Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu čitav set važnih predloga zakona, ali ja bih se fokusirala na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Obzirom na važnost materije koju ovaj zakon uređuje, slobodno možemo reći da su u pitanju izmene zakona koje izazivaju veliku pažnju kako stručne javnosti tako i šireg auditorijuma, što je svakako razumljivo, obzirom da građani često imaju problema sa tromom i neefikasnom upravom i uslugama koje ona pruža.

Da bi se stvorila delotvorna i efikasna državna uprava u službi građana i privrede pre svega se mora stvoriti upotpunjen i jasan pravni okvir, kojim će se delovati na osnovni uzrok nekvalitetnog obavljanja poslova, a to je nizak nivo stručnosti u ovim savremenim uslovima.

Dakle, profesionalni razvoj državnih službenika i njihovo stručno usavršavanje imaju poseban značaj u rešavanju uočenih problema u funkcionisanju uprave. Zašto je to važno? Dakle, službenici moraju kontinuirano sticati kompetencije i veštine kako bi kvalitetno izvršavali svoje radne obaveze. Primera radi, svi smo mi imali priliku da se uverimo koliko se sporo odvija neki proces koji zahteva, recimo, rad na računaru, a službenik na šalteru se ne snalazi u tome, pa se redovi uvećavaju i tako nastaje haos.

Imajući u vidu da državno-službenički sistem Republike Srbije predstavlja relativno zatvoreni sistem u kome je oslonac prvenstveno na kadrovima koji se nalaze u okviru tog sistema od samog početka svoje karijere, stručnim osposobljavanjem službenika, kako onih na nerukovodećim mestima, tako i onih na rukovodećim pozicijama, ali i državnih organa, znatno se podiže nivo efikasnosti celokupnog sistema. Sasvim je jasno koliko će se poboljšati kvalitet usluga prema građanima kada svako na svom radnom mestu bude bio stručan u onome što radi.

Šta je još predviđeno ovim Predlogom zakona? Predviđena je mogućnost da službenici mogu menjati radna mesta unutar organa ili službi, uz saglasnost rukovodioca. Osim što olakšava funkcionisanje službi, ovim rešenjem se postiže doslednije ostvarivanje načela jednake dostupnosti radnih mesta, a na taj način se doprinosi i razvoju profesionalizacije javne uprave. Sve u svemu, jedan dobar zakon i molim kolege poslanike da u danu za glasanje podržimo ceo set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pre svega upućujem vama i vašim saradnicima zahvalnost na predanom radu u sferi obrazovanja. Pokazali ste kako se i najsloženiji problemi mogu rešiti posvećenošću.

Predlogom zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Srbiji, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, bez obzira na dugu tradiciju obaveznog osnovnog i srednjeg obrazovanja nije zadovoljavajući. Pokazatelji nivoa obrazovanosti stanovništva, odnosno školska sprema, pismenosti i kompjuterska pismenost, direktno su povezani sa stepenom društveno ekonomskog razvoja. Podaci ukazuju da je potrebno dodatno angažovanje sistema, kako obrazovnog, tako i ostalih koji mogu da pruže podršku, jer je ovako nizak nivo obrazovanja jedan od uzroka prenošenja siromaštva kroz generacije, posebno među romskom populacijom.

Podizanje nivoa obrazovanja je efikasan način za smanjivanje siromaštva. Mislim da smo toga svi svesni. Neki ključni podaci o postignućima naših učenika u međunarodnom programu provere znanja 2012. godine, pokazuju da naši učenici nisu dovoljno pripremljeni za život u savremenom društvu. U rešavanju ovog problema neophodno je stvoriti zakonske preduslove.

Rešenje ovog zakona će uticati na učenike, roditelje, nastavnike, vaspitače, ustanove, građane, privredu, preduzeća i preduzetnike. Dakle, napravili smo prvi korak. Ishod primene ovih odredaba može biti izuzetno pozitivan za sve relevantne činioce koje sam pomenula. Važno je da svako da svoj doprinos prilikom implementacije.

Svakodnevno smo mogli čuti u narodu da nam je obrazovni sistem loš. Upravo činimo prvi korak ka modernizaciji i transformaciji obrazovnog sistema. Dame i gospodo, podržimo zakon i apelujmo na sve učesnike u sistemu da daju svoj maksimalni doprinos u kontinuiranom sprovođenju ovog zakona u praksi. svi zajedno možemo doprineti da nam nivo obrazovanja bude i viši i kvalitetniji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, pre svega, želim da istaknem da snažno podržavam izmene ovog zakona, kao i napore koje je Ministarstvo poljoprivrede uložilo da u okvirima mogućnosti zaštiti srpsku zemlju.

Istakla bih, iako je već rečeno da se ovde radi o privatnom zemljištu koje bi neki srpski domaćin eventualno prodao državljaninu od zemalja EU. Uvođenjem uslova pod kojima strani državljani mogu kupiti srpsku zemlju štite se nacionalni interesi i obezbeđuje se da se kupci nastane u Srbiji. Dakle, još jednom naglašavam da zemljište u državnoj svojini nije predmet ove rasprave.

Uslovi za kupovinu privatnog zemljišta u Srbiji su da kupac obrađuje zemlju najmanje tri godine, da ima aktivno registrovano poljoprivredno gazdinstvo u trajanju od 10 godina. Takođe, mora posedovati odgovarajuće mašine i opremu, a maksimalno može da kupi dva hektara. Svakako je ovo još jedan važan korak u razvoju naše poljoprivrede.

Još u doba stare Jugoslavije su svi prihodi iz poljoprivrede bili ulagani u razvoj industrije. Plan je bio da se kasnije, kada se industrija potpuno razvije taj novac vrati poljoprivrednoj grani. Međutim, do toga nikada nije došlo. Danas mi govorimo o sistemu za navodnjavanje čija je izgradnja počela pre 10-ak dana i govorimo o privlačenju ljudi sa kapitalom iz zemalja EU, a sve to na način koji štiti domaće interese.

Ovaj zakon će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri i poštovani građani, na današnjem dnevnom redu nalazi i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u oblasti turizma.

Između ove dve vlade bilateralni odnosi u ovoj oblasti su tradicionalno dobri, međutim, ovim sporazumom će se saradnja ovih dveju zemalja značajno unaprediti. Dosadašnji rezultati turističkog prometa nisu na očekivanom nivou, kada posmatramo raspoložive turističke mogućnosti. Nedostaje organizovani nastup i promocija naše turističke ponude za potencijalne turiste iz Republike Belorusije. Mogu slobodno da kažem da je inicijativa za ovim sporazumom potekla od Republike Belorusije, što je sasvim shvatljivo, obzirom na našu ponudu posete planinskih centara, zatim banjskih mesta i posebno program koji se odnosi na verski turizam Srbije.

U sporazumu su naznačeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za razvoj turizma u obe države, u cilju daljeg razvoja turističke razmene na principu uzajamne koristi. Takođe se predviđa podsticanje saradnje između organa državne uprave u sferi turizma, kao i proširivanje saradnje između subjekata turističke industrije, uključujući i one koji investiraju u oblast turizam. Dalje, predviđa se da će obe strane težiti pojednostavljivanju pograničnih i drugih formalnosti u vezi sa turističkom razmenom i biće olakšana razmena informacija o razvoju turističkog tržišta, kao i učešću na međunarodnim sajmovima. Ono što je takođe važno, a obuhvaćeno je ovim sporazumom, jeste podsticanje međusobne saradnje u okviru članstva u Svetskoj turističkoj organizaciji.

Ono što je takođe važno, a obuhvaćeno je ovim sporazumom, jeste podsticanje međusobne saradnje u okviru članstva u Svetskoj turističkoj organizaciji. Članom 7, predviđa se još jedna važna stvar, a to je saradnja obrazovnih institucija koje pripremaju kadrove za rad u oblasti turizma, a sve to sa ciljem unapređenja usluga. Dakle, jedan kompletan sporazum kojim svaka strana određuje kompetentne organe koji će pratiti realizaciju samog sporazuma.

Ovakvi sporazumi su još jedan element u ukupnoj ekonomskoj saradnji između zemalja i neka ovo bude poziv i ostalim subjektima u sferi turizma da nastoje da se ovakav vid saradnje proširi na što veći broj zemalja. Naredne godine, odnosno 2018, u Beogradu će se održati 40 jubilarni međunarodni sajam turizma, što svakako daje mogućnost za više ovakvih sporazuma.

Naravno, u danu za glasanje molim kolege da prihvatimo ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri kada govorimo o Predlogu zakona o upravljanju aerodromima, moram da izrazim ogromno zadovoljstvo što ste prepoznali potrebu za razvoj aerodroma u Srbiji. Vazdušni saobraćaj osim u svakodnevnom životu građana ima veoma značajnu ulogu u razvoju privrede i turizma.
Ovim zakonom se delatnost upravljanja aerodromima definiše kao delatnost od opšteg interesa i osim mogućnosti za izgradnjom novih aerodroma definiše mogućnost za razvoj i modernizaciju postojećih aerodroma sa pratećom infrastrukturom. U Srbiji postoji 39 zvanično upisanih aerodroma koji se razlikuju po nameni, opremljenosti i kapacitetima.
Opština Bor na svojoj teritoriji ima aerodrom koji je regionalni. Poseduje asfaltnu pistu na koju mogu da sleću i manji putnički avioni iako je prvobitno bio zamišljen kao sportski aerodrom. Dakle, sadašnji kapacitet piste borskog aerodroma su avioni do 5.700 kg što podrazumeva oko 40 putnika. Poseduje upravnu zgradu i hangar, a prostire se na 60 ha zemljišta. Do sada nije bilo moguće ulagati u razvoj aerodroma, već se ulagalo onoliko koliko je bilo neophodno da se infrastruktura sačuva od daljeg propadanja.
Ovim zakonom stvoren je pravni osnov, odnosno stvorena je mogućnost da koncesija bude jedan od mogućih načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma. Takođe, uređena su prava i obaveze davaoca koncesije i koncesionara kao i uslovi za eksproprijaciju zemljišta tamo gde postoji potreba za izgradnjom pratećih objekata. Omogućava se trajno i kvalitetno održavanje aerodromske infrastrukture i privođenje nameni, kao i bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.
Predviđeno je ovim zakonom i donošenje nacionalnog programa razvoja aerodroma u Republici Srbiji koji donosi Vlada, a koji će obezbediti uslove za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma što pokazuje ozbiljne namere da se ova oblast maksimalno uredi. Razvoj borskog aerodroma bio bi jako važan za istočnu Srbiju. Istakla bih da razvoj aerodroma omogućava dalji razvoj tržišta, tržišne konkurencije što implicira poboljšanje privrednih i ekonomskih prilika u državi. Sa druge strane, privrednicima je vreme novac, postojanje više aerodroma u funkciji, na različitim lokacijama u državi omogućava brže i jednostavnije kretanje poslovnim ljudima.
Šta je još važno u ovom zakonu? Propisano je i donošenje podzakonskog akta od strane Vlade kojim se bliže uređuju kriterijumi, odnosno merila za dodelu podsticajnih sredstava za aerodrome. Dakle, biće pružena šansa da se i na ovaj način razviju i modernizuju aerodromi u Srbiji.
Na kraju, da pojasnim, obzirom da je danas ovde bilo reči o tome ko može da obavlja delatnost upravljanja aerodromom, pa čini mi se da postoje neke nejasnoće. Dakle, operateri mogu biti javna preduzeća, društvo kapitala, društva sa ograničenom odgovornošću, ali i preduzetnici koji ispunjavaju uslove u pogledu tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti. Da rezimiram, dajem apsolutnu podršku ovom zakonu i pozivam kolege poslanike da učine to isto u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Još jedan u nizu besmislenih amandmana. Čuli smo kolegu Aleksića, gde kaže da je u članu 15. stavom 1. određeno, pored javnih preduzeća, obuhvaćeni su i drugi oblici organizovanja, koja je osnovala Republika Srbija, kao i oblici organizovanja u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu.
S obzirom da su ovim oblicima, osim upravnih odbora, zastupljeni i drugi organi upravljanja, primera radi, nadzorni odbori, ne može se prihvatiti amandman u kome se navodi upravni odbor kao jedini subjekat upravljanja.
Mi ovde slušamo kako se amandmani podnose da bi se poboljšali zakoni i da je to, normalno, u korist građana. Iskreno, sumnjam da predlagač amandmana nije bio svestan ovoga što sam iznela, dakle, da je amandman potpuno besmislen, obzirom da osim upravnih odbora postoje i drugi oblici upravljanja u javnim preduzećima i drugim oblicima organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija.
Dakle, bavimo se kampanjom, tj. naša opozicija se bavi kampanjom koja, prosto, navodi – odbijte sve, odnosno budite protiv svega što dolazi od Vlade. No, građani Srbije su razumeli kakve su namere kolega poslanika iz opozicije i ja pozivam kolege poslanike da ne podržimo ovaj amandman u Danu za glasanje. Zahvaljujem.