Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovu priliku na temu obrazovanja da kažem da nam iz Bora dolazi jedna dobra veste a to je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja usvojilo naš predlog o mreži osnovnih škola na našoj teritoriji. To zapravo znači da ne postoji potreba zatvaranja objekata niti spajanja istih kao ni smanjenja broja zaposlenih u prosveti u Boru. Jedina novina u ovoj mreži jeste da se otvara jedno izdvojeno odeljenje Borske muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ i to u opštini Boljevac.

Obzirom da grad Bor ispunjava sve uslove ministarstva koji su neophodni da se zadrže sve osnovne škole na teritoriji grada ova mreža biće aktuelna do 2023. godine. Ovom prilikom zahvaljujem ministru Šarčeviću i Ministarstvu prosvete na zalaganju, na podršci našoj lokalnoj zajednici i poručujem da u nama uvek imate dobre partnere da zajedno primenjujemo ono što Vlada Republike Srbije sprovodi a ima pozitivne efekte na naše građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, Zakon o patentima uređuje materiju zaštite pronalazaka i ovim zakonom su uređeni i međusobni odnosi poslodavca i zaposlenog ukoliko pronalazak nastane u radnom odnosu.

Obzirom da u ovoj oblasti broj podnetih prijava za zaštitu pronalazaka prati Zavod za intelektualnu svojinu, imamo ovde podatke o broju prijava po godinama, pa je tako u 2016. godini podneta 191 prijava, u 2017. godini 173 prijave, u 2018. godini 162, s tim što je od ukupnog broja prijava manje onih od strane privrednih društava. Upravo iz razloga pravne nesigurnosti.

Ovom izmenom se otklanja taj jaz, stvara se pravni okvir koji uređuje te međusobne odnose zaposlenog i poslodavca u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u radnom odnosu. Krajnji ishod biće povećanje broja prijava od strane privrednika.

Predložene izmene Zakona o patentima tiču se, pre svega, načina na koji nastaje pronalazak u radnom odnosu, a članom 60. propisano je da se zaposleni i poslodavac dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenom, pa tek ako ugovor izostane, onda se primenjuju kriterijumi koji su propisani ovim zakonom.

Izmena ovog zakona direktno će uticati na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije i ulažu u istraživanje i razvoj, a zaposleni koji u tome učestvuju dobijaće naknadu što dovodi do ostvarivanja opšteg cilja.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, kao i kod prethodnog, cilj je uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite koji će uticati na zaštitu ekonomskih interesa stvaralaca. Ovo je posebno važno za oblast kulture i sve umetnike koji stvaraju i kreiraju kulturno dobro, bilo da su interpretatori muzike, glumci i svi drugi koji kreativni doprinos društvu daju putem svojim kreacija.

U Srbiji trenutno postoji šest organizacija koje imaju dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, a od kojih je Sokoj organizacija sa najdužom tradicijom postojanja, a broji i najviše članova, što domaćih, što stranih autora. Svih ovih šest organizacija okupljaju i ostvaruju prava velikog broja autora i nosilaca autorskog i srodnih prava iz mnogobrojnih društvenih grupa, kao što su autori muzike, scenaristi, pisci, prevodioci, izdavači, muzički i filmski producenti, autori fotografije, novinarske i tv kuće, glumci, pevači, ilustratori i drugi.

Stoga, predložene izmene ovog zakona uticaće na veliki deo našeg društva, a pre svega će uticati na ekonomske interese glumaca koji će imati pravo na naknadu u slučaju emitovanja ili reemitovanja njihovih filmova i tv serija, što do sada nije bio slučaj. Iz svega ovoga vidimo da napredak Srbije postaje sve osetniji i doseže maltene do svih kategorija društva na šta je SNS izuzetno ponosna. Želim uspešno implementaciju zakona i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, jako je lepo čuti koja nas sve novine očekuju u budućnosti i vama i vašem ministarstvu zaista sve čestitke na ozbiljnom radu i trudu.

Što se tiče uvođenja dualnog modela, uvođenje ovog modela studija je svakako veliki korak za visoko obrazovanje i u jedno sam sigurna, a to je da će realizacija nastave kroz praktičnu obuku i rad kod poslodavca našim studentima doneti isključivo benefite. Kamo sreće da je jedan takav model postojao u vreme kada smo kolege i ja studirali.

Stručno usavršavanje i sticanje veština i kompetencija, učenjem kroz rad pod nadzorom mentora, studente uvodi u realno radno okruženje, što znači da se prilikom zapošljavanja, po završetku studija, preskače onaj period adaptacije kada studenti ne znaju šta ih je snašlo.

Druga, možda i najvažnija korist za studente je direktan izlazak na tržište rada. Znači, sticanje nekih poznanstava sa poslodavcima i direktan izlazak na tržište rada može im samo doneti veliku korist u pronalaženju poslova. Velika prednost i šansa da svoju karijeru započnu još dok studije traju i da pokažu svoje sposobnosti u toj nekoj prvoj fazi stupanja u radno okruženje.

Ono što treba istaći jeste da dualni model studija nije obavezan, već predstavlja mogućnost koju će imati visoko školske ustanove. Takođe, poslodavci će učestvovati u realizaciji ovog modela samo ako imaju sopstveni interes, tako da ne postoje opterećujući troškovi za njihovo poslovanje, ali će oni poslodavci koji se odluče da učestvuju u realizaciji ovog programa imati mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih kadrova i na taj način da praktično obave selekciju i najbolje kadrove zadrže u svojim kompanijama.

Praksa iz drugih država koje imaju razvijen dualni model studija pokazala je da postoji značajno interesovanje za ovaj model od strane privrede, a i od strane studenata koji svoje karijerno vođenje započinju u ranoj fazi, koji žele da se istaknu u svojoj budućoj profesiji.

Cilj svakog društva je da obrazuje kadar koji je stručan, koji će svoje stečeno znanje u praksi primeniti sa što većim stepenom uspešnosti, stoga je ovaj model prilika da poslodavci uzmu učešće u formiranju kompetencija koje su im potrebne prilikom odabira svojih zaposlenih.

Želim vam uspešnu implementaciju i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pre svega, poštovani građani Srbije, politika Saveza za Srbiju se sastoji od vređanja i nasilja. Ničeg drugog u njihovoj politici nema. Najstrašnije je kad vređaju građane Srbije. I insistiramo da se i Živković i Đilas i Jeremić i Obradović izvine svim građanima Srbije koji imaju drugačije mišljenje od njihovog za sve uvrede koje im konstantno upućuju.

Pitam se da li igde u Evropi postoji zemlja u kojoj opozicija, osim što vodi kampanju uvreda i nasilja, vređa građane zato što ne glasaju za njih i ne da im da ponovo pljačkaju državne resurse?

Ovim činom vređanja dece predsednika Republike dotakli su dno i mi to više ne možemo tolerisati. Pozivamo institucije da reaguju, jer ove stvari su odmakle predaleko. Ovakve stvari su monstruozne. Maloletnoj devojčici nametnuti takav teret samo zato što je ćerka predsednika Republike je najsuroviji čin koji je Savez za Srbiju do sada pokazao. Ako ovako vode politiku, preteći maloletnoj deci, treba da se povuku iz političkog života i posvete sopstvenom preispitivanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Pa, mene je podstakla ona diskusija o prosveti i želela sam da neka svoja razmišljanja podelim kako sa kolegama, tako i sa građanima.

Znate, prosveta je, pored zdravstva, još jedan vrlo važan segment suštinski značajan za društvo. Ako uzmemo u obzir da prosveta ima vaspitno-obrazovni karakter i da je zadužena za proces usmeravanja ličnosti u željenom pravcu od ranog detinjstva, pa do stizanja psihofizičke zrelosti i da se kroz taj proces obrazovanja formiramo kao ljudi, odnosno kao nacija i da u tom procesu dobijemo znanje, veštine i vrednosti, jasno je da u tom procesu učestvuju ljudi, odnosno prosvetni radnici koji sami poseduju dovoljno i znanja i veština i vrednosti kako bi na đake preneli ono najbolje.

To je vrlo odgovoran posao i za njegovo obavljanje svakako je važno da postoje određeni uslovi među kojima spada i zadovoljenje nekih potreba prosvetnog kadra. Ali, pre svega, mi moramo težiti tome da otklonimo jednu pojavu u društvu na koju ja želim da skrenem pažnju, a koja je počela da se širi. Tiče se sledećeg.

Postoji ona emisija na televiziji, verovatno ste gledali, u kojoj anketiraju mlade ljude na ulici, a nastala je zbog one teze koju Savez za Srbiju propagira, kojom građane Srbije dele na elitu pod kojom podrazumevaju sebe i svoje pristalice, a ove druge na glupe, krezube sendvičare. E sad, valjda je to navelo autora emisije da proveri da li je to u stvari baš tako i onima koji se izjasne da su protiv aktuelne vlasti postavljaju pitanja tipa – da li znate da je Vučić odlučio da ukine stomatologe, da ostanu samo zubari? Da, inače na to odgovaraju uvredama na Vučićev račun. Ili na pitanje da li ste čuli da je Vučić sa savetnika uzeo Vinstona Čerčila, koji se bavio kriminalom, odgovori su – da, znamo, sramota, pročitali smo tu vest, pa poručuju Čerčilu da nema šta da traži u Srbiji itd.

Naime, to su izmišljena šaljiva pitanja, a Čerčil nije već dugo među živima i u svemu ovome ja samo jedno ne razumem – zašto ne kažu ne, ne znam? Prosto, nemati saznanja o nečemu nije sramota, ali lagati svakako jeste. Nemati znanje nije nenadoknadiv gubitak. Ljudi uče tokom celog svog života.

Prosveta i zdravstvo su u fokusu Vlade Republike Srbije i dosta toga se postiglo u ovim oblastima. Sada su izdvajanja za prosvetu mnogo veća, pa će se, nadam se, taj napredak u prosveti odraziti i na ovu pojavu o kojoj sam govorila, jer na mladima svet ostaje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću morati da se složim sa svojim kolegama da smo u proteklom periodu imali jako loše iskustvo sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.

Kada smo ovde raspravljali o izveštaju gospodina Šabića, konstatovali smo iz onoga što je on sam napisao, da je radio isključivo u korist medija i organizacija koje svojim delovanjem državu Srbiju često dovode u opasnost, tražeći informacije vezane za nacionalnu bezbednost i sve to pod sloganom nezavisnosti i slobode govora.

Svi se mi zalažemo i za nezavisnost i za slobodu govora, samo biti nezavistan ne znači da treba podrivati sopstvenu državu i sopstveni narod, a u korist stranih ambasada kojima se nudite u zamenu za malo moći i mnogo novca. To je nedopustivo i mi moramo insistirati da po ugledu na predsednika države, svako ko obavlja državnu, tj. javnu funkciju, svoje delovanje usmeri isključivo u korist građana Srbije. To je jedino ispravno i časno.

Građani Srbije svoje mišljenje iskazuju na izborima i ocenjuju svačiji rad. Mi smo zemlja koja ceni rad i marljivost, koja zna da se samo radom nešto može postići.

Što se tiče budućeg Poverenika, njemu želim puno uspeha u radu i da svoju funkciju obavlja časno i pošteno, da govori slobodno i bude nezavistan, ali da nikada ne ugrozi državu Srbiju, kao što je to činio njegov prethodnik. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Poštujući pravo, gospodina Despotovića, na drugačije mišljenje, ja imam svoje koje glasi da su javni izvršitelji uvedeni kako bi se rasteretili sudovi i povećala efikasnost naplate potraživanja i okončanja izvršnih postupaka.

Svi građani koji su u postupku čekali da naplate ono što ima pripada uvođenjem izvršitelja omogućeno im je da ostvare svoje pravo. Vraćanjem tih predmeta sudu, opet bi smo te građane oštetili.

Problem sa izvršiteljima u praksi je nastao kod malih dužnika, kod poštenih ljudi koji jednostavno nisu mogli da isplate svoj dug za komunalne usluge, ali to se više neće ponoviti, obzirom da ovim zakonom štitimo građane koji su savesni prema svojim obavezama ali su ponekada zbog teške materijalne situacije prinuđeni da svoje obaveze izmiruju sa kašnjenjem.

Visina dugovanja za koju vam izvršitelji ne mogu oduzeti jedinu nekretninu koju posedujte, odnosno krov nad glavom je do 5.000 evra, što je preko pola miliona dinara. Ovakvim rešenjem, zakon će nastaviti da štiti i građane koji su poverioci, ali će štiti i one koji su dužnici, a socijalno su ugrožena kategorija društva, koji poseduju jedino dom u kome žive. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ja vas molim da nijednog trenutka ne zaboravite da su i poverioci takođe građani Srbije i da i oni imaju svoja prava i da i njih takođe zakon treba da štiti i da njima takođe zakon mora da obezbedi način da svoja potraživanja naplate. Ovom izmenom štitimo i male dužnike od gubitka jedine nepokretnosti i to je poenta ovog zakona.

Ali, da se vratim na član 18, na koji je ovaj amandman i podnet, a on govori o dostavljanju pismena i isticanju rešenja na oglasnoj tabli, obzirom da su građani to isticali kao problem. Svi mi znamo da su klasične oglasne table vrlo nepregledne i zatrpane, pa se teško može uočiti dokument koji se odnosi na vas. Osim toga, nebrojeno puta neko ko je nervozan i revoltiran jer nije mogao da pronađe ono što na toj tabli traži, skine, zgužva i baci prvo što dohvati od onoga što je na tabli istaknuto. E, to se ne može sada desiti, kada je u pitanju elektronska oglasna tabla.

Osim toga, nebrojeno puta neko ko je nervozan i revoltiran, jer nije mogao da pronađe ono što na toj tabli traži, skine, zgužva i baci prvo što dohvati, od onoga što je na tabli istaknuto. To se ne može sada desiti, kada je u pitanju elektronska oglasna tabla.

Druga korisna stvar je mogućnost da kada očekujete neko obaveštenje od suda, možete da ostavite svoj i-mejl adresu ili broj telefona, pa kada izađe pismeno u kome se pominjete dobijate obaveštenje ili elektronskom poštom ili SMS porukom. Rešenje je praktično, jer ne morate ići u sud svakog časa i proveravati tablu.

Osim toga, dostavljanje će se vršiti na adresu, kroz dva pokušaja uručenja, ako vam pismeno ne bude uručeno prvi put, dostavljanje se ponavlja, međutim ono što stvara probleme vezano za dostavljanje sudskih dokumenata na kućnu adresu ili na adresu pravnog lica je, po meni, nesavesnost nekih sudskih dostavljača. Međutim, to je predmet regulisanja nekog drugog zakona, ali eto uzmite u razmatranje da se dešava da su neki dostavljači nesavesni i zato nastaje problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Marinkoviću.

Ne bih da propustim priliku da kažem da mi je drago da se kolega Šešelj i ja slažemo oko toga da su i poverioci takođe građani Republike Srbije i da i na njih treba misliti objektivno.

Međutim, što se izvršitelja tiče slažem se da postoje i oni koji su prekršili zakon i čuli smo i od ministarke Kuburović da su neki, čak i razrešeni. Oni su pod kontrolom Ministarstva pravde, a za postupke suprotno zakonu odgovaraju i sopstvenom imovinom.

Tako da apsolutno podržavam da budu sankcionisani svi oni izvršitelji koji prekrše zakon. Zakon mora važiti za sve jednako. Ja se nadam da je to objektivno. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Kuburović, poštovani građani Srbije, mi smo ovde delegirani da štitimo interese naših građana i iz tog ugla gledano u sudskom procesu u kome su građani suprotstavljene strane, zakon treba da zaštiti oštećenog.

Dostići pravdu je za svakog pojedinca vrlo važan segment, jer zadovoljenje pravde se izjednačava sa pobedom onog što je dobro, onog što je moralno i logično, odnosno onog što misli i oseća većina.

Međutim, kako pravda nije racionalna kategorija, odnosno ne postoji način da se ona precizno utvrdi ili izmeri, postoje i stalni napori i težnje ka činjenju onog što je ispravno. Tako ja gledam na izmene i dopune ovog zakona. Težnja ove izmene je zaštita dužnika čije je socijalni standard niži i sprečavanje mogućih zloupotreba od strane javnih izvršitelja i ostalih učesnika u izvršnom postupku koji su uočeni u dosadašnjoj praksi.

Sve ove izmene koje su kolege pravnici stručno obrazložili sasvim sigurno idu u korist građana koji su dužnici u iznosu manjem od 5.000 evra, a stan ili kuća im je prosto sve što imaju.

Sa druge strane, imamo i građane koji su u svojstvu onih koji žele da naplate svoje potraživanje i kojima je takođe potrebno delotvorno pravno sredstvo da naplate ono što im pripada. Zato je ova oblast vrlo i osetljiva, jer ostavlja mogućnost da se kao čovek svrstate na jednu ili na drugu stranu.

Međutim, naša obaveza u ovom parlamentu jeste da budemo objektivni i u skladu sa tim iskažemo upravo objektivno mišljenje.

Mislim da će se ovim izmenama sprečiti prodaja porodičnih domova zbog vrlo niskih dugovanja, a na taj način se sprečava i nastanak socijalno ugrožene kategorije društva i to jeste moralno i jeste ispravno. Zato ću i glasati za ovu izmenu zakona.

Kada govorimo o zaštiti interesa strane u postupku koja čeka da naplati svoje potraživanje, postaviću gospođi Kuburović jedno pitanje, a preneću i neka iskustva i poteškoće samohranih roditelja koji ne mogu da naplate izdržavanje, odnosno alimentaciju za decu od davaoca izdržavanja. Iako je ovom izmenom omogućeno da se izvršioci tom temom bave dešava se vrlo često da se davalac izdržava služi raznim zloupotrebama kako bi izbegao plaćanje jer mu se nema šta i odakle uzeti. To je, kako vi stručno kažete, prikrivanje stvarnog stanja. Uglavnom se u tom slučaju savetuje proširenje zahteva na prve srodnike, bake, deke, što je opet dodatni trošak i dodatno odlaganje za onog ko dete izdržava i ko je već u težem materijalnom položaju, pa vas molim da radi tih ljudi ponovo otvorimo i tu temu i damo im neke informacije koje bi im olakšale proces i kažemo da li se eventualno razmišlja o preduzimanju nekih novih koraka u prevazilaženju svih situacija u kojima dužnici vešto izbegavaju plaćanje svojih obaveza iako su realno u mogućnosti da ih plaćaju.

Takođe, postoje i dužnici koji jako lepo žive od zaduživanja kod drugih građana koji sa izvršnim presudama ne mogu da naplate svoja potraživanja pa vas molim da kažete da li išta može da se uradi i u ovim slučajevima.

Što se tiče napada na državnu sekretarku MUP-a i njenu porodicu, ja imam samo jedno pitanje i za Đilasa i sa Veselinovića i za Obradovića i Jeremića – da li se tako ponašaju prema svojim majkama, sestrama, ćerkama, suprugama ili su u pitanju dvostruki aršini po kojima ponovo građane Srbije dele na one manje vredne zavisno od toga da li su njihovi politički istomišljenici? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, evo, da se nadovežem prvo na ovo što je koleginica Belačić izrekla. Ne može da se zameni rečju „drugim“, jer termin poseban znači poseban zakon se odnosi na leks specijalis. Ako se upotrebi termin „drugi“, to onda ne znači leks specijalis.

Ali, nešto bih se nadovezala i na prethodnu diskusiju. Dakle, nepoštena tržišna utakmica, termin koji piše u ovom zakonu, je nešto protiv čega se bori svaka država na svetu. U svakoj zemlji postoje i siva ekonomija i nelojalna konkurencija i toga će verovatno uvek i biti. To su dva faktora koji negativno utiču na privredu i takve aktivnosti direktno utiču na štetu države i štetu njenih građana.

Dakle, ne prijavljivanje prihoda, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, ne prijavljivanje radnika itd. Zbog činjenice da se na taj način obrće veliki novac i da recimo, neformalno zaposleni građani ipak ostvaruju neke prihode, ovo se prećutno toleriše, jer rešava deo socijalnih problema. Ali, dugoročno vrlo je štetno i za državu i za građane, jer novac koji država tu gubi može biti uložen u održivi razvoj, a građani su zakinuti za brojna radnička prava.

Zato je nadzor ključan u sprečavanju ovakvih aktivnosti, a ključno je i prijavljivanje svake takve pojave. Iz tih razloga mi svakodnevno insistiramo da se ispita partnersko poslovanje Šolak-Đilas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Ja bih nešto radi građana, koji nas gledaju. Ministar je maločas pomenuo otvaranje novih tržišta za Srbiji i nadovezala bih se na to i pomenula tržište Japana, kao tržište koje pruža ogromne mogućnosti.

Podsetila bih da je od nedavno put do japanskog tržišta našao i gumeni opanak fabrike „Tigar“ Pirot. Nakon što će gumene čizme iz ove fabrike nositi NATO vojnici širom sveta u svojim operacijama i pirotski opanak će se nositi u azijskim zemljama.

Inače, „Tigar“ Pirot je treći izvoznik u Srbiji sa izvozom preko 170 miliona evra. Mi smo sa Japancima potpisali i Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede. Zainteresovani su za voće i druge poljoprivredne proizvode, a žele da u Srbiji izgrade i fabrike za preradu voća.

Naravno, Srbija najviše izvozi u zemlje EU, ali je vrlo značajno što smo otvorili najveća svetska tržišta i sve to, naravno, zahvaljujući prijateljskim odnosima predsednika Vučića sa predstavnicima azijskih zemalja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dobro, amandmanom se predlaže da se naslov iznad člana 41. promeni i da umesto: „Nepoštena tržišna utakmica“ stoji: „Nelojalna konkurencija“. Mislim, apsolutno je prihvatljivo, jer i jedno i drugo znače isto. Ali, evo, vidite šta sam ja htela da kažem. Ovako stoji u članu 41: „Nepoštena tržišna utakmica, odnosno nelojalna konkurencija je radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji kojima se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge, tj. konkurentu“.

E sad vidite, malopre smo govorili o poslanicima koji bojkotuju parlament. Znači, oni su u ovom slučaju nelojalna konkurencija. Vidite, mi se sve vreme u ovom parlamentu obraćamo građani Srbije koji su nas birali, kako mi, tako i gospoda iz SRS. Ali, kome bi se obratili poslanici opozicije koji bojkotuju ovaj parlament? Ne mogu da se obrate građanima koji su na prošlim izborima za njih glasali, jer su njih izneverili kada su svoje mandate prodali Đilasu i Jeremiću, zapravo su i glasove i poverenje tih ljudi dobro unovčili i za sebe pribavili korist, ali ništa građanima nisu vratili, a očigledno ne osećaju ni potrebu da taj narod zastupaju ovde u parlamentu i meni je jasno, kao i većini u Srbiji o kakvim se tu namerama radi. Činjenica je da svoj nerad žele da prikriju izigravanjem žrtve i to kako je tobože njima uskraćeno da govore je čista laž.

Gospodin Rističević je izneo podatak u ovom parlamentu o trajanju diskusije njihove pre bojkota. Kada se iz sistema Narodne skupštine izvuku ti podaci, jasno se vidi da su govorili više od poslanika vladajuće koalicije, a nas ima daleko više, pa nam po Poslovniku, naravno, i pripada više vremena, jer smo osvojili veći broj mandata. Eto, o takvoj se nelojalnoj konkurenciji radi unutar ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, u prvom delu sednice građani su imali priliku da čuju ko je odgovoran za ovu situaciju u kojoj smo se kao država našli. Gospodin Martinović je argumentovano izneo te činjenice i objasnio kako je došlo do toga da danas umesto banaka Srbija isplaćuje staru deviznu štednju, zbog čega i mi ovde danas raspravljamo o ovom zakonu kojim će biti obeštećeni građani koji su oštećeni.

Ovaj član zakona na koji su podneti ovi amandmani govori sa jedne strane o produženju roka za predaju dokumentacije radi ostvarivanja prava na isplatu stare devizne štednje, a sa druge strane, ovim članom se skraćuje rok za isplatu devizne štednje. Znači, država Srbija ovim članom poručuje - isplatićemo staru deviznu štednju u kraćem roku nego što je prvobitno planirano. To znači da država sada ima novca u budžetu.

Nemojmo zaboraviti da se do ovog stadijuma, u kome država svoje nasleđene obaveze servisira mnogo lagodnije nego ranije, došlo je reformama i politikom koju smo kao SNS predstavili građanima na izborima i ubedljivo pobedili. Mi smo svoje obećanje ispunili, jer smo merama fiskalne konsolidacije i odgovornom ekonomskom politikom i došli do BDP-a koji je bio minus 3,1 a danas iznosi plus 4,5, i do suficita u budžetu i do svih kapitalnih investicija koje se sprovode u Srbiji, do povećanja plata i penzija, koje se nastavlja. Imaćemo još jedno povećanje plata i penzija do kraja ove godine. Oporavlja se Srbija, iako mnogo novca ide na dugove koje je napravio bivši režim.

Ja moram da istaknem da smo politikom SNS došli do istorijskog minimuma po kome se Srbija danas zadužuje. Skupe kredite, koje su uzeli prethodnici, sa kamatom od 7,25 konvertovali smo u vrlo povoljne, sa kamatom od 1,61%. Znači da su ove finansijske institucije sigurne u rast i razvoj srpske ekonomije i imaju poverenja u ovu vlast, a poverenja imaju i privrednici koji ovde otvaraju svoje fabrike, pri tome, ne zaboravite da se radi o kompanijama koje svoje poslovanje planiraju dugoročno.

Dakle, Srbija mora nastaviti u ovom smeru da se razvija i napreduje kako bi taj oporavak mogao da oseti i svaki pojedinac u ovoj zemlji. Bilo bi to, naravno, mnogo brže, ali eto, vidite, moramo da vraćamo dugove koje smo nasledili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Predstavnici Ministarstva, uvaženi građani Srbije, kada govorimo o trgovini kao privrednoj delatnosti, a znamo da trgovina uređuje celokupan promet jedne zemlje, uz sve novine koje se u ovoj delatnosti javljaju, jasno je da zakonska rešenja moraju pratiti određene promene koje nastaju u funkcionisanju tržišta.

Praksa je pokazala da je neophodno uraditi normativnu konkretizaciju strategije trgovine. Najvažnija novina u zakonu, sastoji se u tome da je urađena nova sistematika. Zakon uvodi novu podelu trgovine na malo, te tako razliku trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu, koja podrazumeva elektronsku trgovinu i ostalu daljinsku trgovinu putem drugih sredstava.

Dakle, internet prodaja je detaljnije regulisana. Definisani su oblici elektronske trgovine koji su prepoznati kao najzastupljeniji modeli poslovanja na digitalnom tržištu, a posebno su definisane elektronske prodavnice, elektronske platforme i tzv. „drop šiping“ oblik elektronske trgovine, pri kojoj se roba potrošaču isporučuje direktno iz magacina proizvođača.

Što se tiče elektronske trgovine, ovaj vid trgovine je već uveliko zastupljen kod nas, s tim što je to tržište do sada bilo pogodno za razvoj sive ekonomije i stvaranje nelojalne konkurencije, pa će se ovim zakonom uvesti veća efikasnost u suzbijanju kako sive ekonomije, tako i suzbijanju nelojalne konkurencije. Predviđeno je uvođenje ovlašćenja inspektorima da obave prikrivenu kupovinu i na taj način kontrolišu poštovanje ovog zakona.

Članovi zakona od 36 do 38, odnose se na uređenje prodajnih postupaka i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajima. Ovi članovi su posebno važni u cilju zaštite potrošača. Naime, do sada nije bilo definisano šta je rasprodaja, šta je akcija, a šta je sniženje. Na taj način su kupci često bivali obmanjeni i dovođeni u zabludu, jer su trgovci koristili pogrešne termine za obaveštavanje kupaca, te kupci donosili odluke koje inače ne bi donosili o kupovini. Sada će se tačno znati da li se radi o sezonskom sniženju, akcijskoj prodaji ili rasprodaji koja podrazumeva da je reč o robi koja se kod tog trgovca više neće prodavati i da su cene niže.

Ima još izmena u ovom zakonu, zbog kratkog vremena istakla sam one koje su se meni učinile kao najvažnije, ali u svakom slučaju, podržaću usvajanje i ovog, a i ostalih zakona iz ovog seta. Zahvaljujem.