Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u osnovi mojih obraćanja tokom ove rasprave ističu se projekti koje ste pokrenuli, među kojima je i projekat „Škola za 21. vek“. Ovaj projekat podrazumeva inovativnost, kreativnost i primenljivo znanje. To je jedan novi vid nastave za koju su potrebne nove tehnologije. Po ovom principu nastave đaci konačno mogu nešto da stvore, ne samo da uče, već da teorijsko znanje upotrebe i pokažu sopstvenu inovativnost. Sami đaci pokazuju veliki entuzijazam ovim principom nastave i kažu da na ovaj način vežbaju koncentraciju, strpljenje i preciznost.

Kada kod dece podstaknemo želju za stvaranjem, možemo očekivati da će jednog dana biti uspešni u ma kojoj oblasti za koju se budu opredelili. Svi uspešni poslovni ljudi su i radne navike i želju za uspehom stekli u ranom detinjstvu. Naša je obaveza da osim kvalitetnog okruženja u smislu dobro opremljenih školskih objekata i dobrog privrednog ambijenta u zemlji đake osposobimo za rad.

Predugo smo deci govorili da će ih posao čekati u javnom i državnom sektoru. Moramo insistirati na privatnom sektoru, zarad sopstvene budućnosti i zarad budućnosti ove zemlje. Naravno, to nije samo obaveza prosvete, to je obaveza svih nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, nakon sticanja kvalifikacija, odnosno formalnog priznanja stečenih kompetencija najvažnija je kapitalizacija stečenih znanja. Često se ideja o kapitalizaciji znanja odlaže do samog završetka školovanja. Nekada se time bave samo roditelji ili porodica, dok sami učenici tome posvećuju manju pažnju.

Finansijsko opismenjavanje koje vodi ka tzv. unovčavanju diploma, kako mi u narodu kažemo, biće projekat koji će se sprovoditi u Srbiji, i to u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Deca će od malih nogu učiti kako da štede i planiraju kućni budžet. Kroz radionice će razvijati projektni pristup učenju. Rešavanje probleme iz svakodnevnog života, a što je najvažnije učiće da razlikuju želje i potrebe u realnom životu. Naučiće i ko se kojim zanimanjem bavi u banci i kako da bezbedno kupuju preko interneta.

Podržavam ovaj projekat i pozdravljam pozitivan stav vaspitača i učitelja, kao i nastavnika koji su izneli po ovom pitanju. Obzirom da je ovo pilot projekat, iskreno se nadam da će se projekat proširiti i postati sastavni deo obrazovanja. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kroz amandmane koje sam podnela želim da istaknem važnost saradnje između nauke i privrede. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u tom cilju, na inicijativu Privredne komore Srbije, formiralo Savet za saradnju nauke i privrede. Cilj Saveta je spajanje akademske zajednice i poslovne zajednice.

Ova saradnja doprineće modernijem tržištu, jer su inovacije jedini način da se opstane u savremenim uslovima poslovanja.

Prvi put se u jednom savetu ovom tematikom bave svi relevantni činioci koji su bitni, s jedne strane, za razvoj tržišta. S druge strane, akademska zajednica od privrede dobija informacije o tome koji su to obrazovni profili zapravo tržištu potrebni.

Pozdravljam osnivanje ovog saveta i nadam se da će se konačno uspostaviti ravnoteža između kadrova koje školujemo i kadrova koji su potrebni tržištu u savremenom poslovanju. Potrebe privrede se menjaju, a da bismo nastavili ekonomski razvoj važno je na vreme uočiti promene.

Ono što bih istakla na ovu temu jeste neka vrsta apela da se u toku sticanja obrazovanja posveti veća pažnja osposobljavanju bilo učenika srednjih škola, bilo studenata, za privatno preduzetništvo. Ako tokom obrazovanja podstaknemo pojedince da planiraju i razvijaju sopstveni potencijal, možemo povećati broj akademskih građana koji, uz uvažavanje interesa privrede i tržišta, svoje znanje stave u funkciju razvoja sopstvenog biznisa, odnosno sveukupnog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, u okviru reforme obrazovanja pred nama su danas predlozi zakona Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mnogo toga je postignuto na unapređenju ovih oblasti, na čemu treba čestitati ministru i njegovom timu. Imamo kontinuitet, ozbiljno se radi, tako da su rezultati nesporni.

Kada budemo završili sa stvaranjem pravnog okvira i usvojene zakone implementirali u praksi, svi efekti uloženog rada biće jasno vidljivi.

Znam koliko vi, ministre, sa svojim timom provodite na terenu. Znam koliko razgovarate sa svima, obilazite sve ustanove, a to je preduslov za kvalitetno rešavanje problema.

Bolji kvalitet u obrazovanju, između ostalog, obezbeđuje se i kvalitetnim udžbenicima. Nedostatak standarda kvaliteta udžbenika biće rešen ovim predlogom zakona. Ovim zakonom se takođe uvode i privatni izdavači, do sada je izdavanje udžbenika bilo isključivo u nadležnosti javnog preduzeća Zavod za udžbenike, a upravo smo čuli u ministrovom izlaganju šta se dešava sa Zavodom za udžbenike.

Otvaranjem tržišta uvodi se raznovrsnost ponude i konkurencija kvaliteta. Uz uspostavljenu proceduru odobravanja udžbenika i poštovanja standarda koji su ovde propisani obezbeđuje se kvalitet, a prevazilazi se i višedecenijski monopol u oblasti izdavanja udžbenika. Krajnji efekat ovih mera biće zaštita porodičnih budžeta.

Zatim, izdavanje udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom do sada nije bilo zadovoljavajuće. U ovaj zakon uvršteno je da se poboljšaju, preciziraju i pojednostave procedure, a osiguraće se i veći kvalitet udžbenika.

Članom 10. ovog predloga zakona propisano je finansiranje, odnosno sufinansiranje nabavke udžbenika, naročito za učenike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Vlada će, u skladu sa raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije, donositi odluku o finansiranju tih udžbenika prema utvrđenim kriterijumima.

Članom 27. onemogućen je sukob interesa. Dakle, lica koja učestvuju u postupku davanja stručne ocene i stručnog mišljenja u postupku odobravanja rukopisa udžbenika ne mogu biti autori udžbenika, niti zaposleni kod izdavača, niti na bilo koji način povezani sa izdavačem.

Ovim se značajno umanjuje prostor za korupciju. Ovim se značajno umanjuje ne samo prostor za korupciju nego se članom 43. jasno propisuje novčana kazna za izdavače u slučaju prekršaja, odnosno ukoliko izdavač kontaktira ili vrši uticaj na članove stručne komisije biće kažnjen novčanom kaznom.

Još jedna dobra vest za roditelje koju donosi ovaj zakon jeste sadržaj člana 35. koji definiše da nastavnik može učenicima preporučiti dodatnog nastavnog sredstva, ali bez uslovljavanja kupovine istog. Kupovina dodatnih nastavnih sredstava vršiće se isključivo po pribavljenoj saglasnosti saveta roditelja i pojedinačnoj saglasnosti svakog roditelja.

Po mom mišljenju, ovaj predlog zakona uvodi red, uvodi standard kvaliteta udžbenika i smanjuje troškove udžbenika. Omogućava jednaku dostupnost obrazovanja i vaspitanja i ja ću ovaj zakon apsolutno podržati.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, shodno prethodnim amandmanima koje sam podnela, a koji govore o strancima investitorima, koji svojim poslovanjem doprinose ekonomskom razvoju Srbije i korišćenju privrednih potencijala, istakla bih da je država Srbija tokom prošle godine imala priliv stranih direktnih investicija od 2,6 milijardi evra.

Takođe bih naglasila da je podrška države jednaka kako za strane, tako i za domaće investitore. Uz sve postojeće podsticaje država je uvela i subvencionisanje tzv. kapitalno intenzivnih projekata, koji su zasnovani na modernim tehnologijama.

Uz to, krajem prošle godine u Moskvi je potpisana zajednička Deklaracija o saradnji dve zemlje u oblati modernizacije privrede.

Deklaracija naglašava značaj modernizacije i novih tehnologija. Kroz ovaj dokument se podstiču investicije i nove tehnologije, kao i veći plasman roba i proizvoda na tržišta dve zemlje.

Takođe, podstiče se i povećanje trgovine robama i uslugama sa akcentom na širenju učešća roba sa visokom dodatom vrednošću i visoko tehnoloških proizvoda.

U kontekstu podrške daljem razvoju malih i srednjih preduzeća aktivnosti će biti usmerene na razvoj industrijske i poslovne saradnje između dve zemlje. Posebna pažnja biće data inovacionoj i investicionoj saradnji kroz jačanje veza između malih i srednjih preduzeća Srbije i Rusije.

Dakle, marljivo se radi i na povezivanju domaćih privrednika sa privrednicima ekonomski razvijenijih zemalja. Moramo ulagati u nove tehnologije i modernizovati privredu, jer se predugo u Srbiji time niko nije bavio. Jačamo privatni sektor i podstičemo naše građane da svoje preduzetničke ideje realizuju i izbore se za svoje mesto na tržištu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u cilju privlačenja direktnih investicija, Vlada Srbije donela je Uredbu koja će ovih dana stupiti na snagu, a po kojoj su strani i domaći investitori izjednačeni, kao i uslovi koje moraju ispuniti da bi dobili novčanu pomoć države.

Subvencije mogu dobiti privredna društva sa sedištem u Srbiji. Subvencije se dodeljuju u zavisnosti od stepena razvijenosti opštine u kojoj se realizuje investicioni projekat. Investitor koji dobija subvencije ne sme smanjivati vrednost osnovnih sredstava, kao ni broj zaposlenih tri, odnosno pet godina nakon realizacije investicije. Takođe je u obavezi da, osim zarade, radnicima isplaćuje i druga ptimanja kao što su topli obrok i regres.

Politika subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta, kako se pokazalo u prethodnom periodu, daje dobre rezultate, a svaka subvencija, odnosno investicija države u ovkave projekte se vrati u državni budžet u roku od 18 do 22 meseca.

Posebna kategorija su ulaganja čijom realizacijom se značajno utiče, odnosno podstiče razvoj jedne ili više opština u smislu povećenja njihove konkurentnosti. Takva ulaganja smatraju se ulaganjima od posebnog značaja, a pod tim spadaju i ulaganja na osnovu usvojenih bilateralnih sporazuma i sporazuma o prekograničnoj saradnji. Stvoreni su svi uslovi, dakle, da se otvori impozantan broj radnih mesta, a u dobroj veri očekujemo i supešno poslovanje i budućih, ali i postojećih privrednih subjekata u Srbiji. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kao što je poznato ekonomski razvoj je prioritet Vlade Republike Srbije, dokaz za to u praksi je i nedavno otvoreni hotel „Hilton“ u Beogradu, elitni hotel sa pet zvezdica u samom srcu Beograda, peti objekat ove vrste u našoj prestonici. Menadžment „Hiltona“ smatra da je Srbija veoma važna destinacija za njih, sasvim logično, obzirom da je prošle godine Beograd posetilo preko milion stranih turista i da je ostvarena zarada od 750 miliona evra.

Beograd je postao vrlo atraktivna destinacija za strance. Sa rastom broja turista od 11,2% koji se beleži u januaru ove godine u odnosu na januar prošle godine, imamo jasnu sliku da nam je Beograd postao svetski grad. To potkrepljuje i činjenica da su ulaganja u hotelsku industriju dugoročna, što znači da strani investitori imaju čvrsta ubeđenja da će u budućnosti rast biti još veći, pogotovo kada se uzmu u obzir svi planirani razvojni projekti koje će Vlada Republike Srbije sprovesti u narednim godinama. Nemojmo zaboraviti da dolazak stranih turista u ovakvom broju otvara mogućnost da naši mali preduzetni, ugostitelji otvore restorane sa nacionalnim kuhinjama, gostiju kojih ima najviše Izraela, Kine, Turske itd.

Svetski trgovinski lanci, koje je Vlada privukla u Srbiju, poput IKEE i LIDL-a, su takođe parametar da je Srbija pouzdan ekonomski partner. Posebno je važno što ovi trgovinski lanci, ravnomerno zapošljavaju naše ljude po čitavoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovaj amandman se nadovezuje na prethodni. Kada govorimo o korišćenju privrednih potencijala Srbije i ugostiteljstvu kao prosperitetnoj grani turizma, a znamo da imamo atraktivnu ponudu za investitore, oni koji su spremni da ulažu u hotele u lokalnim samoupravama u banjskim područjima širom Srbije, mogu da računaju na podsticaje Ministarstva privrede.

Vlada Republike Srbije usvojila je uredbu koja reguliše dodelu podsticaja u ove svrhe. Banje imaju dve osnovne funkcije – lečilišnu i turističku. Investicije koje bi država podržala podrazumevaju razvoj već postojećih banja, ali i utvrđivanje novih banjskih područja. Minimalna vrednost ovih investicionih projekata je dva miliona evra i najmanje 70 novih radnih mesta na neodređeno vreme.

Ovo je vrlo značajna novina za banjska područja u celoj Srbiji. U nekim delovima Srbije termomineralne izvore je moguće koristiti i kao energent za daljinsko grejanje, jer je temperatura voda na ovim izvorištima i do 80 stepeni.

Za daljinsko grejanje se koristi geotermalna energija, zato što bi grejanje bilo znatno jeftinije od postojeće. Praktično, izvore geotermalnih voda možemo iskoristiti na nekoliko načina, zavisno od potreba.

Vlada Republike Srbije će podržati ove investicione projekte, i to u visini od 50% opravdanih troškova ako je reč o velikim firmama, 60% za srednja i 70% za mala preduzeća koja bi ulagala u hotele u banjama.

Moram da napomenem da je potrebno izmeniti i Zakon o banjama, koji je iz 1992. godine, kako bi se lokalnim samoupravama omogućila naplate takse za korišćenje izvorišta ukoliko bi se investitor odlučio za ulaganje na njihovoj teritoriji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, nadovezujem se na prethodne moje amandmane koji ukazuju na značaj stranaca investitora i njihov uticaj na ekonomski razvoj i korišćenje privrednih potencijala u Srbiji.

Londonski nedeljnik „Ekonomist“ je napisao da je otvaranje robne kuće poznatog švedskog proizvođača nameštaja „Ikea“ u Srbiji simbol evropske normalnosti pod mandatom Aleksandra Vučića. Zašto je „Ikea“ toliko važna strana investicija? Svakako zbog povećanog obima investicija, novih radnih mesta. Preko 400 mladih je dobilo posao. Važno je i zbog toga što menja način razmišljanja svakog pojedinca i čitavog društva. „Ikee“ nema tamo gde nema bar želje da se razmišlja i radi na nov način i drugačiji način. Ona polaže na svakog zaposlenog, pa do poslednjeg kupca i na njihovu želju i sposobnost da učine korak više. Podstiče da svako uradi više i veruje da je još više moguće ako se uloži dodatan grud i posvećenost.

Osim „Ikee“ na Voždovcu, trgovinski lanac „Lidl“ je takođe važna strana investicija. „Lidl“ je raspisao konkurs za 1.000 radnika, odnosno prodavaca širom Srbije. Osim što će zaposlenima ponuditi konkurentne radne uslove u pogledu naknade i radnog okruženja, „Lidl“ će u sklopu temeljnih priprema za uspešno obavljanje radnih zadatak organizovati i sveobuhvatnu plaćenu obuku za buduće zaposlene, koja ima za cilj uvođenje u posao i osposobljavanje za rad. Do sada je „Lidl“ u Srbiji zaposlio više od 400 ljudi na korporativnim funkcijama.

Obzirom da ovi lanci dolaze iz zemalja EU, gde je dualno obrazovanje široko rasprostranjeno, nadam se da će naši učenici ubuduće imati prilike da stiču kompetencije baš u ovim kompanijama. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, već sam navodila značaj stranaca investitora na ekonomski razvoj i korišćenje privrednih potencijala i kako njihovo poslovanje u Srbiji doprinosi kvalitetnijem standardu. Navela bih i da je stranim investitorima za poslovanje u nekoj zemlji najvažnija politička stabilnost i sigurni i predvidivi uslovi za rad.

Srpska privreda je značajno popravila svoj finansijski rezultat velikim naporima uloženim u povećanje obima poslovanja ali i zahvaljujući tome što su smanjeni neto troškovi po osnovu kamata i kursnih razlika čime su ostvarene ogromne uštede. Takav rezultat predstavlja jednu od najboljih potvrda ispravnosti politike koji vodi NBS jer se tako stvaraju izvesnije perspektive da će preduzeća nastaviti da investiraju u postojeće ali i u nove poslove i time doprinositi održivom ubrzanju privrednog rasta.

Devizne rezerve koje predstavljaju važan činilac ekonomske odbrane svake zemlje od eventualnih spoljnih potresa ne samo da su sačuvane već su i povećane. Dinar je stabilizovan, inflacija stabilna, a poverenje stranih investitora i pojačana kupovina dinarskih hartija od vrednosti su još jedan uzrok jačanja srpske valute.

Svi ovi rezultati su zapravo plod hrabre odluke Aleksandra Vučića da prekine neodrživu ekonomsku politiku zasnovanu na lažnoj slici o precenjenim prihodima i potcenjenim obavezama. Prestali smo da unapred trošimo ono što nismo zaradili, a dobra ekonomska politika i dobri međunarodni odnosi nesumnjivo su doprineli da je poslovna klima u Srbiji danas daleko bolja nego pre pet godina, a privreda beleži stalni napredak. Strani investitori pozdravljaju sve što je učinjeno na ovom polju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, amandmani koje sam podnela odnose se na strance – investitore i njihov uticaj na ekonomski razvoj i korišćenje privrednih potencijala u Srbiji.

Dolazim iz Bora, grada bakra i zlata. Ko je u Boru bio zna da je Bor danas jedan od najlepše uređenih rudarskih gradova. U Boru se ruda eksploatiše od 1903. godine. Postojeća rudna ležišta su iscrpljena, ali su rudne rezerve ogromne, dovoljne za narednih 100 godina eksploatacije. Da bi se eksploatisala nova rudna ležišta potreban je ozbiljan kapital, kapital koji se meri stotinama miliona dolara. Potrebna je dokapitalizacija, odnosno ulazak u strateško partnerstvo. Obzirom na značaj borskog rudnika za istočni region, pa i celu Srbiju, izbor strateškog partnera je vrlo pažljivo vođen proces. Planirano je da se taj proces završi do kraja ove godine.

Ako se prisetimo kako je dosovska vlast tretirala Borski basen i da je kao jedino rešenje za problem videla prodaju u bescenje, kao što je uostalom i prodala 13 preduzeća iz sastava RTB Bor, od kojih danas samo jedno posluje, danas možemo biti i te kako ponosni što će Basen dobiti razvojnu šansu. Odgovornom politikom predsednika Republike, kao potencijalne strateške partnere za naš RTB Bor mi danas imamo najozbiljnije svetske kompanije iz ove oblasti. Namera ulagača, odnosno budućih učesnika na tenderu je razvoj borske kompanije, uz zaštitu životne sredine, obezbeđivanje nagrada za zaposlene, ali i dobrobit za zajednice u kojima posluje, jednom rečju, sve što karakteriše ozbiljne, uspešne gigante u proizvodnji bakra i zlata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, moj amandman se odnosi na to da se omogući strancima investitorima brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata, a u cilju ekonomskog razvoja i boljeg iskorišćenja privrednih potencijala.

Dodavanjem ovog stava u članu 1. Zakona o strancima dodatno bi se osnažili napori Vlade Republike Srbije koje ona ulaže u sveukupni ekonomski razvoj Srbije.

Poznato je da se u resoru privrede već neko vreme, tačnije već nekoliko godina unazad, prešlo sa reči na dela i da je poslovni ambijent u Srbiji značajno unapređen. Pre svega, privreda danas ima ono bez čega ne može da raste ni u jednoj zemlji, a to je politička stabilnost. Uz takvu osnovu, konstantno se vrši usklađivanje zakonskih okvira sa najboljom praksom u razvijenim zemljama. Obezbeđuju se ozbiljni finansijski podsticaji, ali i besplatne obuke i mentoring.

Prethodnih godina su se pažljivo osluškivale potrebe privrede, pa samim tim su i ovogodišnji programi bolji od prethodnih. Kada kažem – programi, mislim na programe Ministarstva privrede za podršku sektoru mikromalih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jer od njihovih ideja, truda i preduzimljivosti zavisi i brzina rasta i razvoja Srbije.

Ovaj sektor je kičma privrede i pokretač rasta i stvaranja novih radnih mesta. Podsticanje malog biznisa pomaže da se definitivno raskrsti sa neslavnim nasleđem, a prvenstveno sa stanjem svesti da je država ta koja nudi poslove, već da se posao traži i stvara, a država stvara okruženje koje podstiče razvoj preduzetništva, kao u drugim uspešnim zemljama.

Poseban akcenat u ovim programima bačen je na podršku preduzetnicima početnicima. Svaka dobra ideja imaće podršku Vlade, kako finansijsku, tako i u vidu besplatnih obuka i mentoringa.

Sa druge strane, stranci koji žele da investiraju u Srbiju imaju kapital, imaju ideju i svakako su dobrodošli. Bržim dobijanjem ličnih dokumenata, olakšavamo im funkcionisanje i pridobijamo njihovo poverenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, vratiću se na temu o ekonomskom razvoju i pružiću građanima par informacija koje smatram važnim.

Kada govorimo o ekonomskom razvoju, unapređenju investicija, novim tehnologijama, prvo što se nametne jeste pitanje visokoobrazovanog kadra koji u Srbiji imamo, mislim pre svega na inženjere. Mi u Srbiji, zahvaljujući naporima predsednika Srbije, danas imamo političku stabilnost i sve bolje bilateralne i ekonomske odnose sa Nemačkom.

Potvrda za to je i dolazak kompanije „Kontinental“ u Srbiju. Neko od kolega je već pomenuo, ali eto nije zgoreg da se pomene još par detalja. „Kontinental“ je godinama istraživao i zaključio da su stvoreni uslovi za njihov dolazak na srpsko tržište. Žele blisku saradnju sa srpskom Vladom.

Otvaranjem Istraživačko-razvojnog centra „Kontinental“ će u Srbiji zaposliti 500 stručnjaka koji su diplomirali na tehničkim fakultetima. Ova kompanija ima izuzetno dugu tradiciju, osnovana je 1871. godine i zaista je veliki uspeh imati takvu kompaniju u Srbiji. Očekivane bruto plate zaposlenih su oko 2300 evra. Druga prednost Srbije koja se postiže ovim dogovorom između predsednika Vučića i nemačkih predstavnika jeste ostanak stručnjaka u zemlji. Svi naši inženjeri koji su radili na sebi, stekli visok nivo znanja, moći će da ostanu u Srbiji i rade u ovako ozbiljnoj kompaniji.

Druga investicija stranaca kod nas je otvaranje „Simensa“ u Kragujevcu, koji će proizvoditi šinska vozila. Ovakve kompanije zahtevaju ozbiljan pristup. Na nama je da pokažemo koliko smo mi, i kao narod, i kao Vlada, zapravo, ozbiljni u namerama da taj odnos sa strancima investitorima održavamo na najvišem mogućem nivou. Tako potvrđujemo ono što se u Evropi i svetu već zna, a to je da je Srbija postala najcenjeniji ekonomski partner na Balkanu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se tiče ispravljanja tehničke greške. Kolege poslanici i ja se trudimo da damo svoj doprinos u boljoj primeni ovog zakona i zahvalila bih Vladi što je prihvatila ovaj amandman.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani ministre, ista situacija kao i malopre. Dakle, bavili smo se ispravljanjem tehničkih grešaka samo iz razloga što je zakon suštinski odličan i nije bilo posla, tako da smo se bavili isključivo ispravljanjem tehničkih grešaka.

Još jednom zahvaljujem što ste prihvatili amandman.