Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, koleginica Majkić je juče u raspravi govorila o pošumljavanju i apsolutno podržavam njenu diskusiju koja predstavlja rešenje za opustošene šume.

Ja ću se bazirati na istočnu Srbiju i uzrok večnih posledica po naša prirodna dobra. U istočnoj Srbiji 40% teritorije je pod šumama, a suočeni smo sa zastrašujućim prizorom koji ostaje iza šumokradica. Bespravna seča šuma je problem koji svake godine postaje sve veći. Krivično delo – šumska krađa, ubedljivo je najčešće delo u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine. Štetnost koja se prouzrokuje, a koju je nemoguće zaustaviti, kao što su hidrološki poremećaju, erozija, manjak kiseonika, samo su neki od razloga koji ukazuju da se ovim moramo baviti.

Rešavanje ovog problema nimalo nije lako. To su velike površine i nemoguće je u svakom trenutku imati pregled stanja na terenu, zahteva puno ljudi, puno vozila, puno mehanizacije i opreme. Ali, ono što je pozitivno jeste da građani u poslednjih nekoliko godina mnogo češće prijavljuju šumokradice. Broj podnetih krivičnih prijava se udvostručio, međutim to i dalje problem ne rešava. Kazne za ovo delo su uvećane 2016. godine, međutim i dalje nisu srazmerne posledicama koje to delo i dalje izaziva.

Iskreno se nadam da ćemo uskoro nametnuti i obavezu da se sa čvrstih goriva što pre pređe na alternativne energente, pogotovo kada su u pitanju gradske toplane. Možda na taj način uspemo da smanjimo i seču šuma, odnosno nelegalnu seču šuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, znam i ja ponešto o toj akciji – očistimo Srbiju, kada su u svakoj beogradskoj opštini sadili po nekoliko tuja, ali su zaboravili da ih zalivaju tako da su tuje uvenule.

Kao što sam istakla u načelnoj raspravi, a i mnoge moje kolege su konstatovale da i posle silnih apela da ne uništavamo okolinu, mi svoje loše navike, nažalost, nismo promenili i dalje nemilosrdno zagađujemo i reke i šume i jezera.

U pravu su kolege kada kažu da je rešavanje problema ovakvog tipa vrlo skupo, posebno ako se uzrok problema ne zaustavi. Već kontinuirano imamo troškove i za zvane nemarom ljudskog faktora. Svi smo svesni da moramo zaštiti prirodna dobra i jasno nam je da time štitimo budućnost generacija koje dolaze.

Međutim, očigledno je da nam to nije dovoljna motivacija, da bude preciznija, jednom delu građana to nije dovoljna motivacija, što nas dovodi do zaključka da se i u našoj zemlji te stvari moraju rešavati jedino strogom merom kažnjavanja. Sve razvijene zemlje imaju ovakvu praksu, nemar i lenjost strogo kažnjavaju i na taj način obezbeđuju čistu sredinu i za sadašnje i za buduće generacije.

Ispostavlja se da iako nam deca imaju visoku svest o zaštiti životne sredine i čuvanju prirode, jer ih tome učimo u školi, kako rastu nemaju uvek dobar primer pred sobom. Mi im moramo davati taj primer, a ako nas na to ne može obavezati moral, onda više novčana kazna svakako može. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, kao rezime svega do sada izrečenog na temu zaštite životne sredine nameću se određeni zaključci, da je tema vrlo važna, da smo svi za da učinimo sve da se prirodna dobra zaštite i da je ova Vlada prva koja je načinila konkretne i značajne mere koje su direktno usmerene na sprečavanje daljeg ugrožavanja životne sredine i očuvanje biološke ravnoteže.

Još jednom podvlačim, ekološka odbrana treba da bude trajna obaveza svih članova društava. Ako svako u lancu ispoštuje svoju ulogu koja je važna u sprečavanju opasnosti i rizika onda možemo reći da smo odgovorna nacija koja reaguje na sve češća upozorenja prirode. U Boru smo nakon obezbeđenog čistog vazduha ušli u izradu projektno tehničke dokumentacije za izgradnju kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadanih voda u slivu Borske reke, radi se o iznosu oko 26 miliona dinara i u ovom projektu jednim delom učestvuje i Republika.

Dakle, planira se izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda, planira se rekonstrukcija 25 kilometara podzemnih sistema za vodosnabdevanje grada Bora pijaćom vodom i izgradnja sistema za prihvat atmosferskih voda.

Obzirom da je projektom predviđeno i uvođenje treće visinske faze, odnosno zone, to označava ogromnu uštedu električne energije koju sada potrošimo za dovođenje pijaće vode do delova grada na najvišoj koti.

Osim toga, značajno će biti smanjeni i gubici vode u podzemnom sistemu, koji trenutno iznose čak 65% zbog zastarelosti mreže. Još jedan veliki projekat je izrada projektno-tehničke dokumentacije za regulisanje otpadnih voda iz naselja Metalurg u Boru, u slivu Brestovačke reke. Vrednost ovog projekta je oko 30 miliona dinara. Zaista krupni koraci koji će nam doneti velike benefite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o Republičkom fondu za lečenje retkih bolesti u inostranstvu, moram da napomenem da je on uveden 2012. godine, a sredstva u tom fondu smo svake godine, kako nam je ekonomija rasla, uvećavali. Ove godine Fond raspolaže sa dve milijarde i tokom čitave godine se vodi računa da u Fondu uvek ima dovoljno novca. Ministar Lončar je detaljno obrazložio koje su to retke bolesti prisutne u Srbiji i koliko dece može da se leči ovim sredstvima, a ja bih samo dodala da je država na raspolaganje stavila i avion Vlade Srbije za transport pacijenata, odnosno transport dece u inostranstvo.

Procedura za ostvarivanje prava na sredstva iz Fonda je maksimalno uprošćena i završava se vrlo brzo, a detaljne podatke o bolesti ne moraju da dostavljaju sami roditelji, već lekari koji tretiraju pacijenta. Roditelji samo moraju da se prijave budžetskom fondu sa dokumentacijom koju već poseduju. Onda Fond od klinike zatraži kompletnu dokumentaciju, odnosno istoriju bolesti, komisija kontaktira inostranu kliniku i obrađuje zahtev. Kada se iscrpe sve mogućnosti za lečenje u Srbiji, lekari treba da roditelje upute na taj državni budžetski fond, treba da ih upoznaju sa uslovima i procedurom koja je, kažem, maksimalno pojednostavljena. Za dodelu sredstava potrebno je da klinika u kojoj je predloženo lečenje potvrdi mogućnost uspešnog lečenja i da je to lečenje naučno dokazano, dakle, da se ne radi o eksperimentalnom obliku lečenja.

Još jednom naglašavam, u fondu ima dve milijarde i uvek se vodi računa da u njemu ima dovoljno novca za potrebe lečenja bolesne dece od retkih bolesti u inostranstvu, a postoji i praksa dovođenja lekara i stručnjaka iz inostranstva u Srbiju, što je svakako povoljnija varijanta za pacijente.

Tema zaštite životne sredine već dugo je vrlo prisutna u našoj javnosti, upravo zbog svoje važnosti. Mislim da nema potrebe naglašavati koje su posledice nemarnog ponašanja prema životnoj sredini, pa opet još uvek kao društvo nismo u potpunosti preuzeli odgovornost za nemar, niti pojedinačnu, niti kolektivnu.

Uspostavljanje integrisanog sistema iziskuje mnogo sredstava, a najskuplje je uređivanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, po nekim procenama čak pet milijardi evra. Dakle, najveća šansa su nam upravo ovi fondovi i svi napori moraju biti usmereni upravo ka povlačenju sredstava iz evropskih fondova.

U Boru, kao što mnogi od vas znaju, od 1903. godine postoji rudnik bakra i zlata. Topljenje metala starom tehnologijom imalo je katastrofalan uticaj na životnu sredinu, a zagađenje sumpor-dioksidom je bilo, verujte, surovo. Potom je 2013. godine Vlada Aleksandra Vučića završila projekat nove topionice, promene tehnologije topljenja, rekonstruisana je topionica, izgrađena je nova fabrika sumporne kiseline, kvalitet vazduha je potpuno preobraćen i od crne tačke na mapi Evrope Bor je postao grad sa kvalitetom vazduha prve kategorije. Za to smo dobili priznanje od Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koja je 2016. godine RTB proglasila ekološkom zvezdom poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji. Nedavno je stiglo i priznanje Ministarstva ekologije za doprinos smanjenju zagađenja vazduha u zemlji. Upravo je ta topionica bila svetla tačka u pronalaženju kvalitetnog strateškog partnera za kompaniju i za realizaciju rasta i razvoja proizvodnje. Partneri iz Kine mnogo polažu na zaštitu okoline, stoga smo mi u Boru time izuzetno zadovoljni.

Smisao izmena ovog Predloga zakona je da bi njegovim usvajanjem individualnim gazdinstvima i fizičkim licima bilo omogućeno da participiraju i traže sredstva iz IPARD fonda. Sredstva mogu dobiti i preduzetnici i privredna društva, ali i zemljoradničke zadruge. Dakle, vrlo je važno da se aplicira sa što većim brojem projekata i da se povuku sredstva u što većem iznosu. Apel je, naravno, upućen ljudima, fizičkim licima, i organizacijama koje sam nabrojala. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Vidite ceo dan sedim u ovoj sali i strpljivo čekam svoj red da govorim, a onda upadne u salu gospodin Vukadinović i hoće da mi oduzme to pravo. Ipak, ako mi dozvolite, iznela bih neka svoja zapažanja o ovoj raspravi.

Mnogo toga je izrečeno u ovom parlamentu, vrlo korisne diskusije mojih kolega iz poslaničke grupe smo čuli, ali primetno je da kada poslanici vladajuće većine govore o dostignućima ove vlasti, o svemu onome što je dobro i korisno za građane Srbije, neko od pripadnika tog saveza dođe i uradi ovo što ste maločas videli. Dokle god oni budu forsirali tu selektivnu amneziju zbog koje negiraju koliko im je vladavina bila pogubna po ovu zemlju, dotle ih moramo na to podsećati, jer nas na to podsećaju sva dugovanja koja i danas vraćamo, svi loši potezi koje su načinili, jer se smenom vlasti ne mogu izbrisati ni obaveze koje su stvorili, niti poništiti negativni efekti, a da ne pričamo ponovo kakvim rečnikom se služe u ispoljavanju mržnje prema državnim funkcionerima, pa i nama poslanicima.

Uprkos svemu tome, penzije će rasti, otvaraće se fabrike, gradiće se bolnice, autoputevi i radiće se još više kako bi boljitak mogao da oseti svako. Zašto smo sigurni da će tako biti? Zato što radimo, a kada neko radi, on postiže i rezultate. Naši rezultati su vidljivi i merljivi, nisu fiktivni, i to je ono što naši građani ocenjuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo da nešto raščistimo, koristim svoje pravo na repliku.

Gospodin Vukadinović je meni replicirao iako nije pomenut u pogrdnom smislu. Nisam ga ničim uvredila, a onda je to pravo iskoristio da replicira na povredu Poslovnika, na koju je ukazao Aleksandar Marković, pre nekih 15 minuta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, iskoristiću priliku da podsetim na politiku kojom se SNS kandidovala na izborima 2012. godine. Slogan je glasio „Svom snagom u reforme“, a u svom predizbornom programu smo građanima jasno rekli, iako su i sami znali da je zemlja u teškom stanju i da se moraju preduzeti teške mere kako bismo stabilizovali budžet i javne finansije. To smo ponudili, građani razumeli i izabrali nas. Dakle, nije bilo nikakve obmane. Naprotiv, po prvi put građani su čuli istinu i realno stanje u kom se država nalazi.

Rekli smo im da ćemo obezbediti nova radna mesta, učiniti sve da sačuvamo postojeća. To i radimo sve vreme. Rekli smo da ćemo poboljšati ugled zemlje u Evropi i svetu, to se i desilo. Mogu da nabrajam još dugo, ali kratko je vreme.

Šta je sa svim onim što ulažemo u bolji kvalitet obrazovanja? Gradimo škole, vrtiće, zaitm zdravstva. Gradimo bolnice i ambulante. Kultura, renoviramo muzeje, poljoprivredu, privredu, populacionu politiku. Pa toga nije bilo četiri decenije unazad i sve to ravnomerno, odnosno u čitavoj Srbiji, a ne samo u Beogradu, kako je to ranije bivalo. Na to dodajte izgrađene autoputeve, vojnu opremljenost, opremljenost policije itd. Nema oblasti u koju se ne ulaže. Mi imamo prava to da ističemo, jer to je rezultat našeg rada. Treba se stideti nerada, a ne poštenog rada.

Sve što sam navela je vidljivo, samo Đilasu nije, obzirom da je u jednom beogradskom naselju, u vreme beogradskih izbora rekao da treba izgraditi novu školu, a nova škola već je izgrađena dve godine ranije. Mi je izgradili i deca je redovno pohađaju. Sami zaključite o čemu se tu radi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, mere fiskalne konsolidacije koje smo preduzeli kada nam je zemlja bila u jako teškom stanju sa opljačkanim Penzionim fondom, sa uništenom privredom, sa ogromnom nezaposlenošću, dugovima i kreditima dale su svoje rezultate.

Nije štednja jedina mera koju smo preduzeli. Čitav paket mera morao je biti primenjen da bismo danas, odnosno već nekoliko godina zaredom u budžetu imali suficit, gradili autoputeve, gradili bolnice, otvarali fabrike.

Naši penzioneri, koji su dali najveću podršku državi u trenucima kada je to bilo najvažnije za državu, moraju biti sigurni da su svojom podrškom pokazali nama mlađima šta je zapravo odgovornost. Sada je odgovornost na nama mlađima da kroz povećanje penzija poboljšamo njihov kvalitet života, a kroz otvaranje fabrika jačamo privredu Srbije, jer jedino jaka privreda Srbiju vodi napred.

Srbija je druga po stopi rasta u Evropi i jasno je da će zemlja nastaviti da se ekonomski razvija, a upravo je to osnov za podizanje životnog standarda naših građana.

Povećanja penzija će biti i nakon ovogodišnjeg, a biće ga jer ćemo raditi na tome da nam ekonomija raste. Moćna ekonomija sama po sebi biće garant boljeg životnog standarda, jer daje sigurnost da možemo trošiti pošto smo zaradili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege, pre svega bih želela da istaknem da što se tiče obrazovanja, gospodin Šarčević u svom poslu radi zaista najbolje što može i bolje od svih ministara pre njega u ovoj sferi.

Takođe bih kao žena još jedanput osudila uvrede na račun premijerke Brnabić i želela bih da kažem da svi oni koji naknadno to osuđuju, sada kada su prozvani, hoću da kažem da se takva osuda ne uvažava. Nisu osudili onda kada je to trebalo, tako da molim da sada ne govore o tome.

Mi smo danas svedoci oporavka srpske ekonomije. Ukupna društvena ekonomska situacija nam danas dozvoljava da povećavamo primanja i da regulišemo kriterijume za dalje unapređenje socijalnog položaja penzionera, koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije.

Zahvaljujući preduzetim merama i uspešno vođenoj ekonomskoj politici, Srbija je sada druga po stopi rasta u Evropi sa 4,9%.

Prošlonedeljna dešavanja vezana za posetu predsednika Republika Srbije Narodnoj Republici Kini jasno pokazuju zašto treba odavati priznanja, kao što to čine svi evropski zvaničnici politici Aleksandra Vučića.

Mi u Boru imamo najsvetliji primer koji se tiče upravo toga. Rudarsko topioničarski Basen Bor, za koji su 2003. godine procenili da je beznadežan slučaj i koji su četiri puta pokušali da poklone, da, dobro ste čuli, da poklone, odnosno prodaju u bescenje, a svih 5.000 radnika pošalju kućama, isto kao što su poslali 13.000 radnika prodajom preduzeća iz sastava RTB Bor.

Srećom, plan im je propao. Aleksandar Vučić je bio svestan značaja ovog rudnika za istočnu Srbiju. Znao je da je potrebno dovesti ozbiljnog strateškog partnera. Međutim, prvo je trebalo Basen postaviti na noge i učiniti ga atraktivnim poslovnim subjektima tržištu.

To je svakako bio jako težak posao koji je na kraju rezultirao ozbiljnim ponudama na tenderu i, na samom kraju, potpisivanjem ugovora sa našim prijateljima iz Kine.

Ovako velika investicija kineske kompanije Ziđin Majning ne samo da će održati Basen i svih 5.000 radnih mesta, već će Basenu omogućiti širenje i razvoj.

Velika investicija od skoro 1,5 milijardi dolara u narednih šest godina, a planirano je da se proizvodnja udvostruči u naredne tri godine.

Izuzetno značajna investicija za istočnu Srbiju i ja sam zahvalna predsedniku, jer pre njega niko nije mario za istočni deo Srbije i to treba građani da znaju.

Izmenom Zakona o PIO, između ostalog, predlaže se pravedniji obračun visine privremene starosne penzije za one sa beneficiranim stažom i to je takođe dobra veza za rudare borskog Basena. NJih ovo dotiče. To ima još jednu prednost, a to je da sa većim brojem penzionih kadrova omogućavamo mladim ljudima radna mesta u RTB Bor. Dakle, definitivno istočna Srbija ide napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, već sa govorila o napretku koji je postignut u sferi zdravstva, i to u onom delu koji se odnosi na uslove u kojima se zdravstvena zaštita pruža. Projekat renoviranja bolnica je zaista veliki iskorak, a još veći iskorak se čini nabavkom najsavremenije opreme koja će našim građanima omogućiti da se, umesto u inostranstvu, leče u Srbiji, čime će i ekonomski aspekt biti u korist i budžeta, a i samih građana, jer će neke intervencije koštati značajno manje.

Dosta se radilo i na obnovi porodilišta. Ovo pominjem zato što smo u razgovoru sa ženama na temu povećanja nataliteta došli do zaključka da uslovi u porođajnim salama na neki način utiču na odluku o rađanju. Kao jedan od faktora koji se razmatra prilikom donošenja odluke o rađanju drugog deteta vrlo često je reper prethodno iskustvo tokom porođaja, pa su tako majke koje su bile zadovoljne uslovima u porođajnim salama i uopšte u porodilištu, polazeći od pozitivnog iskustva, imale barijeru manje, za razliku od onih sa lošijim iskustvom u smislu ambijenta.

Obzirom da se zalažemo za veći natalitet, trebalo bi da maksimalno poboljšamo uslove u svakom porodilištu. Iako ne smatram da je to glavni faktor koji utiče na donošenje ovakve odluke, svakako će pozitivni uslovi psihološki uticati na svaku ženu da i lakše i lepše dočeka svoju bebu na svet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svi moji amandmani se osvrću na oporavak zdravstvene zaštite i s tim u vezi govorila sam i u prethodnim obraćanjima.

Napredak je vidljiv, što je jako važno, ravnomerno se raspoređuju ulaganja na teritoriji čitave zemlje, tako u svakom gradu i svakoj opštini, građani mogu videti bar deo uloženog truda i rada na podizanju zdravstvene zaštite na viši nivo.

Ne treba zaboraviti ni seoske sredine, neko od kolega je to već pomenuo, što znači da su lokalne samouprave izašle u susret seoskom stanovništvu i otvorile ambulante. Korist je svakako dvostruka, jer građani ne moraju prevozom do domova zdravlja, a u domovima zdravlja se ujedno smanjuju gužve. U lokalne samouprave koje su u seoskim sredinama omogućile ovakvu uslugu spada i Borska lokalna samouprava iz koje dolazim.

Osvrnuću se kratko i na Zakon o presađivanju ljudskih organa, zato što želim da podržim humanost, jer smatram da je humanost dragocena i da je to najnesebičniji čin. Želim da humani ljudi, donori koji gledaju ovu sednicu, odavde dobiju nedvosmislenu poruku zahvalnosti i divljenja. Dokle god postoje ljudi koji imaju volje da pomažu onima koji su u nevolji, manje će se života gubiti, manje će porodica patiti zbog gubitka, dakle hvala posvećenim lekarima i hvala svim donorima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada govorimo o oporavku zdravstvene zaštite neizostavno je govoriti i o uslovima u kojima se zdravstvena zaštita pruža. Zahvaljujući zalaganju Ministarstvu zdravlja i ministru Lončaru, Opšta bolnica u Boru biće uskoro rekonstruisana.

Kao i u većini objekata ove namene u Srbiji, ni u ovu bolnicu se nije ulagalo decenijama unazad, s toga su pacijenti s pravom nekada i negodovali, ali kako se sve u Srbiji polako oporavlja, tako su i u zdravstvenim ustanovama vidljivi rezultati dobre ekonomske politike.

Opština Bor će izraditi projekat rekonstrukcije Opšte bolnice u Boru, a ova rekonstrukcija podrazumeva uređenje 34 hiljade kvadratnih metara ove zdravstvene ustanove. Ovim projektom će se konkurisati kod Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije.

Prvi put će u izradi ovog projekta učestvovati i sanitarna inspekcija kako ne bi došlo do bilo kakvih nedostataka u toku izrade projekta i kako bi se ispunili svi zakonom propisani uslovi.

Sve ovo što sam navela govori u prilog tezi da Vlada Srbije sprovodi odgovornu politiku u svim svojim segmentima, a to se naročito ogleda u zdravstvu koje je bilo najzapuštenije, imajući u vidu koliko je to ranije, odnosno u kolikoj meri je to ranije bilo prepušteno samo sebi.

Sve u svemu, jedna dobra vest za građane Bora i zahvaljujem se ovom prilikom ministru Lončaru.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, napredak u oblasti zdravstvene zaštite, kada govorimo o Opštoj bolnici u Boru, osim predstojeće rekonstrukcije o kojoj sam već govorila u prethodnom amandmanu, moglo je da se i o modernizaciji opreme koja je obezbeđena sredstvima Ministarstva zdravlja. Radi se o opremi u vrednosti oko 20 miliona dinara. Naša bolnica sada raspolaže novim radiološkim ultrazvukom, neurološkim ultrazvukom, komorom za rastvaranje i pripremu citostatika, kao i motornim sistemom za ortopediju.

Osim toga, uvedene su i nove metode rada, tako se sada u Opštoj bolnici u Boru rade i neke nove intervencije. Između ostalog, rade se i one koje zbog uslova neko vreme nisu bile dostupne pacijentima. Stoga, ponovo se na ortopediji rade proteze kukova, u službi neurologije formirana je jedinica za moždani udar, na hirurgiji je uvedena nova metoda operativnog lečenja hemoroida, na ginekologiji laparoskopske operacije, dva lekara su stekla licencu, na oftamologiji se primenjuje nova metoda operacije katarakte, i to je jedina u širem okruženju. Zatim, uvedene su nove metode iz oblasti mikrobiologije i transfuziologije.

Mi smo regionalni centar za prikupljanje i tretman medicinskog otpada sa svim dozvolama, za dva okruga, Borski i Zaječarski i regionalni smo centar za kontrolu tuberkuloze.

I te kako se vidi napredak koji puno znači pacijentima koji koriste usluge Opšte bolnice u Boru, obzirom da ove usluge značajno utiču na kvalitet života naših građana. Nastavite da unapređujete rad zdravstvenih ustanova i brinete o zdravlju našeg stanovništva, a u tome ćete svakako imati našu veliku podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o negovanju tradicije, bojim se da je u modernom društvu sve manje onih koji su voljni da je neguju, zato je možda pravi trenutak da se ova oblast uredi i da se jasno znaju zaduženja.

U Timočkoj krajini se od tradicije nikada nije odustalo, a simbol očuvanja kulturološkog identiteta je svakako Negotin koji je prepun istorije. Negotin je grad hajduk Veljka Petrovića, junaka Prvog srpskog ustanka čija se obeležja mogu naći na svakom drugom koraku. U centru se nalazi njegov spomenik kao i njegov muzej koji tematski pokazuje detalje njegovog života i čime su se tada, u ono vreme Negotinci borili protiv Turaka. Lična hrabrost i junaštvo Veljka Petrovića ogledaju se u njegovoj čuvenoj rečenici – glavu dajem, Krajinu ne dajem. Poginuo je braneći Krajinu od Turaka. Grob hajduk Veljka Petrovića nalazi se u staroj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. NJegovo ime u Negotinu nose i škole i restorani, pa čak i neka pića i hrana. Toliko je Krajina ponosna na svog junaka.

Uz sve pomenuto Negotin je ujedno i centar stvaranja Stevana Stojanovića Mokranjca, čuvenog kompozitora gde je i rođen, a njegova kuća je takođe pretvorena u muzej. Ponavljam, Negotin je prepun istorije i zato ga turisti često posećuju. Verujem da nema deteta koje u Krajini ne zna ko je bio hajduk Veljko Petrović, a tome je doprineo upravo ovakav odnos građana Negotina prema lokalnim memorijalima. Ovaj primer bi trebalo da slede mnogi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Boru je Komisija za utvrđivanje naziva ulica i trgova, obavila javni poziv na osnovu kog sva zainteresovana lica mogu uputiti svoje predloge za utvrđivanje naziva. Ja sam Komisiji uputila jedan predlog u kome navodim da je potrebno promeniti naziv glavne ulice u Boru, odnosno iz sadašnjeg naziva Moše Pijade, preimenovati je u Ulicu Milunke Savić.

Mislim da su razlozi ovog predloga svima jasni, a ako mene pitate zašto Milunka Savić, pokušaću da obrazložim u ovih dva minuta vremena koliko imam.

Srpska ratna heroina Milunka Savić je bila simbol junaštva kako u ratu, tako i u miru. U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bila je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom. Ranjavana je u borbama devet puta. Zbog neizmerne hrabrosti, Francuzi su je prozvali srpska Jovanka Orleanka, a general i predsednik Francuske Šarl de Gol pred njom je iz poštovanja stajao mirno. Ipak, Milunka Savić je odbila ponudu da se preseli u Francusku, ostala je u Srbiji i bavila se humanitarnim radom.

Iako, kada je demobilisana nije imala gde da stanuje, 15 godina je radila najteže poslove. Nakon što se udala i dobila ćerku, usvojila je još tri devojčice. Brak joj se ugasio, a ona je sama odgajala četvoro dece. I to nije sve, zanemarena i napuštena od svih, penziju je stekla radeći kao čistačica. Za sve to vreme školovala i odgajila još tridesetoro dece, koju je dovodila iz svog rodnog sela. Bila je žena za koju poraz nije postojao. Zato tvrdim da u svakom gradu u Srbiji mora postojati barem jedno obeležje koje seća na srpsku heroinu Milunku Savić. Zahvaljujem.