Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da mir nema cenu uverili su se oni kojima je stradao neko blizak, uverili smo se svi. Ipak, u

situacijama kada je naša Srbija morala da se brani, stradali su heroji koje moramo pamtiti. Među tim herojima je i Tibor Cerna, koji je poginuo na Košarama 1999. godine, jedan od 108 vojnika koji su dali život za srpske Košare, braneći slobodu i nezavisnost Srbije.

NJemu je nakon 18 godina podignut spomenik. Spomenik je otkrio Aleksandar Vučić zajedno sa majkom Tibora Cerne. Tibor je poginuo u svojoj 21 godini života, a njegov nedoživljeni život, naš je dug. Nas toliko mnogo dugujemo beskrajno mnogo tako malom broju heroja. NJih 108 je položilo svoje živote i sprečili su kopnenu invaziju našu zemlju. Tiborove poslednje reči bile su – za ovu zemlju vredi umreti.

Danas je ovo zemlja za koju vredi živeti i nastavićemo da je ekonomski razvijamo. Nećemo dozvoliti da se borba sa daleko nadmoćnijim neprijateljem ponovi, da stradaju dvadesetogodišnjaci, da nijedna majka više ne oseti takav gubitak. Zato su mir i stabilnost toliko važni.

Reći ću još da je napad OVK, NATO i albanske vojske na karauli Košare trajao 67 dana, a bitka za Košare zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Žrtve koje su podneli naši heroji treba uvek da podsećaju da treba učiniti sve da do novih ratova ne dođe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pre svega pozdravljam ovaj zakon, jer on donosi očuvanje kulturološkog identiteta, negovanje i čuvanje tradicija, a nadam se da će i podići svest o važnosti očuvanja obeležja kojima je obeleženo stradanje našeg naroda.

Istoriju srpskog naroda obeležila su mnoga stradanja, a mi moramo gajiti dostojanstveno sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu otadžbinu.

Predsednik Republike je uveo praksu obeležavanja važnih istorijskih datuma u Srbiji i ponosna sam što, nakon dužeg vremena, odajemo počast žrtvama, sećajući se svi užasa kroz koje nam je narod prolazio.

Istoriju treba pamtiti, istoriju treba prepričavati, ali to ne znači da u istoriji treba živeti. Treba uspostaviti ravnotežu između prošlosti i budućnosti, poštovati i čuvati sve memorijale, kažnjavati one koji ih uništavaju, a ujedno težiti ka stabilnosti i miru, da se stradanja više nikada ne bi ponovila.

Upravo zato je politika mira i stabilnosti važnija od osećaja besa i razjarenosti koje osećamo često kada analiziramo svoju istoriju.

Mi smo hrabar narod i to smo pokazali više puta, ali mi više ne smemo podnositi žrtve, već moramo nastojati da godine pred nama budu mirne, stabilne i da se ekonomski što brže razvijamo, jer samo na tome će nam buduće generacije biti zahvalne. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Vratiću se na lokalne samouprave. Evo kako se ophodila prema lokalnim samoupravama žuta dosovska vlast – privredu su prodavali, ljude ostavili bez posla, ali su zato svoje partijske kadrove zapošljavali po lokalnim samoupravama i lokalnim preduzećima, a broj zaposlenih koji treba da prati broj stanovnika su udvostričili. Ti ljudi danas platu primaju iz lokalnih budžeta. Ta preduzeća i da naplate 100% svojih usluga ne mogu da pokriju plate prekobrojnih zaposlenih, a radi se o preduzećima koja su od životne važnosti za građane. Sada su opštine prinuđene da tim preduzećima daju subvencije kako bi nastavili sa radom i građanima obezbedili vodu ili grejanje. Na to je ovaj čovek ponosan? Sramota zaista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se kroz svoje amandmane zalažem da svaki zakon mora sadržati elemente koji vode ka razvoju Srbije.

Ono što je posebno značajno za lokalnu samoupravu u Boru jeste izuzetno visok nivo saradnje koji smo izgradili sa državnim organima. Na taj način zajedno rešavamo probleme u našoj sredini.

Jedan od problema koji nas je mučio jeste manjak mesta u vrtićima. Da bismo potpuno zadovoljili potrebe mališana, potrebno je da izgradimo novi vrtić, ali kako su nam za to potrebna značajnija finansijska sredstva planiramo da izradimo prvo projekat, pa da apliciramo kod određenih fondova.

Međutim da bismo bar delimično smanjili listu čekanja i povećali kapacitete vrtića, pokrenuli smo projekat u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave kojim ćemo adaptirati nekoliko opštinskih lokala.

Napravićemo vrtić za sto dvadeset dece i time smanjiti listu čekanja za trećinu. Ovaj projekat vredi 18 miliona, od kojih je 50% za tu namenu odvojila opština Bor, a 50% je odobreno iz sredstava ministarstva. Projekat će biti završen do kraja ove godine.

Opština ulaže sredstva i u populacionu politiku, što u vidu jednokratne pomoći porodiljama za prvo dete 25 hiljada, za drugo 40, za treće i četvrto dete 70 hiljada dinara. Zatim, nezaposlenim porodiljama se isplaćuje nadoknada u trajanju od godinu dana. Finansira se i vantelesna oplodnja u iznosu od 250 hiljada dinara, i to dva pokušaja za jedan par.

Ono što je, verujem, najviše obradovalo roditelje osnovaca u Boru, jesu besplatni udžbenici za đake od prvog do četvrtog razreda, kao i besplatni paketi za sve đake prvake.

Nisu zapostavljene ni omladinske organizacije. Adaptirana je zgrada koja je u vlasništvu opštine i formiran je Dom omladine, koji sada koristi preko 20 omladinskih udruženja u okviru Kancelarije za mlade.

I o najstarijima smo brinuli. Izgradili smo Dom za stara lica i dali ga u zakup privatnom preduzetniku, čija je ovo delatnost na teritoriji istočne Srbije. Dakle, mi imamo sva obeležja grada, što ćemo zvanično i postati nakon završetka ove rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o lokalnoj samoupravi uvek nekako težimo takvom uređenju koje će moći na najbrži i najbolji način da odgovori na potrebe građana. U tom administrativnom delu u najvećoj meri se traži efikasnost, pojednostavljene procedure i strpljiva komunikacija sa građanima.

U razvojnom delu, koji je jako važan za građane, napredak svakako zavisi od visine budžeta, od lokalnih prioriteta i od dogovora koji se napravi između građana i predstavnika lokalnih samouprava.

U Boru se dosta ulaže u rešavanje problema koje nikada niko nije rešavao, a tiču se vodosnabdevanja i kanalizacione mreže u seoskim sredinama. U toku je izrada projekta za završetak vodovodne i kanalizacione mreže, nakon čega će i građani borskih sela imati rešeno ovo važno pitanje.

Osim ovog projekta, radi se i na izradi projektno-tehničke dokumentacije za kolektor i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u slivu borske reke, što predstavlja višedecenijski ekološki problem.

Moram da istaknem i da smo održavanje seoskih puteva podigli na viši nivo i da se atarski putevi u 12 borskih sela asfaltiraju. Radimo na tome da pokrenemo seoski turizam koji je vrlo atraktivan u razvijenim zemljama, s toga se trudimo da obezbedimo neophodnu infrastrukturu.

Važno je dobro planirati budžet i nalaziti razvojna rešenja koja vode ka određenim uštedama u budućnosti. Primer za to je uvođenje led rasvete. Mi vršimo zamenu postojeće rasvete led rasvetom u celom gradu. Vrednost ovog projekta je 195 miliona na tri godine. Prema proračunima, za te tri godine, na osnovu ušteda u tom periodu, projekat će isplatiti sam sebe. To upravo potkrepljuje tvrdu da lokalne samouprave moraju biti po meri građana. Zahvaljujem.

Gospodine Arsiću, ima Poslovnik pre mene.
(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ja neću dužiti, evo privodimo kraju načelnu raspravu po dnevnom redu među kojima je na dnevnom redu i zakon koji smo podnele kolege poslanici i ja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, kojim će grad Bor i grad Prokuplje zvanično i postati gradovi nakon usvajanja ovog predloga zakona.

Izražavam svoje zadovoljstvo što sam čula dosta dobrih izlaganja i mnogo kolega je podržalo ovu inicijativu u svojim izlaganjima. Bor je moderan grad, svako ko nije bio u Boru, pozivam ga da ga poseti. Bor je dobio novu razvojnu šansu. Uskoro ćemo otvoriti jedan novi rudnik na kome će raditi hiljadu ljudi. To je veliki projekat za naš grad. Razvijamo se u svakom smislu, razvijamo se i u smislu turizma. Tako da će mi biti zadovoljstvo da svako ko nije došao da vidi kakao izgleda Bor, da dođe da ga poseti.

Nastavićemo raspravu po amandmanima, ali na osnovu onoga što smo čuli u načelnoj raspravi, jasno je da je inicijativa lepo prihvaćena kod kolega poslanika. Moram da zahvalim ljudima koji su zapravo zaslužni za najveću podršku koju sam dobila u svemu ovome, a to su gospodin Aleksandar Vučić i gospođa Ana Brnabić, jer bez njihove podrške ova inicijativa danas ne bi bila na dnevnom redu. Drago mi je što su prvi državnici koji su uvažili istočnu Srbiju, jer istočna Srbija je decenijama unazad bila zapostavljena, nikada je ni jedan državnik nije uvažio ni u kom smislu. Sada se to promenilo. Mi danas očekujemo nove investicije, mi možemo da se nadamo razvoju i zaista je nemoguće ne zahvaliti ljudima koji su za to zaslužni.

Još jednom zahvaljujem svim kolegama koji su ovu inicijativu podržali, zahvaljujem i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave što su tehnički ovo dobro propratili i još jednom pozivam sve one koji se možda još predomišljaju da u danu za glasanje podrže ovu inicijativu. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću u ime kolega poslanika sa kojima sam podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji, govoriti o razlozima kojima smo se vodili kada smo ovu izmenu predložili.

Izmene ovog zakona sadržane su u članu 16. kojim se utvrđuju opštine u Republici Srbiji, kao i u članu 20. kojim se utvrđuju gradovi.

Usvajanjem ovih izmena, opštine Bor i Prokuplje dobiće status grada.

Rođena sam i živim u Boru, stoga mi je pripala čast da svoje kolege poslanike danas bliže upoznam sa Borom, kako kroz njegovu istoriju, tako i kroz današnjicu. Govoriću i o Prokuplju, sa istim ponosom, jer su građani Prokuplja, kao i građani Bora, dugo iščekivali ovaj trenutak.

Bor se nalazi u regiji zvanoj Timočka krajina i okružuju ga mnoga slikovita mesta, kao što su Banjsko polje, Brestovačka banja, Borsko jezero. Sa svojom modernom arhitekturom i urbanošću, zauzima veoma važno mesto u evropskoj modernoj gradnji.

Opština Bor se nalazi na krajnjem istoku Srbije, u blizini granice sa Bugarskom i Rumunijom. Teritorijalno pripada Borskom okrugu, zauzimajući površinu od 856 kilometara kvadratnih. Opština Bor je i administrativno sedište Borskog okruga, koji pored Bora, čine opštine Kladovo, Majdanpek i Negotin. Najznačajniji deo istorije ovog kraja povezan je sa nalazištima rude bakra i drugih metala.

Drugu važnu specifičnost opštine, pored industrijski razvijene sredine, predstavljaju prirodni uslovi za razvoj turizma. Pod šumama je 37,1% teritorije opštine, sa staništima raznovrsne faune.

Ističu se visovi Crnog vrha, Stola, lovište Dubašnica, kompleks Zlotskih pećina, odnosno Lazareva pećina, sa izvanrednim pećinskim ukrasima, izvorima mineralne i lekovite vode. Na toj osnovi izgrađeni su brojni smeštajni, rekreacioni i drugi infrastrukturni objekti.

Među kulturno-istorijskim vrednostima poseban značaj imaju određeni objekti u Brestovačkoj banji, udaljenoj 12 kilometara od Bora. Tu je Konak Kneza Miloša iz prve polovine 19. veka, Knežev zamak, kao i Dvorac Aleksandra Karađorđevića iz 1856. godine, izgrađen u romansno-renesansnom stilu.

Moram reći da je malo sredina na ovim prostorima u kojima je otkriće prirodnog bogatstva za posledicu imalo tako korenite preobražaje privrednog i društvenog života. Od kako je ime Bora stupilo na istorijsku scenu, na impresivan način je ostvaren ekonomski prosperitet.

Od rudarske kolonije s početka prošlog veka, Bor je izrastao u centar rudarsko-metalruške proizvodnje evropskog značaja. U sferama svesti i kulture, gde su za preokret ponekad potrebni vekovi, došlo je, takođe, do izuzetnih promena. Zbog toga je otvaranje rudnika za čitav kraj imalo onaj značaj kakav za najveće preokrete u društvu imaju događaji koje nazivamo revolucijama.

Bor je radio i brzo se razvijao, jer je kao snažan industrijski i rudarski centar privlačio ljude iz svih delova nekadašnje države. Mnogi od njih ovde su zasnovali porodice i smatraju se starim Boranima. U Boru ima Srba, Vlaha, Makedonaca, Roma, Slovenaca, Mađara, Rumuna, Albanaca, Bugara, Rusa, Crnogoraca, sveukupno 32 nacije.

Nakon stogodišnje proizvode bakra, zastarela tehnologija topljenja zadavala je građanima opštine Bor velike probleme zbog zagađenog vazduha. Dvadeset trećeg decembra 2014. godine počela je sa radom nova topionica i fabrika sumporne kiseline, kojom smo postali ekološki potpuno čista sredina.

Ostaće upamćeno da je Vlada koju je tada vodio Aleksandar Vučić omogućila Boranima da umesto vazduha zagađenog sumpor-dioksidom udišu potpuno čist vazduh. Sa ove distance, mogu slobodno da kažem da je to najhumanije delo u korist, pre svega, naše dece.

Sada u Bor dolaze turisti. Protekle sezone zabeležili smo značajan porast posetilaca.

Bor ostavlja upečatljiv utisak. LJudi su gostoljubivi, okolina mu je neponovljiva, privlačna, sa jedinstvenim prirodnim ambijentom koji pruža mogućnosti za gotovo sve turističko-rekreativne sadržaje. Borsko jezero predstavlja idealno mesto za odmor, rekreaciju, pripreme sportista, ribolov. Dubašnica je oaza netaknute prirode i jedno od najatraktivnijih lovišta visoke divljači. Stol je omiljeno sastajalište planinara, izletnika i ljubitelja ekstremnih sportova. Crni vrh je poznat po najvrednijim i najkvalitetnijim bukovim šumama ovog dela Evrope. Idealno je mesto za planinski turizam.

Lazarev kanjon je prirodni fenomen. Svrstava se u najbogatija staništa biljnog i životinjskog sveta. Zbog retkih vrsta koje se u njemu nalaze, predstavlja neprestani izazov za ekologe i istraživače. Sistem Zlotskih pećina u speleološkom smislu spadaju u najlepše u Srbiji. Brestovačka banja spada u najznačajnije termo-mineralne vode Evrope, a njena lekovitost utvrđena je još u prvoj polovini 19. veka. Tokom tog stoleća bila je pod neposrednim staranjem srpskih vladara i Obrenovića i Karađorđevića. Uživala je status jedne od dve borske banje Srbije.

Gotovo svi objekti nastali u 19. i početkom 20. veka, ktitorstvom znamenitih ljudi, predstavljaju spomenike kulture nacionalnog ranga.

Još jedno od značajnih obeležja je i Tehnički fakultet u Boru. To je fakultet Univerziteta u Beogradu. Osnovan je 1961. godine i prvi je fakultet lociran van sedišta beogradskog univerziteta.

Bor je poslednjih godina grad velike dinamike. Uređene su saobraćajnice i prelepi bulevari, nova dečija igrališta, sportski tereni, kao i jedan od lepših zoo vrtova u Srbiji. Renoviran aerodrom je ponovo osposobljen za civilni saobraćaj. Jedna od glavnih turističkih atrakcija za kratko vreme postao je kafić u jami, gde na kafu pola kilometra pod zemljom dolaze organizovane turističke ture i ekskurzije iz svih krajeva Srbije. Stari površinski kop, kao najveće veštačko stvoreno udubljenje u Evropi, takođe mami sve veći broj posetilaca. Kompleks oko sportskog centra dobio je nove sadržaje. U neposrednoj blizini nalazi se hipodrom, balon hala, skejt park, staza za karting. Za turiste su obezbeđeni smeštajni kapaciteti na nekoliko lokacija, u luksuzno obnovljenom hotelu na Borskom jezeru, klubu RTB-a u Brestovačkoj banji, kao i u hotelima u samom gradu.

Ovom prilikom apelujem na kompaniju Gasprom, koja je većinski vlasnik hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, da još jednom razmotri mogućnost završetka ovog kompleksa ili pak nalaženja nove namene koja bi odgovarala potrebama kompanije. Sigurna sam da postoji način da se objekti koji su koštali blizu 60 miliona evra sačuvaju od daljeg propadanja i da kompanija Gasprom nađe svoj interes i pokrene ovaj projekat.

Moderno i novo dobro je uklopljeno u tradicionalno. Ne treba propustiti građevinske poduhvate francuske arhitekture s početka prošlog veka, koji predstavljaju jedinstvena remek dela graditeljstva o kojima i dan danas svedoče kao spomenici kulture zidana zdanja iz tog perioda. To je najveća unikatna rudarska kolonijalna naseobina u Evropi.

Bor inspiriše i nadahnjuje i umetnike. Proslavljena imena domaće kinematografije već pola veka filmskom kamerom beleže kadrove u Boru. Mnogi najavljuju dolazak u Bor. Bor je otvoren za nove investicije. Najveća investicija današnjice je otvaranje još jednog rudnika, a na ovom projektu biće uposleno 1.000 radinka.

Nekoliko reči i o Prokuplju. Prokuplje je najveća opština i sedište Topličkog upravnog okruga, koji se nalazi na jugu Srbije, u oblasti centralnog Balkana. Toplički upravni okrug obuhvata prostor duž administrativne linije sa KiM i ima značajnu ulogu u bezbednosnom smislu. Opština Prokuplje zauzima površinu od 759 kilometara kvadratnih i opštinu čini ukupno 107 naseljenih mesta.

Geografski položaj i konfiguracija terena uslovili su da najznačajnija srednjebalkanska transferzala koja povezuje Crno more sa Jadranskim delom ide Toplicom preko KiM, čineći najkraću vezu između Moravsko-vardarske doline i Jadranskog mora, putni pravac od izuzetnog značaja za ovaj deo zemlje. Uz finansijsku podršku EU, do 2020. godine očekuje se završetak izgradnje autoputa E80, deonica Niš – Merdare, čija trasa delom upravo prolazi kroz Prokuplje, što će svakako povećati atraktivnosti i pozitivno uticati na privrednu aktivnost u ovoj opštini.

Područje opštine Prokuplje prostire se na površini od 75.896 hektara, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 45.083 hektara odnosno 60%, šumsko 26.895 hektara ili 35% i neplodno zemljište svega 5%. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta čak 81,6% ili 36,79 hektara su obradive površine.

Na ovom prostoru izuzetno je bogat vodni potencijal sagledan preko termomineralnih podzemnih i tekućih voda, kao i veštačkih brana sa određenim kapacitetom vode. To su brana Bresnica, brana na Rastovničkoj reci i bunari na lokaciji zvanoj Hisar. Pored voda tri poznate banje koje se nalaze na teritoriji opštine Kuršumlija, Lukovske, Prolom i Kuršumlijske banje, u reku Toplicu, po kojoj je čitav ovaj kraj dobio ime, slivaju se i brojni drugi termalni izvori.

U blizini Prokuplja na Gubetinskim livadama nalazi se termalni izvor Suva česma. Šumsko bogatstvo je izuzetan važan prirodni resurs ovog kraja.

Opštinu Prokuplje karakteriše bogato istorijsko nasleđe. U podnožju Hisara nalazi se crkva Svetog Prokopija, jedan od najstarijih pravoslavnih hramova na Balkanu.

Prokuplje je i poznati sportski centar, čiji su sportisti bili nosioci svetskih, olimpijskih i evropskih odličja. Brojna su sportska takmičenja koja se održavaju u Prokuplju, a najznačajniji među njima su međunarodni teniski turnir i takmičenje u džiu džici kome prisustvuju najistaknutiji evropski predstavnici ovog sporta.

Od turističkih potencijala najznačajnija je moderna opservatorija koja se nalazi na vrhu planine Vidojevice, na nadmorskoj visiji od 1.155 metara. Ministarstvo za nauku je 2003. godine donelo odluku da finansira izgradnju ovog objekta, na osnovu obrazloženja naučnika da su na Vidojevici povoljni astro-meteorološki uslovi, najbolji u Srbiji.

Malu topličku transverzalu, pešačku stazu dugu 22 kilometra, čini prostor koji povezuje prelepe topličke planine: Veliki Jastrebac, Pasjača, Vidojevica, Rgajska planina, Radan, Sokolovica i Arbanaška planina. Toplička transverzala većim delom se poklapa sa evropskim pešačkim putem E7, čija dva kraka prolaze kroz Toplicu. Malu topličku transverzalu godišnje poseti na hiljade planinara i ljubitelja prirode iz cele Srbije i inostranstva.

Za privredu opštine Prokuplje svakako je, osim malih i srednjih preduzeća, najznačajniji Leoni. Leoni grupa je vodeći međunarodno priznati proizvođač žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema. Tokom 2014. godine otvorena je fabrika u Malošištu u blizini Niša, a usled daljeg povećanja obima poslovanja avgusta 2017. godine otvorena je i nova fabrika u Nišu.

U svim pogonima na jugu Srbije, koje Leoni poseduje, uposleno je blizu 7.000 radnika. U Prokuplju posluje i divizija Leoni filips koji upošljava oko 350 radnika, a nedavno je otvoren i novi pogon Bizlinka, čime je obezbeđeno 500 radnih mesta.

Poštovani građani Bora i Prokuplja, ovom statusnom izmenom naše sredine postaće gradovi, a na vama i nama je da se zajedno borimo da nam se gradovi razvijaju, da budu što lepši i uređeniji kako bi nam život u njima bio što prijatniji. Imamo ono što je najvažnije, a to je podrška ljudi koji vode ovu državu. Zbog svega onoga što Bor i Prokuplje jesu i svega onoga što treba da postanu, pozivam sve kolege poslanike da podrže ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Zbog građana ću ipak da pojasnim da ćemo dobijanjem statusa grada imati veću mogućnost da apliciramo na međunarodne projekte, veću mogućnost da pristupamo međunarodnim fondovima, da ćemo imati uvećana transferna sredstva po osnovu poreza na zarade, što znači da će se u lokalni budžet slivati 13% više novca, odnosno za borski budžet to je 200 miliona dinara više. Za nas je to poprilična suma i značiće nam, jer nas očekuju ozbiljni infrastrukturi projekti, tako da nam je važno da imamo bolji pristup tim fondovima i da sve što možemo od novca na neki način slijemo u lokalni budžet. Nama je jako važno i biće nam svakako lakše.

Lokalna uprava će dobijanjem statusa grada biti drugačije organizovana i samim tim će lakše i bolje odgovarati potrebama građana Bora, tako da možda neće teći med i mleko, ali težimo ka tome da nam život bude što kvalitetniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Opet slušamo i nekom medu i mleku. Izgleda da koleginice baš vole med i mleko, Živković je poljoprivrednik, pa možda sa njim da vide neke pčele, možda čuva, i tako to.

Čula sam jednu rečenicu – sve što ste pokazali u prethodnom periodu je zapošljavanje. Naravno da smo pokazali u prethodnom periodu zapošljavanje. Mi ljude zapošljavamo, za razliku od vas koji ste samo u Boru ugasili 13 preduzeća iz sastava RTB Bor, ostavili bez posla 15 hiljada ljudi između 50 i 55 godina. To je teško zapošljiva kategorija. To su ljudi koji su imali interne kvalifikacije. Od tih 13 preduzeća, koje ste prodali za smešne pare, radi samo jedno sa 200 radnika. U najmanju ruku trebalo bi da vas je sramota da pominjete Bor, jer građani Bora vam to nikada neće zaboraviti, jer od toga se ne možemo tako lako oporaviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana guvernerko, obzirom na činjenicu da se digitalizacija najbrže razvija u finansijskom sektoru i da će broj korisnika nakon usvajanja ovih zakona o zaštiti biti znatno veći, načinjen je i prvi korak koji vodi ka elektronskoj registraciji privrednih subjekata.

Često govorim o mikro, malim i srednjim preduzećima, jer su upravo ta preduzeća zamajac razvoja domaće privrede. Vlada Srbije je pokrenula projekat koji se zove E-papir sa ciljem da do 2021. godine uspostavi jedinstven registar procedura u cilju optimizacije i mogućnosti da privrednici elektronskim pristupom prođu kroz različite procedure neophodne za poslovanje.

Digitalizacija administracionih postupaka štedi vreme i novac privredi, a državnoj upravi takođe umanjuje i vreme i novac, a ujedno smanjuje i mogućnost korupcije.

Upravo mala i srednja preduzeća koja nemaju pravne timove su osetljiva na administraciju. Sve ono za šta je bilo potrebno da se odlazi na šalter, odnosno dozvole, saglasnosti i druga akta, biće digitalizovano i javno dostupno.

Naime, pokrenut je portal E-papir, koji omogućava da privrednici daju svoje mišljenje o tome koje im administrativne procedure ili postupci najviše opterećuju poslovanje, uz predloge koje bi od njih trebalo unaprediti, pojednostaviti ili ukinuti. Jednostavnim popunjavanjem upitnika na ovom portalu možete iskazati svoje mišljenje i sugestije. Cilj je da se u svakom smislu, pa i administrativno, olakša poslovanje.

Kao što sam već isticala, država stvara uslove i okruženje koje je pogodno da se uđe u tržišnu trku, a uz podsticaje koje daje mogu se realizovati dobre ideje za pokretanje privatnog posla. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici, digitalizacija društva u finansijskom sektoru se vrlo brzo razvija, stoga je sasvim realna potreba zaštititi korisnike koji nisu fizički prisutni u momentu kada im se pružaju informacije ili kada zaključuju ugovore. Obaveza finansijske institucije je da korisniku pruži jasne i relevantne informacije, što će mnoge ohrabriti da počnu da koriste elektronske finansijske usluge.

Uz dužno poštovanje prema svima koji se već uveliko nesmetano služe elektronskim bankarstvom, veliki broj ljudi je skeptičan i ne usuđuje se da počne koristiti onlajn trgovinu. Najvažnija stavka je znati da ste zaštićeni. Druga stavka jesu saznanja o načinu na koji možete svoje transakcije lako i brzo obavljati uz manje troškove, bez čekanja u redovima i bez troškova odlaska u mesto gde neka institucija ima svoju ispostavu. Ove usluge bi najviše koristile našim najstarijim sugrađanima. Nadam se da će se neka udruženja dosetiti da organizuju obuku iz finansijske pismenosti. Ministarstvo prosvete organizuje takvu obuku za naše mališane i to je jako korisno.

Što se tiče privrede u Srbiji, privreda ima značajne koristi i uštede od kada se vodi odgovorna ekonomska politika, kolika je ušteda izvoznika samo na kursnim razlikama koje su do 2012. postojale izlišno je govoriti. Koliko za privredu znači stabilan investicioni ambijent jasno govore renomirane kompanije koje su došle da posluju u Srbiji. Na našem tržištu sada posluje i jedna indijska kompanija „Tafe“.

Uspeh domaće privrede utiče na kvalitet života svih nas, zato smo veoma zahvalni na naporima koje ulaže Narodna banka Srbije i mi vam se na tome zahvaljujemo. Svakako ćemo podržati u zakone u danu za glasanje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo guverner, dame i gospodo narodni poslanici, internet plaćanje u mnogome olakšava život u današnjici kada smo svi zauzeti, uvek negde žurimo. U 2017. godini broj korisnika u Srbiji koji su obavljali internet plaćanja dostigao je broj od gotovo dva miliona korisnika, dok je broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja po prvi put prešao broj od jednog miliona.

Ovim zakonima otvaramo mogućnost da se poveća broj korisnika ovih usluga, a najznačajnija je mogućnost mladih stručnjaka i poznavalaca internet tehnologija da posluju putem interneta, što će doprineti otvaranju malih i srednjih preduzeća.

Više puta smo govorili o tome koliko su mala i srednja preduzeća važna za domaću privredu i koliko pažnje se usmerava na podsticanje onih koji imaju ideju za pokretanje posla da tu ideju i realizuju. Prethodnih godina pažljivo su se osluškivale potrebe privrede, a na osnovu dobijenih informacija pripremljeni su i programi Ministarstva privrede za podršku sektoru - mikro, malih i srednjih preduzeća.

Od preduzetničkih ideja, truda i preduzimljivosti zavisi i brzina rasta i razvoja Srbije. Moramo jačati privatni sektor. Svi činioci koji učestvuju u kreiranju ekonomske politike, pa i mi poslanici, na istom smo zadatku, da svakoga dana apelujemo da se dodatno intenzivira rad na jačanju privatnog sektora. Uskoro će se i sama registracija privrednih subjekata vršiti putem interneta. Dakle, i sa te strane biće olakšana procedura.

Dakle, država stvara okruženje koje podstiče razvoj preduzetništva, a posao se stvara, vremenom se proširuje i raste, zavisno od truda koji preduzetnik uloži. Ne možemo se držati ideje o brzoj i jednostavnoj zaradi. Takav koncept ne postoji u razvijenim zemljama na koje se moramo ugledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, kada govorimo o ekonomskom razvoju i privrednim potencijalima koje naša Srbija poseduje, moram naglasiti da sam izuzetno ponosna na napredak koji postižemo.

Ovih dana aktuelna je vest koja se tiče mog grada, grada Bora, koji će dobiti novi rudnik. Činjenica je da smo u Boru bogati rudom bakra, a ova investicija kanadske kompanije „Nevsun“ koja u ovoj drugoj fazi vredi skoro 600 miliona evra je svakako za ponos.

Počinju rudarski istražni radovi na izgradnji niskopa i na ovom projektu će raditi hiljadu ljudi. Inače, kompanija „Rakit Eksplorejšn“ koja posluje u okviru kanadskog „Nevsuna“ je već ranije zaposlila 150 radnika. Znači, mi u Boru očekujemo hiljadu novih radnih mesta. Za moj grad ovo znači mnogo, za budžet grada sredstva koja će se slivati od ovog privrednog subjekta znače bolji život za moje sugrađane. Ne samo da smo zahvaljujući ovoj vlasti dobili čist vazduh u Boru, već smo dobili i novu razvojnu šansu, a svi drugi su zaobilazili istočnu Srbiju.

Mi smo verovali u predsednika Vučića, u Vladu, u vas gospođo Tabaković, jer svi zajedno ste uredili srpsku ekonomiju i učinili je privlačnom za investitore koji danas kod nas posluju i imaju kapitala za ovako ozbiljne investicije. Borani ne pamte da se nešto ovako značajno dogodilo u Boru nakon 1903. godine kada je pokrenut RTB „Bor“. Ja imam priliku da iskažem svoje ogromno zadovoljstvo i zahvalnost na ovako značajnom projektu koji će ulepšati život mojih sugrađana. Što je još važnije, ne moramo brinuti o ekologiji jer će kompanija pratiti najviše ekološke standarde, a sve to zahvaljujući dobrom timskom radu državnog rukovodstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena guvernerko, poštovani ministre sa saradnicima, u ovoj skupštinskoj raspravi naši građani mogu čuti ko je treći stub stabilnosti, koji je, pored Vlade i predsednika Republike, zaslužan za vidljiv i nesporan ekonomski razvoj.

Ono što je svakako priznanje i vrednovanje šestogodišnjeg rada Narodne banke Srbije, na čelu sa gospođom Tabaković, na uspostavljanju, tačnije, adekvatne monetarne politike, jeste vest koju je prenela najkredibilnija svetska medijska agencija Bumberg, koja kaže da je naš dinar u proteklih godinu dana druga najbolja valuta sveta. Ocena je utoliko značajnija obzirom da je 2012. Bumberg dinar ocenio kao četvrtu najgoru valutu.

Jačanje dinara ima pozitivne efekte, kako na građane Srbije, tako i na poslovni ambijent, koji je danas stabilan i stimulativan, samim tim i atraktivan za ulagače. Investitori ulažu kada je investicioni ambijent predvidiv, stabilan, a kada na to dodamo da su ojačane ekonomske i trgovinske veze sa inostranstvom, dobijamo konkurentnu privredu i nova radna mesta. Kada analiziramo domaće ekonomske pokazatelje, makroekonomske i druge uslove koji su stvoreni, imamo garancije da će rast biti održiv i to je kapitalizacija svega onoga što je rađeno u prethodnom periodu. U ovoj godini očekuje se dinamičan rast ekonomije od oko 3,5 odsto. Poverenje tržišnih subjekata i njihovo poslovanje u Srbiji govore nam da je ekonomija ozdravila, obzirom da se poslovanje planira dugoročno.

Ovaj set predloga zakona koji su pred nama donose unapređenje poslovnog ambijenta u delu koji se odnosi na poslovanje sa platnim karticama i on-lajn trgovinom, gde će privreda značajno smanjiti troškove, zatim donose zaštitu korisnika finansijskih usluga u smislu da će odnos između korisnika i pružaoca biti transparentniji i da će moći da se vrši poređenje usluga pre nego što se donese odluka o izboru pružaoca finansijskih usluga.

Ovaj zakon se odnosi na usluge svih učesnika na tržištu kapitala, znači i na investicione i ostale fondove. Zaštita se odnosi i na građane i na poljoprivrednike i na preduzetnike. Ovim predlogom zakona jasno i nedvosmisleno su uređene obaveze pružalaca finansijskih usluga i prava korisnika kod ugovaranja na daljinu, što doprinosi većem poverenju građana u primenu savremenih tehnika ugovaranja, kao što su elektronska trgovina i elektronsko i mobilno bankarstvo, čime će se smanjiti i troškovi finansijskih usluga.

Takođe, korisnici će biti zaštićeni od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Omogućeno je i da kod ugovora na daljinu vrednosti do 600.000 dinara korisnik može dati saglasnost za zaključenje ugovora korišćenjem metode dvofaktorske autentifikacije, odnosno metode koja se koristi za davanje naloga za izvršenje platnih transakcija u elektronskom bankarstvu.

Ono što će sigurno obradovati naše građane jeste i uvođenje instant platnog sistem, najsavremenijeg sistema za plaćanje koji trenutno postoji u svetu, a kojim će se građanima i privredi omogućiti da vrše svoje plaćanje 24 časa dnevno sedam dana u nedelji tokom cele godine i da pritom primalac u svega par sekundi dobije novčana sredstva.

Ovaj sistem omogućiće veću upotrebu najsavremenijih metoda bezgotovinskog plaćanja, kao i da omogući plaćanje mobilnim telefonima po cenama koje su povoljnije u odnosu na troškove transakcija platnim karticama. Korišćenjem savremenih servisa 21. veka stvaraju se uslovi za rast bezgotovinskih plaćanja, što dovodi i do smanjenja sive ekonomije.

Gospođo guverner, čestitam na dosadašnjim rezultatima. Vama i vašem timu želim puno uspeha u daljem radu. Zahvaljujem.