnog pružanja pomoći.

Javnosti je dobro poznato da je dolaskom SNS na čelo Srbije saradnja naše zemlje sa drugim zemljama dobila potpuno novi oblik. Podignuta je na vrlo visok nivo u najvećem broju slučajeva ti odnosi su prijateljski, a posebno se pažljivo neguju dobrosusedski odnosi sa zemljama u regionu.

Za Srbiju je svaki vid saradnje sa susedima od izuzetnog značaja, jer više nismo ona izolovana Srbija, već smo otvoreni i ka Evropi i da svetu, razvijamo se ekonomski i gradimo putnu infrastrukturu koja nas povezuje.

Kao što je protekle subote rečeno na otvaranju istočnog kraka „Koridora 10“ koji je povezao Srbiju i Bugarsku srušen je zid između dve republike. Spojene su zapadna i istočna Evropa.

Istorijski značajne stvari za Srbiju se dešavaju i svako od nas kao i naši građani znamo koliko je sve to važno za razvoj naše zemlje i dostizanje standarda kome težimo.

Srbija i Bugarska će uskoro završiti i zajednički gasovod čime će dve zemlje ubirati prihode od taksi, a građanima omogućiti stabilno tržište gasa. Ovakva prijateljstva šalju dobru sliku o zemljama na Balkanu i vrlo je korisno za ovaj prostor da međusobno sarađujemo i razvijamo naše ekonomije, da izvozimo naše proizvode, da jačamo privredne kapacitete i postanemo znani kao Balkan na koji se rado dolazi turistički, rado se investira i otvaraju nove fabrike.

Srbija je već na tom putu i lider je u regionu po privlačenju investicija izgradnji infrastrukture i svaki novi projekat sa našim susedima doneće obostranu korist.

U tom smislu ovaj sporazum između Srbije i Bugarske u oblasti zaštite od privrednih i drugih katastrofa podrazumeva obaveštavanje o opasnostima, zajedničku obuku spasilačkih timova, kao i pojednostavljenu proceduru prelaska spasilaca preko državne granice.

Razmena informacija će dovesti do pravovremene reakcije i podizanja bezbednosti građana, a pojednostavljena procedura prelaska državne granice do bržeg dopremanja humanitarne pomoći što je od presudnog značaja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske su već sprovodili određene projekte, kao što je projekat zaštite od požara, zatim zaštite od poplava i klizišta, a veoma je uspešna i saradnja u oblasti borbe protiv korupcije, krijumčarenja narkotika i tako dalje.

Dakle, jedna vrlo uspešna saradnja Srbije i Bugarske, a ovim sporazumom će postati još intenzivnija, naravno, zahvaljujući dobrim i prijateljskim odnosima koje predsednik Vučić održava sa Bugarskim premijerom možemo očekivati odličnu saradnju i u budućnosti.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, kao što je Vlada i najavila kada je bilo reči o ostvarenom suficitu u budžetu Republike Srbije, deo tog viška novca predviđen je za isplatu korisnicima penzija.

Pred nama je odluka o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za PIO, kojom se za isplatu korisnicima penzija obezbeđuje 8,7 milijardi dinara. Ova isplata je zapravo simbol oporavka ove zemlje, posebno Fonda za PIO koji je, sećate se, pre par godina, bio opustošen.

Mi sada raspravljamo o tome za koliko će koja penzija biti povećana kada se svako novo povećanje primeni na pojedinačan iznos penzije, ali dobro se sećamo trenutka kada se strepilo hoće li penzije uopšte biti isplaćene ili su strahovito kasnije.

Takođe, sećamo se da skoro nijedan privredni subjekt ili radna organizacija nije bila u stanju da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pamtimo i zatvaranje fabrika i otpuštanja, visoku nezaposlenost, pa su građani u ostvarenju prava na isplatu penzija maltene mogli samo da sanjaju.

Onda krediti, ovi što su sve pokrali, podizali pred izbore da bi penzije isplatili, naravno sa vrtoglavim kamatama. Sve je to iza nas, ali ne u tako dalekoj prošlosti da se ne bismo toga sećali.

Vlada koju predvodi SNS utvrdila je Predlog o izmenama i dopunama Zakona o PIO u kome se navodi da će u buduće po švajcarskom modelu penzije, počev od 1. januara 2020. godine, biti usklađivane u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. Taj će predlog biti razmatran i ovde u Narodnoj skupštini, pa ćemo tada detaljnije govoriti o tome.

Vidite, kada se ukupno stanje u državi stabilizovalo, kada se privreda oporavila, završena je i fiskalna konsolidacije i kada su javne finansije na zdravim i čvrstim nogama, nema sumnje da će i plate i penzije rasti. Brzina tog rasta srazmerna je brzini razvoja srpske ekonomije. U prilog tome svakako ide i današnje potpisivanje Sporazuma sa Evroazijskom unijom, kojim će Srbiji biti otvoren pristup tržištu od 180 miliona ljudi, a proširen je i spisak robe i povećane su količine koje ćemo izvoziti na to tržište.

To će se tržište širiti sa svakom novom zemljom, koja će pristupati Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Moći ćemo uskoro da izvozimo gotovo 100% proizvoda bez plaćanja carina u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.

Mi moramo povećati proizvodnju, dame i gospodo, tržište je obezbeđeno, ova Vlada je na tome radila, država je tržište obezbedila, sada moramo da proizvodimo ono što to tržište zahteva.

Moram reći da prema asortimanu proizvoda koji smo dobili, a koji se traži na ovom tržištu, radi se o proizvodima kao što su koziji i kravlji sir, i to u neograničenim količinama, sve vrste voća, rakije, takođe u neograničenim količinama. Dakle, dobijamo mogućnost da oživimo srpsku poljoprivredu, da se mladi ljudi zainteresuju i da nam sela ožive.

Poštovani građani, mi ćemo podržati ovu odluku u danu za glasanje i svaku narednu koja će uticati na poboljšanje standarda života u Srbiji, a pre svega na standard naših penzionera. Zahvaljujem.