Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Kao što je već rečeno raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Obaveza Srbije da isplati staru deviznu štednju proizašla je iz presude Evropskog suda za ljudska prava pred kojim su štediše pokrenuli sudski spor protiv većine republika bivše Jugoslavije. Međutim, zbog određenih problema na koje su građani bivših jugoslovenskih republika naišli, vezanim za pribavljanje potrebnih dokaza da ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje, ovom izmenom zakona dajemo im duži rok za kompletiranje dokumentacije, kako bi nesmetano ostvarili svoja prava.

Ovde vidimo da je najveći problem nastao na teritoriji BiH, odakle ima i najviše prijava za naplatu, BiH je izdavala potvrde koje nisu validne, jer nisu sadržale podatke koji su relevantni za postupanje u skladu sa zakonom. Da ne bi došlo i do zloupotreba uprava za javni dug Srbije je reagovala i dogovoreno je sa Ministarstvom Federacije BiH, da se otklone ovi nedostaci.

Drugi veći problem nastao je na teritoriji Republike Hrvatske, koja je sa izdavanjem potvrde krenula tek krajem prošle godine, što štedišama nije ostavilo dovoljan rok da svoju dokumentaciju kompletiraju.

Osim produženja roka za šest meseci, ovom izmenom zakona, Srbija smanjuje broj rata sa 10 na osam jednakih rata u kojima će isplaćivati obaveze prema licima, koja u skladu sa zakonom ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje.

To jasno govori da je Srbija sprema da svoju obavezu prema građanima ispuni u kraćem roku i da je u potpunosti spremna u smislu finansijske sigurnosti do koje se naravno došlo ozbiljnim merama i odgovornom ekonomskom politikom, te sada država Srbija uspešno servisira sve svoje obaveze.

Najveći uspeh koji je Srbija postigla kada je u pitanju kobno zaduživanje zemlje u vreme bivšeg režima jeste da su ti nekadašnji skupi krediti zamenjeni sa pet puta jeftinijim kreditima. Znači, nekadašnju kamatu od 7,25% po kojoj nas je bivši režim zadužio, zamenili smo neuporedivo povoljnijom kamatom od 1,61%. To je ujedno i istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje.

Svakako da nije silnih dugova, koje je država u obavezi da vrati zbog neodgovornosti nekadašnjeg rukovodstva, naš životni standard bi bio uveliko bolji, međutim, iako svi nekako zaboravljaju, mnogo državnog novca odlazi na plaćanje katastrofalnih poteza bivše vlasti, pa se posle pitaju zašto ih pominjemo po zlu.

Ali, da se vrati na temu stare devizne štednje i na to da se usvajanjem ove izmene zakona omogućava građanima da u ovom produženom roku prikupe potrebnu dokumentaciju i naplate svoju deviznu štednju. Upravo, radi tih građana, ponoviću da će Uprava za javni dug po utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, odlučiti najkasnije do 23. decembra 2019. godine, a potrebna sredstva za isplatu su svakako već obezbeđenja Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je pred nama Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je veoma važna i svakako je prioritet u procesu reformi koje Srbija sprovodi. Naglasila bih da borba protiv korupcije nije samo jedan od uslova za evropske integracije, već se borbom protiv korupcije moramo baviti i mimo evrointegracija i svakako je jako važno raditi na podizanju svesti građana o tome koje su to nadležne institucije koje se bave borbom protiv korupcije i na koji način.

U medijima sam pronašla istraživanje USAID projekta za odgovornu vlast, koje je pokazalo da građani nemaju poverenja u Agenciju za borbu protiv korupcije. Izražavaju veliko poverenje da je predsednik Srbije najposvećeniji toj borbi, što je svakako činjenica, a to su konstatovale i evropske institucije. Prema percepciji građana, korupcija u Srbiji je nešto ukorenjeno i uobičajeno i retko se odlučuju da korupciju prijave, najvećem delom je, po mišljenju građana, zastupljen nepotizam.

Ja vas molim, gospodine Sikimiću, ako imate drugačije informacije i potpunije da me ispravite ukoliko grešim. Međutim, budžet Agencije je sada veći i odobrena su vam nova radna mesta, te verujem da ćete više raditi upravo na podizanju svesti i ohrabrivanju građana da korupciju prijave.

Što se pravnog okvira tiče, mi smo i u tom delu učinili još jedan korak napred, doneli smo Zakon o sprečavanju korupcije, u kome su Agenciji proširene nadležnosti, odnosno ovlašćenja. Podsetiću, Agencija za borbu protiv korupcije ima slobodan uvid u bankarske račune funkcionera, ali i mogućnost uvida u bankarske račune povezanih lica, uz prethodno pribavljenu saglasnost funkcionera. Kada kažem povezana lica, mislim na supružnike, decu, roditelje, braću, sestre itd, stoga smo pokrili i taj deo.

Kao i sve moje kolege, ne mogu a da se ne osvrnem na prošlost i ne izrazim i svoj lični, a i stav velikog broja građana Srbije vezan za višemilionsku imovinu Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, jer oni su simboli korupcije u Srbiji i zaista je neverovatna ta njihova besramnost kojom nastupaju u javnosti. Međutim, podsetiću vas da je u pripremi Zakona o poreklu imovine, koji je otkako je najavljen izazvao opštu histeriju kod gospode Jeremića i Đilasa. Đilasovoj panici doprinela je i istraga koju je najavio ministar policije, vezana za poslovanje njegove kompanije „Dajrekt medija“. Tužilaštvo i policija istražuju moguću korupciju, jer postoje osnovi sumnje da su Đilas i zaposleni u njegovoj kompaniji, zajedno sa delom nekadašnjeg rukovodstva RTS-a, učestvovali u ozbiljnoj korupciji. Svi smo svedoci pritisaka koje Dragan Đilas putem svojih medija vrši na svakog ko se usudi da govori o njegovim kriminalnim radnjama i bogaćenju na račun građana, posebno građana Beograda, koji mu je bio u fokusu za pljačkanje.

Borba protiv korupcije je beskompromisna i mora obuhvatiti svakoga, pa i Dragana Đilasa, koji je umislio da je nedodirljiv. Iskreno očekujemo da saznamo kako je Dragan Đilas od osnivačkog uloga na računu svoje prve agencije, ne većem od hiljadu evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, i to baš u vreme vladavine DS, čiji je jedan od najvećih funkcionera bio.

Ono što Đilas primenjuje, kako bi sprečio pojavljivanje informacija o njegovim koruptivnim radnjama u javnosti, zove se metod tajkuna i moćnika koji je u SAD prepoznat i označen kao sistem „slep“, što u prevodu znači – strateške tužbe protiv učešća javnosti, kojim zastrašuje sve koji obelodanjuju njegove kriminalne radnje. Svaki častan čovek u ovoj zemlji želi da se jednom za svagda raskrinka tajkun Đilas i njemu slični, Jeremić i ostali iz njihove ekipe, stoga puna podrška svakom vidu borbe protiv korupcije. Zahvaljujem.

Da me ne biste pogrešno shvatili, meni je jako drago da sam ja pogrešila, da sam lošu informaciju imala. Ja podržavam rad Agencije i zaista mi je drago što građani imaju poverenja u Agenciju, odnosno u rad Agenciji i ono čime se Agencija bavi. Volela bih da, ukoliko imate mogućnosti, u daljem radu još više radite na osnaživanju tih veza između građana i Agencije, jer verujem da zavisite od informacija sa terena, odnosno od prijavljivanja korupcije od strane građana. Stoga verujem da treba da se radi više na tome da podstrekujemo građane da prijavljuju slučajeve korupcije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu i za razliku od jučerašnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u fokusu ovog izveštaja je upravo ono zbog čeka i postoji ova institucija, a to je rešavanje problema građana Srbije i to je, naravno, za svaku pohvalu.

Šta je posao Zaštitnika građana, piše u članu 138. Ustava Republike Srbije, piše i u članovima od 17. do 23. Zakona o Zaštitniku građana. Dakle, on kontroliše zakonitost rada organa državne uprave, organa koji štite imovinska prava i interese Republike Srbije i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja.

Gospodine Pašaliću, iz vašeg izveštaja vidimo da ste kao Zaštitnik građana ostvarili komunikaciju sa više od 9.000 građana u prošloj godini. Što se tiče broja pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, vidimo da ih je bilo 3.338, a da je okončano 2.346 predmeta, ostali su u procesu obrade. Verujem da tu ima i nekih predmeta za koje vi niste nadležni. Ovde stoji i podatak da ste razmatrali i predmete iz ranijih godina, kojih je čak 2.720 i od tih 2.720 prošlogodišnjih predmeta okončali ste čak 1.443. Mene to iskreno ne čudi, obzirom da se vaš prethodnik Saša Janković bavio svojom političkom karijerom i pronalaženjem načina da dođe na vlast, pa nije ni mogao da radi ono što mu je zapravo bio posao i nije se ni bavio pritužbama građana. To je svima poznato, kao što je poznato i da se u svojim izveštajima bavio komentarisanjem onoga šta je Aleksandar Vučić izjavljivao na konferencijama za novinare, šta je rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i da li su efekti Vlade Republike Srbije, koje on po Ustavu nema pravo da kontroliše, dali svoje rezultate. Nad radom Vlade kontrolu vrši Narodna skupština, ali to kako je Janković kršio i Ustav i zakone Republike Srbije nije viđeno ni u jednoj evropskoj zemlji.

Da se vratim na vaš izveštaj. Mislim da ste u većini ocena koje ste dali po kategorijama, a tu mislim na prava deteta, na rodnu ravnopravnost, na prava osoba sa invaliditetom, prava mladih, prava starijih lica bili vrlo realni u iznošenju i problema, a i mogućih rešenja. Mislim da je to upravo rezultat prikupljanja informacija i podataka direktno od samih građana. Te informacije su dobre smernice za dalji rad svih institucija koje su od strane građana označene kao nedovoljno efikasne, pa bi trebalo nešto i da koriguju u svom radu, eto, ovom prilikom apelujemo na te institucije da to i učine.

Ukratko, nemam ozbiljnijih zamerki na vaš dosadašnji rad i dokle god budete ostvarivali kvalitetnu komunikaciju sa građanima Republike Srbije imaćete i našu podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pravo da vam kažem, meni ovaj izveštaj gospodina Šabića liči na jedan opozicioni bilten.

U uvodnom delu gde je Šabić dao svoju uvodnu reč, shvatate da je udario u kuknjavu kako nije mogao da radi, kako nije imao saradnju, što je u nastavku demantovano u delu gde se navodi da je dobio sve što je tražio.

Tu neozbiljnost, gospodina Šabića, mogli smo da potvrdimo i pre par meseci kada je u medijima pisalo o njegovoj povredi koju je zadobio kada je u alkoholisanom stanju pao i udario glavom o trotoar, a pokušao da to prikaže kao napad. Sreća, te su neke sigurnosne kamere snimile kako je pao, pa tako povređen pravio selfije, jer su gospoda Đilas i gospodin Trifunović i ostala ekipa odmah krenuli sa zloupotrebama i taj pijani pad hteli da prikažu kao atentat na Šabića i da za to okrive vlast.

Ko se služio ovakvim trikovima? Šta to govori o bivšem režimu i kako mi znamo da Vučić radi prave stvari za Srbiju? Upravo po tome što je njima toliki trn u oku, nemoćna opozicija sastavljena od kojekakvih licemera koje narod neće, a sa druge strane građani Srbije Vučiću daju ogromnu podršku.

Znate, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bi trebalo da bude, pre svega, nepristrasan, da objektivno brani prava da bude nezavistan i ne sme tražiti niti primati naloge, i uputstva za svoj rad od drugih organa ili lica.

U slučaju gospodina Šabića nije se ni potrudio da deluje da ispunjava bilo koji od ovih navedenih uslova. Jedini podao koji je radio sa mesta poverenika, jeste bavljenje politikom, a sve o trošku građana Srbije.

Skoro 200 miliona budžetskih para, a kada vidimo šta je sve kupovano, i ajfoni i nameštaj, a od silnih putovanja gospodina Šabića građani Srbije nemaju apsolutno nikavu korist. Rodoljub Šabić sa mesta Poverenika nije služio građanima Srbije i to se jasno vidi iz njegovog sopstvenog izveštaja, on je služio dnevnom listu „Danas“, nedeljniku „Nin“, listu „Vreme“ tu su i CINS, KRIK, BIRN, „Insajder“ i, naravno „N1“.

Svi ovi mediji su direktno protiv vlasti, to svi znaju. Šabić im je služio da preko njega dolaze do informacija, a često su tražili informacije čije bi pojavljivanje u javnosti moglo ugroziti i Nacionalnu bezbednost.

Dakle, istekom mandata Rodoljuba Šabića, prekinuta je zloupotreba državne funkcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti. Apsolutno podržavam inicijativu kolega da se Tužilaštvo pozabavi ovim slučajem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dosta detalja od kolege Ljubića, od kolege Markovića o nedelima bivšeg režima, međutim na sam pomen tužilaca i sudija, obavezno se setimo katastrofalne reforme pravosuđa koju je bivši režim sproveo i svih ucena, malverzacija i pritisaka.

Da je sada tu kolega Vukadinović, koji ima selektivnu amneziju, pa je oprostio sve greške dosovske vlasti, jer mora nekome da se prikloni da bi uopšte postojao u političkom životu, prvi bi nam osporio pravo da se toga sećamo, da se sećamo 2008. i 2009. godine i svih posledica koje su iz tog perioda nastale, a neke od njih i danas ispaštamo.

Mi ne možemo i ne smemo zaboraviti, naravno, bivšem režimu bi savršeno odgovaralo da se o tome ne priča, da se ne priča ni o tome kako su u parlamentu donosili zakone kojima su legalizovali svoje pljačke, kako su postavljali isključivo svoje kadrove za sudije i tužioce i diktirali im presude, iako je sudijama i tužiocima zabranjeno da budu članovi političkih partija. Ne možemo zaboraviti, dame i gospodo, jer građani pitaju kada će ti ljudi odgovarati pred zakonom.

Izgleda da nisu baš sve uspeli da sakriju i da nisu pokrili baš sve malverzacije, pa tako sada imamo tu istragu tužilaštva i policije, jer postoje osnovi sumnje da su Dragan Đilas i njegovi zaposleni u kompaniji, zajedno sa delom nekadašnjeg rukovodstva RTS, učestvovali u ozbiljnoj korupciji, vezano za kupoprodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima protivnim zakonu, a to, praktično, znači da su firme Dragana Đilasa ostvarile profit koji se meri desetinama miliona evra.

Prema informacijama istraživačkih novinara, njegove firme u inostranstvu ostvarile su najveću dobit baš u vreme vladavine njegove stranke u Srbiji. Novac ispumpan kroz ovakvu vrstu malverzacije je novac građana Srbije. Dakle, jasno nam je kako je Đilas zaradio i tih 25 miliona evra, koje je prijavio, a opravdano i sumnjamo da to nije potpuna imovina koju on poseduje.

Povežite sada način rada Đilasovog dugogodišnjeg partnera Šolaka i njegov SBB sa načinom rada Đilasovih kompanija. Isti metod, ista praksa, kompanije registrovane van Srbije, priključci za kablovsku i internet su mu nelegalni, bez dozvole koristi stubove za javnu rasvetu, a struju koju i SBB koristi plaćaju građani.

Čujem da je i Šolak državljanin Malte. Međutim, Srbija samo traži da, kao i svi drugi koji posluju u Srbiji, i Šolak plaća svoje obaveze ovde u Srbiji, gde posluje. Umesto toga, on je našao drugo rešenje. Svoje medije koristi da bi nas blatio ne bi smo li prestali da insistiramo da svoj posao uvede u legalne tokove.

Eto posla za istražne organe i za tužilaštvo – ispitati 60 kilometara nelegalne mreže, čije postavljanje je u Beogradu kompaniji SBB omogućio lično Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik. Međutim, dug je spisak ugovora kojima je Đilas vezao grad Beograd za svoje firme i za firme svojih prijatelja. Taj odnos prema budžetu, prema građanima, prema Srbiji, koji su pokazali svi zajedno iz bivšeg režima je poguban za Srbiju i njene građane, a taj isti bivši režim traži da sve to zaboravimo i da im građani ponovo poklone poverenje. Po meni, to je vrlo licemerno.

Čuli smo i Vuka Jeremića kako razgovara sa svojim tadašnjim kolegom savetnikom iz Crne Gore i šta čovek reče za sopstvenu zemlju. Mi treba na to da ćutimo? Ne možemo da ćutimo, ne možemo da zaboravimo, nemoguće je, jer ko ne poštuje Srbiju, ne poštuje ni njene građane, a takav nikada više ne sme biti ni na jednoj državnoj funkciji.

Smatra da je obaveza svakog časnog čoveka da kada god ima priliku građane podseti i da im predoči o kakvim se tu licemerima radi, bilo da se radi o Jeremiću, o Đilasu ili o Bošku Obradoviću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kada govorimo o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ona predstavlja jedan nezavistan organ koji se stara da javne nabavke budu regularno sprovedene, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Javne nabavke imaju svoju suštinu, a to je da svi državni organi, organizacije, ustanove ili druga pravna lica koja se smatraju naručiocima dobara, usluga ili izvođenja javnih radova i finansiraju se novca poreskih obveznika, dužni su da do tih dobara ili usluga dođu vršenjem javne nabavke na način koji će sprečiti zloupotrebe, a omogućiti najpovoljnije uslove.

Sve vrste javnih nabavki se obavljaju, odnosno objavljuju i u „Službenom glasniku“ i na portalu javnih nabavki. Ukratko, transparentne su i dostupne svim zainteresovanim stranama i proklamuju načelo jednakosti ponuđača tj. bez diskriminacije, kao i načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava.

Uprošćeno, javne nabavke vas obavezuju da ono što nabavljate oglasite i učinite dostupnim da se na taj konkurs mogu javiti svi oni koji ispunjavaju uslove koje ste postavili u konkursu i da mora biti izabrana najpovoljnija ponuda.

Zbog Zakona o javnim nabavkama smanjene su radnje, narodski rečeno, ja tebi, ti meni, a uvedeno je ni po babu, ni po stričevima, odnosno neka najpovoljniji dobije posao, ali to Draganu Đilasu nije svojstveno. Čovek je problemu, jer ako se drži zakona ne može ništa da zaradi, ne može svojim partnerima da namesti posao i čemu onda sve to. Nije on na vlasti bio da bi primao građane i rešavao njihove probleme, jer čitali smo u medijima da se pohvalio kada ga je neko sreo na ulici i pitao – gradonačelniče, kada mogu doći kod vas na prijem, odgovorio – nikada. Osilio se čovek i misli da je glavni, pa je krenuo u realizaciju svojih namera, da se pošto-poto obezbedi finansijski, što je na kraju uspeo.

Rezultat te njegove rešenosti su brojne afere kojima je grad zadužen sa oko milijardu evra. Da se razumemo, da bi izvlačio novac iz budžeta, morao je nešto da radi u gradu kako bi se pokrio, odnosno kako bi imao pokriće, a većina toga što je uradio ne služi ničemu, kao npr. ti famozni kontejneri čijom su malverzacijom oko tendera oštetili državu za 169 miliona, a samo njihovo postavljanje koštalo je šest miliona evra, s tim što su ubrzo istrulili i morali su biti zamenjeni novim, što takođe košta građane. „Pazl grad“ za decu, montažni objekat bez ikakvih dozvola, apsolutno nebezbedan, radi od tri do četiri meseca i postao je ruglo i stecište narkomana, a koštao je 350 hiljada evra.

Recimo, replika Terazija na Novom Beogradu. U taj projekat uloženo je 72 miliona evra za izgradnju, plus 40 miliona za održavanje. Ta replika nikada nije bila otvorena i nikada nije proradila, nikada nije ni završena, a objekat je nelegalno bio priključen i na električnu mrežu. Na kraju je služila stanarima okolnih zgrada da tu izvode svoje pse da vrše nuždu.

Ovo je samo mali deo svih afera u kojima je Dragan Đilas proceduru javne nabavke i izvođenja radova sproveo na nezakonit način.

Neki od njegovih saradnika koji su po njegovom nalogu bili direktno uključeni u ove malverzacije i potpisivali određena dokumenta su procesuirani, ali ne i Dragan Đilas. Stoga ne čudi da je u prethodnoj raspravi o izboru sudija i tužilaca izražena bojazan, a postoji i utisak u javnosti da su ostaci DS koji rade u pravosudnom sistemu blagonakloni prema predstavnicima bivšeg režima.

Javnost se opravdano pita kada će Dragan Đilas odgovarati za sve malverzacije preko kojih se obogatio, a osiromašio građane? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Shodno amandmanu koji su prethodno podneli na član 18. sa predlogom da se brišu tačke od 3. do 8. sada imamo amandman na član 23. koji se odnosi na zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila, kao jedno od ovlašćenja komunalnog milicionara.

Amandmanom je predloženo brisanje ovog člana. Slažem se sa mišljenjem Vlade da treba odbiti amandman, naročito što će se ovaj zakon oslanjati na odredbe Zakona o prevozu putniku u drumskom saobraćaju.

Naime, ako bismo ukinuli ovakva ovlašćenja komunalnim milicionarima, u mnogome bi im bio otežan rad, jer ne bi bili u stanju da zaustave lice koje su zatekli u prekršaju, a samim tim i da eventualno oduzmu predmete prekršaja zatečene kod tih lica. Poenta zakona je uvođenje reda, s toga amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Kroz ovaj amandman se ogleda stav podnosilaca koji je dobro poznat našoj javnosti i sa kojim direktno staju na stranu bahatih i neodgovornih članova društva. Njihovo protivljenje tome da komunalna milicija ima ovlašćenja kojima će konkretno kažnjavati kršenje komunalnog reda, potvrđuje i njihovu potrebu da u svakom segmentu uspore napredak ove zemlje.

Ko bi i pomislio da neko može biti protiv uvođenja reda, ko bi pomislio da će neko podržavati one koji su sipali deterdžent u fontanu na Slaviji itd. ili one koji ruše tamo gde se gradi, jer to su javna dobra građena našim novcem, novcem građana Srbije i ta dobra treba da koriste ne samo nama, već i nekim budućim generacijama. To pravdanje bahatosti je čak dotle da prekršaj nazivaju slobodom izražavanja mišljenja. To nije način da se izrazi mišljenje, pustimo priče i budimo jasni, komunalna milicija će građanima ove zemlje koji poštuju red i zakon omogućiti da ne trpe posledice onih koji su bahati i neodgovorni. Ovog zakona plaše se oni koji su navikli da izazivaju nerede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi građani Srbije, meni lično ovaj Predlog zakona o komunalnoj miliciji dok sam ga čitala odao utisak da je vrlo pažljivo napisan i da se mislilo o svemu onome što je manjkalo u ovoj oblasti u dosadašnjem periodu.

Nadovezaću se i na koleginicu Ognjanović, postoji mišljenje da smo mi društvo koje se većinski deklariše za uređenost nekog sistema, nevažno u kojoj oblasti, većina je za uvođenje reda. Ali, onda dođu poplave i količina bačenog otpada u reke potpuno demantuje te tvrdnje. Kada je već tako onda je sasvim logično zakonom urediti određenu oblast i uvesti sankcije za postupanje suprotno tom zakonu.

Tako se postupa u svim uređenim zemljama sa kojima mi volimo da se poredimo i meni je drago da Srbija se više teži toj i takvoj uređenosti. Čula sam i neke komentare u kojima se kaže – zar je ovo glavni problem u Srbiji? To jedni te isti ljudi govore za svaki problem za koji se uhvatite da ga rešite.

Mislim da su svi problemi podjednako važni i da ih treba uporedno rešavati, jer se često i prepliću i svako vreme je dobro vreme za rešavanje problema. Problem komunalnog reda je gorući već dugo u Srbiji ako sagledamo posledice koje su nastale zbog nedostatka postojanja komunalnog reda. Da je bilo komunalnog reda, ne bismo imali ni tone smeća u rekama, ni divlje deponije, ni nelegalnu gradnju.

Ovaj zakon ide u korist baš onima koji su ugroženi od strane bahatih i neodgovornih, a to su obični i pošteni građani. Sada će svaka lokalna samouprava moći da formira svoju komunalnu miliciju, da, pošto je ukinuta ova odredba jedan komunalni milicionar na pet hiljada stanovnika, i tada će komunalna milicija rešavati probleme vezane za komunalni red prema specifičnosti te određene lokalne samouprave. Sama lokalna samouprava će prema svojim potrebama određivati i broj potrebnih komunalnih milicionara.

Ovlašćenja komunalne milicije su sada veća što bi značilo da postoji obaveznost postupanja po nalogu komunalnog milicionara. Biće formirane i posebne stanice, a u većim mestima i odeljenja komunalne milicije. Građani će takođe biti u mogućnosti da prijavljuju komunalnoj miliciji komunalne prekršaje.

Još jedno dobro rešenje koje zakon predviđa u korist suzbijanja bahatosti i neodgovornosti, jesu tableti koji su povezani sa gradskim serverom. Putem tih tableta će komunalni milicionari snimati dokaze o komunalnim prekršajima, a koji se odnose na bahato parkiranje, bacanje smeća, itd.

Postoji i mogućnost rada milicije u civilu, govorilo se o tome, u određenim situacijama kada se prekršioci ne bi udaljili sa lica mesta kada uoče uniforme ili obeležena vozila što je sasvim logično, a tu mogućnost zapravo daje načelnik komunalne milicije pismenim nalogom.

Uslovi da se postane komunalni milicionar su pooštreni, jednom rečju to moraju biti ljudi besprekorne prošlosti, u smislu da nisu bili u sukobu sa zakonom, odnosno da nisu pravosnažno osuđeni za dela koja se gone po službenoj dužnosti.

Na kraju, predviđeno je uvođenje unutrašnje kontrole, kao posebne organizacione jedinice koja će se baviti disciplinskom odgovornošću komunalnih milicionara. Dakle, i komunalni milicionari će biti kontrolisani u svom radu. U slučaju da prekrše zakon ili pravila službe, biće kažnjavani.

Zakon je odličan, želim vam uspešnu implementaciju i naravno kao građanin, radujem se uspostavljanju reda u ovoj oblasti i iskreno se nadam da će se na ovaj način smanjiti, pre svega, količina divljih deponija i količina smeća koja završava u rečne tokove. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, mi smo pre dva dana diskutovali ovde u parlamentu o putnoj infrastrukturi Srbije koja, nakon 70 godina, povezuje Srbiju sa susedima i omogućava nam da putuje znatno brže i bezbednije kroz Srbiju.

Svi smo svesni koliko nam znače svi koridori, svi auto-putevi i prateća infrastruktura. Utiču i na privredu i na privlačenje investicija i na turizam. Preduslov za razvoj jedne zemlje se kvalitetniji putevi. Kraće relacije smanjuju transportne troškove, zato je dobra putna povezanost ono što privrednike prvo interesuje.

Održavanje putne infrastrukture, naravno, košta, a intenzivno korišćenje puteva, kao što je to sada slučaj kod nas, zato što ima više fabrika, više vozila, više se i putuje, zahteva i češću sanaciju i rehabilitaciju, upravo zbog velike opterećenosti. Naknada za korišćenje javnih puteva treba da pokriva troškove održavanja, a ovaj investicioni ciklus treba da se nastavi.

Koristim i ovu priliku da apelujem na Vladu Republike Srbije da naredne investicije u putnu infrastrukturu budu na istoku Srbije. Istok Srbije dolaskom strateškog partnera u RTB Bor ubrzano razvija privredu ovog kraja i važno nam je da putevi budu u dobrom stanju.

Ne zaboravimo da istok Srbije ima i dobru turističku ponudu, a za razvoj turizma putevi su neophodni. Ovom progresijom kojom se ide, u smislu investiranja u puteve zaista je realno očekivati da će se u puteve ulagati i u istočnoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, uvaženi građani Srbije, moram reći da smo mi poslanici iz poslaničke grupe SNS ovaj radni dan započeli vrlo ponosni naime, ova mapa Srbije koja je pred nama na kojoj je ucrtana putna infrastruktura koja je izgrađena, ona koje je u toku, i ona čija je izgradnja planirana, pokazuje koliko je Srbija odmakla u razvoju. Naravno, pohvale ministarstvu za ovako dobru pripremu.

Nešto što je Srbija čekala 70 godina postalo je stvarnost. Srbija se povezuje sa susedima, što se tiče transportne infrastrukture, a to predstavlja ogroman značaj i za našu privredu. Za četiri godine, odnosno od 2014. do 2018. godine izgrađeno je 445,9 kilometara putne infrastrukture. U toku je izgradnja dodatnih 102,7 kilometara, a planirano je još 698 kilometara.

Za našu zemlju su ove investicije, osim značajno olakšanog kretanja građana, bržeg i komfornijeg putovanja znači nove fabrike, nove investitore, novo upošljavanje radnika i još veći privredni rast.

Postoje ljudi koji nisu danas ovde, a koji u javnosti se ponašaju tako da se svim silama trude da o ovoj temi govore kroz negativan pristup. Pominju nekakve rokove, pominju izvođače itd.

Dame i gospodo, šta je sa rokom od 70 prethodnih godina, koliko je Srbija čekala na ovakve projekte. Ova Vlada je uradila istorijsku stvar za Srbiju. Dajte da svi priznamo zasluge ovoj Vladi za nešto što je toliko značajno za našu zemlju. Jesmo li mi to zaboravili da je predsednik Vučić politikom reformi doveo Srbiju iz stanja zemlje pred bankrotom do stanja zemlje koja se ubrzano razvija? Ne možemo i ne smemo zaboraviti jer iza toga stoji ozbiljan rad, odgovorna politika i ogromna privrženost ovoj zemlji i njenim građanima.

Ovaj autoput Pojate-Preljina povezuje centralnu Srbiju i povezuje Koridor 10 i Koridor 11, a to omogućava i opremanje tri industrijske zone duž ovog autoputa, jer se ovim projektom reguliše i Morava sa svojim pritokama, kao i telekomunikaciona infrastruktura.

Prema tome, svi ovi projekti su od strateškog značaja za Srbiju i garantuju budućnost za našu zemlju i za naše građane.

Moram da pomenem da je Srbija skinuta sa sive liste Međunarodne organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca, što praktično znači još investicija u našoj zemlji i značajno bolje poslovanje.

Dalje, skupe kredite koje vučemo iz ranijeg perioda zamenili smo sa pet puta jeftnije kredite. Znači, kamatu od 7,25% zamenili smo kamatom od 1,61%. To je zaista istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje.

Uz putnu infrastrukturu koju smo izgradili i koju ćemo izgraditi Srbija definitivno ima sve preduslove da bude u fokusu interesovanja onoga što pokreće ceo svet, a to je razvijanje biznisa.

Meni ostaje još samo da izrazim nadu da će u budućnosti i istok Srbije dobiti bolje puteve, kao što je i moj uvaženi kolega Arsić pomenuo u svom izlaganju, jer zaista istok Srbije zaslužuje bolju putnu infrastrukturu. Čekamo i nadamo se tome, a vama zahvaljujem na svemu što ste do sada uradili za Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, poštovani građani, ukratko ću sumirati ono što smo danas čuli o Komisiji za zaštitu konkurencije, o njenoj misiji, o njenim zadacima, kao i o doprinosu efikasnoj primeni politike i prava zaštite konkurencije u unapređenju ekonomskog rasta Republike Srbije.

Pre svega, sve što doprinosi unapređenju ekonomskog rasta ove zemlje doprinosi i dobrobiti njenih građana. Zato smatram da je postojanje ovakve Komisije u potpunosti opravdano u fazi u kojoj se Srbija sada nalazi, odnosno u fazi ubrzanog razvoja.

Tržište je nemilosrdno i često u toj trci za što većim brojem potrošača dolazi do stvaranja nelojalne konkurencije. Iz tih razloga, moraju postojati kriterijumi i pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu i, naravno, neko ko kontroliše da li se pravila poštuju i da li je došlo do povrede konkurencije. Iz Izveštaja Komisije se vidi da Komisija vrši nenajavljene kontrole, što je zaista za svaku pohvalu.

Ono što bih takođe pohvalila jeste posebna telefonska linija i elektronska pošta namenjene za prijavljivanje informacija i podataka o postojanju povrede konkurencije na nekom od tržišta u Republici Srbiji. Svi koji žele da podnesu inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije mogu kontaktirati Komisiju, a Komisija na osnovu dobijenih podataka analizira i obrađuje zahtev, a nakon toga obaveštava podnosioca zahteva o ishodu. Pri tom, identitet podnosioca zahteva može biti zaštićen, što, naravno, podstiče ljude da slobodno prijavljuju.

Pomenula bih i Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u kome je konstatovan napredak Komisije za zaštitu konkurencije u svim segmentima. Navodi se da Komisija poseduje administrativne kapacitete, odnosno kvalitetne stručnjake koji vode postupke zbog sumnji na povrede konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije ima i vrlo uspešnu saradnju sa svim relevantnim činiocima koji utiču na privredni razvoj Republike Srbije. Kada govorimo o domaćoj saradnji, tu je saradnja sa Narodnom bankom, ministarstvima, agencijama, Privrednom komorom Srbije, poreskom upravom itd, kao i sa poslovnom i stručnom javnošću.

Na zavidnom nivou je i međunarodna saradnja i kredibilitet koji Komisija uživa u odnosima sa međunarodnim organizacijama.

Iz svega što smo čuli danas jasno je da je Komisija za zaštitu konkurencije dala veliki doprinos kreiranju konkurentskog tržišta sa fer uslovima, što se direktno odražava na životni standard građana u smislu njegovog poboljšanja.

Takođe, podržavam vaš dalji rad i vaše aktivnosti, kao i vašu transparentnost u radu, koja je i dovela do poverenja koje ste stekli kako u domaćim, tako i u međunarodnim krugovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

U potpunosti podržavam ovo što je iznela koleginica Žarić Kovačević i nadovezaću se na njeno izlaganje.

Znate, licemerstvo koje pokazuju poslanici koji bojkotuju rad parlamenta je neverovatno. Ovi amandmani koje podnose služe isključivo da ostave sliku kako njih navodno zanimaju zakoni koje donosimo u interesu građana Srbije. Niti njih zanimaju građani Srbije, niti oni brinu o dobrobiti svog naroda i to dokazuju u kontinuitetu i svojim ponašanjem i izjavama koje daju za medije i postupcima koje sprovode u glavnom gradu.

Na šta liči to da mi radimo, a oni kampuju, mi gradimo, oni ruše, mi razvijamo zemlju, oni unazađuju? Kako drugačije nazvati to ponašanje, osim da je to klasično ruganje građanima Srbije?

Izigrali su i one koji su za njih glasali, jer su ih birali da bi u parlamentu se borili za interese tih svojih birača, ne po parkovima, ne po šatorima, niti po kafićima.

Tipičan primer licemerstva je dao i poslanik Radojičić, zvani Kena. Pazite, javno je obećao Igoru Juriću, čoveku koji je nakon tragične smrti svog deteta, život posvetio borbi protiv monstruma koji siluju i ubijaju decu, da će svojim glasom u parlamentu podržati uvođenje doživotne robije za takva zverstva. Niti se pojavio, niti je podržao. Pogazio je datu reč, a sve to zarad poslušnosti Đilasu, Jeremiću, Obradoviću.

Danas raspravljamo o glavnom gradu koji je devastirao upravo licemer Đilas sa svojim saradnicima. Zašto Đilasovi poslušnici koji su podneli ove amandmane nisu došli da ih obrazlože, da čujemo znaju li našta je Đilas potrošio pare koje je oteo od građana Beograda zloupotrebivši položaj gradonačelnika? Ja ću vam reći – znaju, ali su licemeri.

Amandman treba odbiti jer on ne može biti implementiran u ovaj zakon. Ne znam gde su podnosioci amandmana bili kada smo raspravljali o Zakonu o lokalnoj samoupravi? Verovatno su negde raspravljali o podeli funkcija u stranci koju je Aleksić prodao Vuku Jeremiću. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, evo još jednog amandmana stručnjaka koji trguju političkim strankama, naime oni traže da se u Zakonu o glavnom gradu ubaci član o finansiranju mesnih zajednica, što je ponovo slučaj kao i u mom prethodnom obraćanju, nepotrebno implementirati u ovaj zakon, jer je ta materija detaljno regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

E sada, otkud da se oni interesuju za finansiranje mesnih zajednica, kada dok je njihov šef Đilas pustošio budžet grada Beograda, mesne zajednice za njih nisu ni postojale.

Mesne zajednice u njihovo vreme nisu mogle da dobiju ni jednog ležećeg policajca ispred škole da zaštite decu od bahatih vozača, a kamoli da im se asfaltira neka ulica ili nešto slično.

Od kako smo mi počeli da razvijamo mesne zajednice, da gradimo škole, vrtiće, da brinemo o potrebama građana na nivou svake mesne zajednice, setili su se da u lokalnoj organizaciji postoji i taj oblik mesne samouprave. Upravo imam kod sebe rezultate ove vlasti koji su postignuti u jednoj Beogradskoj mesnoj zajednici, mesna zajednica Kumodraž na Voždovcu.

Pročitaću vam taksativno – otvorili smo poštu i ambulantu u naselju Kumodraž 1, u osnovnoj školi „Vojvoda Stepa“, srušili smo azbestnu zgradu i izgradili učenički blok sa 13 kabineta, fiskulturnu salu, sanirali krov stare škole, uradili prilazne staze i ogradu i sanirali toalete.

Renovirali smo toalete u vrtiću „Neven“, asfaltirali smo ulice Zemljoradnička, Stepojevačka, Tekeriška, itd, da ne nabrajam, to je oko 15 ulica. Asfaltirali smo Oktobarsku ulicu i postavili trotoare i rekonstruisali vodovodnu mrežu.

Postavili smo trotoare u ulici Gunjak, uradili smo stepenište od ulice Gunjak do Stepeničke i od Orahove do Kumodraške ulice. Postavili smo osvetljenje u Torlačkoj šumi, u ulici Ljubičica, Potok, deo Kalemarske i deo Ubske. Produžili smo autobusku liniju 25P i uveli nove linije 406 i 409, obnovili smo Robnu kuću „Stepe Stepanovića“, napravili sportski teren i dečije igralište u Stepojevačkoj ulici, itd.

I, radovi se nastavljaju, tu nije kraj i nastavlja se sa razvijanjem mesnih zajdenica.

Prema tome, amandman treba odbiti, jer nema blage veze sa ovim zakonom, već je to regulisano Zakonom o lokalnoj samoupravi. Hvala.